tag:blogger.com,1999:blog-76892945893749171962024-02-07T16:49:37.354-08:00ПЛАНЕТА СИГНАЛИЗАМДушан Стојковић, Планета Сигнализам, збирка текстова о сигнализму и сигналистима.Slobodan Skerovichttp://www.blogger.com/profile/06036318715197087511noreply@blogger.comBlogger29125tag:blogger.com,1999:blog-7689294589374917196.post-5019663652430976022018-05-31T09:32:00.001-07:002018-05-31T09:32:12.780-07:00ОСТВАРЕНЕ ВИЗИЈЕ СИГНАЛИЗМА<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<!--[if gte mso 9]><xml>
<o:OfficeDocumentSettings>
<o:TargetScreenSize>800x600</o:TargetScreenSize>
</o:OfficeDocumentSettings>
</xml><![endif]--><!--[if gte mso 9]><xml>
<w:WordDocument>
<w:View>Normal</w:View>
<w:Zoom>0</w:Zoom>
<w:TrackMoves/>
<w:TrackFormatting/>
<w:PunctuationKerning/>
<w:ValidateAgainstSchemas/>
<w:SaveIfXMLInvalid>false</w:SaveIfXMLInvalid>
<w:IgnoreMixedContent>false</w:IgnoreMixedContent>
<w:AlwaysShowPlaceholderText>false</w:AlwaysShowPlaceholderText>
<w:DoNotPromoteQF/>
<w:LidThemeOther>EN-US</w:LidThemeOther>
<w:LidThemeAsian>X-NONE</w:LidThemeAsian>
<w:LidThemeComplexScript>X-NONE</w:LidThemeComplexScript>
<w:Compatibility>
<w:BreakWrappedTables/>
<w:SnapToGridInCell/>
<w:WrapTextWithPunct/>
<w:UseAsianBreakRules/>
<w:DontGrowAutofit/>
<w:SplitPgBreakAndParaMark/>
<w:EnableOpenTypeKerning/>
<w:DontFlipMirrorIndents/>
<w:OverrideTableStyleHps/>
</w:Compatibility>
<w:BrowserLevel>MicrosoftInternetExplorer4</w:BrowserLevel>
<m:mathPr>
<m:mathFont m:val="Cambria Math"/>
<m:brkBin m:val="before"/>
<m:brkBinSub m:val="--"/>
<m:smallFrac m:val="off"/>
<m:dispDef/>
<m:lMargin m:val="0"/>
<m:rMargin m:val="0"/>
<m:defJc m:val="centerGroup"/>
<m:wrapIndent m:val="1440"/>
<m:intLim m:val="subSup"/>
<m:naryLim m:val="undOvr"/>
</m:mathPr></w:WordDocument>
</xml><![endif]--><!--[if gte mso 9]><xml>
<w:LatentStyles DefLockedState="false" DefUnhideWhenUsed="false"
DefSemiHidden="false" DefQFormat="false" DefPriority="99"
LatentStyleCount="371">
<w:LsdException Locked="false" Priority="0" QFormat="true" Name="Normal"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" QFormat="true" Name="heading 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" QFormat="true" Name="heading 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" QFormat="true" Name="heading 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" QFormat="true" Name="heading 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" QFormat="true" Name="heading 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" QFormat="true" Name="heading 7"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" QFormat="true" Name="heading 8"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" QFormat="true" Name="heading 9"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="index 1"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="index 2"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="index 3"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="index 4"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="index 5"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="index 6"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="index 7"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="index 8"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="index 9"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" Name="toc 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" Name="toc 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" Name="toc 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" Name="toc 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" Name="toc 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" Name="toc 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" Name="toc 7"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" Name="toc 8"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" Name="toc 9"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Normal Indent"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="0" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" Name="footnote text"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="annotation text"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="header"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="0" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" Name="footer"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="index heading"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="35" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" QFormat="true" Name="caption"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="table of figures"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="envelope address"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="envelope return"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="0" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" Name="footnote reference"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="annotation reference"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="line number"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="0" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" Name="page number"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="endnote reference"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="endnote text"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="table of authorities"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="macro"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="toa heading"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="List"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="List Bullet"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="List Number"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="List 2"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="List 3"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="List 4"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="List 5"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="List Bullet 2"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="List Bullet 3"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="List Bullet 4"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="List Bullet 5"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="List Number 2"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="List Number 3"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="List Number 4"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="List Number 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="10" QFormat="true" Name="Title"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Closing"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Signature"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="0" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" Name="Default Paragraph Font"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Body Text"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Body Text Indent"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="List Continue"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="List Continue 2"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="List Continue 3"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="List Continue 4"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="List Continue 5"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Message Header"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="11" QFormat="true" Name="Subtitle"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Salutation"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Date"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Body Text First Indent"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Body Text First Indent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Note Heading"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Body Text 2"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Body Text 3"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Body Text Indent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Body Text Indent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Block Text"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Hyperlink"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="FollowedHyperlink"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="22" QFormat="true" Name="Strong"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="20" QFormat="true" Name="Emphasis"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Document Map"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Plain Text"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="E-mail Signature"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="HTML Top of Form"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="HTML Bottom of Form"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Normal (Web)"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="HTML Acronym"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="HTML Address"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="HTML Cite"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="HTML Code"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="HTML Definition"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="HTML Keyboard"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="HTML Preformatted"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="HTML Sample"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="HTML Typewriter"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="HTML Variable"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Normal Table"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="annotation subject"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="No List"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Outline List 1"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Outline List 2"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Outline List 3"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Simple 1"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Simple 2"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Simple 3"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Classic 1"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Classic 2"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Classic 3"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Classic 4"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Colorful 1"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Colorful 2"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Colorful 3"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Columns 1"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Columns 2"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Columns 3"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Columns 4"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Columns 5"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Grid 1"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Grid 2"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Grid 3"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Grid 4"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Grid 5"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Grid 6"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Grid 7"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Grid 8"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table List 1"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table List 2"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table List 3"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table List 4"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table List 5"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table List 6"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table List 7"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table List 8"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table 3D effects 1"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table 3D effects 2"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table 3D effects 3"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Contemporary"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Elegant"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Professional"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Subtle 1"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Subtle 2"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Web 1"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Web 2"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Web 3"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Balloon Text"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="Table Grid"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Theme"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" Name="Placeholder Text"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="1" QFormat="true" Name="No Spacing"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="60" Name="Light Shading"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="61" Name="Light List"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="62" Name="Light Grid"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="63" Name="Medium Shading 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="64" Name="Medium Shading 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="65" Name="Medium List 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="66" Name="Medium List 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="67" Name="Medium Grid 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="68" Name="Medium Grid 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="69" Name="Medium Grid 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="70" Name="Dark List"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="71" Name="Colorful Shading"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="72" Name="Colorful List"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="73" Name="Colorful Grid"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="60" Name="Light Shading Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="61" Name="Light List Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="62" Name="Light Grid Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="63" Name="Medium Shading 1 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="64" Name="Medium Shading 2 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="65" Name="Medium List 1 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" Name="Revision"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="34" QFormat="true"
Name="List Paragraph"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="29" QFormat="true" Name="Quote"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="30" QFormat="true"
Name="Intense Quote"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="66" Name="Medium List 2 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="67" Name="Medium Grid 1 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="68" Name="Medium Grid 2 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="69" Name="Medium Grid 3 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="70" Name="Dark List Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="71" Name="Colorful Shading Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="72" Name="Colorful List Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="73" Name="Colorful Grid Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="60" Name="Light Shading Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="61" Name="Light List Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="62" Name="Light Grid Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="63" Name="Medium Shading 1 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="64" Name="Medium Shading 2 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="65" Name="Medium List 1 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="66" Name="Medium List 2 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="67" Name="Medium Grid 1 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="68" Name="Medium Grid 2 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="69" Name="Medium Grid 3 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="70" Name="Dark List Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="71" Name="Colorful Shading Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="72" Name="Colorful List Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="73" Name="Colorful Grid Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="60" Name="Light Shading Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="61" Name="Light List Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="62" Name="Light Grid Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="63" Name="Medium Shading 1 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="64" Name="Medium Shading 2 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="65" Name="Medium List 1 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="66" Name="Medium List 2 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="67" Name="Medium Grid 1 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="68" Name="Medium Grid 2 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="69" Name="Medium Grid 3 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="70" Name="Dark List Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="71" Name="Colorful Shading Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="72" Name="Colorful List Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="73" Name="Colorful Grid Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="60" Name="Light Shading Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="61" Name="Light List Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="62" Name="Light Grid Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="63" Name="Medium Shading 1 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="64" Name="Medium Shading 2 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="65" Name="Medium List 1 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="66" Name="Medium List 2 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="67" Name="Medium Grid 1 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="68" Name="Medium Grid 2 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="69" Name="Medium Grid 3 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="70" Name="Dark List Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="71" Name="Colorful Shading Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="72" Name="Colorful List Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="73" Name="Colorful Grid Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="60" Name="Light Shading Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="61" Name="Light List Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="62" Name="Light Grid Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="63" Name="Medium Shading 1 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="64" Name="Medium Shading 2 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="65" Name="Medium List 1 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="66" Name="Medium List 2 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="67" Name="Medium Grid 1 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="68" Name="Medium Grid 2 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="69" Name="Medium Grid 3 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="70" Name="Dark List Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="71" Name="Colorful Shading Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="72" Name="Colorful List Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="73" Name="Colorful Grid Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="60" Name="Light Shading Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="61" Name="Light List Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="62" Name="Light Grid Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="63" Name="Medium Shading 1 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="64" Name="Medium Shading 2 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="65" Name="Medium List 1 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="66" Name="Medium List 2 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="67" Name="Medium Grid 1 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="68" Name="Medium Grid 2 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="69" Name="Medium Grid 3 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="70" Name="Dark List Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="71" Name="Colorful Shading Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="72" Name="Colorful List Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="73" Name="Colorful Grid Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="19" QFormat="true"
Name="Subtle Emphasis"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="21" QFormat="true"
Name="Intense Emphasis"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="31" QFormat="true"
Name="Subtle Reference"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="32" QFormat="true"
Name="Intense Reference"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="33" QFormat="true" Name="Book Title"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="37" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" Name="Bibliography"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" QFormat="true" Name="TOC Heading"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="41" Name="Plain Table 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="42" Name="Plain Table 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="43" Name="Plain Table 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="44" Name="Plain Table 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="45" Name="Plain Table 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="40" Name="Grid Table Light"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="46" Name="Grid Table 1 Light"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="47" Name="Grid Table 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="48" Name="Grid Table 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="49" Name="Grid Table 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="50" Name="Grid Table 5 Dark"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="51" Name="Grid Table 6 Colorful"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="52" Name="Grid Table 7 Colorful"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="46"
Name="Grid Table 1 Light Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="47" Name="Grid Table 2 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="48" Name="Grid Table 3 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="49" Name="Grid Table 4 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="50" Name="Grid Table 5 Dark Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="51"
Name="Grid Table 6 Colorful Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="52"
Name="Grid Table 7 Colorful Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="46"
Name="Grid Table 1 Light Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="47" Name="Grid Table 2 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="48" Name="Grid Table 3 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="49" Name="Grid Table 4 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="50" Name="Grid Table 5 Dark Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="51"
Name="Grid Table 6 Colorful Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="52"
Name="Grid Table 7 Colorful Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="46"
Name="Grid Table 1 Light Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="47" Name="Grid Table 2 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="48" Name="Grid Table 3 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="49" Name="Grid Table 4 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="50" Name="Grid Table 5 Dark Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="51"
Name="Grid Table 6 Colorful Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="52"
Name="Grid Table 7 Colorful Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="46"
Name="Grid Table 1 Light Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="47" Name="Grid Table 2 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="48" Name="Grid Table 3 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="49" Name="Grid Table 4 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="50" Name="Grid Table 5 Dark Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="51"
Name="Grid Table 6 Colorful Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="52"
Name="Grid Table 7 Colorful Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="46"
Name="Grid Table 1 Light Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="47" Name="Grid Table 2 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="48" Name="Grid Table 3 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="49" Name="Grid Table 4 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="50" Name="Grid Table 5 Dark Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="51"
Name="Grid Table 6 Colorful Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="52"
Name="Grid Table 7 Colorful Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="46"
Name="Grid Table 1 Light Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="47" Name="Grid Table 2 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="48" Name="Grid Table 3 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="49" Name="Grid Table 4 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="50" Name="Grid Table 5 Dark Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="51"
Name="Grid Table 6 Colorful Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="52"
Name="Grid Table 7 Colorful Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="46" Name="List Table 1 Light"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="47" Name="List Table 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="48" Name="List Table 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="49" Name="List Table 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="50" Name="List Table 5 Dark"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="51" Name="List Table 6 Colorful"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="52" Name="List Table 7 Colorful"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="46"
Name="List Table 1 Light Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="47" Name="List Table 2 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="48" Name="List Table 3 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="49" Name="List Table 4 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="50" Name="List Table 5 Dark Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="51"
Name="List Table 6 Colorful Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="52"
Name="List Table 7 Colorful Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="46"
Name="List Table 1 Light Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="47" Name="List Table 2 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="48" Name="List Table 3 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="49" Name="List Table 4 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="50" Name="List Table 5 Dark Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="51"
Name="List Table 6 Colorful Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="52"
Name="List Table 7 Colorful Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="46"
Name="List Table 1 Light Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="47" Name="List Table 2 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="48" Name="List Table 3 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="49" Name="List Table 4 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="50" Name="List Table 5 Dark Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="51"
Name="List Table 6 Colorful Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="52"
Name="List Table 7 Colorful Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="46"
Name="List Table 1 Light Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="47" Name="List Table 2 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="48" Name="List Table 3 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="49" Name="List Table 4 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="50" Name="List Table 5 Dark Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="51"
Name="List Table 6 Colorful Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="52"
Name="List Table 7 Colorful Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="46"
Name="List Table 1 Light Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="47" Name="List Table 2 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="48" Name="List Table 3 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="49" Name="List Table 4 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="50" Name="List Table 5 Dark Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="51"
Name="List Table 6 Colorful Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="52"
Name="List Table 7 Colorful Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="46"
Name="List Table 1 Light Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="47" Name="List Table 2 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="48" Name="List Table 3 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="49" Name="List Table 4 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="50" Name="List Table 5 Dark Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="51"
Name="List Table 6 Colorful Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="52"
Name="List Table 7 Colorful Accent 6"/>
</w:LatentStyles>
</xml><![endif]--><!--[if gte mso 10]>
<style>
/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:"Table Normal";
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-priority:99;
mso-style-parent:"";
mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt;
mso-para-margin:0in;
mso-para-margin-bottom:.0001pt;
mso-pagination:widow-orphan;
font-size:10.0pt;
font-family:"Times New Roman",serif;}
</style>
<![endif]-->
<br />
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<b style="mso-bidi-font-weight: normal;"><span lang="sr-Cyrl" style="mso-ansi-language: #0C1A;">ОСТВАРЕНЕ ВИЗИЈЕ
СИГНАЛИЗМА</span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>(<i style="mso-bidi-font-style: normal;">Визије сигнализма / </i></span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-LATN-RS" style="mso-ansi-language: SR-LATN-RS;">Visions of Signalism</span></i><span lang="SR-LATN-RS" style="mso-ansi-language: SR-LATN-RS;">,</span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"> Еверест Медиа, Београд, Међународна
културна мрежа „Пројекат Растко“, Београд, 2017)</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Педесет
седма књига библиотеке „Сигнал“ био је зборник <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Магија сигнализма</i>. Сада се, као шездесета књига исте библиотеке,
појављује нови, најобимнији до сада, петнаести у низу (рачунамо ли само засебне
књиге, а не блокове у књижевним часописима) – <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Визије сигнализма</i>. Сигнализам није само једини изворни српски
уметнички / књижевни покрет, већ је и покрет који је теоријски пропраћен са убедљиво
највише критичких текстова и тумачења. За то је најзаслужнији његов оснивач и </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-LATN-RS" style="mso-ansi-language: SR-LATN-RS;">spiritus movens</span></i><span lang="SR-LATN-RS" style="mso-ansi-language: SR-LATN-RS;"> Мирољуб Тодоровић који у том погледу највише личи на Андре
Бретона, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">папу</i> француског и светског
надреализма. Али, док је Бретон књижевне непослушнике немилосрдно анатемисао и
из надреализма избацивао, Тодоровић непрекидно нове сигналистичке сараднике
окупља око себе и онога што је сигнализам створио и ствара. Сигнализам се већ
скоро пола века обнавља у таласима (многи га напуштају, најчешће стога што не
могу више да га прате пошто се њихова авангардност исцрпела, али му се и многи,
чак и независно од њихових година и онога што су стварали пре – прикључују) и
тако се указује као сасвим жив уметнички покрет који никакву намеру нема да се
вештачком дисању и непотребној још увек реанимацији препусти, а надреализам је,
после Другог светског рата, барем његова бретоновска „верзија“, све више
окоштавао и претварао се у нешто што је захтевало слепу оданост Бретоновим
идејама. Једном речи, Бретон је гушио и угушио надреализам, дочим Мирољуб
Тодоровић непрекидно, и својим делом и подстицањем верних, једнако као и
новоприспелих, сигналиста да зађу у слабо испитане или још недодирнуте
сигналистичке пределе, показује како је сигнализам итекако жив и срчан. Ако је
надреализам што су године пролазиле све више постајао <i style="mso-bidi-font-style: normal;">бретонизам</i>, сигнализам је протеком година све успешније доказивао
како је <i style="mso-bidi-font-style: normal;">планетарна уметност</i> која
никаквом узмицању, задовољавању постигнутим или враћању на старо не дозвољава приступ.
Да тако несумњиво јесте довољно је прелистати (а свако прелиставање вуче нас на
ишчитавање, пошто су зборници у којима је о сигнализму реч складани као књиге
које нам не допуштају лако да читање прекинемо; они читаоци којима они по први
пут подастиру шта сигнализам хоће да буде и јесте, бивају и нехотице
сигнализмом заражени и тешко ће се касније лишити могућности да за неком
сигналистичком књигом посегну; свака планетарна уметност – сасвим јасно – жели
да овлада, вредношћу створеног и новином истог, читавом планетом, те сигнализам
ту никакав изузетак није) овај зборник који је истовремено и алманах и
антологија која нуди пресек онога чиме се данас актуални сигналисти баве и шта
стварају. Он је најбоља понуда свега онога што се може наћи у појединачним
сигналистичким радионицама и сваки пажљиви читалац може, пошто га је прочитао,
да потражи књиге сигналиста који су му привукли пажњу.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-LATN-RS" style="mso-ansi-language: SR-LATN-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Погледамо
ли последње зборнике посвећене сигнализму, после <i style="mso-bidi-font-style: normal;">изазова</i> и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">магије</i>,
приспели смо до <i style="mso-bidi-font-style: normal;">визије</i>. Но,
сигнализам је визија која се пред нашим очима остварује, уметнички оваплоћује. <span style="mso-spacerun: yes;"> </span><span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Сигнализам
је доста дуго, и не само у време када се појавио на нашој књижевној сцени, био
– неосновано и сасвим неоправдано – свођен на визуалије. Пођимо и ми од
визуелних песама и то стога што се две од њих на корицама зборника налазе: на
предњој су „Светови сигнализма“ Мирољуба Тодоровића (М. Т. Вида), а на задњој
„Руски футуризам“ Ивана Штерлемана. У зборнику је и читава антологија истих.
Заступљени су наши сигналисти (понекад се визуалији и гестуална песма и </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-LATN-RS" style="mso-ansi-language: SR-LATN-RS;">mail art</span></i><span lang="SR-LATN-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"> </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">прикључује):
Јелена Марићевић (1), Иван Штерлеман (3), Мирољуб Тодоровић (пошто се о њему
често пише, неке од његових ранијих визуелних песама налазе се у оквиру
текстова написаних о његовом стваралаштву; 19); Борислав Станић (1), Иван
Коларић (1), Владимир Милојковић (1), Добрица Камперелић (1), Немања Митровић
(2), Ненад Панић (2), Марина Абрамовић (1), Адријан Сарајлија (2), Ненад
Богојевић (1) и Душан Стојковић (3). <span style="mso-spacerun: yes;"> </span><span style="mso-spacerun: yes;"> </span>Али, ту су, и одавно не у оволиком броју, и
страни визуелисти, многи годинама већ чланови прве лиге светске визуелне
поезије: Giovani Strada, John Held Jr, Франко Бушић, </span><span lang="SR-LATN-RS" style="mso-ansi-language: SR-LATN-RS;">Luc Fierens, Jim Leftwich
(2), Pete Spence, Dmitry Babenko, Klaus Peter Dencker, Fernando Aquiar, Andrew
Topel, Pierre Garnier, Einars Pelšs (3), Nico Vassilakis и Giovanni Fontana. У
прошлом зборнику, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Магија сигнализма</i>
(2016) визуалијама су били заступљени и Мирољуб Тодоровић, Иван Штерлеман, Џим
Лефтвич, Франко Бушић, Владимир Милојковић, Адријан Сарајлија, Немања Митровић,
Добрица Кампререлић, Дејан Богојевић и Јелена Марићевић, који су и у овом о
којем пишемо.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn1" name="_ftnref1" style="mso-footnote-id: ftn1;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-LATN-RS; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[1]</span></span></span></span></a>
</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-LATN-RS" style="mso-ansi-language: SR-LATN-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Као
и у прошлом и у неколиким ранијим зборницима, и најновији има прегршт текстова
који су крцати ликовним прилозима. Има их у дужој песми / поеми „A. Schöenberg <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Verklärte Nacht</i>“ </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Ивана Штерлемана, шатро
причама „Шизилиште“ Мирољуба Тодоровића, одломку из дуже прозе „Историја по
Јову Богумилу“ Слободана Шкеровића, „Господару прича“ Миливоја Анђелковића, прозном
тексту Стевана Бошњака и есејима „Вишемедијски радови у сигнализму“ Ивана
Штерлемана, „У мехуру времена: барокна емблематика и сигнализам“ Јелене Марићевић
и „Поетика игре у сигнализму“ Светлане Рајичић Перић.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Поред
споменуте Штерлеманове песме, у зборнику је поезијом заступљена и Јелена
Марићевић. Три њене песме, „Баш Челик“, „Аждаја и царев син“ и „Две сузе
крокодилке“ наставак су њене хуморне сигналистичке „обраде“ мотива који су
доминирали нашим усменим стваралаштвом. Последња међу њима прикривен је
„обрачун“ са попинском моделом „препевавања“ дела наше усмене песничке и прозне
традиције. Шест, углавном сасвим кратких, духовитих, апсурдних, звучно
распламсалих, песама Франка Бушића преузете су из изборника његова песниковања <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Чаробнице Црвенкапичина</i>, који је из три
његове збирке: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">НАДреализам је подДада</i>
(2006), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Остани ноћас дома</i> (2012) и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Секрет Протуконклава</i> (2014) начинио
Слободан Шкеровић, и који је, као педесет осма књига библиотеке „Сигнал“
штампан 2017. године. Из изборника су прештампани и Шкеровићев уводни текст,
„То да Монику није јебао Бил, знамо ли ми то?“, као и три његова пропратна
текста за сваку од збирки које су послужиле као изворник. У зборнику су и две
песме: „Француски у 100 лекција“ и „Лмнт нд Бгрдм“ Борислава Станића. Прва се
састоји од реченица преузетих из старог, и застарелог, приручника за учење француског
језика, а друга је читава поема „Ламент над Београдом“, али лишена свих
самогласника. Слободан Шкеровић је заступљен песмом „Плач света“, Илија Бакић
„Међу инима“, Виктор Радоњић „Одлазећи“ и „Следећи“, Владимир Милојковић „Ли
Минг / Можда се и Кинези клањају“, Добрица Камперелић „ПУТовање НЕвидом::::::“,
„Тајна акаше“, „Емотивна дијареја“ и „Дада балада о пролазности:::::“, а Дејан
Богојевић са „Беху само знакови“ и „Рима робота“.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Што
се прозе тиче, осим споменутих, „илустрованих“, прилога Мирољуба Тодоровића,
Слободана Шкеровића, Миливоја Анђелковића и Стевана Бошњака, ту су и следећи: „Одбегли
део романа <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Продавац књига</i> (сцена 3
сан)“ Ивана Штерлемана, кратка кратка прича „ДНК“ и, дијалошка, хуморна, „Баш
су се нашли“<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn2" name="_ftnref2" style="mso-footnote-id: ftn2;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[2]</span></span></span></span></a>
Јелене Марићевић, „Племенити господин Бентам у свом сандуку“ Илије Бакића,
песма у прози „Ув“ Владимира Милојковића, „Јесте ли чули за шљиву незнанче“
Адријана Сарајлије, песма у прози „Твар“ Дејана Богојевића и дванаест песама у
прози из <i style="mso-bidi-font-style: normal;">дела у настанку</i> <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сновни словар</i> Душана Стојковића. Посебно
скрећемо пажњу на прозу Ивана Штерлемана који је поетички замислио да, после
интензивне „сарадње“, праве симбиозе, ликовног и текстуалног у сигналистичким
остварењима, исто покушава да изведе када је реч о музици и књижевности. Његове
песме и проза садрже не малу дозу музике и могу се уврстити у код нас готово
занемарену „музичку“ прозу чији су најзначајнији представници у европској
књижевности, изван сваке сумње, били Андреј Бели са својим романима-симфонијама
и Херман Брох као писац <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Вергилијеве смрти</i>.
Не смемо занемарити ни шатро жваке („Цео Бегиш је мој“, „Пирана“, „Сличан ко
говно јајету“, „Лажни Амери“, „Шизилиште“, „Мрсомуд“ и „Тоза мртвак“) из
Тодоровићева <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Шизилишта</i>. Комбиноване
са пет шатро визуалија, оне су довољан показатељ да прозна шатровачка жица
пишчева никако не јењава нити хуморно сплашњава.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn3" name="_ftnref3" style="mso-footnote-id: ftn3;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[3]</span></span></span></span></a></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Као
и у претходном зборнику, и у овом Џим Лефтвич је, поред две визуелне песме,
представљен и новим кратким (овај пут нису назване тако) „Субјективним
асемичким поставкама“ које је са енглеског језика превео Слободан Шкеровић. У
питању су три мини-есеја: „у супротном однос дужи од себе“, „зависи од асемичке
мисли“ и „ваш ум је личнији од искуства“. Уосталом, и његове визуелне песме,
као што је то готово увек са таквим његовим остварењима случај, „асемичке“ су
песме и, као и све остале песме из ове категорије, поникле су из типографије, а
не калиграфије, како је у једном од својих ранијих асемичких текстова одредио
сам аутор. Овај пут, Лефтвичеви<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>есејистички
текстови су више лирски а мање теоријски.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Текст
који овај пут отвара зборник <i style="mso-bidi-font-style: normal;">унакрсни </i>је
интервју, онај у којем интервуисани уједно и интервјуише онога ко њему питања
поставља, који су обавили <i style="mso-bidi-font-style: normal;">ударни </i>сигналисти
најновије сигналистичке генерације Иван Штерлеман и Јелена Марићевић. Они су интервју
двоструко „искористили“: да се пропитају шта тренутно раде и да „сниме“
актуалну ситуацију унутар сигналистичког покрета којем припадају. Актери
интервјуа назвали су га <i style="mso-bidi-font-style: normal;">аутоинтервјуом</i>
(тако су, заправо, извели увођење још једног жанра у сигналистичку поетику) и
крстили га, с разлогом, „Биће сигнализма“. Из њега издвајамо неколике поставке
које нам се чине изузетно битним за сигнализам уопште. Најпре то чинимо са
онима из уста Ивана Штерлемана: „ ... уколико сигналистичка остварења уопште
имају неких дидактичких претензија, оне се огледају у стимулацији онеобиченог
начина читања, које се касније може применити и на друга дела која такав захтев
немају у основи“ (стр. 7); „ ... постоји утицај дадаизма и зенитизма на
компјутерску и визуелну поезију (сигналистичку поезију у ужем смислу), међутим,
у свим тим областима Мирољуб Тодоровић не само да врши преиспитивање ранијих
техника, већ оставља посебан траг у историји напада на класичне форме
књижевности и сликарства“ (10); „ ... радим у последње две године са жељом да
остварим први сигналистички музички роман. [...] Могло би се кренути и у смеру
нечега што бих ја окарактерисао термином густативна уметност. Како би привукли
пажњу улењене публике можда би било добро вратити се перформансу“ (12); „Ми данас
можемо, не само на компјутерима, већ и на својим мобилним телефонима вршити
вишеканално снимање звукова који се не преклапају, већ се истовремено
региструју у ширини звучне слике“ (14); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Естетика</i>
Макса Бензеа је „Библија естетике сигнализма“, а могло би јој се придружити
једино још и Екоово <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Отворено дело</i>
(17); „сигнализам не тежи ка антиуметности, већ новом схватању уметности и
новом приступу уметничкој комуникацији“ (17).<span style="mso-spacerun: yes;">
</span>Потом и са оним који је изговорила Јелена Марићевић: „Ако је сликарству
могло да се догоди апстрактно сликарство, зашто нешто слично не би могло да се
догоди и у поезији?“ (16). Штерлеман Тодоровића пореди са Аленом Тјурингом и
Џоном фон Нојманом, а Јелена Марићевић с Робертом Музилом. (10–11) Она,
набрајајући сигналисте који прате Мирољуба Тодоровића у његовом полувековном
сигналистичком деловању, издваја посебно Илију Бакића и Слободана Шкеровића као
оне који имају „упечатљив индивидуални печат“ (8). Марићевићка својом
сигналистичком бајком „Бибер и Биберче“ (12–13) илуструје „музички“ сигнализам
у настајању. Она говори о „сигналистичкој историји српске књижевности,
алтернативној, али преко потребној“ (13) на којој сама ради у сарадњи са
неколико младих истраживача књижевности које је успела да „загреје“ за овај
свој пројекат. </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Ако
је у прошлом зборнику Јелена Марићевић била „кључни“ сарадник, сада је то, без
икакве сумње, Иван Штерлеман. Он је писац којим се <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Визије сигнализма</i> отварају. Поред књижевних прилога на које смо скренули
пажњу, у зборнику су и три његова ванредна есеја. Они нам пружају нове увиде у
оно што је било предмет њихове пажње. Први је насловљен „Сигнализам и
лингвистика“. Он је преузет из Штерлеманове докторске дисертације посвећене
естетици сигнализма. За сигналистичка дела најзначајнија је „комуникација на
релацији уметничко дело – читалац (коаутор), тако да се превазилази дадаистички
нихилизам и улази у сферу уметности као научног пројекта, у ком сарађују и
аутор и читалац с водећом идејом прогреса“. (18–19) Није случајно Мирољуб
Тодоровић тврдио како је „граница језика – почетак песме“<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn4" name="_ftnref4" style="mso-footnote-id: ftn4;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[4]</span></span></span></span></a>
За сигналисте визелна песма је, пре свега, универзална песма, она којој није
потребан никакав превод. Литерарно се жртвује зарад ликовног које се указује
као надмоћно јер је планетарно, опште. С друге стране, песма-слика омогућава
сваком читаоцу да је „прочита“ на свој начин. „Заштитни знак“ Тодоровићевих
визуалија били су у првој фази сигнализма исечци из новинских чланака. Но, наш
писац се клонио дадаистичког колажног маказања,<span style="mso-spacerun: yes;">
</span>те се „на текст гледа као на предмет, стога Тодоровић не брине да ли ће
се ишта прочитати од исеченог текста, штавише, циљ је да се изгубе првобитни
означитељи, да се исеченим деловима линеарног текста дизајнирају рамови и
амбијенти у којима ће зрачити визуелна песма“. (19)<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn5" name="_ftnref5" style="mso-footnote-id: ftn5;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[5]</span></span></span></span></a>
„Лингвистичка експлозија“ која је била производ предавања Фердинанда де Сосира,
касније објављених као <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Општа лингвистика</i>,
оделотворила се у Фројдовој психоанализи, руском формализму, Џојсовом <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Финегановом бдењу</i>, Лакановим <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Списима</i>, Деридиној деконструкцији...
(21), а „Ако се сложимо са Витгенштајном да `игра ипак мора да буде одређена
правилима`<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn6" name="_ftnref6" style="mso-footnote-id: ftn6;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[6]</span></span></span></span></a>,
у случају сигнализма главно правило би било одступити од традиционалног
схватања песништва...“ (24)<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn7" name="_ftnref7" style="mso-footnote-id: ftn7;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[7]</span></span></span></span></a>
Штерлеман оспорава једну од основних Сосирових тврдњи по којој је знак
произвољан и наводи управо Тодоровићеву фоничку песму „Волим“ као пример,
„барем делимичне, мотивисаности лингвистичког знака“. (27) Уводи у игру чувене <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Мимологије</i> Жерара Женета и његов
коментар <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Расправе о механичком творењу
језика</i> (1765) Шарла де Броса који језике дели на „језике за очи“ и „ језике
за ухо“. Подсећа нас како неовангарда, после Меклуановог става по којем „Медиј
је порука“, одбацује и Сосирову тврдњу да је „средство производње знака сасвим
без важности“. (29) Пошто је сигнализам „поезија слика а не звука“ (30),
Штерлеман није могао да прихвати ни Сосирово тврђење да је „једини разлог
постојања писма приказивање језика“. (30) Он зна како „свака теорија
књижевности има своју књижевност“ (31), те као ону која одговара авангардној издваја
теорију Романа Јакобсона. Закључује<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn8" name="_ftnref8" style="mso-footnote-id: ftn8;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[8]</span></span></span></span></a>:
„Авангардна књижевност представља рак у организму традиционалне концепције
уметности, док у исто време изазива алергију читатеља на оно што јој је
претходило. Тодоровић то постиже поигравањем са контекстима...“ (33)</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Други
Штерлеманов есеј је „Сигналистички есеј“. Он је најпрегледнији, иако веома
сажет, преглед онога што сигналистички есеј уноси у ову, попут романа, сасвим
протејску форму. Штерлеман, најпре, констатује како је понекад неоавангардни
есеј био „производ пародијског односа према традиционалној жанровској подели“.
(48) Додаје: „Уколико есеј схватамо дословно као експеримент (Versuch), онда би
се могло рећи да Тодоровић експериментише са формом експеримента.“ (48)
Класични есеји присутни су само у најранијој Тодоровићевој есејистичкој фази.
Вођа сигнализма је први у бившој Југославији писао визуелне есеје, а већ одавно
врши максималну фрагментизацију есејистичког ткива и доспева до тога да неке од
својих есеја своди на синтагме, творећи самосталне, есејистичке фрагменте које
бисмо могли назвати „муњограмима“. (49) Олдос Хаксли разликује три мотришта у
писању есеја: (1) субјективно и аутобиографско, (2) објективно и чињеничко и
(3) апстрактно-универзалистичко. Војислав Деспотов у својим есејима користи
прво, а Мирољуб Тодоровић прибегава комбинацији другог и трећег. Иако Тодоровић
неке своје радове назива визуелним песмама а неке визуелним есејима, разлика међу
њима је веома флуидна и мора се песнику веровати на реч када њихово
разврстављање сам обави. (51) </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Трећи
Штерлеманов есеј је „Вишемедијски радови у сигнализму“. У њему полази од
Швитерсове тврдње како је све што уметник испљуне уметност, односно од
Дишановог става како је уметничко дело оно што је уметник одредио као такво.
Термини који се употребљавају да „покрију“ оно што је насловом есеја
апострофирано су: вербовоковизуелна уметност (за њим посеже Владан
Радовановић), </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-LATN-RS" style="mso-ansi-language: SR-LATN-RS;">miхed media</span></i><span lang="SR-LATN-RS" style="mso-ansi-language: SR-LATN-RS;"> (раби га Бора Ћосић),
интермедијална уметност, мултимедијална уметност. Штерлеман наводи знамените
примере уникатних књига: Блејкове <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Песме
невиности и искуства</i>, оне које су стварали италијански и руски футуристи,
Кејџову <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Тишину</i>. Од Тодоровићевих
радова издваја песму „Кристали“, песме рађене техником typewriter art-a </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">у </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-LATN-RS" style="mso-ansi-language: SR-LATN-RS;">Textum</span></i><span lang="SR-LATN-RS" style="mso-ansi-language: SR-LATN-RS;">-u, читаву књигу <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Алгол</i>.
Викторијански колажи, посебно они које су стварале маштовите уметнице тог
периода, претходе дадаистичком и оном чији су творци Жорж Брак и Пабло Пикасо и
њихови ликовни следбеници. За разлику од Хартфилда који у својим колажима „жели
да сакрије чињеницу монтираности, чиме се приближава филму“ (57), Тодоровић –
удаљавајући се тако не само од хартфилдовске фотомонтаже, већ и од кубистичке
колажне апстракције и дадаистичке колажне хаотичности – „често гради чврсте
структуре“. (57) То важи, на пример, за „Луномер“. У <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Textum</i>-</span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">у,
међутим, Тодоровић је прибегавао „динамичнијим структурама“ (58) и тако се
ближио дадаистичкој хаотичности. Као трећа врста његових колажа може се
издвојити, на пример, визуелна песма „Апејрон“. Штерлеман закључује:
„Сигналистичка вишемедијска уметност представља бунт против уметности
специјализоване за једно чуло, стога подела на сигналистичке сликаре или
песнике нема никакву важност...“ (59), односно: „Да би читали сигнализам,
морате бити спремни за сигнализам.“ (59)</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>После
изласка претходног зборника, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Магија
сигнализма</i> (2016), библиотека „Сигнал“ обогаћена је са неколико наслова: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Легитимација за сигнализам</i> (2016) Јелене
Марићевић, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Читање сигнала</i> (2017)
Илије Бакића, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Чаробнице Црвенкапичина</i>
(2017) Франка Бушића, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Од и до</i> (2017)
Илије Бакића и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Поетика идеја</i> (2017)
Слободана Шкеровића. На неке од њих реаговало се у овом (видели смо да је
приређивач Бушићева изборника понудио неколике песме из њега и своје текстове о
сплитском сигналисти укључене у књигу), а остали ће бити предмет критичких
реакција у следећем зборнику који ове године с нестрпљењем ишчекујемо. </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Највише
је било (шест) осврта на књигу <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Легитимација
за сигнализам</i> Јелене Марићевић која је с разлогом уочена као предводница
новог сигналистичког таласа. Текстови о њеној књизи су следећи: „Задовољство у
интерпретацији или ауратичан тип читања сигнала српске књижевне прошлости и
садашњости“ Јане М. Алексић, „Снимци сигналистичког бића“ Душана Стојковића,
„Кардиограм сигнализма“ Јелене Калајџије, „Прототип сигналистичког
супер-читаоца“ Данице Трифуњагић, „Сигнализирање – рикошетирање читаоца“
Маријане Јелисавчић и „Трептајни снимак сигнализма“ Илије Бакића. Јана М.
Алексић, између осталог, бележи и следеће: „ ... сигнализам почива на духовним тековинама
раније традиције која се супротставља социјалним доминантама и истинама новог
доба. Отуда искошена сигналистичка визија стварности, заснована на
онеобичавању, али и континуирано незагарантована легитимизација у систему
српске књижевности </span><span lang="SR-LATN-RS" style="mso-ansi-language: SR-LATN-RS;">XX</span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"> века.“ (86) По Јелени
Калајџији, „писање о сигнализму мора преиначити своје жанровско постулирање“.
(107) Даници Трифуњагић је Јелена Марићевић оличење правог „супер читаоца“
(110) који се служи понекад и „крајње кончестичким спрегама са разноликим
писцима, делима, мислиоцима“. (111) Маријани Јелисавчић она, пак, „показује
могућности кино читања, тумачења посредством <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Facebook</i> сигнализације“. (114)<span style="mso-spacerun: yes;">
</span><span style="mso-spacerun: yes;"> </span><span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Јелена
Марићевић у прилогу „`Х + </span><span lang="SR-LATN-RS" style="mso-ansi-language: SR-LATN-RS;">Y = </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">песма
или моје осећање света` у кутији ренесансе Мирољуба Тодоровића“ пише о <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Пандориној кутији </i>Мирољуба Тодоровића. Збирка
је, по њој, испевана „у форми кутије: четири циклуса (и четири годишња доба),
свака песма има по две строфе од по четири стиха, а последњи циклус је сегмент
конкретне и визуелне поезије“. (77) Она цитира и Радована Вучковића који, у
свом есеју „Поетика сигнализма“, пише да се сигналистички космизам разликује од
експресионистичког по томе што је „утемељен на научним сазнањима васионе и
достигнућима научне фантастике“. О истој Тодоровићевој књизи је и Душан Стојковић
написао текст „Песме из Пандорине кутије“. </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Душан
Стојковић има и текст „Песников лирски улов“ о <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Ловцу магновења </i>Мирољуба Тодоровића. Исти аутор је написао и
„Полемичка ватровања Мирољуба Тодоровића“ у којима је реч<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>о књизи <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Nemo
propheta in patria: полемике</i> Мирољуба Тодоровића. </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>О
зборнику <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Магија сигнализма</i> писали су
Добрица Камперелић („Подмлађени сигнализам“) и Душан Стојковић („Сигнализам као
огледало чудесног“). Камперелић – наслов његова прилога на то упућује – посебну
пажњу посвећује новим сигналистичким снагама. Међу њима издваја Јелену
Марићевић, Ивана Штерлемана – „У његовој поезији видимо снажне одблеске Цариног
дадаизма, док у визуелној поезији и колажима уочавамо утицај великог дадософа
Раула Хаусмана“ (234) – Виктора Радоњића, Милоша Јоцића и Оливера Милијића.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Василије
Милновић је написао приказ сигналистичког романа <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Тамна страна силе</i> Слободана Шкеровића. Тврди како се овај, као и
други Шкеровићеви романи, традиционалним приступом литерарном делу не може
протумачити већ „само окрзнути“. (192) Овај роман који се „у потпуности креће
закрабуљеним подручјима метафизичког“ (194), може бити протумачен једино
методом којим је и писан – сингуларним поступком. (195) </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Адријан Сарајлија се
позабавио поетским романом <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Пројекат
Брандон</i> истог писца.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Није
заборављена ни књижевна историја. Предраг Тодоровић нас је даривао веома
студиозним есејем „Однос неоавангарде на примеру сигнализма и дадаизма“ у којем
је до танчина испитао све везе које се могу успоставити између ударних праваца
историјске авангарде и сигнализма као аутентичног представника, потпуно
аутохтоног, неоавангарде.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn9" name="_ftnref9" style="mso-footnote-id: ftn9;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[9]</span></span></span></span></a>
Посебно је испитана сарадња већ остарелог Раула Хаусмана, једног од твораца
дадаизма, са часописом <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сигнал </i>и самим
Тодоровићем. Вођа сигнализма не окреће „пилатовски“ главу пред постигнућима
авангарде која је претходила оној коју он заговара. За историјску авангарду и
неодадаизам карактеристично је да су суштински интернационални. Подједнако то
важи за давни <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Зенит</i>, као и за
временски много новији <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сигнал</i>. </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Милена
Кулић има прилог „Клокотризам“ у којем је реч о млађем, краткотрајном,
сигналистичком авангардном брату, појави која „најпре је усредсређена на
дешавања, односно ситуа/к/ције“ (222) и тако била хепенингу блиска. </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Никола
Пешић има занимљив текст „Марина Абрамовић у сигнализму“ којим је показано, и
доказано, иако је његова главна актерка тврдила како никакве везе са
сигнализмом није имала, како то напросто није тачно.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Душан
Стојковић наново испитује докторску дисертацију <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сигнализам (Генеза, поетика и уметничка пракса)</i> Живана Живковића у
тексту „И студија и антологија“, а другим својим прилогом, „Хартија није
побелела или Љубиша Јоцић данас“, не дозвољава да вео заборава прекрије ранијег
надреалисту и сјајног сигналисту који је – признајмо то – најзначајније своје
песме написао када је у позним годинама управо сигнализму приступио да би у
оквиру њега, и својим песмама и својим теоријским текстовима, постао један од
„најмлађих“ и најавангарднијих актера.<span style="mso-spacerun: yes;"> </span><span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>У
зборнику је штампано и неколико есеја.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Есеј
„У мехуру времена: барокна емблематика и сигнализам“ Јелене Марићевић укључује
се у историју српске књижевности сагледане кроз сигналистичке наочари коју је
управо ауторка есеја и иницирала. У њему се испитују сличности и „суштинске“
разлике које постоје између барокне ембематике (у конкретном раду узет је
емблем мехура) и сигналистичких визуалија. „Класичан емблем прате стихови или
изреке у потпису и они откривају тајновиту везу између натписа и слике, док је
сигналистички потпис сваке визуалије – најтајанственији део.“ (67) Тодоровићеве
визуелне песме упоређене су са емблемима присутним у делима Јована Рајића,
Захарија Стефановића Орфелина и једне макаронске песме унутар корпуса српске
грађанске поезије. Јелена Марићевић тврди како визуалија која се нађе на
корицама неке сигналистичке књиге „постаје сигнал-синегдоха за сигнализам, а
самим тим могли бисмо је, тако схваћену, и именовати <i style="mso-bidi-font-style: normal;">поетским дизајном</i>“. (66)</span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-LATN-RS;"> </span><span lang="SR-LATN-RS" style="mso-ansi-language: SR-LATN-RS;">Пресечене речи и слова, заштитни знак
Тодоровићевих визуалија, као да су „сачувани остатак неког упозорења, неке
важне вести или приче који је одбачен или подложан рециклажи“. (69) Језик
српске фигуралне поезије и емблема је славено-сербски, а у визуалијама се
јављају речи преузете из страних језика. <span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span><span lang="SR-LATN-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Маријана
Јелисавчић има текст „Сигналистичке хорор приче“ у којем испитује петнаестак
таквих прича („Људи-сенке“, „Хлеб и пси“, „Изложба“, „Човек са птичијим
кљуном“, „Насеље“, „Возило“, „Животиња и поштарка“, „Гогољева глава“, „Јоана“,
„Похлепни поп“, „Бука“, „Сатир“, „Пингвини“) из Тодоровићеве <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Торбе од врбовог прућа</i>. У њима је писац
„забележио један део својих снова, од којих су неки права мала ремек-дела хорор
фантастике, која се могу посматрати и као засебне приче једног већег мозаика“.
(124) Ауторка закључује: „Лепота и чар сигналистичке литературе лежи у факту да
постоји онолико аутора колико постоји читалаца.“ (120)</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>У
зборнику је штампан и есеј „Поетика игре у сигнализму“ Светлане Рајичић Перић
који је одломак из њеног, одбрањеног, још увек необјављеног у књизи, доктората <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Поетика игре у српској књижевности 20. века
(Љ. Мицић, М. Тодоровић, С. Богдановић, М. Павић)</i> којим се она прикључује
ранијим докторатима о сигнализму: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сигнализам
српска неоавангарда</i> Јулијана Корнхаузера, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сигнализам (Генеза, поетика и уметничка пракса)</i> Живана Живковића, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Авангарда, неоавангарда и сигнализам </i>Миливоја
Павловића и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Естетика сигнализма</i> Ивана
Штерлемана. Есеј чине три насловљена дела: „Слика у визуелној поезији“, „Плес
текста“ (пише се о „играма конструкције“: комбинаторичким и алеаторичким,
апсурдним) и „Тело (текста) и плес у теоријским погледима“. У основи
најразличитијих, и најразнороднијих, техника којима се визуелна поезија служи
„јесте интуитивни или стваралачки лудизам, а њима у мањој или већој мери
управља случај“. (145) Присутна је „тежња за наднационалном комуникацијом“.
(145) У сигналистичкој је поезији – ту се она на дадаизам и зенитизам наслања –
„деструкција креативни чин“. (151) Тодоровић не дивинизује компјутер већ „жели
да изврши процес пољуђивања машине“. (151) Да би се сигналистичка поезија
ваљано (про)тумачила неопходан је „и читалачки креативни лудизам“. (151) „Плес
је сав у одсуству знакова јер тело које `пише` је означитељ који већ у наредном
тренутку нестаје. Он означава нешто друго, то његово означено је одсутно. [...]
У плесу тело пише по површини, траг привидно нестаје чим тело напусти одређен
положај, а заправо траг се преноси и трансформише у разне облике у свести
посматрача. Све се ово одиграва у процесуалној и гестуалној поезији.“ (155–156)<span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Есеј
Слободана Шкеровића насловљен је „Мит о машини“. Његово теоријско полазиште
гласи: „Уништавањем речи, експериментална поезија мења језик и тиме одузима
(преузима) власт над њим, пошто га укида истовремено стварајући нови језик,
којим власт не уме да говори. Против оваквог деловања песника, најчешће се
примењује метод непримећивања. Основна борба је за власт над медијима а не над
језиком.“ (182)<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>У оквиру мита о машини
обрађени су језичка машина која је доживела (да ли и преживела?) деконструкцију
језика, мит о Информацији и машина-људождер.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Бобан
Кнежевић је заступљен мини есејем „За и против југословенског писма“. </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>У
зборнику је представљена летонска група експерименталне поезије (Карлис
Вердинш, Раимондс Киркис и<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>Еинарс Пелш).
Прилог је приредио Арвис Вигулс и назвао га „Заибализам“. Пружила нам се
прилика – сигнализам је још једном доказао како планетарна уметност јесте – да
се упознамо са поезијом за коју смо мало (ако и мало) чули.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Као
што се одавно уобичајило, и овај зборник се окончава наставком Библиографије
сигнализма и, као што је у два претходна био случај, доноси списак досада
објављених књига библиотеке „Сигнал“. Он је шездесет и прва.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Читаоцима
остаје да уживају у прилозима које је <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Визија
сигнализм</i>а донела и да нестрпљиво ишчекују нови зборник који ће доказати и
неверним Томама како је сигнализам још увек еонима далеко од краја / усахнућа
који / које му они који са сигнализмом, због своје неспособности да га разумеју
и властите литерарне окошталости, непрекидни рат воде – нестрпљиво, а узалудно,
прижељкују.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-tab-count: 9;"> </span>Душан
Стојковић<span style="mso-tab-count: 3;"> </span><span style="mso-tab-count: 6;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-LATN-RS" style="mso-ansi-language: SR-LATN-RS;"><span style="mso-tab-count: 9;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="mso-element: footnote-list;">
<br clear="all" />
<hr align="left" size="1" width="33%" />
<div id="ftn1" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref1" name="_ftn1" style="mso-footnote-id: ftn1;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[1]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Овај пут нема Милоша Јоцића, Реида Вуда, Кеичи Накамуре, Данијела
Далигана, Дмитр</span><span lang="sr-Cyrl" style="mso-ansi-language: #0C1A;">и</span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">ја Булатова и Оливера
Милијића.</span></div>
</div>
<div id="ftn2" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref2" name="_ftn2" style="mso-footnote-id: ftn2;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[2]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">У оквиру <i style="mso-bidi-font-style: normal;">аутоинтервјуа </i>Ивана
Штерлемана и Јелене Марићевић, налази се и сигналистичка бајка „Бибер и
Биберче“ ове друге.</span></div>
</div>
<div id="ftn3" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref3" name="_ftn3" style="mso-footnote-id: ftn3;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[3]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Ускоро можемо очекивати – хајде да се кладимо! – нову књигу из
Тодоровићеве шатро продукције. Његове жваке постале су незамењивим.</span></div>
</div>
<div id="ftn4" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref4" name="_ftn4" style="mso-footnote-id: ftn4;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[4]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Мирољуб Тодоровић, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Стварност
и утопија</i>, Алтера, Београд, 2013,109.</span></div>
</div>
<div id="ftn5" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref5" name="_ftn5" style="mso-footnote-id: ftn5;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[5]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Елементе визуелне поезије, осим код Тодоровића и сигналиста који га
следе, Штерлеман налази код дадаиста, зенитиста, надреалиста, у <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Ђердану</i> (1951) Јосипа Стошића, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Пустолини</i> (написана 1962, објављена
1968) Владана Радовановића.</span></div>
</div>
<div id="ftn6" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref6" name="_ftn6" style="mso-footnote-id: ftn6;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[6]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Лудвиг Витгенштајн, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Филозофска
истраживања</i>, Нолит, Београд, 1969, 184.</span></div>
</div>
<div id="ftn7" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref7" name="_ftn7" style="mso-footnote-id: ftn7;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[7]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Тодоровић пише: „Сигналистичка поезија ће означити потпуно
ослобађање енергије језика.“</span></div>
</div>
<div id="ftn8" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref8" name="_ftn8" style="mso-footnote-id: ftn8;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[8]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Сигналистичко стваралаштво, условно, дели на две фазе:
„природњачку“ / сцијентистичку (доминира визуелна поезија) и „друштвену“
(доминација шатровачке и објект и </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-LATN-RS" style="mso-ansi-language: SR-LATN-RS;">ready made</span></i><span lang="SR-LATN-RS" style="mso-ansi-language: SR-LATN-RS;"> </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">поезије). (34) </span></div>
</div>
<div id="ftn9" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref9" name="_ftn9" style="mso-footnote-id: ftn9;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[9]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"> <span lang="SR-CYRL-RS">Тодоровић предлаже
да се термин <i style="mso-bidi-font-style: normal;">неоавангарда</i> замени, по
њему прецизнијим – <i style="mso-bidi-font-style: normal;">неодада</i>. (137)</span></span></div>
</div>
</div>
</div>
Slobodan Skerovichttp://www.blogger.com/profile/06036318715197087511noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7689294589374917196.post-27239517837118635182018-05-31T09:30:00.001-07:002018-05-31T09:30:20.043-07:00МАРИНА АБРАМОВИЋ – СИГНАЛИСТКИЊА<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<!--[if gte mso 9]><xml>
<o:OfficeDocumentSettings>
<o:TargetScreenSize>800x600</o:TargetScreenSize>
</o:OfficeDocumentSettings>
</xml><![endif]--><!--[if gte mso 9]><xml>
<w:WordDocument>
<w:View>Normal</w:View>
<w:Zoom>0</w:Zoom>
<w:TrackMoves/>
<w:TrackFormatting/>
<w:PunctuationKerning/>
<w:ValidateAgainstSchemas/>
<w:SaveIfXMLInvalid>false</w:SaveIfXMLInvalid>
<w:IgnoreMixedContent>false</w:IgnoreMixedContent>
<w:AlwaysShowPlaceholderText>false</w:AlwaysShowPlaceholderText>
<w:DoNotPromoteQF/>
<w:LidThemeOther>EN-US</w:LidThemeOther>
<w:LidThemeAsian>X-NONE</w:LidThemeAsian>
<w:LidThemeComplexScript>X-NONE</w:LidThemeComplexScript>
<w:Compatibility>
<w:BreakWrappedTables/>
<w:SnapToGridInCell/>
<w:WrapTextWithPunct/>
<w:UseAsianBreakRules/>
<w:DontGrowAutofit/>
<w:SplitPgBreakAndParaMark/>
<w:EnableOpenTypeKerning/>
<w:DontFlipMirrorIndents/>
<w:OverrideTableStyleHps/>
</w:Compatibility>
<w:BrowserLevel>MicrosoftInternetExplorer4</w:BrowserLevel>
<m:mathPr>
<m:mathFont m:val="Cambria Math"/>
<m:brkBin m:val="before"/>
<m:brkBinSub m:val="--"/>
<m:smallFrac m:val="off"/>
<m:dispDef/>
<m:lMargin m:val="0"/>
<m:rMargin m:val="0"/>
<m:defJc m:val="centerGroup"/>
<m:wrapIndent m:val="1440"/>
<m:intLim m:val="subSup"/>
<m:naryLim m:val="undOvr"/>
</m:mathPr></w:WordDocument>
</xml><![endif]--><!--[if gte mso 9]><xml>
<w:LatentStyles DefLockedState="false" DefUnhideWhenUsed="false"
DefSemiHidden="false" DefQFormat="false" DefPriority="99"
LatentStyleCount="371">
<w:LsdException Locked="false" Priority="0" QFormat="true" Name="Normal"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" QFormat="true" Name="heading 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" QFormat="true" Name="heading 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" QFormat="true" Name="heading 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" QFormat="true" Name="heading 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" QFormat="true" Name="heading 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" QFormat="true" Name="heading 7"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" QFormat="true" Name="heading 8"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" QFormat="true" Name="heading 9"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="index 1"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="index 2"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="index 3"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="index 4"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="index 5"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="index 6"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="index 7"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="index 8"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="index 9"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" Name="toc 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" Name="toc 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" Name="toc 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" Name="toc 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" Name="toc 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" Name="toc 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" Name="toc 7"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" Name="toc 8"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" Name="toc 9"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Normal Indent"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="0" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" Name="footnote text"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="annotation text"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="header"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="0" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" Name="footer"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="index heading"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="35" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" QFormat="true" Name="caption"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="table of figures"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="envelope address"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="envelope return"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="0" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" Name="footnote reference"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="annotation reference"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="line number"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="0" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" Name="page number"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="endnote reference"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="endnote text"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="table of authorities"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="macro"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="toa heading"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="List"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="List Bullet"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="List Number"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="List 2"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="List 3"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="List 4"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="List 5"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="List Bullet 2"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="List Bullet 3"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="List Bullet 4"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="List Bullet 5"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="List Number 2"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="List Number 3"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="List Number 4"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="List Number 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="10" QFormat="true" Name="Title"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Closing"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Signature"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="0" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" Name="Default Paragraph Font"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Body Text"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Body Text Indent"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="List Continue"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="List Continue 2"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="List Continue 3"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="List Continue 4"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="List Continue 5"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Message Header"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="11" QFormat="true" Name="Subtitle"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Salutation"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Date"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Body Text First Indent"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Body Text First Indent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Note Heading"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Body Text 2"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Body Text 3"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Body Text Indent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Body Text Indent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Block Text"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Hyperlink"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="FollowedHyperlink"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="22" QFormat="true" Name="Strong"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="20" QFormat="true" Name="Emphasis"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Document Map"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Plain Text"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="E-mail Signature"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="HTML Top of Form"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="HTML Bottom of Form"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Normal (Web)"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="HTML Acronym"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="HTML Address"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="HTML Cite"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="HTML Code"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="HTML Definition"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="HTML Keyboard"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="HTML Preformatted"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="HTML Sample"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="HTML Typewriter"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="HTML Variable"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Normal Table"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="annotation subject"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="No List"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Outline List 1"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Outline List 2"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Outline List 3"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Simple 1"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Simple 2"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Simple 3"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Classic 1"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Classic 2"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Classic 3"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Classic 4"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Colorful 1"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Colorful 2"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Colorful 3"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Columns 1"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Columns 2"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Columns 3"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Columns 4"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Columns 5"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Grid 1"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Grid 2"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Grid 3"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Grid 4"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Grid 5"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Grid 6"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Grid 7"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Grid 8"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table List 1"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table List 2"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table List 3"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table List 4"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table List 5"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table List 6"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table List 7"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table List 8"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table 3D effects 1"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table 3D effects 2"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table 3D effects 3"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Contemporary"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Elegant"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Professional"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Subtle 1"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Subtle 2"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Web 1"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Web 2"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Web 3"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Balloon Text"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="Table Grid"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Theme"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" Name="Placeholder Text"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="1" QFormat="true" Name="No Spacing"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="60" Name="Light Shading"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="61" Name="Light List"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="62" Name="Light Grid"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="63" Name="Medium Shading 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="64" Name="Medium Shading 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="65" Name="Medium List 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="66" Name="Medium List 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="67" Name="Medium Grid 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="68" Name="Medium Grid 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="69" Name="Medium Grid 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="70" Name="Dark List"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="71" Name="Colorful Shading"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="72" Name="Colorful List"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="73" Name="Colorful Grid"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="60" Name="Light Shading Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="61" Name="Light List Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="62" Name="Light Grid Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="63" Name="Medium Shading 1 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="64" Name="Medium Shading 2 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="65" Name="Medium List 1 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" Name="Revision"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="34" QFormat="true"
Name="List Paragraph"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="29" QFormat="true" Name="Quote"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="30" QFormat="true"
Name="Intense Quote"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="66" Name="Medium List 2 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="67" Name="Medium Grid 1 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="68" Name="Medium Grid 2 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="69" Name="Medium Grid 3 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="70" Name="Dark List Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="71" Name="Colorful Shading Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="72" Name="Colorful List Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="73" Name="Colorful Grid Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="60" Name="Light Shading Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="61" Name="Light List Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="62" Name="Light Grid Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="63" Name="Medium Shading 1 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="64" Name="Medium Shading 2 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="65" Name="Medium List 1 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="66" Name="Medium List 2 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="67" Name="Medium Grid 1 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="68" Name="Medium Grid 2 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="69" Name="Medium Grid 3 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="70" Name="Dark List Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="71" Name="Colorful Shading Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="72" Name="Colorful List Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="73" Name="Colorful Grid Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="60" Name="Light Shading Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="61" Name="Light List Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="62" Name="Light Grid Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="63" Name="Medium Shading 1 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="64" Name="Medium Shading 2 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="65" Name="Medium List 1 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="66" Name="Medium List 2 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="67" Name="Medium Grid 1 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="68" Name="Medium Grid 2 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="69" Name="Medium Grid 3 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="70" Name="Dark List Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="71" Name="Colorful Shading Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="72" Name="Colorful List Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="73" Name="Colorful Grid Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="60" Name="Light Shading Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="61" Name="Light List Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="62" Name="Light Grid Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="63" Name="Medium Shading 1 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="64" Name="Medium Shading 2 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="65" Name="Medium List 1 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="66" Name="Medium List 2 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="67" Name="Medium Grid 1 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="68" Name="Medium Grid 2 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="69" Name="Medium Grid 3 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="70" Name="Dark List Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="71" Name="Colorful Shading Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="72" Name="Colorful List Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="73" Name="Colorful Grid Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="60" Name="Light Shading Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="61" Name="Light List Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="62" Name="Light Grid Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="63" Name="Medium Shading 1 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="64" Name="Medium Shading 2 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="65" Name="Medium List 1 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="66" Name="Medium List 2 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="67" Name="Medium Grid 1 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="68" Name="Medium Grid 2 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="69" Name="Medium Grid 3 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="70" Name="Dark List Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="71" Name="Colorful Shading Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="72" Name="Colorful List Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="73" Name="Colorful Grid Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="60" Name="Light Shading Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="61" Name="Light List Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="62" Name="Light Grid Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="63" Name="Medium Shading 1 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="64" Name="Medium Shading 2 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="65" Name="Medium List 1 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="66" Name="Medium List 2 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="67" Name="Medium Grid 1 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="68" Name="Medium Grid 2 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="69" Name="Medium Grid 3 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="70" Name="Dark List Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="71" Name="Colorful Shading Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="72" Name="Colorful List Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="73" Name="Colorful Grid Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="19" QFormat="true"
Name="Subtle Emphasis"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="21" QFormat="true"
Name="Intense Emphasis"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="31" QFormat="true"
Name="Subtle Reference"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="32" QFormat="true"
Name="Intense Reference"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="33" QFormat="true" Name="Book Title"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="37" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" Name="Bibliography"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" QFormat="true" Name="TOC Heading"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="41" Name="Plain Table 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="42" Name="Plain Table 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="43" Name="Plain Table 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="44" Name="Plain Table 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="45" Name="Plain Table 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="40" Name="Grid Table Light"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="46" Name="Grid Table 1 Light"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="47" Name="Grid Table 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="48" Name="Grid Table 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="49" Name="Grid Table 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="50" Name="Grid Table 5 Dark"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="51" Name="Grid Table 6 Colorful"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="52" Name="Grid Table 7 Colorful"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="46"
Name="Grid Table 1 Light Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="47" Name="Grid Table 2 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="48" Name="Grid Table 3 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="49" Name="Grid Table 4 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="50" Name="Grid Table 5 Dark Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="51"
Name="Grid Table 6 Colorful Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="52"
Name="Grid Table 7 Colorful Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="46"
Name="Grid Table 1 Light Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="47" Name="Grid Table 2 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="48" Name="Grid Table 3 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="49" Name="Grid Table 4 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="50" Name="Grid Table 5 Dark Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="51"
Name="Grid Table 6 Colorful Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="52"
Name="Grid Table 7 Colorful Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="46"
Name="Grid Table 1 Light Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="47" Name="Grid Table 2 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="48" Name="Grid Table 3 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="49" Name="Grid Table 4 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="50" Name="Grid Table 5 Dark Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="51"
Name="Grid Table 6 Colorful Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="52"
Name="Grid Table 7 Colorful Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="46"
Name="Grid Table 1 Light Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="47" Name="Grid Table 2 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="48" Name="Grid Table 3 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="49" Name="Grid Table 4 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="50" Name="Grid Table 5 Dark Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="51"
Name="Grid Table 6 Colorful Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="52"
Name="Grid Table 7 Colorful Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="46"
Name="Grid Table 1 Light Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="47" Name="Grid Table 2 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="48" Name="Grid Table 3 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="49" Name="Grid Table 4 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="50" Name="Grid Table 5 Dark Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="51"
Name="Grid Table 6 Colorful Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="52"
Name="Grid Table 7 Colorful Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="46"
Name="Grid Table 1 Light Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="47" Name="Grid Table 2 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="48" Name="Grid Table 3 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="49" Name="Grid Table 4 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="50" Name="Grid Table 5 Dark Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="51"
Name="Grid Table 6 Colorful Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="52"
Name="Grid Table 7 Colorful Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="46" Name="List Table 1 Light"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="47" Name="List Table 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="48" Name="List Table 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="49" Name="List Table 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="50" Name="List Table 5 Dark"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="51" Name="List Table 6 Colorful"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="52" Name="List Table 7 Colorful"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="46"
Name="List Table 1 Light Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="47" Name="List Table 2 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="48" Name="List Table 3 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="49" Name="List Table 4 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="50" Name="List Table 5 Dark Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="51"
Name="List Table 6 Colorful Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="52"
Name="List Table 7 Colorful Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="46"
Name="List Table 1 Light Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="47" Name="List Table 2 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="48" Name="List Table 3 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="49" Name="List Table 4 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="50" Name="List Table 5 Dark Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="51"
Name="List Table 6 Colorful Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="52"
Name="List Table 7 Colorful Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="46"
Name="List Table 1 Light Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="47" Name="List Table 2 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="48" Name="List Table 3 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="49" Name="List Table 4 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="50" Name="List Table 5 Dark Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="51"
Name="List Table 6 Colorful Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="52"
Name="List Table 7 Colorful Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="46"
Name="List Table 1 Light Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="47" Name="List Table 2 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="48" Name="List Table 3 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="49" Name="List Table 4 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="50" Name="List Table 5 Dark Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="51"
Name="List Table 6 Colorful Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="52"
Name="List Table 7 Colorful Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="46"
Name="List Table 1 Light Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="47" Name="List Table 2 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="48" Name="List Table 3 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="49" Name="List Table 4 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="50" Name="List Table 5 Dark Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="51"
Name="List Table 6 Colorful Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="52"
Name="List Table 7 Colorful Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="46"
Name="List Table 1 Light Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="47" Name="List Table 2 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="48" Name="List Table 3 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="49" Name="List Table 4 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="50" Name="List Table 5 Dark Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="51"
Name="List Table 6 Colorful Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="52"
Name="List Table 7 Colorful Accent 6"/>
</w:LatentStyles>
</xml><![endif]--><!--[if gte mso 10]>
<style>
/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:"Table Normal";
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-priority:99;
mso-style-parent:"";
mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt;
mso-para-margin:0in;
mso-para-margin-bottom:.0001pt;
mso-pagination:widow-orphan;
font-size:10.0pt;
font-family:"Times New Roman",serif;}
</style>
<![endif]-->
<br />
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<b style="mso-bidi-font-weight: normal;"><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">МАРИНА
АБРАМОВИЋ – СИГНАЛИСТКИЊА</span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Марина
Абрамовић је несумњиво припадала сигналистичком покрету. У њему је као уметница
и стасала. Шта је то у њој што је тера да тврди како није била оно што је била
и да није припадала ономе чији је саставни део била проблем је којим би
вероватно неко требало да се позабави. Сигнализам никако није некакво ђуле на
ногама којег би онај ко је сигналиста био требало по сваку цену да се отресе. У
питању је европски, и светски, уважаван и признаван покрет без којег се ниједна
прича ни у једној средини о неоавангарди замислити не може. Марина Абрамовић,
међутим, хоће да нам прода своју „причу“ пуну замрачених места, мрља, али та
прича не пије воду. Није она уметничка тиква без корена. Зло би било, једино,
ако би се корена лишила. Односно, пошто се то никако не може извести – покушала
то да учини.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Чињенице
су неумољиве. Сваки рат са њима унапред је изгубљен. Никаква заборавност нас не
спасава јер оно што је било неће да заборави да је било. Ако коза лаже, рог то
учинити неће. А сигналистички рог овако изгледа. </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Сигналистичко
језгро се полако</span><span lang="sr-Cyrl" style="mso-ansi-language: #0C1A;">
1968/69</span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">
грана. Мирољуб Тодоровић најпре упознаје Спасоја Влајића, а потом Зорана
Поповића. Овај други доводи Марину Абрамовић, о потом она Нешу Париповића,
Тамару Јанковић и Владу Стојиљковића. Сликари најпре воде бројчано, но
сигнализам није узалудno и визуелан, или, највише – визуелан. Марина Абрамовић
долази у покрет као сликарка облака и наставља да их слика и експериментише на
сликама чији су они главни „јунаци“. Касније се – изгледа – у облацима помало
губи и тврди како није радила, и урадила, оно што је и радила и урадила. Ствара
облаковну теорију о свом деловању и развићу у којој по њој за сигнализам
никаквог места нема, иако ње, да није била сигнализмом инфицирана, овакве каква
је потом постала – хајде и ми мало да облакујемо – вероватно, или нипошто, не
би ни било. Но, то је већ прича о оригиналу и некоме ко хоће фалсификат као
оригинал да протури. А то никако не бива. </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Од
октобра 1970. до јануара 1973. појавило се девет бројева часописа <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сигнал</i>. Главни и одговорни уредник био
је Мирољуб Тодоровић, а у редакцији првог броја били су Добривоје Јевтић,
Тамара Јанковић, Влада Стојиљковић, Марина Абрамовић и Зоран Поповић. Марина
Абрамовић је била сарадник читаве прве серије овог часописа (њени сигналистички
прилози су и буквално у свим бројевима: 1, 2–3, 6–7.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn1" name="_ftnref1" style="mso-footnote-id: ftn1;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[1]</span></span></span></span></a>и
8–9<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn2" name="_ftnref2" style="mso-footnote-id: ftn2;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[2]</span></span></span></span></a>),
као и у антологији<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>сигналистичке
гестуалне и визуелне поезије објављеној, у сарадњи с часописом </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-LATN-RS" style="mso-ansi-language: SR-LATN-RS;">Uj Symposion</span></i><span lang="SR-LATN-RS" style="mso-ansi-language: SR-LATN-RS;">, у двоброју 4–5 <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сигнала</i>.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn3" name="_ftnref3" style="mso-footnote-id: ftn3;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-LATN-RS; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[3]</span></span></span></span></a></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-LATN-RS" style="mso-ansi-language: SR-LATN-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Када
се у часопису <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Дело</i> (XXI, 1975, </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">бр</span><span lang="SR-LATN-RS" style="mso-ansi-language: SR-LATN-RS;">. 3) појави</span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">ла</span><span lang="SR-LATN-RS" style="mso-ansi-language: SR-LATN-RS;"> антологија <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Конкретна, визуелна и сигналистичка поезија</i>
Мирољуба Тодоровића у њој је била заступљена и Марина Абрамовић.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn4" name="_ftnref4" style="mso-footnote-id: ftn4;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-LATN-RS; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[4]</span></span></span></span></a><span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-LATN-RS" style="mso-ansi-language: SR-LATN-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Било
је пет групних изложби сигналиста (једна у Милану, остале у Југославији).
Најзначајнија је била она у Галерији сувремене умјетности у Загребу од 16. до
26. маја 1974. Марина Абрамовић је на њој суделовала<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn5" name="_ftnref5" style="mso-footnote-id: ftn5;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-LATN-RS; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[5]</span></span></span></span></a>,
а у штампаном каталогу су и њена визуелна песма „А“ и<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>фотографија метронома<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn6" name="_ftnref6" style="mso-footnote-id: ftn6;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-LATN-RS; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[6]</span></span></span></span></a>
(касније је постао заштитни знак њеног стваралаштва – постављеног у Галерији). Била
је учесник и изложби „Poesia signalista Jugoslava“ </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">(</span><span lang="SR-LATN-RS" style="mso-ansi-language: SR-LATN-RS;">Galerio TOOl, Milano, </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">1971), „Сигнализам“ (Салон
Музеја савремене уметности, Београд, 1975) и „Сигнализам 81“ (КПЗ, Оџаци, 1981).
</span><span lang="SR-LATN-RS" style="mso-ansi-language: SR-LATN-RS;"></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-LATN-RS" style="mso-ansi-language: SR-LATN-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>У
свом обимном (девет густо исписаних страна великог А4 формата) писму Мирољубу
Тодоровићу<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn7" name="_ftnref7" style="mso-footnote-id: ftn7;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-LATN-RS; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[7]</span></span></span></span></a>
с пролећа 1971. године из Загреба<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn8" name="_ftnref8" style="mso-footnote-id: ftn8;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-LATN-RS; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[8]</span></span></span></span></a>,
где је у радионици Крсте Хегедушића била на постдипломским студијама, Марина
Абрамовић признаје како није у пуној мери разумела шта сигнализам од ње тражи и
како није знала како би она свој допринос овом покрету могла у пуној мери да дâ,
али како су јој се одједном отвориле карте и како је почела да уметнички
„производи“ нешто за шта је убеђена како сигнализму припада. У једном другом,
краћем писму, такође из Загреба, Марина Абрамовић Тодоровићу пише: „Иначе имам
свакаквих планова у вези са Америком и Сигналом као таквим или можда још и
бољим. Ја за почетак чим дођем / правим књигу са звуковима и још неким
ситницама и то сама на ситу.“ Касније, после одласка 1975. године у Амстердам, она,
која се у првој сигналистичкој фази и гестуалној поезији у извесном смислу
приклонила, „враћа“ се хепенингу, односно боди-арту.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn9" name="_ftnref9" style="mso-footnote-id: ftn9;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-LATN-RS; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[9]</span></span></span></span></a>
Оно што је другим сигналистима, уместо речи, било најпре слово, па слика или
гест, њој је постало тело. Оно је најмања јединица унутар њене (телесне)
поетике. Оно цело, или његови атоми: рука, око, коса... Хепенинг је сигнализму
претходио, али се он нипошто не може са гестуалном поезијом изједначити.
Гестуална поезија налик је на сев мача и ако бисмо је са хепенингом доводили у
везу она би могла бити нека врста хаикуа хепенинга. Док су гестуалне песме,
посебно оне у „режији“ Мирољуба Тодоровића, муњевите, каснији хепенинзи Марине
Абрамовић су дуготрајни, „залеђени“, као да јој је циљ да умртви време.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-LATN-RS" style="mso-ansi-language: SR-LATN-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Када
је 2005. године обнављао <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сигнал</i>, Тодоровић
је на сарадњу позвао и Марину Абрамовић и она му је послала фотографију свог
последњег рада – „Портрет с шкорпијом (отворене очи)“, о којем ће јој Тодоровић
у узвратном писму написати: „ ... стигла је твоја скорпија заиста језива у
својој стравоужасној лепоти“.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn10" name="_ftnref10" style="mso-footnote-id: ftn10;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-LATN-RS; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[10]</span></span></span></span></a>
У последњем свом јављању мејлом од 14, VII </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">2017, Марина обећава: „Исправићу ту грешку
у будућим каталозима“. А <i style="mso-bidi-font-style: normal;">грешка</i> се
односи на њено „прескакање“ да је сигнализму у младости припадала. Но, то
обећање већ деценијама траје и никако се не испуњава.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-LATN-RS" style="mso-ansi-language: SR-LATN-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Мирољуб
Тодоровић је у још неколико својих текстова писао о Марини Абрамовић као
припадници покрета којем је он био вођа.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn11" name="_ftnref11" style="mso-footnote-id: ftn11;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-LATN-RS; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[11]</span></span></span></span></a>
</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-LATN-RS" style="mso-ansi-language: SR-LATN-RS;">У есеју „Сигналистичко
сликарство“ Зоран Маркуш за радове „А“ и „Дим“ Марине Абрамовић, објављене у
првом броју <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сигнала</i>, тврди да су од
„антологијског значаја за сигналистичко сликарство“. Додаће и следеће: „Има ли
јачих доказа за припадност авангардном покрету од самих дела, јавних наступа и
писаних извора? Додамо ли томе да су Марина Абрамовић и Зоран Поповић били
чланови прве редакције `Сигнала`, гласила сигнализма, њихов однос према покрету
није случајан, или сапутнички, већ покретачки и творачки.“<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn12" name="_ftnref12" style="mso-footnote-id: ftn12;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-LATN-RS; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[12]</span></span></span></span></a>
</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-LATN-RS" style="mso-ansi-language: SR-LATN-RS;">У својој докторској
дисертацији <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Авангарда, неоавангарда и сигнализам</i>
Миливоје Павловић бележи како стапање језичког и ликовног у делима Марине
Абрамовић остварује велике поетске учинке и твори „графизме са снажном
метафоричком функцијом“.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn13" name="_ftnref13" style="mso-footnote-id: ftn13;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-LATN-RS; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[13]</span></span></span></span></a>
</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-LATN-RS" style="mso-ansi-language: SR-LATN-RS;">О преписци Марине
Абрамовић с Мирољубом Тодоровићем пише и Јелена Марићевић у оквиру свог рада
„Тамни вилајет од врбовог прућа: Преписка Мирољуба Тодоровића“.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn14" name="_ftnref14" style="mso-footnote-id: ftn14;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-LATN-RS; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[14]</span></span></span></span></a>
Ауторка посебно анализира детаљно најдуже писмо, више пута овде спомињано, које
је сликарка из Загреба упутила Тодоровићу. Скреће пажњу на „усхићеност“ са
којом ова говори о најзад у себи изнађеној вези са сигнализмом којем је, опет
по њој самој, овлашно и поприлично неискрено и раније припадала. Описује укратко
и друго писмо, много краће (у којем се налазе са стране нацртана три пендрека),
као и још два (сва су упућена из Загреба).</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-LATN-RS" style="mso-ansi-language: SR-LATN-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Коначно,
у последњем изашлом зборнику сигнализма – <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Визије
сигнализма / Visions of Signalism</i> (Еверест Медиа, Београд, Међународна
културна мрежа „Пројекат Растко“, Београд, 2017), појавио се прилог Николе
Пешића „Марина Абрамовић у сигнализму“, одломак из његове докторске дисертације
<i style="mso-bidi-font-style: normal;">Окултура у поетици Марине Абрамовић</i>.
У њему он сажето и прецизно описује све везе које је она са овим нашим неоавангардним
покретом имала а које упорно, сасвим несхватљиво, и неуспешно, негира. Прва
његова реченица гласи: „Напуштање сликарства и укључивање Марине Абрамовић у
`нову уметничку праксу` у литератури се углавном везује за активност Галерије
Студентског културног центра у Београду и превиђа се чињеница да је она
претходно била активна у неоавангардном уметничком покрету сигнализма.“<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn15" name="_ftnref15" style="mso-footnote-id: ftn15;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-LATN-RS; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[15]</span></span></span></span></a>
По Пешићу, њени први перформанси – „Ритам 5“ (1974) и „Ритам 2“ – су „настали
извесно под значајним утицајем сигнализма“.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn16" name="_ftnref16" style="mso-footnote-id: ftn16;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-LATN-RS; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[16]</span></span></span></span></a>
</span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-LATN-RS" style="mso-ansi-language: SR-LATN-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Испада
како је Марина Абрамовић у тренутку када је по властитом признању оберучке
полетела ка сигнализму, желећи да га повуче комбинацијом слике и звука у нове
просторе, заправо одлетала од њега и постала му најдаља могуће. Тема Марина
Абрамовић и сигнализам, поред тога што задаје психоанализи занимљиве подстицаје,
интересантна је чак и за филмску обраду. Изгледа да је наша сликарка, боравећи
давно у Загребу и радећи на кратком сигналистичком<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>цртаном филму Дарка Шнајдера, подсвесно то и
сама наслутила.</span></div>
<div style="mso-element: footnote-list;">
<br clear="all" />
<hr align="left" size="1" width="33%" />
<div id="ftn1" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref1" name="_ftn1" style="mso-footnote-id: ftn1;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[1]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">На импресуму овог броја је<span style="mso-spacerun: yes;">
</span>фотографија која илуструје њен звучни амбијент „Бело“. </span></div>
</div>
<div id="ftn2" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref2" name="_ftn2" style="mso-footnote-id: ftn2;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[2]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">У часопису је и фотографија која илуструје њен звучни амбијент
„Аеродром“.</span></div>
</div>
<div id="ftn3" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref3" name="_ftn3" style="mso-footnote-id: ftn3;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[3]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">У антологији коју је приредио Мирољуб Тодоровић заступљено је
двадесеторо</span><span lang="sr-Cyrl" style="mso-ansi-language: #0C1A;"> аутора</span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">. Осим Марине Абрамовић,
ту су и Влада Стојиљ</span><span lang="sr-Cyrl" style="mso-ansi-language: #0C1A;">ковић,</span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"> Зоран Поповић, Славко
Матковић, Балинт Сомбати, Вујица Решин Туцић, Жарко Рошуљ, Звонимир Костић
Палански, Ласло Салма, Обрад Јовановић, Слободан Вукановић, Золтан Мађар,
Тамара Јанковић, Неша Париповић, Бранко Алексић, Миодраг Ђорђевић, Бранко
Андрић и Добривоје Јевтић као аутори вузуелне, док су Мирољуб Тодоровић и
Богданка Познановић присутни као творци гестуалне поезије.<span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">У – скривеној – антологији сигналистичке
поезије, присутној у оквиру његове докторске дисертације <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сигнализам: генеза, поетика и уметничка пракса</i> (1994), Живан
Живковић се одлучио за песму „Без наслова“ Марине Абрамовић у чијем срцу се
налази слово <i style="mso-bidi-font-style: normal;">а</i>. </span></div>
</div>
<div id="ftn4" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref4" name="_ftn4" style="mso-footnote-id: ftn4;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[4]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"> <span lang="SR-CYRL-RS">Осим ње, у
антологији су од наших аутора и Бранко Андрић, Оскар Давичо / Предраг Нешковић,
Добривоје Јевтић, Славко Матковић, Неша Париповић, Миливоје Павловић, Богданка
Познановић, Зоран Поповић, Владан Радовановић, Жарко Рошуљ, Влада Стојиљковић,
Мирољуб Тодоровић, Биљана Томић и Вујица Решин Туцић. Сви имају по један
прилога, осим Мирољуба Тодоровића и Владе Стојиљковића који су заступљени са
два и тандема Давичо / Нешковић који су представљени са три рада. </span></span></div>
</div>
<div id="ftn5" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref5" name="_ftn5" style="mso-footnote-id: ftn5;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[5]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"> <span lang="SR-CYRL-RS">Поред ње, учешће су
узели и Бранко Алексић, Тамара Јанковић, Славко Матковић, Неша Париповић, Зоран
Поповић, Богданка Познановић, Жарко Рошуљ, Ласло Салма, Никола Стојановић,
Влада Стојиљковић, Балинт Сомбати, Мирољуб Тодоровић и Слободан Вукановић. </span></span></div>
</div>
<div id="ftn6" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref6" name="_ftn6" style="mso-footnote-id: ftn6;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[6]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Употребиће га и на својој изложби у Галерији савремене уметности
1974. године којом приликом је извела перформанс „Ритам 2“. </span></div>
</div>
<div id="ftn7" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref7" name="_ftn7" style="mso-footnote-id: ftn7;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[7]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Фотокопије писама (па и овог Марине Абрамовић) упућених Мирољубу
Тодоровићу дате су у библиофилској (седам примерака) публикацији: Мирољуб
Тодоровић, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Из сигналистичког
документационог центра 1</i>, Сигнал, Београд, 1999. На њено писмо ће се
осврнути Звонко Сарић у есеју „Интертектуалност у сигнализму и неке поставке
сигналистичког романа“ (<i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сигнал</i>, бр.
22–23–24, 2001–2002, 41) и Добрица Камперелић у тексту „Зачеци вируса
сигнализма – симптоми и синдроми“ (<i style="mso-bidi-font-style: normal;">Књижевност</i>,
7–8–9, 2001, 720–722). </span></div>
</div>
<div id="ftn8" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref8" name="_ftn8" style="mso-footnote-id: ftn8;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[8]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Фотокопија писма је и у библиофилском издању: Мирољуб Тодоровић, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Из сигналистичког документационог центра 2</i>,
Библиотека Сигнал, Београд, 2017, којим смо се користили. Ту је и преписка
између Марине Абрамовић и Мирољуба Тодоровића која нам још једном сведочи о
сликаркином припадништву сигнализму, ако нам је икаква додатна потврда за то
уопште и била потребна. Најважнији изводи из писма Марине Абрамовић<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>налазе<span style="mso-spacerun: yes;">
</span>се у Тодоровићевом тексту „Сигнализам и Марина Абрамовић“ (2005) који је
прештампан у његовој књизи <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Време
неоавангарде</i> (Алтера, Београд, 2012, 192–198). Наводимо их, јер то је <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Абрамовићева Абрамовићевом</i>: „Ти си ми
још у самом почетку пребацивао да се довољно не ангажујем у раду и да то што
радим не радим професионално, нити се довољно константно бавим проблемом слова
као поруке. И ја са своје стране могу само све то да потврдим и да признам
тачност твојих оптужби. [...] Заинтересовали су ме компјутери, кинетика,
пластична маса, амбијенти, сигнализам. Али, у свему томе сам се враћала на
своје најсигурније тло, на сликарство. [...] ... на мене је изузетно добро
деловала промена средине. [...] Почела сам без било каквог у почетку одређеног
циља да се играм са словима (тако сам направила оне честитке за Нову годину).
Онда сам почела да о њима размишљам, све више и више да проналазим фрапантне
ствари – фонеме најважније: везу између мене и слова и мог сликарства. Без <b style="mso-bidi-font-weight: normal;">те везе</b> ја не бих ништа могла да
направим, или, ако бих и правила, то не би било оно право, оно заиста моје.
[...] Као што видиш, почела сам да размишљам на истоветан начин као и кад
сликам – и одједном видим да су могућности слова неисцрпљиве и да се тек сада
са мном у том смислу може рачунати. [...] Мирољубе, ја мислим да постајем прави
СИГНАЛИСТА.“</span></div>
</div>
<div id="ftn9" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref9" name="_ftn9" style="mso-footnote-id: ftn9;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[9]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">То, међутим, не може „прецртати“ чувено њено, сигналистичко, више
пута антологизирано, „А“, као ни серију њених визуелних песама циклизираних у
„Излажење из квадрата“ и „Улажење у квадрат“. </span></div>
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">У тексту „Сигналистичка уметност тела“ (<i style="mso-bidi-font-style: normal;">Књижевна реч</i>, 20. децембар 1975, бр. 47,
стр. 6), касније прештампаном у његовим (постхумно објављеним) <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Огледима о сигнализму</i>, Љубиша Јоцић за
пример узима концептуалну уметност Марине Абрамовић и пише: „У њеним тражењима
нема никаквих појава агресије, нити неке нарцисоидне аутоагресије, већ су сви
њени подухвати прожети креативним истраживањима, која су дубоко ангажована баш
у супротном смислу“, односно: „ ... а најдубља истраживања песникиње, она о
новом језику – она ће нам једном вероватно рећи, мада нам је и са овим довољно
саопштила како се говори и пева телом“.<span style="mso-spacerun: yes;">
</span></span></div>
</div>
<div id="ftn10" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref10" name="_ftn10" style="mso-footnote-id: ftn10;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[10]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Појавиће се у <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Градини</i>, </span><span lang="SR-LATN-RS" style="mso-ansi-language: SR-LATN-RS;">XLI, </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">нова серија, број 10,
2005.</span></div>
</div>
<div id="ftn11" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref11" name="_ftn11" style="mso-footnote-id: ftn11;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[11]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">в. „Токови сигнализма“ (каталог <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сигнализам</i>,
Галерија сувремене умјетности, Загреб, 1974), „Бирократија и авангарда“ (<i style="mso-bidi-font-style: normal;">Књижевна реч</i>, бр. 210, 10. 5. 1983) и
интервју „Столеће сигнализма“ (у његовој књизи <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Токови неоавангарде</i>, Нолит, Београд, 2004). </span></div>
</div>
<div id="ftn12" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref12" name="_ftn12" style="mso-footnote-id: ftn12;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[12]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Зоран Маркуш, „Сигналистичко сликарство“, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Књижевност</i>, бр. 1–2, 1989, 198.</span></div>
</div>
<div id="ftn13" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref13" name="_ftn13" style="mso-footnote-id: ftn13;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[13]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Миливоје Павловић, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Авангарда,
Неоавангарда и сигнализам</i>, Просвета, Београд, 2002, 307.</span></div>
</div>
<div id="ftn14" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref14" name="_ftn14" style="mso-footnote-id: ftn14;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[14]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">в. Јелена Марићевић, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Легитимација
за сигнализам: Пулсирање сигнализма</i>, Еверест Медиа, Београд, Међународна
културна мрежа „Пројекат Растко“, Београд, 2016, 36–39. </span></div>
</div>
<div id="ftn15" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref15" name="_ftn15" style="mso-footnote-id: ftn15;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[15]</span></span></span></span></a> <i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Визије сигнализма</span></i><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">, стр. 248.</span></div>
</div>
<div id="ftn16" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref16" name="_ftn16" style="mso-footnote-id: ftn16;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[16]</span></span></span></span></a> <span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Исто, 250.</span></div>
</div>
</div>
</div>
Slobodan Skerovichttp://www.blogger.com/profile/06036318715197087511noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7689294589374917196.post-2191709425489634292018-05-31T09:28:00.003-07:002018-05-31T09:28:45.514-07:00ПЛАНЕТАРНИ ИНТЕРВЈУИ МИРОЉУБА ТОДОРОВИЋА<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<!--[if gte mso 9]><xml>
<o:OfficeDocumentSettings>
<o:TargetScreenSize>800x600</o:TargetScreenSize>
</o:OfficeDocumentSettings>
</xml><![endif]--><!--[if gte mso 9]><xml>
<w:WordDocument>
<w:View>Normal</w:View>
<w:Zoom>0</w:Zoom>
<w:TrackMoves/>
<w:TrackFormatting/>
<w:PunctuationKerning/>
<w:ValidateAgainstSchemas/>
<w:SaveIfXMLInvalid>false</w:SaveIfXMLInvalid>
<w:IgnoreMixedContent>false</w:IgnoreMixedContent>
<w:AlwaysShowPlaceholderText>false</w:AlwaysShowPlaceholderText>
<w:DoNotPromoteQF/>
<w:LidThemeOther>EN-US</w:LidThemeOther>
<w:LidThemeAsian>X-NONE</w:LidThemeAsian>
<w:LidThemeComplexScript>X-NONE</w:LidThemeComplexScript>
<w:Compatibility>
<w:BreakWrappedTables/>
<w:SnapToGridInCell/>
<w:WrapTextWithPunct/>
<w:UseAsianBreakRules/>
<w:DontGrowAutofit/>
<w:SplitPgBreakAndParaMark/>
<w:EnableOpenTypeKerning/>
<w:DontFlipMirrorIndents/>
<w:OverrideTableStyleHps/>
</w:Compatibility>
<w:BrowserLevel>MicrosoftInternetExplorer4</w:BrowserLevel>
<m:mathPr>
<m:mathFont m:val="Cambria Math"/>
<m:brkBin m:val="before"/>
<m:brkBinSub m:val="--"/>
<m:smallFrac m:val="off"/>
<m:dispDef/>
<m:lMargin m:val="0"/>
<m:rMargin m:val="0"/>
<m:defJc m:val="centerGroup"/>
<m:wrapIndent m:val="1440"/>
<m:intLim m:val="subSup"/>
<m:naryLim m:val="undOvr"/>
</m:mathPr></w:WordDocument>
</xml><![endif]--><!--[if gte mso 9]><xml>
<w:LatentStyles DefLockedState="false" DefUnhideWhenUsed="false"
DefSemiHidden="false" DefQFormat="false" DefPriority="99"
LatentStyleCount="371">
<w:LsdException Locked="false" Priority="0" QFormat="true" Name="Normal"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" QFormat="true" Name="heading 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" QFormat="true" Name="heading 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" QFormat="true" Name="heading 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" QFormat="true" Name="heading 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" QFormat="true" Name="heading 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" QFormat="true" Name="heading 7"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" QFormat="true" Name="heading 8"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" QFormat="true" Name="heading 9"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="index 1"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="index 2"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="index 3"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="index 4"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="index 5"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="index 6"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="index 7"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="index 8"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="index 9"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" Name="toc 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" Name="toc 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" Name="toc 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" Name="toc 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" Name="toc 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" Name="toc 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" Name="toc 7"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" Name="toc 8"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" Name="toc 9"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Normal Indent"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="0" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" Name="footnote text"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="annotation text"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="header"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="0" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" Name="footer"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="index heading"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="35" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" QFormat="true" Name="caption"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="table of figures"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="envelope address"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="envelope return"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="0" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" Name="footnote reference"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="annotation reference"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="line number"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="0" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" Name="page number"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="endnote reference"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="endnote text"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="table of authorities"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="macro"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="toa heading"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="List"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="List Bullet"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="List Number"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="List 2"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="List 3"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="List 4"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="List 5"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="List Bullet 2"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="List Bullet 3"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="List Bullet 4"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="List Bullet 5"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="List Number 2"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="List Number 3"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="List Number 4"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="List Number 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="10" QFormat="true" Name="Title"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Closing"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Signature"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="0" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" Name="Default Paragraph Font"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Body Text"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Body Text Indent"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="List Continue"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="List Continue 2"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="List Continue 3"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="List Continue 4"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="List Continue 5"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Message Header"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="11" QFormat="true" Name="Subtitle"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Salutation"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Date"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Body Text First Indent"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Body Text First Indent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Note Heading"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Body Text 2"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Body Text 3"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Body Text Indent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Body Text Indent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Block Text"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Hyperlink"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="FollowedHyperlink"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="22" QFormat="true" Name="Strong"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="20" QFormat="true" Name="Emphasis"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Document Map"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Plain Text"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="E-mail Signature"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="HTML Top of Form"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="HTML Bottom of Form"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Normal (Web)"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="HTML Acronym"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="HTML Address"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="HTML Cite"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="HTML Code"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="HTML Definition"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="HTML Keyboard"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="HTML Preformatted"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="HTML Sample"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="HTML Typewriter"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="HTML Variable"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Normal Table"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="annotation subject"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="No List"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Outline List 1"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Outline List 2"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Outline List 3"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Simple 1"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Simple 2"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Simple 3"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Classic 1"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Classic 2"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Classic 3"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Classic 4"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Colorful 1"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Colorful 2"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Colorful 3"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Columns 1"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Columns 2"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Columns 3"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Columns 4"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Columns 5"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Grid 1"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Grid 2"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Grid 3"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Grid 4"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Grid 5"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Grid 6"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Grid 7"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Grid 8"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table List 1"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table List 2"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table List 3"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table List 4"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table List 5"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table List 6"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table List 7"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table List 8"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table 3D effects 1"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table 3D effects 2"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table 3D effects 3"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Contemporary"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Elegant"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Professional"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Subtle 1"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Subtle 2"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Web 1"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Web 2"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Web 3"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Balloon Text"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="Table Grid"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true"
Name="Table Theme"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" Name="Placeholder Text"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="1" QFormat="true" Name="No Spacing"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="60" Name="Light Shading"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="61" Name="Light List"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="62" Name="Light Grid"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="63" Name="Medium Shading 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="64" Name="Medium Shading 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="65" Name="Medium List 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="66" Name="Medium List 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="67" Name="Medium Grid 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="68" Name="Medium Grid 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="69" Name="Medium Grid 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="70" Name="Dark List"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="71" Name="Colorful Shading"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="72" Name="Colorful List"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="73" Name="Colorful Grid"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="60" Name="Light Shading Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="61" Name="Light List Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="62" Name="Light Grid Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="63" Name="Medium Shading 1 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="64" Name="Medium Shading 2 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="65" Name="Medium List 1 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" Name="Revision"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="34" QFormat="true"
Name="List Paragraph"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="29" QFormat="true" Name="Quote"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="30" QFormat="true"
Name="Intense Quote"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="66" Name="Medium List 2 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="67" Name="Medium Grid 1 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="68" Name="Medium Grid 2 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="69" Name="Medium Grid 3 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="70" Name="Dark List Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="71" Name="Colorful Shading Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="72" Name="Colorful List Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="73" Name="Colorful Grid Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="60" Name="Light Shading Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="61" Name="Light List Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="62" Name="Light Grid Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="63" Name="Medium Shading 1 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="64" Name="Medium Shading 2 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="65" Name="Medium List 1 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="66" Name="Medium List 2 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="67" Name="Medium Grid 1 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="68" Name="Medium Grid 2 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="69" Name="Medium Grid 3 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="70" Name="Dark List Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="71" Name="Colorful Shading Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="72" Name="Colorful List Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="73" Name="Colorful Grid Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="60" Name="Light Shading Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="61" Name="Light List Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="62" Name="Light Grid Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="63" Name="Medium Shading 1 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="64" Name="Medium Shading 2 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="65" Name="Medium List 1 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="66" Name="Medium List 2 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="67" Name="Medium Grid 1 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="68" Name="Medium Grid 2 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="69" Name="Medium Grid 3 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="70" Name="Dark List Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="71" Name="Colorful Shading Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="72" Name="Colorful List Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="73" Name="Colorful Grid Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="60" Name="Light Shading Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="61" Name="Light List Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="62" Name="Light Grid Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="63" Name="Medium Shading 1 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="64" Name="Medium Shading 2 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="65" Name="Medium List 1 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="66" Name="Medium List 2 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="67" Name="Medium Grid 1 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="68" Name="Medium Grid 2 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="69" Name="Medium Grid 3 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="70" Name="Dark List Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="71" Name="Colorful Shading Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="72" Name="Colorful List Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="73" Name="Colorful Grid Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="60" Name="Light Shading Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="61" Name="Light List Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="62" Name="Light Grid Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="63" Name="Medium Shading 1 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="64" Name="Medium Shading 2 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="65" Name="Medium List 1 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="66" Name="Medium List 2 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="67" Name="Medium Grid 1 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="68" Name="Medium Grid 2 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="69" Name="Medium Grid 3 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="70" Name="Dark List Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="71" Name="Colorful Shading Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="72" Name="Colorful List Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="73" Name="Colorful Grid Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="60" Name="Light Shading Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="61" Name="Light List Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="62" Name="Light Grid Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="63" Name="Medium Shading 1 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="64" Name="Medium Shading 2 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="65" Name="Medium List 1 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="66" Name="Medium List 2 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="67" Name="Medium Grid 1 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="68" Name="Medium Grid 2 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="69" Name="Medium Grid 3 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="70" Name="Dark List Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="71" Name="Colorful Shading Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="72" Name="Colorful List Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="73" Name="Colorful Grid Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="19" QFormat="true"
Name="Subtle Emphasis"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="21" QFormat="true"
Name="Intense Emphasis"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="31" QFormat="true"
Name="Subtle Reference"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="32" QFormat="true"
Name="Intense Reference"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="33" QFormat="true" Name="Book Title"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="37" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" Name="Bibliography"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" SemiHidden="true"
UnhideWhenUsed="true" QFormat="true" Name="TOC Heading"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="41" Name="Plain Table 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="42" Name="Plain Table 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="43" Name="Plain Table 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="44" Name="Plain Table 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="45" Name="Plain Table 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="40" Name="Grid Table Light"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="46" Name="Grid Table 1 Light"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="47" Name="Grid Table 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="48" Name="Grid Table 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="49" Name="Grid Table 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="50" Name="Grid Table 5 Dark"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="51" Name="Grid Table 6 Colorful"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="52" Name="Grid Table 7 Colorful"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="46"
Name="Grid Table 1 Light Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="47" Name="Grid Table 2 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="48" Name="Grid Table 3 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="49" Name="Grid Table 4 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="50" Name="Grid Table 5 Dark Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="51"
Name="Grid Table 6 Colorful Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="52"
Name="Grid Table 7 Colorful Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="46"
Name="Grid Table 1 Light Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="47" Name="Grid Table 2 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="48" Name="Grid Table 3 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="49" Name="Grid Table 4 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="50" Name="Grid Table 5 Dark Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="51"
Name="Grid Table 6 Colorful Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="52"
Name="Grid Table 7 Colorful Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="46"
Name="Grid Table 1 Light Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="47" Name="Grid Table 2 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="48" Name="Grid Table 3 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="49" Name="Grid Table 4 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="50" Name="Grid Table 5 Dark Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="51"
Name="Grid Table 6 Colorful Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="52"
Name="Grid Table 7 Colorful Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="46"
Name="Grid Table 1 Light Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="47" Name="Grid Table 2 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="48" Name="Grid Table 3 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="49" Name="Grid Table 4 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="50" Name="Grid Table 5 Dark Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="51"
Name="Grid Table 6 Colorful Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="52"
Name="Grid Table 7 Colorful Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="46"
Name="Grid Table 1 Light Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="47" Name="Grid Table 2 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="48" Name="Grid Table 3 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="49" Name="Grid Table 4 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="50" Name="Grid Table 5 Dark Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="51"
Name="Grid Table 6 Colorful Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="52"
Name="Grid Table 7 Colorful Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="46"
Name="Grid Table 1 Light Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="47" Name="Grid Table 2 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="48" Name="Grid Table 3 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="49" Name="Grid Table 4 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="50" Name="Grid Table 5 Dark Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="51"
Name="Grid Table 6 Colorful Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="52"
Name="Grid Table 7 Colorful Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="46" Name="List Table 1 Light"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="47" Name="List Table 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="48" Name="List Table 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="49" Name="List Table 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="50" Name="List Table 5 Dark"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="51" Name="List Table 6 Colorful"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="52" Name="List Table 7 Colorful"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="46"
Name="List Table 1 Light Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="47" Name="List Table 2 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="48" Name="List Table 3 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="49" Name="List Table 4 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="50" Name="List Table 5 Dark Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="51"
Name="List Table 6 Colorful Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="52"
Name="List Table 7 Colorful Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="46"
Name="List Table 1 Light Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="47" Name="List Table 2 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="48" Name="List Table 3 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="49" Name="List Table 4 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="50" Name="List Table 5 Dark Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="51"
Name="List Table 6 Colorful Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="52"
Name="List Table 7 Colorful Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="46"
Name="List Table 1 Light Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="47" Name="List Table 2 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="48" Name="List Table 3 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="49" Name="List Table 4 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="50" Name="List Table 5 Dark Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="51"
Name="List Table 6 Colorful Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="52"
Name="List Table 7 Colorful Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="46"
Name="List Table 1 Light Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="47" Name="List Table 2 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="48" Name="List Table 3 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="49" Name="List Table 4 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="50" Name="List Table 5 Dark Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="51"
Name="List Table 6 Colorful Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="52"
Name="List Table 7 Colorful Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="46"
Name="List Table 1 Light Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="47" Name="List Table 2 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="48" Name="List Table 3 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="49" Name="List Table 4 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="50" Name="List Table 5 Dark Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="51"
Name="List Table 6 Colorful Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="52"
Name="List Table 7 Colorful Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="46"
Name="List Table 1 Light Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="47" Name="List Table 2 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="48" Name="List Table 3 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="49" Name="List Table 4 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="50" Name="List Table 5 Dark Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="51"
Name="List Table 6 Colorful Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="52"
Name="List Table 7 Colorful Accent 6"/>
</w:LatentStyles>
</xml><![endif]--><!--[if gte mso 10]>
<style>
/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:"Table Normal";
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-priority:99;
mso-style-parent:"";
mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt;
mso-para-margin:0in;
mso-para-margin-bottom:.0001pt;
mso-pagination:widow-orphan;
font-size:10.0pt;
font-family:"Times New Roman",serif;}
</style>
<![endif]-->
<br />
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<b style="mso-bidi-font-weight: normal;"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">ПЛАНЕТАРНИ
ИНТЕРВЈУИ МИРОЉУБА ТОДОРОВИЋА</span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>(Мирољуб Тодоровић, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Извори
сигнализма: интервјуи</i>, Еверест Медиа, Београд, Међународна културна мрежа
„Пројекат Растко“, Београд, 2018)</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>У <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Изворима сигнализма</i>,
који су штампани као шездесет друга књига библиотеке „Сигнал“, Мирољуб
Тодоровић је сакупио најзначајније интервјуе које је током дугог трајања
сигнализма био у прилици да дâ. Интервјуа је осамнаест, а један – „Извори
сигнализма“ – се, пошто се гласило за који је узет у међувремену угасило, није
појавио онда када је био дат, али то нипошто не значи како је застарео. Вођа
сигнализма интервјуима је прилазио максимално озбиљно и промишљено и они се
указују као значајно штиво на основу којег се може промишљати сигналистичка
поетика уопште, једнако као и песникова лична поетика. И неки други наши писци,
посебно Данило Киш, своје интервјуе су третирали као поетичке текстове и
уносили их накнадно у своје есејистичке књиге.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn1" name="_ftnref1" style="mso-footnote-id: ftn1;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[1]</span></span></span></span></a>
Неки од Тодоровићевих интервјуа објављени су у његовим ранијим књигама: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Планетарна култура</i> (1995), </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-LATN-RS" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-LATN-RS;">Miscellaneae</span></i><span lang="SR-LATN-RS" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-LATN-RS;"> (2000) </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Токови неоавангарде</i> (2004). Само се два
последња, „Сигнализам ослобађа језичку енергију“ и „Трагање за неизговорљивим“,
по први пут штампају у књизи. Поређани су хронолошки: први је из 1971, последњи
из 2010. године. Тодоровићу су постављали питања Слободан Вукановић (3),
Миливоје Павловић (2), Добрица Камперелић, Андреј Тишма, Бранислав Милтојевић,
Иван Правдић, Илија Бакић, Јелена Косановић (2), Душан Станковић, Зоран
Радисављевић и Драган Богутовић, а писац је дао и одговор на редакцијска питања
сомборског часописа <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Домети </i>1991.
године у оквиру рубрике „Именик“. „Завичај и поезија“ је текст који је написан
за каталог „Сигнализам – посебан фонд Мирољуба Тодоровића у спомен Надежде
(Надице) Тодоровић“ у коме је требало да буде представљен пишчев легат нишкој
Народној библиотеци „Стеван Сремац“, који није објављен, те се прилог појавио,
под измењеним насловом „Моје нишке године“, у нишким <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Народним новинама</i>, </span><span lang="SR-LATN-RS" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-LATN-RS;">LIII, </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">бр. 10406, 31. децембар
1996 – 1, 2, 3. јануар 1997.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Оно што Тодоровићеву књигу драгоценом чини, поред самих
текстова, јесте дво-антологија која их прати: прву чине цртежи који су
Тодоровићеви портрети, а другу песникове визуалије чији су „рам“ исечена слова
а главни „јунак“ сам Тодоровић.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Хронолошки распоред интервјуа омогућује нам да пратимо
развој сигналистичке мисли. Морамо, међутим, напоменути како сигнализам није
теоријски „лутао“. Већ првим Тодоровићевим „космичким“ поемама и раним
манифестима он је зацртао своју уметничку територију и касније су само основне
његове поставке доживеле своју логичну разраду и били освајани нови литерарни
жанрови.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Поетички ставови Тодоровићеви из његових интервјуа потпуно
су равноправни са онима које је он изнео у својим манифестима, есејима и,
каснијим, есејистичким <i style="mso-bidi-font-style: normal;">муњограмима </i>који
су постали заштитни знак његове есејистике. Они су само били разрада онога што
је сигнализам остварио и најава онога што је овај правац био науман тек да
оствари. Прилика је да се укратко на њима задржимо. </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>У првом од њих, „Уметност и наука“ (1971)<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn2" name="_ftnref2" style="mso-footnote-id: ftn2;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[2]</span></span></span></span></a>,
реч је о ономе што је насловом истакнуто. Констатује се како је нова /
сигналистичка поезија „синтеза поезије и ликовних уметности“, „дубоко хумана“,
и како је њен језик „универзалан“. (стр. 7) „Права“ уметност не сме да се
задовољи постигнутим, непрестано мора да истражује, не сме се претворити у хоби
који ће уметника преобратити у „дворску будалу“. (8) Уметност треба да „прати
науку“ (чак и употребљавајући „неке од научних метода“), али тако што ће
откривати „нове просторе... које ће наука испитивати“. (8) </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>У другом, „Песма је у структури света“ (1978)<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn3" name="_ftnref3" style="mso-footnote-id: ftn3;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[3]</span></span></span></span></a>,
у којем пише о томе да се сигнализам игнорише и наводи разлоге због чега се и
како то чини, Тодоровић је убеђен како „његове се идеје никада неће угасити,
нити окаменити“. (13) До одбацивања сигналистичких новина долази стога што се
он, неправедно, своди на визуелну поезију (мада је неких њених облика било и у
древним друштвима, она је стварно „производ електронске цивилизације и све
јединственијег планетарног друштва“), иако су „најинтересантнија истраживања
била на плану вербалног, у самом језику“ (14), а сигналистичка поезија заправо
јесте – <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Други манифест сигнализма</i> то
подвлачи –<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>„потпуно ослобађање језика“.
(15) </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>У трећем, „Сигнализам `изам` или изум“ (1981)<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn4" name="_ftnref4" style="mso-footnote-id: ftn4;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[4]</span></span></span></span></a>,
вођа сигнализма своди биланс дотада постигнутог. Подсећа да је најпре (од 1959.
до 1969) био соло сингалиста, а онда је оформљен покрет који није био, попут италијанског
футуризма, дадаизма или зенитизма, на пример, антиуметност заснована на
негацији раније уметности, у бити анархична, већ је његова девиза од самог
настанка била „перманентно револуционисање бића уметности“ (20), а „песнички
језик више није само један одређени, систематизовани национални језик са свим
својим лингвистичким законима, већ и знатно шири скуп знакова, сигнала,
симбола, звукова и гестова“. (21). Истиче фоничку и гестуалну поезију. Указује
на прву антологију сигналистичке визуелне поезије објављену 1972. године у
четвртом броју <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сигнала</i>. (Часопис се,
на жалост, због недостатка подршке и финансијских тешкоћа, угасио годину дана
потом.) По Тодоровићу, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Алгол</i> је „сам
по себи, и сам за себе, једна објект поема (у сигналистичком смислу“. (25)
Говори о свом раду на сигналистичком роману <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Апејрон</i>,
уз констатацију: „Као да проза пружа више отпора експерименту него поезија.“
(25) </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>У кратком интервјуу „Оспоравани сигнализам“ (1987)<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn5" name="_ftnref5" style="mso-footnote-id: ftn5;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[5]</span></span></span></span></a>
Тодоровић с разлогом запажа како је покрет који води најоспораванији и
најнападнији у нашој књижевности уопште. Напади су били са најразличитијих
страна: од традиционалиста, лажне авангарде и, готово најжешћи, од отпадника
покрета. Писац није поред њих прошао као поред турског гробља, већ се упустио у
полемику и „збрисао“ противнике (да се то стварно збило потврђује нам мук оних
који су задобили полемичке ударце или њихова млака и уплашена одбрана) већ је
објавио две полемичке књиге: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Штеп за
шуминдере</i> (1984) и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Певци са
Бајлон-сквера</i> (1986), које се по полемичком набоју могу упоредити са
Крлежиним <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Дијалектичким антибарбарусом</i>
(1939) и Кишовим <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Часом анатомије </i>(1978).
</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>И пети интервју, „Европа и сигнализам“ (1991)<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn6" name="_ftnref6" style="mso-footnote-id: ftn6;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[6]</span></span></span></span></a>,
је веома кратак. Сигнализам је оцењен као „наш аутохтони покрет“ (37),
истакнута је апејронистичка поезија сасвим супротна претходној –
сцијентистичкој, споменута одбрањена докторска дисертација о сигнализму
Јулијана Корнхаузера и она коју управо приводи крају Живан Живковић и одато
признање бившем надреалисти и изузетно активном (ново)сигналисти Љубиши Јоцићу.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Још краћи (најкраћи у <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Изворима
сигнализма</i>) је следећи – „Писање као одбрана од смрти“ (1991)<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn7" name="_ftnref7" style="mso-footnote-id: ftn7;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[7]</span></span></span></span></a>.
Поред наслова и реченице по којој му је „прави и једини завичај само поезија“
(42), писац набраја књиге које су пред штампањем и на којима тренутно ради.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Исте године (1991) Тодоровић је дао још један интервју –
„Сигнализам – феномен наше културе“<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn8" name="_ftnref8" style="mso-footnote-id: ftn8;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[8]</span></span></span></span></a>.
У њему је сажето и прецизно описан читав историјат овог авангардног покрета.
Издвајамо следеће реченице: „Никада нисмо представљали котерију, а још мање
загрижену секту“ (47) и „Пре више од двадесет година користио сам компјутере у
писању поезије. То је изазвало шок у нашој литератури и бурне реакције. Испало
је као да сам склопио уговор са самим ђаволом, електронским Мефистом, који се
спрема не само да уништи културу већ и читаву планету. Добио сам тада од
критичара, заиста, велике батине од којих се још увек опорављам.“ (49) Додаје:
„Покрет мејл-арта је планетартни покрет без преседана у историји људске
културе.“ (50)</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Следећи интервју насловљен је „Свет је пун сигнала“ (1993)<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn9" name="_ftnref9" style="mso-footnote-id: ftn9;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[9]</span></span></span></span></a>.
У њему је реч о мејл-арту који је, „по својој природи... планетарна уметност“.
(53) Претече су му дадаисти, посебно Марсел Дишан, али се као прави интернационални
покрет у који се и Тодоровић, посебно успешно својом <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Неуспелом комуникацијом</i> (1979), укључује – јавља крајем шездесетих
и почетком седамдесетих година двадесетог века. Слаже се са интервјуистом који
његову књигу <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Фортран</i> (1972) сматра
једном од култних сигналистичких књига.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>„Извори сигнализма“ (1995)<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn10" name="_ftnref10" style="mso-footnote-id: ftn10;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[10]</span></span></span></span></a>
говоре о ономе што је насловом истакнуто. Као књиге које су биле његово
упознавање са историјском авангардом Тодоровић спомиње две на наш језик
преведене: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Од Бодлера до надреализма</i>
(Веселин Маслеша, Сарајево, 1958) Марсела Рејмона и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Апстрактна умјетност</i> (Младост, Загреб, 1959) Мишела Сефора. Више од
Родченка, Маљевича или Паула Клеа, осваја га и бива „право откровење“ Анри Мишо
„са својим ташизмом и `калиграфским психограмима` под чијим утицајем дуго
ствара(м)“. (61) Од песника признаје као оне који су му били инспирација Волта
Витмена, Томаса Стернс Елиота, Сен-Џон Перса, Дилена Томаса, Алена Боскеа,
Момчила Настасијевића, Бранка Миљковића. Помиње <i style="mso-bidi-font-style: normal;">У цара Тројана козје уши</i> (1995)<span style="mso-spacerun: yes;">
</span>– књигу гестуалне поезије, „најескстремнијег облика сигналистичке
поезије“. (65)</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>„Проширивање поетике сигнализма“ (1995)<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn11" name="_ftnref11" style="mso-footnote-id: ftn11;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[11]</span></span></span></span></a>
је интервју дат поводом објављивања чак пет Тодоровићевих књига претходне,
1994-е, године: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Румен гуштер кишу
претрчава, Девичанска Византија, Стриптиз, Гласна гаталинка</i> и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Хаос и Космос</i> и једне која се појавила у
години давања интервјуа: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Ка извору ствари</i>.
Писац жали што нису адекватно критички пропраћене две драгоцене књиге
сигнализму посвећене: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сигнализам: генеза,
поетика и уметничка пракса</i> Живана Живковића и постхумни <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Огледи о сигнализму</i> Љубише Јоцића. </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>„Завичај и поезија (Моје нишке године)“<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn12" name="_ftnref12" style="mso-footnote-id: ftn12;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[12]</span></span></span></span></a>
је аутобиографско пишчево подсећање на године проведене у Нишу који он сматра,
иако је у Скопљу рођен, за „свој родни град“. (75) Драгоцен је осврт на прве
сигналистичке публикације настале управо у овом граду (и сам настанак, прве
објаве, овог покрета) и тврдња како је „опседнутост“ смрћу уочљива у читавом
песниковом делу. (81)</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>„Сигнали у простору, времену и уметности“<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn13" name="_ftnref13" style="mso-footnote-id: ftn13;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[13]</span></span></span></span></a>
су први од четири интервјуа које је Мирољуб Тодоровић дао исте, ратне – 1999-е
– године. У њему говори о снажним отпорима (и потпуном неразумевању) који су
пратили његове прве књиге. Признаје: „Корени сигнализма су дубоки и ја их
најпре видим у футуризму и дадаизму.“ (89) Пише о страним писцима са којима је
сигнализам успоставио чврсте везе и сарадњу и који су се радо, као раније
значајни авангардни уметници када је Мицићев <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Зенит</i> био у питању – одазивали прилозима у <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сигналу</i> и, касније, у зборницима о сигнализму. Пише о шатровачком
језику који је он у књижевност и увео на велика врата и „његовом обогаћивању,
јер се нисам либио да речи, којих није било, а биле су ми потребне, сам створим
по оним неписаним `правилима` шатроваца“. (92) </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>„Песма је изнад разума“ (1999)<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn14" name="_ftnref14" style="mso-footnote-id: ftn14;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[14]</span></span></span></span></a>
је прича о збирци апејронистичке поезије – <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Звездана
мистрија</i> (1998). Тодоровић је искористио прилику да објасни шта оваква
поезија представља: „Апејрон је стваралачки, креативни хаос и он представља
кључни елеменат сигналистичке поетике. Иницијалне полуге у апејронизму, односно
овој врсти поезије, су игра и имагинација, комбиноване са самостваралачким
радом ослобођених, осамостаљених речи, синтагми и делова језика.“ (97) По њему,
„сигналистичка поезија и поетика су истраживање и игра“. (102) И раније је
признавао како су корени сигнализма у футуризму и дадаизму, а сада више не
заговара одбацивање сваког помињања надреализма када је сигнализам у питању. До
тог одбијања је долазило стога што су, неуки или злонамерни свеједно,
истраживачи изналазили много више веза између ова два покрета него што их је
заиста било, а до „отопљавања“ његових ставова дошло је, између осталог, и зато
што су бивши надреалисти Оскар Давичо и, посебно, Љубиша Јоцић здушно
сигнализму пришли и унутар њега – посебно други – остварили видљиве резултате. </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Следећи интервју, „Поезија је краљица уметности“ (1999)<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn15" name="_ftnref15" style="mso-footnote-id: ftn15;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[15]</span></span></span></span></a>,
задржава се на поезији као самом језгру свеколиког сигналистичког деловања. По
Тодоровићу, управо у њој, која је „краљица уметности“ (106), постигнути су
највећи успеси. Потом, и у ликовној уметности. Тодоровић тврди: „Из окриља
сигнализма произишао је и српски поетски постмодернизам.“ (106) Говори како је
сигнализам код нас дочекан са неразумевањем и отпором, а у свету готово са
одушевљењем пошто су они који су писали о њему били свесни новина које је он
светској уметности подарио. За себе каже како је „превасходно песник“ (108), а
„Песма је крик из утробе егзистенције, говор жудње.“ (108) </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Ратни број часописа <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сигнал</i>
доноси реаговања наших и страних уметника на НАТО бомбардовање наше земље и
чине овај часопис, за који се, као и за покрет чије је гласило, тврдило
неосновано како је затворен у своју кулу од слоноваче / свој свет, ангажованим
криком за погаженом правдом и затртом хуманошћу. О томе је реч у „Ратном <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сигналу</i>“ (1999).<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn16" name="_ftnref16" style="mso-footnote-id: ftn16;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[16]</span></span></span></span></a>
У тексту је дато и кратко подсећање шта је сигнализам од почетка свога излажњеа
био, какви су му уметнички науми били и како и колико су остварени.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Најдужи текст у књизи је „Столеће сигнализма“ (1996).<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn17" name="_ftnref17" style="mso-footnote-id: ftn17;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[17]</span></span></span></span></a>
Интервјуиста Миливоје Павловић и интервјуисани Мирољуб Тодоровић су њиме
сачинили „неку врсту субјективног биланса сигналистичког покрета“ (113) и
лоцирали „његово место у савременој српској књижевности“. (113) Тодоровићев
напад на традиционализам наше културе и књижевности једнако је жесток као и
онда када је био изведен по први пут. Он је био „и остао то до дан-данас, тај
традиционализам и више од покрета. То је монструм, мóра које се ова култура и
ова литература никада неће ослободити, нити има жељу да се ослободи.“ (117)
Тодоровић тврди: „Сигнализам је породио сам себе.“ (117) Главне `кривце` за
визуалије треба „тражити у егзактним наукама: хемији, биологији, физици,
математици...“ (118–119) Овај пут Тодоровић даје најисцрпнији историјатт
настанка и раног деловања сигнализма као европски, и светски, значајног
неоавангардног покрета, уз навођење имена сарадника и присталица и кратко
скицирање кључних акција и дела. Издвајамо део који се оноси на сигналистичку
поезију за децу:</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>„Најбоље резултате дали су, рекао бих, Влада Стојиљковић и
Слободан Павићевић. Они су својом поезијом за децу ушли на велика врата српске
литературе намењене најмлађима. Стојиљковић је своје песме често сам и
илустровао, веома инвентивним графикама, спајајући тако, на особен начин,
вербално и визуелно.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Конкретистичке и визуелне елементе изражавања уноси у поезију
за децу, и даје запажене резултате, и нишки песник Звонимир Костић Палански.“
(137)</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">И сам
Тодоровић се, песмама из збирке <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Степениште</i>
(1971) и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Наравно млеко пламен пчела </i>(1972),
обрео у антологијама поезије за децу које су припремили Димитрије Миленковић и
Гжегож Латушињски (други на пољском језику). За њега, поезија је одувек и сада,
„истраживање, стално трагање за неизговореним и неизговорљивим“.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn18" name="_ftnref18" style="mso-footnote-id: ftn18;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[18]</span></span></span></span></a>
Помиње своје псеудониме: Јелић, Вид, М. Т. Вид, Горан Газивода, М. Стојкин.
Сматра како је „првенствено песник“. (140) Закључује: „Искрено мислим да ће
наредно столеће бити столеће сигнализма. Ми смо само семе, тек ту и тамо
стидљиво проклијало. Даљи развој сигнализма видим у потпуној експлозији планетарне
и почецима остваривања космичке уметности. То ће бити посебно видљиво у
интермедијалним сегментима.“ (147)</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Претпоследњи интервју има наслов „Сигнализам ослобађа
језичку енергију“ (2007).<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn19" name="_ftnref19" style="mso-footnote-id: ftn19;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[19]</span></span></span></span></a>
Повод за разговор је био добијање престижне награде Вукове задужбине за
уметност за збирку <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Плави ветар</i>
(2006). Тодоровић говори чиме су сигнализам и он сам и његово дело коначно
заслужили да буду признати и у средини у којој су се као аутентична и самородна
неоавангарда појавили. Набраја значајне уметнике са којима је сарађивао и који
су о сигнализму писали и антологије у којима су се његове песме обреле.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Последњи интервју у књизи је „Трагање за неизговорљивим“
(2010).<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn20" name="_ftnref20" style="mso-footnote-id: ftn20;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[20]</span></span></span></span></a>
Још једном се Тодоровић враћа у историјат покрета којем је на челу, спомињући
негативне (Зоран Мишић, Ели Финци) и позитивне реакције (Душан Матић, Оскар
Давичо, Петар Џаџић, Света Лукић, Љубиша Јоцић) на њега и оне који су били у
покрету на самим његовим почецима и касније (Марина Абрамовић, Добрица
Камперелић, Андреј Тишма, Илија Бакић, Слободан Шкеровић, Звонко Сарић,
Богислав Марковић), изложбама сигналистичке уметности, реакцијама страних
уметника... Говори: „ ... сада (ми је) нешто ближа ова друга, апејронистичка
поезија, у којој су критичари видели метафизичке пропламсаје, па чак и неку врсту
религиозне интонације. Ништа ме, међутим, не спречава да уживам у дрскости, а
често у безобразлуку својих раних песама из <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Свиње,
Гејака, Чорбе од мозга, Кинеске еротике</i> и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Пуцањ у говно</i>.“ (160)<span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>После интервјуа следи обиман, готово потпун, драгоцен библиографски
прилог: „Дела Мирољуба Тодоровића на страним језицима и у страним листовима,
часописима, књигама, антологијама, зборницима, каталозима, блоговима и
сајтовима“ (в. стр. 165–188). Он је белодан доказ колико је дело вође
сигнализма, по Љубиши Јоцићу нашег Андре Бретона (135), Мирољуба Тодоровића,
заговорника планетарне уметности, ваистину планетарно.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>У <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Визијама сигнализма</i>
имали смо <i style="mso-bidi-font-style: normal;">аутоинтервју</i>, укрштено
пропитивање Јелене Марићевић и Ивана Штерлемана. И интервју је сасвим
легитимно, на велика врата, укључен у сигналистичку поетику, поставши књижевни
жанр који се никако „прескочити“ не сме. </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="mso-tab-count: 9;"> </span>Душан
Стојковић</span></div>
<div style="mso-element: footnote-list;">
<br clear="all" />
<hr align="left" size="1" width="33%" />
<div id="ftn1" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref1" name="_ftn1" style="mso-footnote-id: ftn1;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[1]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">У Кишову књигу <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Живот,
литература</i> (Свјетлост, Сарајево, 1990), на пример, унети су: „Живот,
литература“ (стр. 9–31), „Тражим место под сунцем за сумњу“ (133–157), „Удео
чуда и труда“ (158–170), „Изазов на књижевном пољу“ (171–180) и „Добро
намештене замке“ (181–186), а у </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-LATN-RS" style="mso-ansi-language: SR-LATN-RS;">Homo poeticus </span></i><span lang="SR-LATN-RS" style="mso-ansi-language: SR-LATN-RS;">(</span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Београдски
издавачки-графички завод, Београд, 1995): „Моћ и немоћ ангажованости“ (197
–202), „Антрополошки роман“ (203–207), „Горки талог искуства“ (208–214), „Сви
гени мојих лектира“ (215–221), „Не усуђујем се да измишљам“ (222–226), „Писање
као терапија“ (227–232), „<i style="mso-bidi-font-style: normal;">Пешчаник</i> је
савршена пукотина“ (233–242), „Панонија, Панонија“ (243–245), „Књиге ипак нечему
служе“ (246–252), „Све мање, све ређе, све опрезније“ (253–255), „Доба сумње“
(258–290), „Књижевност и судбина“ (291–303), „Опсесија може да сломи и наду“
(304–309), „О злу и искуству“ (310–314), „Баналност је неуништива као пластична
боца“ (315–333) (првих једанаесет је раније штампано у Кишовој књизи <i style="mso-bidi-font-style: normal;">По–етика, књига друга</i>, Мала библиотека
Идеја, Београд, 1974, 27–183).<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>БИГЗ је
имао – касније се удружио са СКЗ –<span style="mso-spacerun: yes;">
</span>библиотеку „Разговори с писцима“ у оквиру које су се појавиле следеће
књиге: Данило Киш, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Горки талог искуства</i>,
1990, Ана Шомло, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Хазари, или обнова
византијског романа: Разговори са Милорадом Павићем</i>, 1990, Живојин
Павловић, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Језгро напетости</i>, 1990,
Милош Црњански, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Испунио сам своју судбину</i>,
1992, Борислав Пекић, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Време речи</i>,
1993, Душан Радовић, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">На острву писаћег
стола</i>, 1995, Стеван Раичковић, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Један
могући живот</i>, 1996, Миодраг Булатовић, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Никад
истим путем</i>, 1999.</span></div>
</div>
<div id="ftn2" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref2" name="_ftn2" style="mso-footnote-id: ftn2;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[2]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Разговор је водио Звонимир Костић Палански. Објављен је у нишком <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Листу младих</i>.</span></div>
</div>
<div id="ftn3" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref3" name="_ftn3" style="mso-footnote-id: ftn3;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[3]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Разговор је водио Слободан Вукановић. Објављен је у приштинском <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Јединству</i>.</span></div>
</div>
<div id="ftn4" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref4" name="_ftn4" style="mso-footnote-id: ftn4;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[4]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Разговор је водио Миливоје Павловић. Објављен је у београдском <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Раду</i>.</span></div>
</div>
<div id="ftn5" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref5" name="_ftn5" style="mso-footnote-id: ftn5;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[5]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Разговор је водио Добрица Камперелић. Објављен је у сплитској <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Омладинској искри</i>.</span></div>
</div>
<div id="ftn6" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref6" name="_ftn6" style="mso-footnote-id: ftn6;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[6]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Разговор је водио Слободан Вукановић. Објављен је у титоградском <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Покрету</i>.</span></div>
</div>
<div id="ftn7" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref7" name="_ftn7" style="mso-footnote-id: ftn7;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[7]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">У питању су заправо пишчеви одговори на редакцијска питања у оквиру
рубрике „Именик“ сомборских <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Домета</i>.</span></div>
</div>
<div id="ftn8" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref8" name="_ftn8" style="mso-footnote-id: ftn8;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[8]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Разговор је водио Андреј Тишма. Објављен је у новосадском <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Дневнику</i>.</span></div>
</div>
<div id="ftn9" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref9" name="_ftn9" style="mso-footnote-id: ftn9;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[9]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Разговор је водио Бранислав Милтојевић. Објављен је у нишким <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Народним новинама</i>. </span></div>
</div>
<div id="ftn10" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref10" name="_ftn10" style="mso-footnote-id: ftn10;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[10]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Разговор је водио Иван Правдић и било је планирано да буде штампан
у часопису <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Магнет</i>, али се овај у
међувремену угасио.</span></div>
</div>
<div id="ftn11" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref11" name="_ftn11" style="mso-footnote-id: ftn11;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[11]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Разговор водио Слободан Вукановић. Објављен у приштинском <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Јединству</i>. </span></div>
</div>
<div id="ftn12" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref12" name="_ftn12" style="mso-footnote-id: ftn12;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[12]</span></span></span></span></a><span lang="RU" style="mso-ansi-language: RU;"> Ово није интервју већ текст написан за </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">(необјављен)<span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span><span lang="RU" style="mso-ansi-language: RU;">каталог </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">„</span><span lang="RU" style="mso-ansi-language: RU;">Сигнализам – посебан фонд </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">М</span><span lang="RU" style="mso-ansi-language: RU;">ирољуба Тодоровића у спомен Надежде (Надице)
Тодоровић”.</span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"></span></div>
</div>
<div id="ftn13" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref13" name="_ftn13" style="mso-footnote-id: ftn13;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[13]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Разговор водио Илија Бакић. Објављен у <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Недељном дневнику</i>.</span></div>
</div>
<div id="ftn14" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref14" name="_ftn14" style="mso-footnote-id: ftn14;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[14]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Разговор је водила Јелена Косановић. Објављен је у <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Борби</i>.</span></div>
</div>
<div id="ftn15" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref15" name="_ftn15" style="mso-footnote-id: ftn15;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[15]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Разговор је водио Душан Станковић. Објављен је у <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Новостима</i>.</span></div>
</div>
<div id="ftn16" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref16" name="_ftn16" style="mso-footnote-id: ftn16;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[16]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Разговор је водила Јелена Косановић. Објављен је у <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Борби</i>.</span></div>
</div>
<div id="ftn17" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref17" name="_ftn17" style="mso-footnote-id: ftn17;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[17]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Разговор је водио истакнути сигналиста Миливоје Павловић. Штампан
је у Павловићевој књизи <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Свет у сигналима</i>,
Прометеј, Нови Сад, 1996, стр. 83–123, а потом прештампан у Тодоровићевој књизи
<i style="mso-bidi-font-style: normal;">Токови неоавангарде</i>, Нолит, Београд,
2004, стр. 89–133. </span></div>
</div>
<div id="ftn18" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref18" name="_ftn18" style="mso-footnote-id: ftn18;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[18]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Нимало случајно један од најобимнијих избора из своје поезије
управо је и насловио <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Глад за
неизговорљивим</i> (2010). </span></div>
</div>
<div id="ftn19" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref19" name="_ftn19" style="mso-footnote-id: ftn19;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[19]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Разговор водио Зоран Радисављевић. Објављен у <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Културном додатку Политике</i>.</span></div>
</div>
<div id="ftn20" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref20" name="_ftn20" style="mso-footnote-id: ftn20;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[20]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Разговор водио Драган Богутовић. Објављен у <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Новостима</i>.</span></div>
</div>
</div>
</div>
Slobodan Skerovichttp://www.blogger.com/profile/06036318715197087511noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7689294589374917196.post-60815604483292506822018-03-19T15:17:00.003-07:002018-03-19T15:17:23.150-07:00ОД АВАНГАРДЕ ДО НЕОАВАНГАРДЕ<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<!--[if gte mso 9]><xml>
<w:WordDocument>
<w:View>Normal</w:View>
<w:Zoom>0</w:Zoom>
<w:PunctuationKerning/>
<w:ValidateAgainstSchemas/>
<w:SaveIfXMLInvalid>false</w:SaveIfXMLInvalid>
<w:IgnoreMixedContent>false</w:IgnoreMixedContent>
<w:AlwaysShowPlaceholderText>false</w:AlwaysShowPlaceholderText>
<w:Compatibility>
<w:BreakWrappedTables/>
<w:SnapToGridInCell/>
<w:WrapTextWithPunct/>
<w:UseAsianBreakRules/>
<w:DontGrowAutofit/>
</w:Compatibility>
<w:BrowserLevel>MicrosoftInternetExplorer4</w:BrowserLevel>
</w:WordDocument>
</xml><![endif]--><!--[if gte mso 9]><xml>
<w:LatentStyles DefLockedState="false" LatentStyleCount="156">
</w:LatentStyles>
</xml><![endif]--><!--[if gte mso 10]>
<style>
/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:"Table Normal";
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-parent:"";
mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt;
mso-para-margin:0in;
mso-para-margin-bottom:.0001pt;
mso-pagination:widow-orphan;
font-size:10.0pt;
font-family:"Times New Roman";
mso-ansi-language:#0400;
mso-fareast-language:#0400;
mso-bidi-language:#0400;}
</style>
<![endif]-->
<br />
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<b style="mso-bidi-font-weight: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">ОД АВАНГАРДЕ ДО </span></b><b style="mso-bidi-font-weight: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">НЕО</span></b><b style="mso-bidi-font-weight: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">АВАНГАРДЕ</span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>(Илија Бакић, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Од и до</i>, Еверест Медиа, Београд,
Међународна културна мрежа „Пројекат Растко“, Београд, 2017)</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;">Од и до</i> девета је песничка књига сигналистичког песника Илије
Бакића. Неколике од њих доносиле су визуелну поезију. Једна, она која је
претходила овој – <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Филмови</i> (2008),
била је леп песнички пројекат који, на жалост, на себе није привукао онолико
пажње колико је било потребно и заслужено. <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Од
и до</i> је педесет и девета књига библиотеке „Сигнал“ која нам многобројним
издањима последњих година доказује да и после пола века трајања сигнализам није
умро и потврђује како се то несумњиво неће догодити скоро.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;">Од и до</i> је књига-омаж Стефану Малармеу, најмодернијем и
најавангарднијем његовом остварењу заправо – <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Бачене коцке</i>.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn1" name="_ftnref1" style="mso-footnote-id: ftn1;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[1]</span></span></span></span></a> Међу
првима, ако не први, којем је Маларме најпре прочитао, па онда показао своје
дело био је Пол Валери. Ево његове импресије: „Био је то шумор, умиљавање,
олуја за очи, читава једна духовна бура продужена са странице на страницу до
крајности мисли, до тачке једног неисказивог прекида: овде се дешавала
чаролија; овде, на самој хартији, бескрајно чисто треперило је ни сам не знам
какво искрење последњих сазвежђа у истој међусвесној празнини у којој је, као
нека материја нове врсте, раздељене у гомиле, у низове, у системе, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">постојала</i> Реч!“<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn2" name="_ftnref2" style="mso-footnote-id: ftn2;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[2]</span></span></span></span></a> Поема
је штампана са девет различитих врста штампаних слова. Разликује се од
визуелних песама, не само по томе што нема слика, већ и по томе што у њој
једнако као речи „говоре“ и белине, не-речи. Када је у Француској почео да се
јавља слободни стих, Маларме је понудио поему која је лирски „дисала“, била слика
сама распоредом речи у њој и њиховом величином, нешто што је требало вероватно
да буде део <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Књиге</i> о којој је Маларме
током свог живота сањао. Њоме се он упутио ка ћутању, различитом од,
апсолутног, Рембоовог које је подразумевало незацељиви раскид са поезијом. Трећи
пут, Верленов, била је музикализација лирике. </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Бакићева књига је
дводелна: „До и од (Маларме)“ и „Забацивање (ока) коцке“. И у првом и другом
делу песник се поиграва белинама. Притом је други део сасвим малармеовски,
структурални ехо <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Бачених коцки</i>.<span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>„Од и до (Маларме)“
може се ишчитавати на два начина: вертикално и хоризонтално. Први се добија
када се први „ред“ сваког стиха чита тако што се занемарује његов други „ред“,
а други ако се први ред продужује тако што се и други ишчитава. Читамо ли само
други<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn3" name="_ftnref3" style="mso-footnote-id: ftn3;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[3]</span></span></span></span></a>
„ред“ стихова вертикално, добијамо „изломљену“ песму, више налик на ток свести
него на лирску целину. Бакић је потпуно елиминисао интерпункцијске знакове и
велика слова. Наум му је био да што је могуће више „отежа“ саму песму, учини је
максимално херметичном и подложном различитим тумачењима. Читалац је<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>у њу укључен као нужни сарадник, онај ко је
својим читањем за себе пише. Сва лирска средства којима се Маларме служио како
би постигао апсолутну херметичност своје поезије, у појачаној мери користи и
Илија Бакић. То је, на пример, метафоризација синтагми: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">прсти улица</i> (стр. 7), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">језици
калдрме</i> (7), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">тело речи</i> (13), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">младе речи</i> (14), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">папирни небосклон</i> (13, 17), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">бледи
небосклон</i> (16, 36), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">суви мирис</i>
(20), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">голог папира</i> (32). Прибегава и
(потенцијалним) неологизмима: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">сведневица </i>(20),
<i style="mso-bidi-font-style: normal;">послика</i> (27). Најфреквентније речи
овог дела књиге су именица <i style="mso-bidi-font-style: normal;">небосклон</i>
и глагол <i style="mso-bidi-font-style: normal;">трнути</i>. Друштво им праве и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">уста, зуб, очи, рана, опна, реч, огледало</i>.
Тело се синегдошки комада. Сам Маларме, „јунак“ поеме, постаје <i style="mso-bidi-font-style: normal;">зуб (без)болан</i> (7), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">верглаш</i> (7), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">на рамену му
чучи... фаун</i> (7). Он <span style="mso-spacerun: yes;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;">расеца опну речи / разгледа њену утробу</i>
(12). Истовремено је и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">тада</i> и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">сада</i>, тадасада, односно садатада. Пред
гробом је. Стоји на обали. Креатор (14) је. Она коцка коју је бацио у својој
поеми у овој песми се замагљује / „тумачи“ јер је истовремено и коцка и кост.
Глаголи су експресивни, ометафоричени сасвим: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">звоне прозори / и врата / дрхте димови / шкрипи камен</i> (7), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">лупа и гризе око / и унутар себе</i> (9), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">шупље кости пиште</i> (39). Оксиморон је
надвладао остале стилске фигуре: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">он ништа
не чује / јер жмури</i> (7), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">на ниском
небосклону / плутају јата жутих пирамида</i> (8), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">усхићен / јеца немушто</i> (29). Бакић је помало, несумњиво метафорички
поново, раскрилио и своју поетику:<span style="mso-spacerun: yes;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;">нема / речи за сва пространства / и заумља</i>
(9), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">мастилом испира рањава уста </i>(18),
<i style="mso-bidi-font-style: normal;">чини му се да све речи је пробао чак / и
оне нове</i> (38), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">ни / у ћутању нема
тишине јер / пупе гласови сред удаха / а издах разгони их бремените / у мучнини
собе / исечене решеткама / блиставе / разграђене прашине / речи / трудне
порађају се</i> (38–39), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">заумна / сиктања
/ палацавих језика</i> (39). </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>„До и од (Маларме“)
било је припрема / увод за, овај пут до сржи малармеовско, „Забацивање (ока)
коцке“. Већ наслов те поеме је суштински амбивалентан. Можемо говорити о оку
које је коцка, замена за њу, њен </span><span style="mso-ansi-language: #241A;">signum,
али и о оку саме коцке, прогледалој коцки. Распоред стихова у поеми сасвим је
налик на онај који смо имали у најсложенијем Малармеовом песничком остварењу
које је до дана данашњег остало једна од најхерметичнијих творевина са којом
се, када је о књижевности реч, уопште можемо сусрести. </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #241A;">Упоредимо ли две поеме које чине Бакићеву
збирку, поред белина које су њене саставнице, изостављене интерпункције и
елиминације великих слова које су им заједничке, друга доноси заокружене /
ограђене песничке целине, линије, тачкасте линије, болдиране издвојене тачке,
рефренске стихове који се у надовезујућа еха преобраћају, речи и стихове
исписане искључиво великим словима (велика слова тако губе оно што их унутар
правописно ваљано исписаног текста великим словима чини), зацрњена места,
повремени курзив, заграђена слова унутар појединих речи... Имамо једно велико <i style="mso-bidi-font-style: normal;">о</i> (нулу) бело, које је окружило веће бело
(нула) – црна. Бело у срцу црног могло би бити и јаје. Сама „слика“ је
положена, као да су <i style="mso-bidi-font-style: normal;">о </i>(нуле)
прилегле. Читава поема је заправо особена клацкалица речи и стихова исписаних
искључиво малим и оних исписаних искључиво великим словима. Поред типографског
рељефа који се тако оцртава, постоји и семантичка клацкалица коју треба
„умирити“ и протумачити. „Активирани“ су нарочито предлози и они су се сасвим
прикључили, по фреквенцији и наглашеном значењу, именицама, глаголима и
придевима. </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #241A;">Веома учестао у поеми је глагол <i style="mso-bidi-font-style: normal;">вавољити</i>. Ту су и два (потенцијална)
неологизма: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">просторвреме </i>(47) и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">свесмерно</i> (47). Памтимо синтагме:<span style="mso-spacerun: yes;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;">црног
сунца</i> (42) и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">димних очију</i> (43).
Први је оксиморон, као и следећи примери: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">кожа
затвара уста</i> (42), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">ГЛАСОВИ / већи су
од / ТЕЛА</i> (43), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">ГРИЗЕ СВОЈ (БЕЗ)РЕП</i>
(44). Издвајамо три песничке слике: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">стрела
боја СЛАНИХ праволинијски(х)</i> (46), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">НЕПОСТОЈАНОСТ
САМОГЛАСНИКА / ГЛАСНИКА НЕ<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>ПОСТОЈАЊА</i>
(47), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">левој руци таме</i> (50). Ево и
поетичких стихова: <span style="mso-spacerun: yes;"> </span><span style="mso-spacerun: yes;"> </span><span style="mso-spacerun: yes;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;">пребирам комаде стврднутог / песка / речи</i>
(43), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">на ЛОМАЧИ својих СПИСА / маларме /
у КОШТАНОЈ ЧАШИ ЗГЛОБА ДЕСНИЦЕ / растапа / прах /ЉУСКИ САМОГЛАСНИКА / ГЛАСОВА /
И њихових одзива у СЛОВИМА</i> (51).</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #241A;">Нова Бакићева књига није само омаж великом
Малармеу и његовом најсложенијем делу које спада у сам врх светске поезије
уопште. Она је значајно остварење које је попунило једну до сада празну коцкицу
у нашем лирском Мендељејевом систему. Заслужује да му се враћамо често и
ишчита(ва)мо га пажљиво. Наши </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">нео</span><span style="mso-ansi-language: #241A;">авангардисти не
престају да нас изненађују. И наши читаоци треба њих да изненаде тако што ће их
читати.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #241A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span><span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span><span style="mso-ansi-language: #281A;"></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="mso-element: footnote-list;">
<br clear="all" />
<hr align="left" size="1" width="33%" />
<div id="ftn1" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref1" name="_ftn1" style="mso-footnote-id: ftn1;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[1]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Треба
погледати коментар који је уз превод Малармеове поеме написао Јосип Томић у Стефан
Маларме, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Бацање коцки никад неће укинути
случај</i>, превод Звонимир Мркоњић, Студентски центар свеучилишта у Загребу, 1976,
стр. 13–27. </span></div>
</div>
<div id="ftn2" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref2" name="_ftn2" style="mso-footnote-id: ftn2;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[2]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Стефан
Маларме, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Поезија</i>, превод Коља
Мићевић, Нолит, Београд, 1985, стр. 345. </span></div>
</div>
<div id="ftn3" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref3" name="_ftn3" style="mso-footnote-id: ftn3;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[3]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">У
појединим стиховима „песме“ понекад се налази и међуред.</span></div>
</div>
</div>
</div>
Slobodan Skerovichttp://www.blogger.com/profile/06036318715197087511noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7689294589374917196.post-79559273048190084302018-03-08T14:26:00.002-08:002018-03-08T14:26:44.076-08:00ПРИЧЕ И СИГНАЛИСТИЧКЕ ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ МИРОЉУБА ТОДОРОВИЋА<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<!--[if gte mso 9]><xml>
<w:WordDocument>
<w:View>Normal</w:View>
<w:Zoom>0</w:Zoom>
<w:PunctuationKerning/>
<w:ValidateAgainstSchemas/>
<w:SaveIfXMLInvalid>false</w:SaveIfXMLInvalid>
<w:IgnoreMixedContent>false</w:IgnoreMixedContent>
<w:AlwaysShowPlaceholderText>false</w:AlwaysShowPlaceholderText>
<w:Compatibility>
<w:BreakWrappedTables/>
<w:SnapToGridInCell/>
<w:WrapTextWithPunct/>
<w:UseAsianBreakRules/>
<w:DontGrowAutofit/>
</w:Compatibility>
<w:BrowserLevel>MicrosoftInternetExplorer4</w:BrowserLevel>
</w:WordDocument>
</xml><![endif]--><br />
<!--[if gte mso 9]><xml>
<w:LatentStyles DefLockedState="false" LatentStyleCount="156">
<w:LsdException Locked="false" Name="Default Paragraph Font"/>
</w:LatentStyles>
</xml><![endif]--><!--[if gte mso 10]>
<style>
/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:"Table Normal";
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-parent:"";
mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt;
mso-para-margin:0in;
mso-para-margin-bottom:.0001pt;
mso-pagination:widow-orphan;
font-size:10.0pt;
font-family:"Times New Roman";
mso-ansi-language:#0400;
mso-fareast-language:#0400;
mso-bidi-language:#0400;}
</style>
<![endif]-->
<br />
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">ПРИЧЕ И СИГНАЛИСТИЧКЕ ПЕСМЕ</span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">ЗА ДЕЦУ МИРОЉУБА ТОДОРОВИЋА</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Дечју сигналистичку поезију п</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">исали су</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Влада Стојиљковић, Раде Обр</span><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">e</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">новић, Жарко Рошуљ,</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR;"> </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Душан Поп Ђурђев, Слободан Павићевић, Звонимир Костић Палански и
Мирољуб Тодоровић. </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">У зборнику <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Планетарни видици сигнализма</i>, који је
Миливоје Павловић приредио 2010. године, објављена је и студија Тихомира
Петровића „Књижевност за децу и сигнализам“. Спомињући симболе којима је крцата
сигналистичка поезија за децу, аутор студије посебну пажњу посвећује
невербалној сигналистичкој поезији. Она је по њему својеврстан „цинизам према
класичној поезији, не и књижевности усмерној младом читаоцу“, те „Може се
посебно говорити о сигнализму као декоративној поетској форми. Реч је о
`конструктивном` облику визуелног текста који, ређањем стихова, образује слике
из стварног живота, и којим се остварује орнаментална функција речи, тако
примерене дечјем поимању и доживљају.“<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn1" name="_ftnref1" style="mso-footnote-id: ftn1;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[1]</span></span></span></span></a>
Читава таква песма постаје „својеврсна `рима за око`“<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn2" name="_ftnref2" style="mso-footnote-id: ftn2;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[2]</span></span></span></span></a>, а
„Негација традиције, нарушавање фабуле, променљивост уметничке перспективе,
кондензована машта, осећање испреплетено са досетљивим мислима, искре заумног
света, експерименти и нешто алхемијско – игра са целим шпилом карата, остављају
упечатљив утисак на малог читаоца.“<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn3" name="_ftnref3" style="mso-footnote-id: ftn3;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[3]</span></span></span></span></a>
Кључне саставнице сигналистичке песме за децу Петровићу су „игра, хумор и
машта“. <a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn4" name="_ftnref4" style="mso-footnote-id: ftn4;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[4]</span></span></span></span></a></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Мирољуб Тодоровић<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn5" name="_ftnref5" style="mso-footnote-id: ftn5;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[5]</span></span></span></span></a> је
за децу штампао две књиге: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Миш у
обданишту</i><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn6" name="_ftnref6" style="mso-footnote-id: ftn6;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[6]</span></span></span></span></a>, Нолит,
Астимбо, Београд, 2001. и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Блесомер</i>,
Олорин, Београд, 2003, а предстоји излазак треће.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;">Миш у обданишту</i> проширено је издање књиге <i style="mso-bidi-font-style: normal;">И онда цветић почне да има ноге</i>. Из претходне књиге изостављене су
приче „Пут до куће“ и „Магарац, бака и Ољица“, наслов приче „Робот, чика Удица
и цврчак“ промењен је у „Робот“, извршене су ситније измене и дораде у
појединим причама и придодате нове: „Гранате, мине и бомба“, „Летећа лампа“,
„Лептирови“, „Сличица“, „Снови“, „Топ“, „Птичица и цица маца“, „Ташић“, „Дебели
и мршави“, „Одемо на Марс“, „Тужна вода“, „Зека падобранац“, „Пецач“, „Кобра“,
„Свемирска бића“, „Диносаури и камелеони“, „Јаје свемирских бића“, „Масна
кобасица“ и „Миш у обданишту“. Аутор цртежа у књигама (приче су њихови
коментари) био је, тада четворогодишњи, Виктор Тодоровић. Дете које је
одрастало поред оца сигналисте и слушало његове приче које су имале несумњиво
везе са оним чиме је писац и буквално био преокупиран, цртало је, много зрелије
од деце свога узраста и причало о нацртаном оно што му је остало у уху и оно
што је одсањало пошто је слушало оно што му је било понуђено да одслушано буде,
помало навођено потпитањима (истини за вољу, не много честим, или у коначном
тексту прибрисаним), на дечје сигналистички начин. То су приметили и они који
су о књизи <i style="mso-bidi-font-style: normal;">И онда цветић почне да има
ноге</i> прибележили коју. По Миловану Витезовићу, у „Неусиљеној чудесности“ –
предговору за њу, ова збирка прича „јесте књига о детињству маште, о свету
детињег духа у коме је и најчудесније реално, једноставно и просто“, а отац је
сину „био слушалац, који је умео да подстиче, али не и усмерава“. По Моми
Димићу<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn7" name="_ftnref7" style="mso-footnote-id: ftn7;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[7]</span></span></span></span></a>
(текст се налази на задњим корицама књиге), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">И
онда цветић почне да има ноге</i> „се доима као лепршава игра“ у којој дечак,
односно „то пред–невино и пред–наивно стање његове свести емитује визију света
искоса, сасвим тамо негде далеко искоса и утолико јесте аутентично“. Војислав
И. Илић, у приказу књиге у часопису <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Стремљења</i>,
вели како у европским авангардама постоје овакви опуси (но, њих не „изводи“
оволико млад дечак, они су свесна „импровизација“ самих авангардиста – Д. С.)
„којима се посебно желело да се потврди да је дечији језик `један од
констинтуената заумног језика`, да је природна веза поезије и сликарства, да
алогизми у њему воде неким новим спознајама света, да дечија игра (и у сликању
и у језику) спасава дете од притиска логике и чува га у посебној
емоционалности, у лудизму...“ Најпоузданији тумач сигнализма, Живан Живковић, у
приказу објављеном у часопису <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Детињство</i>,
посебну пажњу посвећује фасцинантном и разноврсном лексичком фонду којим дечак
при стварању/опричавању прича барата: речима <i style="mso-bidi-font-style: normal;">медија</i>, дечјим „неологизмима“ (искошеним уобичајеним речима, њиховој
„дечјој“, али <i style="mso-bidi-font-style: normal;">субјективно</i> дечјој,
варијанти), ономатопејама, речима-сликама... Додаје: „Властита прегнућа и
начела Мирољуб Тодоровић је делимично, могао проверавати (а и инспирисати се)
на примерима визуелних и вербалних радова свог четворогодишњег сина.“ </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;">Миш у обданишту</i> је, међутим, још по нечему изузетно интересантна
књига. Њен творац, четворогодишњи дечак, пошто се касније посветио науци и
заборавио помало своју књижевну прошлост, поклонио је ову књигу свом оцу који
је у њему био упалио ватру стваралаштва, подстичући га да црта, опричава
нацртано, хаикује, ствара гестуалне песме, сигналистички се <i style="mso-bidi-font-style: normal;">игра</i>, те је ова књига штампана са именом
вође сигнализма као њеног аутора. Виктор Тодоровић је прихватио, дакле, да буде
<i style="mso-bidi-font-style: normal;">друго Ја</i>, оно <i style="mso-bidi-font-style: normal;">дечје</i>, свога оца. И то је један – да ли само сигналистички
експеримент? – којим нас је наш најдуготрајнији авангардни покрет обдарио.<span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>У књизи је њена
уредница и лектор Милијана Јеловац курзивом издвојила речи које носе печат
њеног четворогодишњег <i style="mso-bidi-font-style: normal;">усменог</i> аутора.
Наводимо (уз напомену да их, ипак, није све детектовала) неколике: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">написати </i>(страшило), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">авто, автомобил, ужани, десетнаест, мачови,
деле </i>(уметничке), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">натварати,
закочаљка, сикерица, претворавати, штрокавство, одрачунавати, трешањ</i> (пут),
<i style="mso-bidi-font-style: normal;">вишањ</i> (пут), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">јабукањ </i>(пут), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">заустењети се,
глатрогасни, човица</i>... </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Било би интересантно
извршити упоредну анализу цртежа и њиховог исприповеданог <i style="mso-bidi-font-style: normal;">тумачења</i>. Очита је симбиотичност која ту влада. Једнако и
динамичност коју подстичу многобројне ономатопеје, али и многобројни експресивни
глаголи. Присутне су асоцијације на јунаке цртаних филмова, одслушане приче.
Препричани су неколики снови. Постоји незанемарљива доза аутобиографичности.
Јавља се дечји хумор. Неколике приче су сасвим апсурдне, али на дечји начин.
Као што су надреалисти уводили посебне категорије хумора (између осталог, и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">розе</i>), могли бисмо на основу <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Миша у обданишту</i> покушати да утврдимо
особености тзв. <i style="mso-bidi-font-style: normal;">дечјег хумора</i> који
није сасвим идентичан са оним којим се одрасли служе. Ево примера за њега
(апсурд му је веран пратилац и не могу готово један без другог): „Ја сам се баш
научио од неке девојчице да кажем: ујела ме гуза“ („Ујела ме гуза“); „То су
неке сликарске, уметничке деле, и те деле се бацају на сликаре у главу, и
сликар згужва те деле и онда те деле плачу“ („Уметничке деле“); „То је моја
глава. То је моја глава. Чекај! Ћелава је. она служи да може да се тамо на миру
спава“ („То је моја глава“); „ ... кад су мајмуни постали од човека...“
(„Диносаури и камелеони“); „И после је дошла мачка и миша ухватила, али сам ја пришао
са ножем и онда сам мачки исекао главу и узео мишића и ставио га у земљу. И
после је миш јео оне дебеле глисте што излазе само ноћу, и после је јео и
бубашвабе, и после је он опет изашао и јео нам мрвице. И онда га је сестра Рада
опет ухватила и однела код ветеринара, и опет га је излечила, и после га је
пустила, и он више никад није хтео да долази код нас зато што је био срећан и
зато што га ми нисмо отерали него смо га исписали из обданишта“ („Миш у
обданишту“).<span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Постоје места у књизи
која нам обелодањују како је дечак сасвим свестан да учествује у процесу
рађања/стварања прича: „Ту напиши крај приче“ („Врапчићи“); „Готова је прича о
циркусу“ („Путићи до циркуса“); „Ја сам те ову реченицу на крају о мајмунима и
пацовима, све сам те зезао. И нисам читаву реченицу испунио“ („Мајмунска
хартија“); „То је танка прича“ („Танка прича“); „Ово је циркус<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn8" name="_ftnref8" style="mso-footnote-id: ftn8;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[8]</span></span></span></span></a> на
почетку прииичеееее“ („Кућа с ђубретом“).</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Скрећемо пажњу на
„Тужну воду“:</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>„Сад ћу да ти испричам
како је једна вода била тужна вода. Један мачак и један дечак били су жедни и
отишли су тамо где су хтели да пију воде, а то је била бљутава, тужна, осамљена
вода. И они су се пљускали и пили су ту тужну воду.“<span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Макар једна прича,
„Титаник“ (наводимо је исцела“, могла би себи да нађе место у чувеној <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Антологији црног хумора</i> Андре Бретона:</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>„Ово је један Титаник
што је дошао под ледени брег. А кад је тај Титаник имао лук и стрелу, и копље,
и све, онда ударио у ледени брег и сви људи су потонули, и онда када су
потонули удавили се људи, а онда кад су се распали, само су били костурови од
људи. Један костур почео да лаје и претворио се у жену.“ </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Одредница коју је писац
уз збирку <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Блесомер</i> ставио гласи: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">За децу и велику децу</i>.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn9" name="_ftnref9" style="mso-footnote-id: ftn9;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[9]</span></span></span></span></a>
Искључиво првима намењена су прва два циклуса књиге: „Испричаћу вам једну
причу“ и „У џунгли, у селу пуки Пам“. Оба су настала у периоду од 1958. до
1963. године, а песме су биле објављиване у нишким <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Народним новинама, Гласу Омладине, Радио</i> <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Нишу</i>, крушевачком <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Невену,
Радио Београду</i> и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Политици за децу</i>.
Те песме се римују и готово ни по чему се не одвајају од оних које пишу „прави“
песници за децу, погледа упереног у песме које је испевао пре њих Јован
Јовановић Змај и велика породица његових песничких следбеника. Издвојићемо
неологизам <i style="mso-bidi-font-style: normal;">краткорепић</i>, синтагму: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">балони... дебели</i> („Балони у мојој
улици“) и неколике лепе песничке слике: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">дан
топлим очима... греје</i> („Балони у мојој улици“); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">А има само једну, не тако велику ману / Може да поједе две тоне пужева
у једном дану</i> („Прождрљиви кит“); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Док
је још био млад и мршав јако / Док га је морила ужасна глад / Месец</i>...
(„Песма о гладном месецу“).</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">Од уобичајеног / традиционалног, поприлично
скромног, кретањем ка каснијем – сигналистичком, одступа се само у следећим
стиховима песме „Буђење сунца“:</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;">Оно прво на реци</i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Опере
руке</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Прочачка
прљаве уш«и</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Пешкиром
од трава и цвећа</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Добро
их просуши</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>И
оде да у шуми</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Пробуди
прве птице</span></i><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">И у тим раним песмама наслућује се оно што је
била основна тематика првих Тодоровићевих поема. Пева се о звездама, Месецу,
Сунцу. Једна се песма зове „Астронаут“. Први циклус се завршава песмом „Брбљиви
папагај“ у којој се спомињу Замбезе и Нил, а читав други циклус је афрички и
„радња“ му се одиграва у џунгли. У песми „Страх у џунгли“ сусрећемо се са
сликом: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Дрхти мркли мрак</i>. Хуморна (на
апсурду заснована) је песма „Када лав крене у лов“ из које бирамо следеће
стихове: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Жирафама почну да се тресу
ногавице</i> / [...] / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Трава добија
грозницу /</i> [...] / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Небо натуче капу
на уши да не слуша / Кад неки јадник под Самбовом канџом врисне / Сунце се од
страха пуши / Ужаре му се уши / И иза првог брда клисне</i>. </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Писци наше историјске
авангарде писали су за децу или се нека њихова дела могу уврстити и у лектиру
за децу. Станислав Винавер је то радио преводећи, по својски, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Алису у земљи чуда</i> Луиса Керола.
Александар Вучо је написао <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Подвизи
дружине</i> <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Пет петлића</i><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn10" name="_ftnref10" style="mso-footnote-id: ftn10;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[10]</span></span></span></span></a>,
које је Душан Матић пропратио прозним међучиновима „Шта је у међувремену било“.
Условно, међу песме за децу могли бисмо сместити и „Детињство“ Оскара Давича. У
антологији поезије за децу могла би да се нађе и покоја песма Васка Попе.
Ванредне песме за децу писали су Стеван Раичковић и Милован Данојлић, а многи
други песници су се, макар кратко време, и ове поезије латили (Бранислав
Петровић, Радомир Андрић, Рајко Петров Ного, Драгомир Брајковић...) </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Трећи циклус <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Блесомера</i> је сигналистички стрип <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Куки</i> (1969).</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Четврти „Термити“
(1968–1970) из <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Поклон-пакета</i> (1972).</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Пети „Азбука лепог
понашања“ (1968–1970), такође из <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Поклон-пакета</i>.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Шести циклус је
„Степениште“ (1969–1970) преузет из истоимене књиге, објављене 1971. године.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Седми „Звоно“
(1969–1970) је из збирке <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Наравно млеко
пламен пчела</i> (1972).</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Осми „Клопка“
(1969–1970) из <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Степеништа</i>.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Девети „Предмети“
(1968–1970) из </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Поклон-пакета</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Десети „Недремљиво око“
(1970–1990)</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Једанаести „Хвала Ели“
(1969–1978) из <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Чорбе од мозга</i> (1982).</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Дванаести „Џунгла на
асфалту“ (1990)</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Тодоровић је „прошарао“
избор својих сигналистичких песама које је препоручио деци и заграбио их је из
најразличитијих врста поезије којима се у оквиру своје сигналистичке мисије
бавио (и бави): звучне, визуелне, шатровачке... </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>У циклусу „Термити“, на
пример) сусрећемо се са песмама: „Комарац“, „Стонога“, „Дабар“, “Гавран“,
„Шкољка“, „Крокодили“, „Мува“, „Стеница“, „Термити“ и<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>„Кишна глиста“.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Наводимо исцела песму
„Гавран“:</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;">ако гаврана </i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>извадимо
из гнезда</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>као
младу птицу</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>он
ће постати</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>веома
питом</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>научиће</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>да
говори</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>да
лаје као пас</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>да
гуче као голуб</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>и
да се смеје</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>слично
човеку</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">На први поглед, имамо „равну“ песму с којом лако можемо изаћи на крај.
Но, проблем при тумачењу (онај који показује како се никако не смемо опустити и
на прву лопту лирски понуђено протумачити) прави нам метафорички „испад“ по
којем се гавран може (само)научити не само да говори већ и да лаје као пас.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Песме „Киша“ или
„Степениште“, на пример, дате су као лирски „снимак“ онога о чему певају. Важи
то и за песму „Таласи“. Једнако и за „Змију“ и многе друге. Песма „Можда“ је у
облику знака питања. </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Једном речју,
сигналистичке песме за децу траже <i style="mso-bidi-font-style: normal;">сигналистичку
</i>децу. Пошто је деци по дефиницији игра </span><span style="mso-ansi-language: #241A;">modus vivendi, </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">не видим
разлог да им песнички лудизам буде стран. Треба им само понудити праве песничке
примере и они ће њима бити освојени. Плашим се, међутим, како то нашим
традиционалним песницима за децу нимало не одговара. Они се шетају по ђачким
учионицама<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>и упорно декламују оно што је
давно већ издекламовано било. Не дају да неко нов, са свежим и новим идејама,
уђе у њихов простор и покаже како је цар го. Али, ни деца наивна нису. Довољно
је да само једанпут буду у прилици да се са сигналистичким песмама намењеним <i style="mso-bidi-font-style: normal;">и </i>њима суоче и ове ће их освојити. Тако
освојене, тешко ће их бити вратити на старо. <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Нова</i> деца траже, и заслужују, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">нове</i>
песме. </span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div style="mso-element: footnote-list;">
<br clear="all" />
<hr align="left" size="1" width="33%" />
<div id="ftn1" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref1" name="_ftn1" style="mso-footnote-id: ftn1;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[1]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Проф.
др Тихомир Петровић, „Књижевност за децу и сигнализам“, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Планетарни видици сигнализма</i>, приредио Миливоје Павловић, Београд,
2010, 88..</span></div>
</div>
<div id="ftn2" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref2" name="_ftn2" style="mso-footnote-id: ftn2;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[2]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Исто.</span></div>
</div>
<div id="ftn3" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref3" name="_ftn3" style="mso-footnote-id: ftn3;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[3]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Исто,
91.</span></div>
</div>
<div id="ftn4" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref4" name="_ftn4" style="mso-footnote-id: ftn4;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[4]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Исто,
98.</span></div>
</div>
<div id="ftn5" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref5" name="_ftn5" style="mso-footnote-id: ftn5;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[5]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Иако
се Тодоровић поезијом за децу бавио само на самом почетку свога стваралаштва а
касније је „позајмио“ неколике своје визуелне или фонетске песме и укључио их у
свој опус за децу, понекад су и антологичари наше поезије за децу посезали за
његовим песмама. Навешћемо </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">неколико</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> примера: Милутин
Лујо Данојлић је унео песме „Буђење сунца“, „Прождрљиви кит“ и „Радознала
звезда“ у <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Ал се небо осмехива: антологија
српске поезије за децу</i> (2002), Дејан Богојевић је то учинио са „Песмом о
гладном месецу“ у <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Моћи чигре: антологији
српске поезије за децу</i> (2004), а Слободан Станишић се у књизи <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Дете је најлепша песма: антологија српског
песништва за децу</i> (2007) одлучио за „Три мајмуна враголана“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">, Тихомир Петровић је у <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Антологију српске поезије за</i> <i style="mso-bidi-font-style: normal;">децу</i> (2006) унео конкретну песму </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Водопад</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">, Миливоје Р. Јовановић у <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Антологију нишких песника</i> <i style="mso-bidi-font-style: normal;">за децу</i> (2004) уноси чак осам песма:
Радознала звезда</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">, </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Да има Пера
коњића</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">, </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Три мајмуна враголана</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">, </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Степениште</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">, </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Натоварен</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">, </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Страшило</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">, </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Кула од автомобила</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">, </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Тужна вода</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">, а Перо Зубац у књигу <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Кад срце
засветлуца: антологија новијег песништва за децу</i> уноси: </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Четири чавке</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">, </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Радознала
звезда</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">, </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Три мајмуна враголана</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> и </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Буђење сунца</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">.</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
</div>
<div id="ftn6" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref6" name="_ftn6" style="mso-footnote-id: ftn6;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[6]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Ова
књига која има одредницу цртежи и приче четворогодишњег дечака, поновљено је и
мало проширено издање књиге <i style="mso-bidi-font-style: normal;">И онда цветић
почне да има ноге</i>, Ново дело, Београд, 1986, која је објављена под именом
њеног правог аутора – Виктора Тодоровића. Отац, Мирољуб, је само прибележио
приче које је дечак изговорио као коментар цртежа које је нацртао. У тренутку
стварања ове књиге Виктор је био најмлађи писац за којег уопште знам. Виктор
Тодоровић је и „јунак“ неколиких гестуалних песама. Наводимо их: „</span><span style="mso-ansi-language: #241A;">Aut Cezar aut nihil“, „</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Песма о краљу Артуру“, „Е елегија“... Неколико
година касније, 1990, Миладин Ћулафић је штампао књигу <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Докле ћу морати да будем добар – тако је растао Стеван</i> у којој је
реч о одрастању његовог сина уз бележење онога што је овај изговарао и причао.</span></div>
</div>
<div id="ftn7" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref7" name="_ftn7" style="mso-footnote-id: ftn7;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[7]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Мома
Димић је и био најпозванији да се о овој књизи огласи. Он је био „записничар“
(нормално, не само то, и не то пре свега) када је била реч о Толи у роману <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Живео живот Тола Манојловић</i> (1966).</span></div>
</div>
<div id="ftn8" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref8" name="_ftn8" style="mso-footnote-id: ftn8;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[8]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">Циркус</span></i><span style="mso-ansi-language: #281A;"> је једна од најучесталијих речи у читавој књизу. У овој су присутни
ракете, роботи, летећи тањири, Марс, свемирска бића, јаје свемирских бића,
рачунари, машина на штампање... оно што је испуњавало и дело његова оца.<span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
</div>
<div id="ftn9" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref9" name="_ftn9" style="mso-footnote-id: ftn9;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[9]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Својевремено
је Данило Киш своје <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Ране јаде</i> (1970)
„снабдео“ одредницом <i style="mso-bidi-font-style: normal;">за децу и осетљиве</i>,
а Антоније Исаковић је своју прву приповедачку књигу назвао <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Велика деца</i> (1953).</span></div>
</div>
<div id="ftn10" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref10" name="_ftn10" style="mso-footnote-id: ftn10;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[10]</span></span></span></span></a><span lang="RU" style="mso-ansi-language: RU;"> Касније је објавио и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сан и јава храброг Коче</i>.</span><span lang="RU" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><span lang="RU" style="mso-ansi-language: RU;"><span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span><span style="mso-ansi-language: #281A;"></span></div>
</div>
</div>
</div>
Slobodan Skerovichttp://www.blogger.com/profile/06036318715197087511noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7689294589374917196.post-58689562325104628582018-03-08T06:18:00.000-08:002018-03-08T06:18:00.584-08:00ПРОЗА КОЈА ОПЧИЊАВА<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<!--[if gte mso 9]><xml>
<w:WordDocument>
<w:View>Normal</w:View>
<w:Zoom>0</w:Zoom>
<w:PunctuationKerning/>
<w:ValidateAgainstSchemas/>
<w:SaveIfXMLInvalid>false</w:SaveIfXMLInvalid>
<w:IgnoreMixedContent>false</w:IgnoreMixedContent>
<w:AlwaysShowPlaceholderText>false</w:AlwaysShowPlaceholderText>
<w:Compatibility>
<w:BreakWrappedTables/>
<w:SnapToGridInCell/>
<w:WrapTextWithPunct/>
<w:UseAsianBreakRules/>
<w:DontGrowAutofit/>
</w:Compatibility>
<w:BrowserLevel>MicrosoftInternetExplorer4</w:BrowserLevel>
</w:WordDocument>
</xml><![endif]--><br />
<!--[if gte mso 9]><xml>
<w:LatentStyles DefLockedState="false" LatentStyleCount="156">
</w:LatentStyles>
</xml><![endif]--><!--[if gte mso 10]>
<style>
/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:"Table Normal";
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-parent:"";
mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt;
mso-para-margin:0in;
mso-para-margin-bottom:.0001pt;
mso-pagination:widow-orphan;
font-size:10.0pt;
font-family:"Times New Roman";
mso-ansi-language:#0400;
mso-fareast-language:#0400;
mso-bidi-language:#0400;}
</style>
<![endif]-->
<br />
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<b style="mso-bidi-font-weight: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">ПРОЗА КОЈА ОПЧИЊАВА</span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>(Богислав Марковић, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Опчињеност</i>, Партенон, Београд, 2015)</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Познати, на жалост
неприхваћен онолико колико заслужује, српски сигналиста, прозаик Богислав
Марковић (1940–2014), пред читаоцицама је са својом једанаестом књигом –
постхумно изашлим романом <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Опчињеност</i>.
Писац чије је свако дело било прави празник за читање, овим романом је на прави
начин заокружио свој опус, написавши своје најбоље остварење.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Ако смо и раније били
сведоци великог прозног умећа Марковићевог, у <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Опчињености </i>оно је доспело до мајсторства којем могу позавидети
многи наши прехваљени прозаици. </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Теме које се у роману
обрађују: време, смрт, лудило, пропаст породице<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn1" name="_ftnref1" style="mso-footnote-id: ftn1;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[1]</span></span></span></span></a>,
снови, љубав која то није као и она која покушава да убеди како јесте оно што
никако не може бити, подсвесно, писање, књижевност и многе друге коцкице су
велике фантазмагоричне литерарне фреске, у исти мах постмодернистичке и
магичнореалистичне на латиноамерички начин. Роман о којем размишљамо написан је
на фону највећих модерних романа који су створени у двадесетом веку и по много
чему се указује не само као њихов стваралачки надограђен ехо, већ и као њима
сасвим равноправна творевина. Роман који се чита полако, о којем се размишља
много, којем се треба враћати често јер је – убеђени смо – његово трајање неограничено.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Писац је прикрио вешто
поднаслов романа (исписан је увек на врху сваке парне стране) – <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Аутобиографски и други списи</i>.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Сигналисти, и не само
они, убеђени су како постоје два света: један сасвим реалан и онај који такав
није и како су они толико испреплетани да се тешко може разабрати у којем
заправо живимо. Време које кола фантастичним романима Слободана Шкеровића или
Илије Бакића, на пример, време је које није једнако оном за које претпостављамо
да је једино реално. Марковићев роман исписан је <i style="mso-bidi-font-style: normal;">техником сна</i> која је била карактеристична за Кафкине романе. У њему
је управо времену посвећено поприлично времена. Писац за мото своје књиге узима
чувене Елиотове стихове из четвртог квартета „Литл Гидинг“ његових <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Четири квартета</i>. Наводимо „ударне“: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Оно што називамо почетком често је крај / И
начинити крај значи начинити почетак. /</i> [...] / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Свака фраза и свака реченица је један крај и један почетак, / Свака
песма један епитаф... /</i> [...] / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Умиремо
са онима који умиру</i>. </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span><span style="mso-spacerun: yes;"> </span>Наводимо, такође, из самог романа оне прозне
секвенце којима је „јунак“ време које се обезвременило, самоукинувши се у оном
облику на који смо навикли, или – боље – на који су нас навикли да навикнути
будемо: Велика казаљка се „кретала уназад“ (10), као и у Ћосићевој <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Бајци</i>, најбољем роману који је овај
писац написао; „То јутро, изненадно, дошло је пре него што је требало“ (13);
„Без предаха и без сна, ходао сам дуго. Тек сам се после седамнаест дана
зауставио“ (14); „Могла је, тог јутра, имати и седамнаест и тридесет четири,
можда је била превалила педесету, или осамдесет шесту. Иста је данас, као
прекјуче и као оног децембарског јутра...“ (18); „ ... али и пушчано зрно се
колебало, споро је летело и, као да се шали, окрзнуло је кључну кост, одбило се
и поигравало, час горе, час доле, ни тамо ни овамо, Мирослав се, најзад, сетио.
Десном га је ухватио...“ (31)<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn2" name="_ftnref2" style="mso-footnote-id: ftn2;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[2]</span></span></span></span></a>; „Онда,
кад избије седамдест девети сат... „ (35); „Време је текло брже, дани се
преполовили, године се скратиле, деценије и векови минуше, а ја не стигох да
остарим“ (38); „Мирослављеве речи из четрдесет треће, мешале су се са речима
које сам три године раније чуо (док сам се копрцао у мајчиној утроби)“ (65)<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn3" name="_ftnref3" style="mso-footnote-id: ftn3;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[3]</span></span></span></span></a>; „Време
се окаменило. Нема јуче, нема сутра. Ни давно прошло, ни далеко будуће, све је
сада. Простор и време су се заувек сјединили“ (97); „Секунде су се изобличиле и
зауставиле“ (233); „Замисли, опет је почело да тече. Јадно време, скотурало се
и скупило па се плаши да крене свом својом снагом. Два дана само каснило, само
два дана и осам минута“ (260); „Мајко, јесте се све помешало и смешало, али
време ће показати да нисам луд. Чини ми се да још знам које је доба дана и које
је годишње доба. Све се пореметило. Неке су се године свршавале почетком
новембра, зиме и лета су, на уштрб пролећа и јесени, биле доста дуже, онда су
очекивано и узастопце, три године трајале по шеснаест месеци округло. Хоћу
рећи, месеци су трајали по двадесет осам дана, сваки, а ноћи летње по два сата,
зимске су трајале по 26 сати, као у Саâлчу, исто тако.“ (301)</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Као и време, и простор
је „еластичан“. Дешавања се збивају, понекад истовремено, или барем тако што
јунаци (онда, наравно, и читаоци) не могу да одреде који у тренутку када говоре
или пишу запремају: у Трсту, Копру, Порторожу, Спанцу... Као да се налазимо у
зачараном простору бајке. Навешћемо само један пример: „Нисам се сурвао низ оно
степениште, то знам, али нико ми и никада не може објаснити како сам се нашао у
коноби на почетку Успенске.“ (17) Јунаци стално силазе у подрумске просторије
или се пењу на таван. Посебно подрум задобија митске размере и често се
преобраћа у лавиринт. Простор једнако подсећа и на онај, флуидан и тренутно
промењив, са којим се сусрећемо у сновима. Главни јунак је непрестано призиван
у катастар. Читав његов живот као да је под непрекидном паском Невидљивог /
свевидећег ока које га нагледа, попут службеника неког одељења надлежног да
кажњава и води процес против њега, али <i style="mso-bidi-font-style: normal;">кафкијански</i>
процес: не зна шта је његова кривица, не зна се ко заправо процес води, не зна
се да ли је донета пресуда и како она изгледа... То што се главни јунак
(уосталом, чине то и многи други јунаци овог романа) непрестано спушта <i style="mso-bidi-font-style: normal;">доле</i> (у подрум) или пење <i style="mso-bidi-font-style: normal;">горе</i> (на таван) указује на то како он
није <i style="mso-bidi-font-style: normal;">тамо</i> где би морао да буде, већ,
уроњен у подсвест или препуштен сањаријама, изгубљен или уздигнут, у сваком
случају децентриран, лишен <i style="mso-bidi-font-style: normal;">животне
подлоге</i> без које се не може живети пуним плућима, ако се живети уопште и
може.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn4" name="_ftnref4" style="mso-footnote-id: ftn4;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[4]</span></span></span></span></a></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Ево <i style="mso-bidi-font-style: normal;">најкафкијанскијих</i> реченица у <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Опчињености</i>: „Мораћеш да докажеш порекло
новца који си уложио у некретнине. Не надај се да ћеш завршити за дан или два.
Ни за неколико недеља. Такви поступци се одуже, некад трају и више година, неки
се и не заврше. Неки несрећници остаре и здравље изгубе у судским ходницима и
катакомбама. Онима што су упорнији, храбрији и срећнији, њима се деси лака и
брза љубав, не крију ништа и не стиде се, препусте се себи и туђем телу,
забораве и на своје ближње и на оно за шта су дошли, и не изненаде се када им
се привиди спасење и излазак из болести и вишегодишњих мука. Никад им не падне
на памет да је сама Смрт као улазак у сопствену сенку, чиста и смирујућа, да је
она права и једина жена коју су сањали и чекали.“ (172–173)</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Нека нам она послужи
као увод у цитатни лавиринт који је итекако приметан у роману о којем пишемо.
Толико је присутан да бисмо роман, у извесном смислу, могли и као палимпсестно
штиво да ишчитавамо: његов текст писан је <i style="mso-bidi-font-style: normal;">преко</i>
текстова многих писаца, антологијски пробраних, али не тако што се у њих утапа,
већ тако што их у себе усркава и помаже <i style="mso-bidi-font-style: normal;">великом
тексту</i> (роману) да постане <i style="mso-bidi-font-style: normal;">светекст</i>
који нам о сневаном животу и животним сновима прича причу сневајући је, заправо
допуштајући самом сну да је исприча на свој начин. Један од најспомињанијих
писаца је Џејмс Џојс (друштво му прави његова жена – Нора Барнакл; спомиње се
на стр. 8, 174, 300, 331–332, 333, 366, 377, 379)<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn5" name="_ftnref5" style="mso-footnote-id: ftn5;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[5]</span></span></span></span></a>.
Следе: Ембоуз Бирс са <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Гробом без дна</i>
(305), Жан-Пол Сартр са <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Мучнином</i>
(26), Томас Стернс Елиот (37)<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn6" name="_ftnref6" style="mso-footnote-id: ftn6;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[6]</span></span></span></span></a>,
Вирџинија Вулф (39), Борис Пиљњак (141), Михаил Булгаков (141), Мирослав Крлежа
(352)<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn7" name="_ftnref7" style="mso-footnote-id: ftn7;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[7]</span></span></span></span></a>,
Мигуел Унамуно чије се презиме „раствара“ на Уна Муно (386, 394), Ежен Јонеско
(377), Владимир Набоков (36–37, 266), Ернесто Сабато (37. и <span style="mso-spacerun: yes;"> </span>глава „Сабатово последње путовање“, 369–373).
Ту је и велика психоаналитичка тројка: Сигмунд Фројд (386), Алфред Адлер (386)
и Карл Густав Јунг (361, 386). Нису заобиђени ни Луис Буњуел (302) ни Леонид
Шејка (178). Постоје у <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Опчињености</i> и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">прикривени</i> цитати. Читав роман је
цитатни омаж роману <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сто година самоће</i>
и, далеко више, оном који је написао Хуан Рулфо – <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Педро Парамо</i>. Стих <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Види врага
су седам бињишах</i> (378) призива <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Горски
вијенац</i>. Фолклорни елементи присутни диљем романа (ђаволи, стање <i style="mso-bidi-font-style: normal;">између</i>, фантастика, посебно повремена
језичка мелодијања...) одјек су прозе Момчила Настасијевића. Сцена која се
одвија са Селеном и Мулком Крџалићем (203–204) ехо је оне из <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Нечисте крви</i> Боре Станковића чији су
носиоци Софка и глувонеми Ванко. Када прочитамо: „У магновењу, да бих се
одбранио, мунух га песницом испод једне па друге слабине, он се мало заљуља,
али не паде, осмехну се и видех да нема зубе, ни нос није имао, ни очи, ни
чело“ (306), у позадини видимо чувену „Плаву свеску бр. 10“ Данила Хармса.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn8" name="_ftnref8" style="mso-footnote-id: ftn8;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[8]</span></span></span></span></a>
Богислав Марковић се и лудистички поиграва са именима: Георгије Лукач, Мирослав
</span><span style="mso-ansi-language: #241A;">Kerless Паскал, Рудолф Броз, Бруно
Шмелинг... (188).<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn9" name="_ftnref9" style="mso-footnote-id: ftn9;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #241A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[9]</span></span></span></span></a> Спомиње
и своја раније објављена дела: </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">Рука Стефана Дечанског</span></i><span style="mso-ansi-language: #281A;"> (21), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Алтајски
сумрак</i> (89), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Чистилиште</i> (302, 373).
</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">Роман има четири дела / књиге: „Копарски
дневник“, „Кишни кофер“, „Рајско јагње“ и „Мемоари Селвине Елбасани“. Радња /
„радња“ је сагледана из визуре различитих ликова. Оно што је додатно усложњава је
то што су неки од њих мртви у тренутку када нам подастиру наратолошки
„извештај“, а неки стални становници душевних болница. Ако на почетку романа
нисмо знали много о јунацима, ни на његовом крају нећемо знати много више.
Заправо, све оно што смо сазнали остаје поприлично упитно. Јунаци често мењају
имена. Сами себе доживљавају као двојнике. Бивају несигурни у то шта су заиста:
они који двојнике виде или двојници који су њиховим очима виђени. То је
последица, између осталог, времена које није згуснуто и које се хронолошки не
„одвија“ већ јурца у свим правцима, незауставиво и нефиксирано. Коцке су
разбацане и тешко их је сложити. Једино слагање може се извршити по правилима
сна и стога се овај роман једнако и чита и сања. Он је одсањани роман који иште
одсањавање његова ишчитавања. У извесном смислу, издалека, он подсећа, макар
својом четвороделном композицијом и начином градње „књига“ које га сачињавају,
на једно време култни роман <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Александријски
квартет</i> Лоренса Дарела.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span><span style="mso-spacerun: yes;"> </span>Ево „двојничких“ места у тексту романа
(двојништво није повлашћено само за главног јунака – Бориса Мурголског, Мургу<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn10" name="_ftnref10" style="mso-footnote-id: ftn10;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[10]</span></span></span></span></a>):
„Сем мене, све је трошно и мртво, подсмехнух се себи и другом, невеселом
Борису“ (11); „Већ сам се делио...“ (18); „ ... дође до огледала и када угледа
себе, нејасно и вишеструко одражену, испусти чашу и врисну. Видех и ја, истог
часа, неколико њих“ (19); „ ... и тада спазих своје располућено лице, два лица,
једно је, не тврдим, било лице мога брата“ (99); „ ... да себе подеси и подели
на две Милене, некад и на три, да би видела и оно што није хтела“ (136); Моје
су очи биле горе, у огледалу, ретка проседа коса, црте лица и страх у очима;
возач је био исти ја, али не двојник, – ни физички здрав, ни душевно поремећен“
(136); „Девојка у црнини је и испред нас, и иза нас, лево и десно.“ (352)<span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Изузетно је тешко, ако
је икако могуће, разлучити јаву и сан, јава је готово увек сневна, на неки
начин и снови су јавни, те имамо особен лавиринтски колоплет којим се крећемо,
боље –лебдимо, свесни да никаквих излазних врата нема:<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>„И опет му није јасно где шта почиње и где се
завршава, не може да разлучи шта су снови а шта оно после, изнад и испод њих“
(17); „ ... не смем да будем оволико мртав...“ (40); „Видела је моје књиге, и
до пакла су, каже, стигле, и све их је прелистала“ (114); „ ... и не знам да ли
је стварно то што видим, или су само одблесци слика из неког сећања на давно
заборављени сан“ (120); „и мртав сам сањао“ (266); „оживео сам је и кренули
смо, да ли у смрти или нечем другом, свеједно...“ (269); Борис силази у подрум
и зна – „У следећем делу сна, ја ћу се успентрати уз степениште, ући у собу на
поткровљу и завршити рукопис који сам синоћ послао из Трста. А онда ћу низ
степениште, у подрум, у једну другу собу и сан који се не може прекинути.“ (23)
У сан се неочекивано улази (Достојевски не пише прецизно када његови јунаци у
њега ступају), из једног сна се у други готово неосетно прелази. Читав роман
један је велики сан пун сновних меандрирања, налик на кафкијанска: „ ... видех
да је у Мирослављеву свеску залутао један од мојих ретких снова...“ (39); „кад
су кошмарни и тешки, и кад су пуни грозе, снови су лепи“ (49); „Сад се све
помешало, не знам где је шта. оно што сам сањао исто је као оно што је стварно
било и што сам видео.“ (158)</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Роман је пун и
„препричаних“ снова (93, 180, 288). Постоји и читав ланац који творе ни мање ни
више него њих осам. (350–354, 356–357)<span style="mso-spacerun: yes;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Да је све амбивалентно,
неухватљиво, показују нам на вербалној равни вешто употребљене сложенице. У
питању су два (ређе – три) слепљена придева или прилога (други не појашњава
први, већ описано „вуче“ у другом правцу; то је „техника“ којој је упорно,
посебно у својој прози, прибегавао Оскар Давичо): <i style="mso-bidi-font-style: normal;">хладњикавоопорокиселкаст</i> (8), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">будаластосмешан</i>
(37), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">збуњујућестрастан</i> (38), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">мртвожив</i> (73), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">увредљивосвађалачк</i>и (99), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">мртвогладан</i>
(143), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">крупноразвучен</i> (163), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">закрвављеносањив</i> (259), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">нагорелогарав</i> (309), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">чуднохладно</i> (346), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">округластоелипсасто</i> (349), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">прљавовлажан</i>
(399). Посебно су присутни они у којима су „помешане“ боје: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">бледозеленкаст</i> (10), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">зеленкасто весела</i> (једини наведени
пример у којем су речи раздвојене, 47) <i style="mso-bidi-font-style: normal;">мркозелен
</i>(128), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">тамнозелен</i> (216), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">зеленокрил</i> (351)<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn11" name="_ftnref11" style="mso-footnote-id: ftn11;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[11]</span></span></span></span></a>, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">црвенкастоплав </i>(14), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">тамноцрвенкаст</i> (50), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">црвенкастожут</i> (122), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">црвенкастожућкаст </i>(131), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">црвенкастомодар</i> (312), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">тамнориђ</i> (20), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">љубичастоблед</i> (131), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">љубичастоплав</i>
(344), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">модросив </i>(121), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">модроцрн </i>(174), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">бледомодрикаст</i> (208), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">модрикасториђ</i>
(245), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">тамномодар</i> (270), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">модроцрвен</i> (278), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">бледомодар</i> (281), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">црвенкастомодар</i>
(312), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">црномодар</i> (319), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">модрикастомртав</i> (345), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">бледоплав</i> (125, 192), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">слаткоцрвен</i> (359), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">мркоговнаст</i> (351), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">бледожућкаст</i>
(310), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">жутомокар</i> (271), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">белобело</i> (415), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">прљавобео</i> (131), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">сивобео</i>
(53), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">оловносив </i>(327), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">црномодар</i> (319), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">мекоцрн </i>(122).<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn12" name="_ftnref12" style="mso-footnote-id: ftn12;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[12]</span></span></span></span></a> </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Писац има и удвајања у
којима се иста реч без одвајања двапут понови: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">хладнохладно</i> (41), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">оволикаоволика</i>
(59), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">врућевруће</i> (62), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">ситноситно</i> (150, 393), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">високовисоко</i> (393), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">мршавамршава</i> (393), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">танкатанка</i>
(406).<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn13" name="_ftnref13" style="mso-footnote-id: ftn13;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[13]</span></span></span></span></a><span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Да ништа није онако
како би на прву читалачку лопту могло да нам се учини, довољан нам је само
један пример. Када се прибележи како су са стуба „слетале пчеле, осице, хроми
мрави и крилате змије“ (12), на страну што су мрави метафорички означени као <i style="mso-bidi-font-style: normal;">хроми</i>, сасвим је јасно како <i style="mso-bidi-font-style: normal;">крилате змије</i> написаном прибављају ауру
фантастичног.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Писац најчешће,
међутим, прибегава апсурдном и гротескном. У његовом делу међу њима је тешко установити
чврсту и прецизну границу. Апсурдност збивања (карактеристична за снове) „гура“
роман опет више ка Кафки<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn14" name="_ftnref14" style="mso-footnote-id: ftn14;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[14]</span></span></span></span></a>
него ка Камију, на пример. Наводимо типичне примере као доказни материјал: „у
ствари, све је у надлежности Катастра. Банка и пошта, осигуравајући завод,
казалиште и библиотеке, издаваштво и бродоградња, солане и шећеране, мале и
велике творнице, цркве и опатије, војарне и полицијске постаје“ (45–46); „тај
воз, путнички, то је само један вагон, дугачак, нема му краја ни почетка, у
њему је нешто више од десет хиљада седишта и 2118 места за стајање“ (47)<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn15" name="_ftnref15" style="mso-footnote-id: ftn15;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[15]</span></span></span></span></a>; „Прекјуче
су ме сахранили, у седамдесет првој години“ (85); јунак умире 28 пута (87); три
мале кугле грома који погађају таван сваке једанаесте године у четири после
подне (176, 201); „Нађох се испред канцеларије 4224“ (182); „Дванаест соба са
леве и дванаест с десне стране, и у свакој соби седи иста девојка, седи и
смешка се загледана у себе и своје списе“ (183); „Оно што сте послали е-поштом
је само сажетак четрдесетосмосатног сна у једном правцу“ (183); „Милена се
смешка, уста јој се смањила. Сишла је са фотографије на тротоар. Тамо где је
стајала сада је бело и празно. Сишла је и њена мајка! А ја сам и на
фотографији, и на тротоару, и на покретним степеницама које ме носе према
музичкој магази“ (184); јунак купи новцем од дечјег додатка много зграда,
дворац, ловно газдинство, виноград... (187); за зграду Српског осигуравајућег
друштва, зидану између 1899. и 1910. године у Београду, вели се: „Посебна
комисија за надзор и квалитет изведених радова, утврдила је да зграда има
дванаест подземних етажа и шест надземних, са 13113 канцеларија и исто толико
нужника, 26448 стандардних врата, 26226 великих и 13113 малих прозора, и 52999
сијаличних места. Објекат има и 34 котларнице, 26 ресторана и 66 тајних
апартмана за важне госте и девојке. / За потребе запослених купљено је 13113
већих и 13113 дактило столова, 13113 мастионица, 13113 полуфотеља и 26226
столица. Из Холандије и Данске је набављена посебна врста цвећа, 26226 саксија
средњих величина и специјалним авионом, допремљено је цвеће у великим саксијама
за кабинете руководећег кадра“ (195); „Алеја 6, парцела 18, гробно место 98 000
000 004“ (263); „Сунце је мењало боју, час је било зелено, час плаво...“ (199);
„А моје прâво и рођено око (не оно стаклено и скупо плаћено) поче да расте и
расло је све више, и тесно му је било, морало је да искочи и да се подсмехне и
наруга, не само мени, него и особљу са микрохирургије“ (199); „ ... једна
старица са змијом у недрима и једном што се сунчала на левом рамену“ (203);
„опаке и смешне стазе и метастазе“. (285)<span style="mso-spacerun: yes;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Условно, гротескно
можемо третирати као апсурдно дигнуто на квадрат. Богислав Марковић се својим
описима приближава Бошовим сликама на којима гротескно води главну реч: „пупак
ми се попео међу сисе, на сред грудне кости, и желудац, црева и мошнице. Колена
испод браде. Све је испретурано“ (99); „Она крупнија јабучица поче да дрхти и
крену напоље, учини ми се да се око отворило и да ме још боли, и дно, и капци,
и мозак. Скупих прсте, сада је шака личила на цвет са удубљењем, а на средини
удубљења је око, суво некако и није стакласто, али је ломљивије и трошније него
малопре. [...] из празног ока је замирао глас очајника. [...] Треће око сам са
лакоћом извадио, четврто је испало само, пето исто, шесто ме је намучило, једва
се откачило, седмо је цвилело, осмо се смешкало. Кад сам помислио да одустанем,
девето је отворило модра и празна уста... десето сам однео у купатило, да
га...“ (140); „Оптужи оца, Великог оца, Велику мајку, сестру и мајку, ујака и
тетку, непознатог човека, клошара оптужи, рањивог песника, ноћобдију,
пријатељицу ноћи, недужну и голу змију<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn16" name="_ftnref16" style="mso-footnote-id: ftn16;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[16]</span></span></span></span></a>,
слепог лептира, човека којег никад ниси видео, далеког сродника, курајбера и
ожмикуру, Турчина и Цинцара, црног Швабу и веселог Егејца, сиротог Јеремију и
оца његовог, гладне Молдавке и подле и одрођене Келте и никад изгубљене
елеусинске и феничанске потомке“ (171); „Веза је капетан Ђуровић, онај што се
креће у свим правцима, у два истовремено“ (171); „Јесам, све сам што мислиш и
што други кажу, али сам и онај што је имао и још има две мртве и две живе птице
у глави, које траже да их ослободим...“ (178); „генерални генерал свих
генерала“ (188); хаотично је у рају, а „они у Паклу се башкаре и излежавају,
добили силне кредите, проширују капацитете, инвестирају у будућност“ (256);
крематориј не ради тридесет девет дана и мртви јунак се диже да им „нану нанину
и све по списку“. (307)</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Читава глава „Саалч“
(374–376) је гротескна. Просечна старост становника је двеста тринаест година.
Енорман је број по конфесији разврстаних Алнаута. Пред нама је сатирична
антиутопија<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn17" name="_ftnref17" style="mso-footnote-id: ftn17;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[17]</span></span></span></span></a>, на
Домановићеве налик: </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">„Људи овог места су услужни и гостољубиви,
једнако добро знају готово све језике и наречја, али са гостима се
споразумевају само мимиком и покретима.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">Нико за своје потребе не справља храну, нити ко
од њих што једе. Нико не пије ништа, чак ни воду.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">Саалчке њиве (иако их нико не обделава), два
пута годишње рађају обилне количине поврћа и житарица.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">Воћке четири пута у току године цветају и исто
толико пута дају зреле и сочне плодове.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">(...)</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">Мушкарци су деснооки, јер им је лево око
стаклено, жене су левооке. У џепу носе још по једно, резервно око.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">(...)</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">Преко ноћи им израсту нови зуби и коса
порасте.“ (375)</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Имамо прави двобој
хумора (и еротског) и Танатоса. Наводимо најпре једну хуморну реченицу: „АФЖ,
БСЖ, напред! Попови, назад!“ (232), а потом – понорну – танатолошку: „Лице и
врат, бели су и нежни, лице јој нешто тамније; и сукњу је, видех и то, сукњу је
повукла и колена јој се забеласаше али само за тренутак и одоздо је, из ње се
као црна магла дизала тама помешана са прашином и пепелом, и нисам знао како ћу
и на коју страну да кренем.“ (87)<span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Ретки су лирски пасажи
у роману (не смемо, међутим, заборавити како је читав овај роман сневно лирски):
„ ... липе испред небеске уџерице“ (41); „небо... густо“ (66); „пробушено небо“
(69); „Све је сједињено у неком меланхоличном савршенству...“ (97); „Трамвајске
шине се беху искривиле и такве, црвенкасте од рђе и невремена, подсећале су на
суве старачке руке“ (113); „Светлост је плава, све јаснија и тежа, подсећа на
изгубљено време...“ (131); „тишину која се захуктава“ (185); „горку блузу“
(359); „две спљоштене душе“ (319).</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Има и поетичких
реченица: „`Не радим ја као што неки добри писци раде`, рекох. `Ја бих да
пресолим`“ (98); „ ... ти знаш да је мој посао да измишљам и да увеличавам, да
солим и да пресолим“ (267); „Да си имао снаге да још више лажеш, књиге које си писао
биле би уверљивије“. (271)<span style="mso-spacerun: yes;"> </span><span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Роман је сплет
различитих „рукописа“. Четврта његова књига су<span style="mso-spacerun: yes;">
</span>„Мемоари Селвине Елбасани“. Селвина<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn18" name="_ftnref18" style="mso-footnote-id: ftn18;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[18]</span></span></span></span></a>,
која има седамдесет шест година, сама за своје мемоаре каже да јој личе на
„промашени роман“ (319, 403). Такође: „Ово што сада пишем не знам шта је, није
ни роман, ни аутобиографска проза, ни есејистичко наклапање. Али чини ми се да
личи на хибрид и експеримент каквом сам одувек стремила“ (402); „ ... морам све
из себе да избацим“. (407) </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>У роман су
инкорпорирани и писма, списак почињених крађа (ситних и великих), главе које су
насловљене „Ловачки дневник“ и „Главни катастар“ итд. Писац посеже за
експресивним глаголима, њиховим јуришањем на малом простору што илуструјемо
следећим примером: „`Остави ме`, рекох. `Књига не сме да трпи, нема одлагања.
Изашао сам да купим хартију и мастило. Стварно, журим. Јави се. Зар не видиш да
сам у великом послу? Болестан сам, и ништа ме не питај. Не верујем ни у себе ни
у сутрашњи дан. Идем.`“ (114) Понеке реченице су изразито дуге. Посебно у
деловима текста који је дат техником унутрашњег монолога. (в. 67–81, 83–84)
Имамо и брисање интерпункцијских знакова. (в. 67–81, 83–84, 323–325) У глави
„Љиљет“ јавља се и шиптарско-српски језик. Две главе се завршавају трима
тачкама / прекидом (последње написано у првој је „одмах...“, а у другој „док
се...“ ): „Вагон <i style="mso-bidi-font-style: normal;">еф/еф</i> класе“ (100) и
„Лестве“ (167). Попут Миодрага Булатовића, Богислав Марковић се указује као
прави мајстор када је потребно „осликати“ бунило и халуцинације. Два општа
места / лајтмотивска симбола у роману, поред змије, су халуцинантно сањарење
јунака о повратку у мајчин фетус и спуштање руку на колена јунакиња.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Борис писањем не жели
само да открије себе и порекло своје породице, већ и да „открије(м) тајне
других људи и створова, тајне доњег и горњег света, живог и мртвог, тајне
споредних и на изглед ситних и неважних појава“. (25) Мирослава је „красила...
самоубилачка упорност и вештина да све онеобичи и од самог себе сакрије.
Користио је само њему знане скраћенице, користио је стенографију и заборављене
хијероглифе, али више од свега, користио је посебну, до тада<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>непознату врсту слова. Велики део рукописа
писан је на немачком језику, староготичком абецедом.“ (24) Ево како роман
осваја и, за сигнализам карактеристичну, звучну /фоничку раван: „Можда би
требало да све оставим и као твој ујак скочим под точкове захукталог воза. Оза
азо хуткало тут. Кало туткало блато блато ато чоколадне боје. Зед. Тачка,
заувек, овде и свуда. З, зов, воз, Зед, Гот...“ (417)</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Готово сваки јунак овог
романа хоће да се обрачуна са својом прошлошћу, и прошлошћу своје породице,
писањем, књигом у којој би било речено (реконструисано) шта се о породици зна.
Но, написано остаје на трагу сањаног: лелујаво, несигурно, промењиво. Не пишу
се успомене и повест породице, већ се ствара литерарно дело. То није био наум
онога ко се писања подухватио. Али, шта се може очекивати од оних који су у
душевним болницама утамничени, којима се крило смрти над телом тешко надвило,
или оних који у смрти годинама бораве? <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Опчињеност</i>
је српска, максимално проширена, разграната, верзија <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Педра Парама</i> Хуана Рулфа, једног од најбољих романа свеколике
светске књижевности, у којем главни јунак борави међу мртвима, мртав и сам а да
није свестан како га је, и када, смрт задесила.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span><span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
<div style="mso-element: footnote-list;">
<br clear="all" />
<hr align="left" size="1" width="33%" />
<div id="ftn1" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref1" name="_ftn1" style="mso-footnote-id: ftn1;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-size: 10.0pt;"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[1]</span></span></span></span></span></a><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">Један од опсесивних мотива у прози и драми на
крај деветнаестог и током читавог двадесетог века прича је о пропадању,
физичком (чак и дегенерацији) и материјалном, породице (<i style="mso-bidi-font-style: normal;">Ругон Макареви</i> Золини, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Буденброкови</i>
Томаса Мана, Станковићева <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Нечиста крв</i>,
Крлежини <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Глембајеви</i>, романи Мирка
Ковача и многи други).</span></div>
<div class="MsoFootnoteText">
<br /></div>
</div>
<div id="ftn2" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref2" name="_ftn2" style="mso-footnote-id: ftn2;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[2]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Занимљиво
би било упоредити овај фрагмент са многима које налазимо у делима Милорада
Павића или са концепцијом времена са којом се срећемо у изврсном роману <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Нишан</i> македонског писца Блажета
Миневског.</span></div>
</div>
<div id="ftn3" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref3" name="_ftn3" style="mso-footnote-id: ftn3;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[3]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">При
тумачењу ове реченице од помоћи би нам могла бити књига <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Глас искуства</i> Роналда Леинга (превод Љиљана Филиповић, Графички
завод Хрватске, Загреб, 1986).</span></div>
</div>
<div id="ftn4" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref4" name="_ftn4" style="mso-footnote-id: ftn4;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[4]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Уведемо
ли у игру <i style="mso-bidi-font-style: normal;">хронотоп</i> који је у теорију
књижевности увео Михаил Бахтин у студији „Облици времена и простора у роману“,
написаној 1937–1938. године а штампаној тек 1975. у књизи <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Питања књижевности и естетике</i>, а који по њему означава повезаност
времена и простора у прозном тексту, његова одлика у Марковићевом роману је <i style="mso-bidi-font-style: normal;">потпуна</i> усклађеност временске и
просторне равни. Ту „усклађеност“ карактеришу темпорална неухватљивост и
просторна недефисаност. Док читамо <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Опчињенос</i>т
као да се шетамо лавиринтима сна. Све што се у њему догађа, догађа се по
правилима која за сан важе. А основно сновно правило јесте: никаквих правила
нема.<span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
</div>
<div id="ftn5" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref5" name="_ftn5" style="mso-footnote-id: ftn5;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[5]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Марковић
не заборавља на <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Финеганово бдење</i>, али
спомиње и – непостојећу – Џојсову <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Алгебру
за слабовиде и особе помућене свести</i>, којом се циља на проблеме са очима
самог писца и на његову душевно поремећену кћерку Луцију.</span></div>
</div>
<div id="ftn6" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref6" name="_ftn6" style="mso-footnote-id: ftn6;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[6]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Спомиње
се чак и, непостојећа у Београду, Елиотова улица (187).</span></div>
</div>
<div id="ftn7" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref7" name="_ftn7" style="mso-footnote-id: ftn7;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[7]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">На
Крлежу се циља и када се спомене Блитва поводом банкета у паклу. (257) На њега
и Јанка Полића Камова када се пише о возној катастрофи. </span></div>
</div>
<div id="ftn8" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref8" name="_ftn8" style="mso-footnote-id: ftn8;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[8]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Наводимо
је исцела, у преводу Александра Петрова:</span></div>
<div class="MsoFootnoteText">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>„Био један риђи човек који није
имао очи и уши. Није имао ни косу тако да смо га риђим назвали условно.</span></div>
<div class="MsoFootnoteText">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Није могао да говори јер није
имао уста. Нос такође није имао.</span></div>
<div class="MsoFootnoteText">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Није имао чак ни руке и ноге. Ни
стомак није имао, ни леђа није имао, ни кичму није имао и никакве изнутрице
није имао! Ништа није имао! Тако да је неразумљиво о коме је реч.</span></div>
<div class="MsoFootnoteText">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Онда је боље да о њему више и не
говоримо.“</span></div>
<div class="MsoFootnoteText">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>(<i style="mso-bidi-font-style: normal;">Модерно светско песништво </i></span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #241A;">II</span></i><span style="mso-ansi-language: #241A;">,</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">
приредио Раша Ливада, Просвета, Београд, 1983, 97)</span></div>
</div>
<div id="ftn9" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref9" name="_ftn9" style="mso-footnote-id: ftn9;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[9]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: #281A;">У индексу личности, штампаном на крају романа,
између осталих су и: Адолф Алфред, Ференц Балинт, Павезе Ботичели, Хелмут Брох,
Алфред Дирер. Мирослав Kerless Паскал, Андраш Кертес, Немет Кертес, Албрехт
Клајст.<span style="mso-spacerun: yes;"> </span><span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
</div>
<div id="ftn10" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref10" name="_ftn10" style="mso-footnote-id: ftn10;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[10]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: #281A;"> Посебан текст би требало написати у којем би
се вршило „размрсивање“ јунака. Овде сем Мурге, који има седамдесет две године
и био је више пута клинички мртав, спомињемо само: Мирослава, Марту, Михајла,
Адама, Гаврила, Деспота, Тадијану, Настасју, Тадију, Дамјана, Силвију, Милену,
Растка, Марину, Јудиту, Селену, Луку...</span></div>
</div>
<div id="ftn11" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref11" name="_ftn11" style="mso-footnote-id: ftn11;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[11]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Налазимо
и следећи пример: „плавокрилим анђелима и слабовидим демонима“. (410)</span><span class="MsoFootnoteReference"><span lang="RU" style="mso-ansi-language: RU;"><span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn12" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref12" name="_ftn12" style="mso-footnote-id: ftn12;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[12]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Неке
од ових вербалних „сраслица“ очигледно су неологистичне: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">мртвожив, мртвогладан, слаткоцрвен, жутомокар, мекоцрн</i>.</span></div>
</div>
<div id="ftn13" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref13" name="_ftn13" style="mso-footnote-id: ftn13;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[13]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Писац
се на лексичкој равни служи шатровачким речима типа <i style="mso-bidi-font-style: normal;">јеботе, кењати, жврљнути, смарати, фит, френд, фрка</i>... Народну
етимологију налазимо у речима које употребљава дечак Раша (ствари / живот
сагледава из визуре детета, попут, на пример, јунака Андреја Белог или Боре
Ћосића): <i style="mso-bidi-font-style: normal;">вила рави Ојла</i> (59), „Ни
кара кура кон кура џула. Конџулча кара...“ (60), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">комп ламптоп</i> (63), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">цинпета</i>
(75). Налазимо и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">машино/рукопис</i> и
један потенцијално неологистични глагол – <i style="mso-bidi-font-style: normal;">месецати</i>.</span><span style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span><span style="mso-ansi-language: #281A;"></span></div>
</div>
<div id="ftn14" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref14" name="_ftn14" style="mso-footnote-id: ftn14;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[14]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Требало
би понекад завирити и у неправедно заборављен роман <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Уметник Золт</i> (1970) Божидара Милидраговића.</span></div>
</div>
<div id="ftn15" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref15" name="_ftn15" style="mso-footnote-id: ftn15;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[15]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">У
свом есеју о Фуријеу Ролан Барт пише: „Фуријеовски број није заокругљен и то је
оно што га у ствари чини лудим.“ (Ролан Барт, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сад, Фурије, Лајола</i>, превод Иван Чоловић, „Вук Караџић“, Београд,
1979, 105). Огромним, апсурдним бројевима баратају, на пример, и Николај Гогољ
у <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Ревизору</i> или Рабле у свом
знаменитом роману <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Гаргантуа и Пантагруел</i>.
О гигантизацији, па и бројева, код Раблеа пише Виктор Шкловски у студији <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Стваралаштво Франсоа Раблеа и народна
култура средњег века и ренесансе</i>. </span></div>
</div>
<div id="ftn16" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref16" name="_ftn16" style="mso-footnote-id: ftn16;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[16]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Змија
у овом роману има симболичку улогу (12, 53, 159, 169, 203).</span></div>
</div>
<div id="ftn17" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref17" name="_ftn17" style="mso-footnote-id: ftn17;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[17]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Роман
није лишен ни критичке димензије. Пише се и о Јужној Пустахији и вађењу људских
органа.</span></div>
</div>
<div id="ftn18" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref18" name="_ftn18" style="mso-footnote-id: ftn18;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-size: 10.0pt;"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[18]</span></span></span></span></span></a><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;"> Када креће из куће са собом
носи само следећих једанаест књига: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Испод
вулкана</i> Малколма Лаурија, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Машине и
вуци</i> Бориса Пиљњака, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Грчки митови</i>
Роберта Грејвса, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Свето писмо, Финеганово
бдење</i> Џејмса Џојса, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Енглеско-српски
речник</i> Илије Петровића, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Правопис
српско-хрватског књижевног језика, Дијагностичко-терапијски лекарски приручник,
Хроника паланачког гробља</i> Исидоре Секулић, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Из тамног вилајета</i> Момчила Настасијевића и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Српске народне пјесме из Дукље, Травуније и Захумља</i>. Ове књиге
пишчево су „намигивање“ читаоцима, сигнал с којим, и каквим, наочарима да се
упусти у ишчитавање овог романсијерског штива.</span></div>
<div class="MsoFootnoteText">
<br /></div>
</div>
</div>
</div>
Slobodan Skerovichttp://www.blogger.com/profile/06036318715197087511noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7689294589374917196.post-15702114174777666392018-03-08T06:16:00.002-08:002018-03-08T06:16:55.517-08:00СИГНАЛИСТ ТУМАЧИ СИГНАЛИЗАМ<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<!--[if gte mso 9]><xml>
<w:WordDocument>
<w:View>Normal</w:View>
<w:Zoom>0</w:Zoom>
<w:PunctuationKerning/>
<w:ValidateAgainstSchemas/>
<w:SaveIfXMLInvalid>false</w:SaveIfXMLInvalid>
<w:IgnoreMixedContent>false</w:IgnoreMixedContent>
<w:AlwaysShowPlaceholderText>false</w:AlwaysShowPlaceholderText>
<w:Compatibility>
<w:BreakWrappedTables/>
<w:SnapToGridInCell/>
<w:WrapTextWithPunct/>
<w:UseAsianBreakRules/>
<w:DontGrowAutofit/>
</w:Compatibility>
<w:BrowserLevel>MicrosoftInternetExplorer4</w:BrowserLevel>
</w:WordDocument>
</xml><![endif]--><br />
<!--[if gte mso 9]><xml>
<w:LatentStyles DefLockedState="false" LatentStyleCount="156">
<w:LsdException Locked="false" Name="Default Paragraph Font"/>
</w:LatentStyles>
</xml><![endif]--><!--[if gte mso 10]>
<style>
/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:"Table Normal";
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-parent:"";
mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt;
mso-para-margin:0in;
mso-para-margin-bottom:.0001pt;
mso-pagination:widow-orphan;
font-size:10.0pt;
font-family:"Times New Roman";
mso-ansi-language:#0400;
mso-fareast-language:#0400;
mso-bidi-language:#0400;}
</style>
<![endif]-->
<br />
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">СИГНАЛИСТ ТУМАЧИ СИГНАЛИЗАМ</span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>(Илија Бакић, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Читање сигнала</i>, Еверест Медиа, Београд,
Међународна културна мрежа „Пројекат Растко“, Београд, 2017)</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Као педесет седма књига
библиотеке „Сигнал“ појавила се књига <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Читање
сигнала</i> Илије Бакића у којој је познати сигналистички писац збрао све своје
критичке текстове у којима је писао о делима припадника покрета којем и сам
припада. У њој је тридесет девет прилога насталих у интервалу од 1997. до 2017.
године. Најпре су били штампани у неколиким часописима и новинама: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сигналу, Градини, Књижевности, Савременику,
Летопису Матице српске, Корацима, Повељи, Књижевној речи, Књижевним новинама, Руковети,
Овдје,</i> новосадском <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Дневнику, Борби,
Кварталу, Беорами, Књижевној речи, Књижевном алманаху 2, Орбису, Знаку Сагите</i>,
у зборницима: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сигнализам и дело Мирољуба
Тодоровића</i> (2014), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Столеће сигнализма</i>
(2014) и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Магија сигнализма</i> (2016),
као и на сајтовима. Може се приметити неколико ствари. Најпре, Илија Бакић је
упорно, стрпљиво и зналачки протумачио готово све значајно што се, када је о
књигама реч, збило на сигналистичкој сцени. Потом, „освојио“ је најразличитија
гласила у којима је био у прилици да о тумаченим књигама изнесе свој суд и тако
допринео ширењу увида у оно што сигнализам ствара и у оно што је овај покрет
успео релевантно да оствари. Коначно, на самом почетку своје критичке
активности, могуће, Бакић је био активнији (касније се пуном паром посветио
свом литерарном стваралаштву које је у самом врху српског сигнализма и тада је
пажљиво пробирао књиге о којима ће писати с намером да издвоји оне које донесе
промене или очигледно потврђују остварене вредности унутар покрета чији су
део). </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Књигу отварају три
уводна текста који су посвећени сигнализму уопште а не појединачним
остварењима.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Први је заједнички
текст Илије Бакића и Звонка Сарића „Лаким кораком у свим смеровима“ (2000).
Једно време ова двојица писаца су наступали и као сигналистички тандем и плод
таквог њиховог деловања су: збирка визуалија <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Желите ли да бесплатно летите?</i> (1997) и есејистичка књига <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Преко границе миленијума: сигнализам –
изазов преступа</i> (2005). Поменути текст је критички </span><span style="mso-ansi-language: #241A;">credo</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> двојице тада младих писаца (већ остварених у сигнализму) у којем они,
између осталог, пишу и следеће, заузимајући у радикалном сигнализму сасвим
радикалну позицију: „Сигналиста не жмури пред стварношћу“ (стр. 10); „Уметник
није Бог. / Поезија је Бог. Поезија сме све“ (11); „Сигнализам не слави
митоманске култове. Одбацујемо мит о Уметнику“ (11); „Сигналистичка поезија
мора да изазива менталне шокове, вриску, занемелост“ (11); „Мора се копати у
језику. Дубоко. Не окрећемо се од социјалне стварности“ (11); „Стих не треба да
дочарава слику већ да слика буде. Не дочаравати покрет већ то бити“ (11);
„Занима нас уметничка пракса која изазива интерактивне реакције“ (12); „Нека у
песми паралелно стоје исте речи различитих језика (српског и папуанског...)
...“ (12); „Где се може ићи ван смислености? У немушто, ономатопеју,
механицизам понављања – што све личи, и јесте музика. / Или остати на ивици и
дубити апсурдизам и ок</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">с</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">имороне.“ (12) <span style="mso-spacerun: yes;"> </span>Уз то, одбацује се аутоцензура, призива
лудизам, заговара експеримент и мултимедијална поезија, очекује и тражи
стварање сигналистичког језика. Пред нама је, једном речи, манифестни текст
који је описао оно што је у сигнализму остварено, пооштрио пут којим би
сигнализам требало убудуће да се креће и оцртао „смерове“ (да ли све?) тог
будућег кретања. Бакић је овде прибележено примењивао и у својим литерарним
остварењима. Чинио је то и Сарић док се није прикључио породици <i style="mso-bidi-font-style: normal;">бивших</i> сигналиста.<span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Други, насловљен
„Сигнали 21. века“ (2005), има поднаслов „лични поглед“ и јесте управо то када
је сигнализам у питању. Лично, међутим, ако се заговара оно што је тачно,
делимице јесте, или убрзо – успехом покрета о којем се пише – постаје, опште.
Бакић, тако, пише како ниједна авангарда није масовна појава и како дела која
она ствара нужно наилазе најпре на свеопште неразумевање и отпор који се,
понекад, но не и увек, временом круне. Додаје: „Авангардни покрети отуда су
интелектуално-духовно-генерацијски покрети који се распадају како сама
генерација стасава и, потом, одлази са стваралачко-животне сцене.“ (16) Набраја
„рецепте“ којима се могу послужити уметници када стварању уметничких дела
приступе [мимезис, „продубљени“ мимезис, необавезно пародирање, карикирање, или
чак спрдање, грађење измаштаних светова, апстрактна уметност, сомнабулизам или
„мешање свега поменутог“ итд, итд. (в. 22–23)] Бележи: „Али, може се поставити
један принцип, управо онај на којем се заснива читав напор Сигнализма и
сигналиста: одашиљање порука у етар и пријем оних које су послали други, без
обавеза, са много добре воље (латинске `bona fides`), без признавања априорних
ауторитета и коначних образаца мишљења и стварања.“ (23–24)<span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Трећи, „Елементи научне
фантастике у поезији сцијентизма“ (1997), говори о једном сегменту сигнализма
задржавајући се на првим збиркама Мирољуба Тодоровића, поемама <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Планета</i> и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Путовање у Звездалију</i>, у којима „песник успева да нарацију сведе на
најмању меру и да је `субјективно` обоји, то јест, да уместо пуког набрајања све
догађаје представи из визуре путника“ (31), и књизи-плакату <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Није за њежне</i> Слободана Вукановића.
Обојица песника својим делима актуализују питање где су границе поезије,
односно шта поезија јесте а шта није, доказујући како „сцијентизам је несумњиво
продор у сам корен поезије“. (34)<span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Есеј „Читање сигнала
(Сигнализам Мирољуба Тодоровића)“ (2013) појаво се у зборнику <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сигнализам и дело Мирољуба Тодоровића</i>
(2014) који је штампала Библиотека града Београда пошто је годину дана раније
била уприличила скуп / округли сто, први на којем се искључиво говорило о
стваралаштву вође сигнализма. Бакић је свој текст написао на основу ранијих
својих критичких сагледавања појединих Тодоровићевих остварења и понудио нам
целовит увид у његову поетику и његово књижевно дело. Песник веома често своје
књиге гради као особен спој текстуалног и визуелног. Тако се бришу међе које су
у прошлости раздвајале две уметности: књижевност и сликарство. Бакић пише о
визуелној, гестуалној и текстуалној поезији Тодоровићевој, свестан тога да у
њима постоје многобројне спојнице / преплети. „Међугранична“ форма текстуалне
уметности / „фрагментарно-композинтна“ (38), је она коју представљају „књиге
састављене од цитата, сентенци, минијатура и фрагмената, теоријских поставки и
циљева“. (37–38) Посебно је богат језик Тодоровићевих књига. Писац преузима
језик (и симболе, формуле) појединих наука, такође и новинарски, посвећујући
посебну пажњу „непристојном“, шатровачком. У визуелним песмама слика је очувана
а тајанственост уносе слова, најчешће сечена, налик на клинасто писмо, тако да
се смисао <span style="mso-spacerun: yes;"> </span>„не може са потпуном
извесношћу докучити“. (39) Тодоровић прибегава лудизму. Остварује значајне
резултате у реди-мејд поезији. Његова шатровачка поезија и проза постају
својеврсна „језичка завера“. (42) <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Пуцањ у
говно</i> је „убедљива књига која плени врцавошћу каламбура и интелигентних
досетки чија провокативност дотиче универзалне дилеме“. (46) Субверзивна је
због хумора, цинизма, ироније, искошеног погледа на свет око себе, одбацивања
свих приоритета и ауторитета, планетарности, разиграног лудизма... Толики је
хало ефекат њене субверзивности да нашу пажњу готово искључиво привлачи реч <i style="mso-bidi-font-style: normal;">говно</i> у наслову, а да се притом готово нимало
не замислимо над пуцњем у нешто / некога. Не припадају правој авангарди
Тодоровићеве збирке препуне архаизама: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Белоушка
попије кишницу, Девичанска Византија, Видов дан, Звездана мистрија, Гори говор,
Златно руно, Љубавник непогоде</i>. У њима је доминантан митолошки,
анимистички, хришћански доживљај света. Посебно је, међутим, иновативна књига <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Торба од врбовог прућа</i> у коју се
ризомски улази кроз најразличитије тачке и која је пуна сваковрсног срастања /
спајања дела међу којима се, као нова уметничка форма, указују „слике приче“.
(50) Бакић закључује како, условно, „целокупно се Тодоровићево досадашње
стваралаштво може сматрати искушавањем и слављењем моћи језика“. (55)</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>У <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Читању сигнала</i>, очекивано, највише је приказа Тодоровићевих књига. Има
их тринаест: „Трагање за новим хоризонтима“ (1997) о <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Жеђи граматологије</i>, „Нова пионирка трагања“ (1997) о <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Испљувку олује</i>, „Дивљи језик“ (1999) о <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Електричној столици</i><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn1" name="_ftnref1" style="mso-footnote-id: ftn1;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[1]</span></span></span></span></a>,
„Рушење света и језика“ (2001) о <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Рецепту
за запаљење јетре</i><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn2" name="_ftnref2" style="mso-footnote-id: ftn2;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[2]</span></span></span></span></a>,
„Говно је неуништиво“ (2004) о <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Пуцњу у
говно</i>, „Из друштвеног језичког подземља“ (2007) о шатро причама <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Дошетало ми у уво</i><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn3" name="_ftnref3" style="mso-footnote-id: ftn3;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[3]</span></span></span></span></a>,
„Авангарда у традицији“ (2010) о <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Љубавнику
непогоде</i>, „Језичка завера и око ње“ (2010) о шатро роману <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Боли ме блајбингер</i><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn4" name="_ftnref4" style="mso-footnote-id: ftn4;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[4]</span></span></span></span></a>,
„Безвремени универзум“ (2010) о <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Глади за
неизговорљивим</i>, „Постојана субверзија“ (2011) о <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Торби од врбовог прућа</i>, „Ка синтези сигналистичког лика уметности“
(2012) о <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Језику и неизрецивом</i><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn5" name="_ftnref5" style="mso-footnote-id: ftn5;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[5]</span></span></span></span></a>,
„Упесмљавање (сировог) језичког материјала“ (2015) о <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Пандориној кутији</i> и „Песнички сигнали у будућности“ о Тодоровићевој
и српској научнофантастичној поезији (2015).<span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">У тексту „Веродостојно тумачење“ (1999) Илија
Бакић је протумачио студију <i style="mso-bidi-font-style: normal;">У тами знака
2</i> Миодрага Мркића која се позабавила <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Пуцњем
у говно</i>, учинивши то толико успешно да се „његов темпераментни текст чини
саставним делом поеме јер ураста у њу продубљујући је“. (95)<span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>У тексту „Огледи о
сигнализму Љубише Јоцића“ (2001) Бакић даје приказ постхумно штампане (приредио
ју је Живан Живковић) Јоцићеве есејистичке књиге. Похваливши писца, који се у
зрелим годинама изузетно активно најавангарднијем савременом покрету прикључио,
има само једну замерку: „ ... вероватно због материјалистичко-просветитељског
задатка / мисије коју види у Сигнализму, Јоцић... недовољно помиње `лудистичку`
страну Авангарде“. (65)</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Из прве генерације
сигналиста Бакић се позабавио стваралаштвом једног и написао аналитички есеј
„Научнофантастична поезија Слободана Вукановића“ (2000) у којој је сагледао
читав његов дотадашњи (сигналистички) опус.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>„Приче за нове медије и
векове“ (2006) су приказ књиге <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Вашар </i></span><i style="mso-bidi-font-style: normal;">WWW</i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">прич@</span></i><span style="mso-ansi-language: #281A;"> апартног сигналисте Миливоја Анђелковића, „Авангардне авантуре“ (2013) приказ
двеју збирки: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Симетрије, спонтано
нарушене</i> Дарка Доневског и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Вирус.
Језгро. Икона</i> Оливера Милијића, „Сусрети са натприродним“ (2011) романа <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Мануфактура Г</i> Адријана Сарајлије,
„Откривање простора поезије“ (2012) песничке збирке <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Балкан Балтик</i> Душана Видаковића, „Према слободи стварања и
доживљаја“ (2004) докторске дисертације <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Авангарда,
неоавангарда и сигнализам</i> Миливоја Павловића, а „Трептајни снимак
сигнализма“ збирке есеја <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Легитимација за
сигнализам</i> (2016) Јелене Марићевић, која белодано потврђује да је
сигнализам у њој „добио новог, виспреног и надахнутог тумача/ствараоца“. (205)</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Бакић је приказао и
четири сигналистичка зборника. „У сусрет новим изазовима“ (2002) је о <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сигналистичкој утопији</i>, „Преко границе
миленијума“ (2003) о <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сигнализму –
уметности трећег миленијума</i>, „Сигнали у свим временима“ (2007) о <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Времену Сигнализма</i>, а „Демон и фантом
авангарде или слободе“ (2008) о <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Демону
Сигнализма</i>.<span style="mso-spacerun: yes;"> </span><span style="mso-spacerun: yes;"> </span><span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span><span style="mso-spacerun: yes;"> </span>Звонко Сарић је добио четири текста: „У општем
језику. Визуалије Звонка Сарића“ (2001), „Вратоломни стихо-слалом“ (2002) о
књизи <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Шињел до сванућа</i>, „У клопкама
лажних стварности“ (2003) о <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Хватачу душе</i>
и „О рецептима за стизање у рај“ (2005) о <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Неонском
завртњу</i>. Из првог издвајамо следећу опаску: „овај ефекат црно-беле слике познат
је и из црно-белих филмова који и данас изазивају, својом дистанцираношћу у
односу на стварност, другачије доживљавање онога што је на екрану јер је све
што се види `онеобичено`.“ (69) У књизи <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Неонски
завртањ</i> њен писац демонстрира „лепршавост акробате“. (199)</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-spacerun: yes;"> </span><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>По
броју прилога њему посвећеним, поред Тодоровића, од Сарића једино је присутнији
Слободан Шкеровић чије се име често и иначе са Бакићевим доводи у везу јер се
обојица баве научнофантастичном сигналистичком и поезијом и прозом и сматрају
најзначајнијим сигналистима друге генерације. Шкеровићевим делима посвећено је
пет приказа: „Између планета и митова“ (2005) о <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Индигу</i><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn6" name="_ftnref6" style="mso-footnote-id: ftn6;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[6]</span></span></span></span></a>, „Страствени
есеји“ (2008) о <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Химери или Боргу</i><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn7" name="_ftnref7" style="mso-footnote-id: ftn7;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[7]</span></span></span></span></a>, „Поигравање
прозом и стварностима“ (2013) о <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Шаманијади</i>,
„Враголасто врцаво врдање“ (2014) о <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Тамној
страни силе</i><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn8" name="_ftnref8" style="mso-footnote-id: ftn8;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[8]</span></span></span></span></a><i style="mso-bidi-font-style: normal;"> </i>и „Брутално несуптилно“ (2016) о
песничкој збирци <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Дроздови у паклу</i>. <span style="mso-spacerun: yes;"> </span><span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;">Читањем сигнала</i> Илија Бакић се доказао као поуздани тумач
неоавангардног сигнализма. Можемо само пожелити да се не умори и да праћењем
сигналистичких активности продужи да се бави.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 9;"> </span><span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
<div style="mso-element: footnote-list;">
<br clear="all" />
<hr align="left" size="1" width="33%" />
<div id="ftn1" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref1" name="_ftn1" style="mso-footnote-id: ftn1;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[1]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">По
Бакићу, „Шатровачка песма може се, због недовољног познавања значења речи или
фраза (али и њиховог изласка из употребе), ишчитавати и као варијанта
дадаистичких фонетских песама, што сам песник потенцира п(р)оигравањима и
уланчавањима гласова и слогова.“ (132–133) Јулијан Корнхаузер је, у својој
докторској дисертацији о сигнализму, то назвао Тодоровићевим неодадаизмом, али
није издвојио – то му Бакић, као и Живан Живковић, замера – шатровачку поезију
као засебну песничку врсту већ ју је прибројио стохастоичкој поезији.</span></div>
</div>
<div id="ftn2" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref2" name="_ftn2" style="mso-footnote-id: ftn2;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[2]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Ево
Бакића: „Хумор који избија из свих стихова, базиран на апсурду, сарказму,
карикатуралном и гротескном, афирмација је хомо луденса способног да се
прилагоди и превазиђе окружење али и болна слутња његовог крика у трену
последње искре самосвести. Том се хумору можемо предавати без задршке но и без
наде у помиловање.“ (137)</span></div>
</div>
<div id="ftn3" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref3" name="_ftn3" style="mso-footnote-id: ftn3;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[3]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Закључни
параграф приказа гласи: „`Дошетало ми у уво` Мирољуба Тодоровића могуће је
читати као немонтирани извештај с лица места, сирови материјал забележен на
улици, социо-психолошку студију и доказ како ниско се може пасти на друштвеној
лествици; истовремено ова књига је сведочанство о неукротивости, отпорности
језика који се не може укалупити јер је слободан и величанствено диваљ.“ (146)</span></div>
</div>
<div id="ftn4" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref4" name="_ftn4" style="mso-footnote-id: ftn4;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[4]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Бакић
установљава у роману присутну везу између шатровачке „деформације“ језика и
гротескности колажа: „ ... као што шатровачки покушава да препозна и у речи
претопи свет око себе тако су и колажи (уткани у текст) комбинација гротескне
фотографије која готово редовно ниче из хаотичног тла слова односно њихових
делова. Процес стварања новог на темељима старог није могао бити очигледнији.“
(156) </span></div>
</div>
<div id="ftn5" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref5" name="_ftn5" style="mso-footnote-id: ftn5;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[5]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: #281A;"> Највећу могућу похвалу Тодоровићевим
есејистичким муњограмима налазимо у следећој Бакићевој реченици: „Многе од сентенција
задивљују дубином понирања у посматрану појаву али и својом поетском
елеганцијом; у њима се интелектуално, поетско и естетско спајају у целину која
превазилази снагу и вредност својих чинилаца, постајући можда и пример идеала
коме ће Наука и Уметност тежити у Новом Миленијуму.“ (174)</span></div>
</div>
<div id="ftn6" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref6" name="_ftn6" style="mso-footnote-id: ftn6;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[6]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Бакић,
између осталог, пише: „Тако је свака песма обојена другачије, с другачијим
гласом који је чини посебном, способном да стоји сама као независна целина...“
(109), односно: „ ... Слободан Шкеровић се открива као песник интригантних тема
и интересовања и поетског нерва који је способан да у себе уклопи и минуциозну
прецизност и широке потезе и чисти емотивни лиризам и разиграни
интелектуализам“. (109)</span></div>
</div>
<div id="ftn7" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref7" name="_ftn7" style="mso-footnote-id: ftn7;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[7]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Бакић
примећује: „На моменте се Шкеровићеви текстови о реалном и виртуелном, поезији
и прози, текстовима политике и економије, издижу изнад окриља есеја и достижу
висине поезије.“ (112)</span></div>
</div>
<div id="ftn8" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref8" name="_ftn8" style="mso-footnote-id: ftn8;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[8]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Бакић
овако окончава свој приказ Шкеровићева романа: „У коначном сагледавању `Тамна
страна силе` се представља ка ванредно ваљано – а апартно – дело текуће прозне
продукције, у којем су спојени елементи научнофантастичног жанра, њихово
пародирање, филозофски дијалози (као `изговор` за многе есејистичке излете),
језичке бравуре те хуморно интониран отворени поглед на `лик ствари које
долазе`.“ (121)</span></div>
</div>
</div>
</div>
Slobodan Skerovichttp://www.blogger.com/profile/06036318715197087511noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7689294589374917196.post-84346874848445695372018-03-08T06:15:00.002-08:002018-03-08T06:15:44.357-08:00ДВА СТАРА ЗБОРНИКА О СИГНАЛИЗМУ<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<!--[if gte mso 9]><xml>
<w:WordDocument>
<w:View>Normal</w:View>
<w:Zoom>0</w:Zoom>
<w:PunctuationKerning/>
<w:ValidateAgainstSchemas/>
<w:SaveIfXMLInvalid>false</w:SaveIfXMLInvalid>
<w:IgnoreMixedContent>false</w:IgnoreMixedContent>
<w:AlwaysShowPlaceholderText>false</w:AlwaysShowPlaceholderText>
<w:Compatibility>
<w:BreakWrappedTables/>
<w:SnapToGridInCell/>
<w:WrapTextWithPunct/>
<w:UseAsianBreakRules/>
<w:DontGrowAutofit/>
</w:Compatibility>
<w:BrowserLevel>MicrosoftInternetExplorer4</w:BrowserLevel>
</w:WordDocument>
</xml><![endif]--><br />
<!--[if gte mso 9]><xml>
<w:LatentStyles DefLockedState="false" LatentStyleCount="156">
<w:LsdException Locked="false" Name="Default Paragraph Font"/>
</w:LatentStyles>
</xml><![endif]--><!--[if gte mso 10]>
<style>
/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:"Table Normal";
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-parent:"";
mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt;
mso-para-margin:0in;
mso-para-margin-bottom:.0001pt;
mso-pagination:widow-orphan;
font-size:10.0pt;
font-family:"Times New Roman";
mso-ansi-language:#0400;
mso-fareast-language:#0400;
mso-bidi-language:#0400;}
</style>
<![endif]-->
<br />
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<b style="mso-bidi-font-weight: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">ДВА СТАРА ЗБОРНИКА О СИГНАЛИЗМУ</span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>(Миодраг Б. Шијаковић, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сигнализам у свету</i>, Београдска књига,
Београд, 1984. и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сигнализам авангардни
стваралачки покрет</i>, Културни центар Београда, 1984)</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Мирољуб Тодоровић је
најпре био сам, а онда се око њега окупила група писаца и оформила покрет
сигналиста. Покренули су часопис који је кратко трајао – <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сигнал</i>. Објављивали своје књиге. Исте, 1984. године, појавила су се
два зборника – прва у каснијем низу – која су поднела рачун о створеном и
критичкој рецепцији сигналистичких остварења. О њима управо, тридесет четири
године касније, пишемо коју.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Први, онај који је
приредио Миодраг Б. Шијаковић, тада агилни књижевни критичар, за разлику од
многих својих савременика потпуно отворен за најновије уметничке тенденције, насловљен
<i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сигнализам у свету</i>, збрао је
најважније текстове који су били реакција на Тодоровићево стваралаштво пре
свега, али и на сигнализам уопште, тада још увек југословенски (нео)авангардни
уметнички (у првом налету готово подједнако захватио је и књижевност и ликовну
уметност, да би се касније и на остале уметности проширио) покрет. И после те
1984. године иностранство није било немо пред сигналистичком активношћу и,
ионако обимна, страна литература о њој непрекидно се увећавала. Мирољуб
Тодоровић је у неколиким својим књигама пренео и по неки од тих текстова
страних аутора, но време је да се поново појави – сада знатно проширен –
зборник који би све текстове, сведочанства о присуству и деловању сигнализма,
посебно његовог творца и вође, у свету, код нас (пре)штампао.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn1" name="_ftnref1" style="mso-footnote-id: ftn1;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[1]</span></span></span></span></a></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>У предговору,
„Сигнализам, данас и овде“, Миодраг Б. Шијаковић сматра како овај наш
неоавангардни покрет није нашао разумевање у нашој средини због свог херметизма
и због тога што се наша критика у свом процењивању слепо држала старе естетике
којој су полигон за доношење судова и дефиниција била класична, или барем
класичнија по својој оријентацији, дела, као да није читала, камоли разумела,
оно што је у својој <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Естетици</i><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn2" name="_ftnref2" style="mso-footnote-id: ftn2;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[2]</span></span></span></span></a>
писао Макс Бензе, главни естетичар авангардне и неовангардне уметности, па самим
тим и сигнализма. А Бензе је, између осталог, навео мисао Жоржа Брака: „Заборавимо
ствари, посматрајмо само односе“ (сигналисти управо то и чине) и увео, поред
традиционалних појмова <i style="mso-bidi-font-style: normal;">природно лепо </i>и
<i style="mso-bidi-font-style: normal;">уметничко лепо</i>, и нови – <i style="mso-bidi-font-style: normal;">технички лепо</i>. Он тражи да се открије
„естетичко биће и у свету знакова, семијоза“. (стр. 6) Шијаковић посебно истиче
– не спомињући додуше зенитизам који је то такође био – како је сигнализам
„наш“ (10) / аутохтон покрет који је „продро у свет“. (10) Остали наши покрети
(посебно, многохваљени и прецењени, надреализам) били су „увозни“. </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Шијаковић се одлучио за
текстове шеснаесторице страних естетичара, теоретичара и критичара.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn3" name="_ftnref3" style="mso-footnote-id: ftn3;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[3]</span></span></span></span></a> </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Зборник отвара кратак
прилог „Сигналистичка поезија“, штампан у </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;">Corriere</i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"> </span>del</i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"> </span>giorno</i><span style="mso-ansi-language: #281A;">, 27.септембра 1970, у Таранту,<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>Микела <span style="mso-spacerun: yes;"> </span>Перфетија (1931–2013). Италијански визуелни
песник и теоретичар био је аутор првог приказа нашег покрета изван наше земље.
Констатујући да се реч повлачи пред знаком и да долази до особене литерарне
„деструкције“, он пише: „Искуства ове поезије у свему су порушила поетски
`систем` који је традиција кодификовала.“ (13) Већа похвала није могла бити
упућена неком авангардном покрету.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Годехард Шрам (1943),
немачки песник, преводилац и критичар, има текст „<i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сигнал</i> – интернационална ревија за сигналистичка истраживања“ у
којем поздравља ово сигналистичко гласило. Запажа да је у сигналистичкој
поезији слово преузело улогу речи, да је визуелно потиснуло садржај и да се
пристигло до „нове фигурације песме у којој се преплићу знаци филмске `објективности`,
статичке слике, компјутерске математике и елемената поп-арта“. (14)</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Чилеанац Гиљермо
Дајзлер (1940–1995), у „Сигналистичкој поезији“, пишући о антологији коју је,
истоветно названу као и текст о њој, приредио Мирољуб Тодоровић и објавио у
броју 4/5 <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сигнала</i>, тврди како се ова
поезија „одваја“ од „неких проблема савременог друштва, као што су: рат, секс,
страховите противуречности између неразвијених и високоразвијених, између
масовне потрошње и манипулације масама“ (16), користећи „достигнућа једне
отвореније комуникације“ и систем знакова као „средство за деструкцију језика.“
(16) </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">Исти аутор има и текст „<i style="mso-bidi-font-style: normal;">Фортран</i> – сигналистичка књига Мирољуба Тодоровића“ у којем говори о
овој ручно направљеној од компјутерских картица књижици разасланој на разне адресе
у земљи и иностранству, појединцима и установама.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Данута Ћирлић
Страшињска (1930), пољска критичарка и југослависткиња, заступљена је прилогом
„Сигнализам на испиту“. Пошто је мишљења како је било посебних разлога да се
сигнализам управо у Југославији појави, замера му – једнако као и свим осталим
неоавангардним покретима шездесетих година двадесетог века – због форсирања
техничко-формалне, а занемаривања садржинске равни. Прети му „опасност од
настраности, понављања, јаловости“. (21) У Тодоровићевом <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Путовању у Звездалију</i> „наука (се) изједначује с надахнућем, а
новаторство са традицијом“. (22)</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Немачки авангардни
стваралац Клаус Грох (1936), у тексту „Мирољуб Тодоровић и сигнализам“, са
поднасловом „Сензибилизовање начина понашања као функција уметности“, пише о
„Бројевима“ Неше Париповића, Тодоровићевим манифестним ставовима и његовом
„Луномеру“.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Руски књижевни
теоретичар и критичар Николај Аркадијевич Анастасјев, у „Сигнализму у систему
контракултуре“, пошто је утврдио како је позориштем завладао хепенинг, ликовном
уметнношћу поп-арт, музиком особени бруитизам, филмом експерименти Ендија
Ворхола, сматра како је у књижевности коначно реч капитулирала и повукла се
пред знаком. Визуелна перцепција је надвладала. Томе су, истовремено, допринели
конкретисти и сигналисти. Као основну слабост читаве контракултуре, која је
шокантно желела да делује на своје конзументе, овај теоретичар издваја то што
„она је лишена способности саморађања и саморазвића – она се прави помоћу
рецепата“. (30) По њему, већ почетком седамдесетих година двадесетог века,
„криза `радикалне` естетике постаје очигледна“. (31)</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Чехословачки визуалист
и теоретичар Мирослав Кливар (1932–2014), у кратком и ефектном прилогу
„Стварносна визуелна поезија“, пише како је основна у Тодоровићеву песништву „игра
између <i style="mso-bidi-font-style: normal;">целине (једности) и множине
/вишезначности)</i>“. (32) „Визуелна поезија је пре свега маштарија.“ (32)
Тодоровићеве визуелне песме су „метафоричне, али и „пуне <i style="mso-bidi-font-style: normal;">смисаоних значења</i>“. (32)</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>О једној од кључних
Тодоровићевих књига, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Алгол</i> (1980),
написано је више критичких приказа. Чине то, „Поетиком сигнализма“ италијански
визуелни уметник Адриано Спатола (1941–1988), текстом „Поводом књиге <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Алгол</i> Мирољуба Тодоровића“ немачки
визуалиста и творац знамените антологије визуелне поезије од антике до данас
(1972) Клаус Петер Денкер (1941), прилогом „Сигнализам Мирољуба Тодоровића –
једна космичка свест“ Гиљермо Дајзлер и мини есејем „<i style="mso-bidi-font-style: normal;">Алгол</i> – кључна књига сигнализма“ Микеле Перфети.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Спатола издваја
гестуалну „Метафизичку поему с водом, земљом, ваздухом и компјутерским
картицама“ која „пружа у својој једноставности прецизну интерпретацију односа
који песник може да има са средином уз помоћ серије есенцијалних гестова“. (33)
Ако се понеко када о сигнализму пише позива на летризам или конкретну поезију,
Спатола бележи „да би могло да се говори о <i style="mso-bidi-font-style: normal;">конкретном
летризму</i> и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">летристичком конкретизму</i>,
о аутентичној сигналистичкој комбинацији“. (34) Италијански теоретичар
закључује: „ ... сигнализам је увучен и у идеју `тоталне поезије` преко ритмова
слова, и могу да додам да ове ритмове сада предлаже Тодоровић као универзалне и
у извесном облику утопистичке. Можда лавиринт и утопија имају исти космички
ход, који није ни неопозитивистички нити ајнштајнистички, веч ас</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">и</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">мовијански“. (35) Денкер не двоји: на визуелну поезију су утицали и
визуелни експерименти конкретне поезије, попарт, концептуална уметност,
уметност плаката, стрипови, мурали, али је она, неограничена само на „књигу“,
много радикалнија од њих. По њему, „Двадесети век ће једном морати да буде
означен као визуелан“ (38). Конкретна поезија није успела да буде универзална и
међународно разумљива. То је визуелној поезији свакако пошло за руком. Дајзлер
сматра како је Тодоровићева поезија досегла „ниво једне космичке свести“ (42),
како у њој „нема простора за случајни дискурс, за емоцију нити за расплинутост“
(43) и закључује да је „поезија Мирољуба Тодоровића израз једног високо
развијеног технолошког друштва које у новим условима планетарне цивилизације
мора да изнађе себи својствену `технолошку` књижевност (поезију)“. (44)
Перфетију је Тодоровићево остварење творевина „поетско-политичка“. (49)</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Италијански
неоавангардни песник и критичар Енцо Минарели (1951), у „Поетици комуникације“,
пише како је, пошто свака, нормално и авангардна, уметност „треба да буде по свом
програму изван уобичајених токова, и у сталном контрасту са формама и идејама
свога доба“ (45), сигнализам себе пронашао у „интердисциплинираности“. (46)</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Француски визуелни
песник и<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>мејл артист Данијел Далиган
(1942) у зборнику је заступљен текстом „Сигнализам или крај комуникације“.
Пише: „Исто толико колико је уметнички покрет, сигнализам представља неповратни
прекид у конструкцији створене комуникације. То је на неки начин накнада за
људскост, то је увођење игре и ирационалног у говор подређен потрошачком разуму,
то је повратак креативности коришћењем не-програмираног знака.“ (52) Сигнализам
показује „и границе лажне комуникације“ (53), а Тодоровићево коришћење
компјутера није подређивање машини, већ – увођењем лудичких програма у њу да би
се створила песма – „уствари, критичко бекство од машине“. (53)</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Матео Дамброзио,
италијански критичар и проучавалац авангарде, има текст „Специфичности и
ковергенције у сигналистичкој поетици“. По њему, сигналистичка поетика није
само једна од равноправних поетика, поред других (нео)авангардних а њој
савремених, већ њихова „посебна синтеза“. (55) Са њом једино на крај може изаћи
семиотика и Бензеова естетика. Сигналистичка поезија, као „тотална поезија“,
„трага за новим читаоцем“. (57) Унутар ње посебно је важна визуелна поезија.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>О мејл-арту пишу
белгијски мејл-артист и критичар Гиј Шраенен у тексту „Mail-art као сигнал“ и
Клаус Грох у „Сигналима свакодневице“. Први га овако дефинише: „Mail-art није
само скуп сигнала као знакова већ је и сам сигнал. Mail-art је сигнал за узбуну
и сигнал разноврсних нових тенденција, праваца као и коришћења нових медија и
теника, и, на крају мада не и коначно, </span><span style="mso-ansi-language: #241A;">mail-art </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">је средство за
изражавање идеја.“ (60) Други тврди како је „Тодоровић скоро истовремено са
својим америчким колегом Рејом Џонсоном учинио да поштанска уметност постане
интегрална као самостални облик уметничког стварања“. (70)</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Један од најпознатијих
светских визуелних уметника Француз Пјер Гарније (1928–2014), сарадник <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сигнала</i>, заступљен је у <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сигнализму у свету</i> текстом „Мирољуб
Тодоровић или знак простора“. Неоавангардна уметност је децентрирана. Сваки
покрет умножава иновације. Сигнализам остварује „девербализацију и
десемантизацију, у корист непосредне и опште комуникације“. (64) У првој фази
Тодоровићева песништва „јавља се јединство између поезије и свемира на нивоу
саме енергије: експанзивна и контрактибилна (стежљива) поезија, експлозивна и
згуснута, безгранична и одређена“. (64) „Знак Мирољуба Тодоровића развија се
спирално, он се узноси над нама непрестано мењајући своја значења.“ (67)
Гарније сматра Тодоровићеву објект поезију за право „откровење“. (67)</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Канадски уметник и
критичар Дејв Оуз свом тексту „Шта је сигнализам?“ даје поднаслов „Размишљања о
Мирољубу Тодоровићу и Сигналистичком документационом центру у Београду,
Југославија“. Њему је сигнализам „исто толико наука колико је и уметност“ (74),
а „Откривање личне свести као основне људске активности појавиће се као
пројекат тако гигантских размера да ће изградња древних пирамида или пак
бесомучна трка у индустријализацији изгледати готово безначајно као што је
такмичење за извиђачку значку.“ (74)</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Последњи заступљени
аутор је Јулијан Корнхаузер (1946), пољски песник, романсијер, књижевни
историчар и критичар, професор на Јагелонском универзитету у Кракову. Његова
докторска дисертација, прва уопште посвећена овом правцу, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сигнализам – програм српске екперименталне поезије</i>, објављена је
1981. године. У зборнику су штампана два обједињена одломка из ње под насловом
„Стилистички приступ сигналистичкој поезији“. У њима је била реч о
сигналистичкој стохастичкој поезији. Док се Корнхаузерова студија није појавила
у преводу Бисерке Рајчић, под насловом <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сигнализам
српска неовангарда</i>, на српском језику у нишкој „Просвети“, 1998. године, у
различитим нашим часописима били су објављени многобројни одломци из ње и могло
би се рећи како су њени теоријски закључци и анализе спроведене у њој били
доступни нашим читаоцима и проучаваоцима литературе и пре него што се она
обрела исцела у њиховим рукама.<span style="mso-spacerun: yes;"> </span><span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Зборник је пропраћен и
закључним текстом. Написао га је, и насловио га „Сигнализам у свету и свет у
сигнализму“, сигналиста Миливоје Павловић, аутор, касније, треће докторске
дисертације коју је сигнализам добио – <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Авангарда,
неоавангарда и сигнализам</i> (2002). Њему је јасно, оно што нашим противницима
сигнализма није (или не желе да прихвате), како се ради о „нашем аутохтоном
стваралачком покрету“. (105) Павловић иде неколико миља даље и тврди, убеђен
како сигнализам није означио крај поезије што су злонамерни критичари мислили,
већ је био њен обновитељ: „ ... револуција коју је сигнализам извршио у
песничком језику, у поезији уопште, крајем шездесетих и почетком седамдесетих
година, по свом естетском набоју, дубља је и значајнија од онога што се у нашој
поезији дешавало педесетих година. Радикалном теоријом и праксом битно је
измењен естетски код српске књижевности и уметности“. (106)<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn4" name="_ftnref4" style="mso-footnote-id: ftn4;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[4]</span></span></span></span></a></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сигнализам авангардни стваралачки покрет</i>, који се појавио исте
године као и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сигнализам у свету</i>,
донео је прилоге наших аутора. Био је троделан: поред литерарних сигналистичких
остварења, мини антологије њихова стваралаштва, имао је и критичке текстове о
најавангарднијем српском покрету уопште. Ови други били су са симпозијума
„Сигнализам – авангардни стваралачки покрет“, одржаног од 12. до 14. децембра
1983. године у Културном центру Београда, Учествовали су на њему </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Милош И. Бандић, Зоран Маркуш, Вук
Милатовић, Живан С. Живковић, Жарко Ђуровић, Ђорђе Јанић, Радојица Таутовић,
Миљурко Вукадиновић, Јелена В. Цветковић, Остоја Кисић, Спасоје Влајић, Душан
Ђокић, Миодраг Б. Шијаковић, Милан Ђорђевић, Мирољуб Тодоровић и Миливоје
Павловић</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">. Одломци из њихових
саопштења, као и из накнадно достављених радова</span><span style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> <span lang="SR-CYR">Веселин</span></span><span style="mso-ansi-language: #281A;">а</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Илић</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">а</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> и Радослав</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">а</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Ђокић</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">а чине први блок књиге. Предложено је
тридесетак теза за реферате и разговор.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn5" name="_ftnref5" style="mso-footnote-id: ftn5;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[5]</span></span></span></span></a>
Овоме је, у завршном делу зборника, придодато још неколико критичких текстова,
мимо симпозијума насталих, са сигнализмом као главном темом.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">У тексту „Сигнализам: стил и статус“ Милош И.
Бандић, назива сигнализам уз зенитизам, надреализам и покрет социјалне
литературе, новим и аутохтоним литерарно-уметничким покретом српске
књижевности.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn6" name="_ftnref6" style="mso-footnote-id: ftn6;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[6]</span></span></span></span></a>
Сигнализам је и „међународна, са интернационалном репутацијом и контактима“ (5)
културна чињеница. Он је „свој простор освајао поступно, у етапама“ и „није
остао само тренутни експеримент“. (6) Ако се зна да је управо 1984. године
Тодоровић објавио своју изразито борбену, нимало питому, полемичку књигу <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Штеп за шуминдере</i><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn7" name="_ftnref7" style="mso-footnote-id: ftn7;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[7]</span></span></span></span></a><i style="mso-bidi-font-style: normal;">,</i> прилично необично делује то што Бандић
за сигнализам пише како је „мирољубив“. (6) Додуше, ограђује се да то можда
само споља тако изгледа. Сигнализам никада није дао на себе, већ се, по
Бандићу, клонио „лажног радикализма и површне провокације“. (6)</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Вук Милатовић</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">, у прилогу „О неким аспектима сигналистичке
поетике“, признаје постојање сигналистичке естетике и сигналистичке поетике,
чак и граматике (8), уочава његову деструктивност (она је зрело осмишљена и
није нихилистичка) у односу на све овештало и традиционално (она захтева нове
поступке тумачења), али<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>сматра и да још
није „ослобођен стваралачког сензационализма и младалачког спектакла“. (7)</span><span style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">И</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">справно уочава да сигнализам </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">негативним обележава оно што је позитивно, позитивним оно што је
негативно"</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">8)</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">Зоран Маркуш, у тексту „Сигналистичко
сликарство“, пошто је укратко преиспитао сигналистичко сликарство Марине
Абрамовић (у међувремену се свог сингализма одрекла), Неше Париповића, Тамаре
Јанковић и Зорана Поповића, поставивши питање: „Да ли је сигнализам
визуализација поезије или летризирање сликарства?“ (10), закључује: „Сигналистичко
сликарство има увек у средишту лингвистички знак (реч или слово) подређено
ликовном садржају.“ (10)</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">Текст Жарка Ђуровића је „Сигнализам или
помјерање граница језика“. Ово <i style="mso-bidi-font-style: normal;">померање</i>
се врши пошто је сигналистичка поезија „рефлекс животне урбаности, у којој
доминантно мјесто заузима машина“. (11) Притом не долази до машинизације
поезије. Машином куца песниково срце. „Пјесник пјева језиком машине. Пјева свој
свијет и своје узнемирење.“ (11)</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">„Сигнализам: поезија као магија“ Веселина Илића
доноси неколике благе критичке опаске: „Моћ и немоћ сигналистичке поезије
показује се у карактеру њенога односа према миту (историји песме), али и према
социјалној стварности. Сигналистичка поезија обнавља своју виталност из
демитизације...“ (12), а „У својој разузданој слободи стварања сигналистичка
поезија као да несвесно жели да магијски призове и прибави изгубљену, отуђену
слободу савременог човека.“ (13)</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">У „Проширеном пољу песничке праксе“ Миливоје
Павловић пише о сигналистичком </span><span style="mso-ansi-language: #241A;">mail-artu.</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">У „Нашој компјутерској поезији“ Остоја Кисић
бележи како „експеримент почиње на нивоу редукованог језика“ (14), сматра да се
компјутер не може сматрати ударним када је о сигналистичкој поезији реч,
додаје: „Авангардна литература као и савремено наоружање помоћу нових средстава
за рад постиже кудикамо јаче разорно дејство у области морала, логике, права,
литературе, хуманизма уопште.“ (15)</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">Миодраг Б Шијаковић је у зборнику заступљен
прилогом „Сјај и помрачење Гутенбергове галаксије.“ Језик којим се сигнализам
служи, налик на пикторално писмо, „општи“ (15) је језик. </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">Спасоје Влајић представља своју „светлосну
формулу“ у прилогу који је управо тако и назван. По њему је „најтананији сигнал
универзума – СВЕТЛОСТ, постала ... сигналистички кључ“. (18) Касније, у другом
делу зборника у којем ће сигналисти бити представљени својим литерарним
прилозима, Влајић ће се појавити као творац још једног есеја – „Фонизам соларне
митологије“ –<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>у којем тврди како су <i style="mso-bidi-font-style: normal;">с</i> и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">л</i>
„најприсутнији гласови светлосног именовања“ (59) и то тако што код словенских
језика у нисци светлосних назива доминира први, а код романских ликвид <i style="mso-bidi-font-style: normal;">л</i>. (59) </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">Душан Ђокић, у „Ликовним аспектима сигнализма“,
пише о Тодоровићевом доприносу колажу, његовим сигналистичким „романима“ као
еху Швитерсових </span><span style="mso-ansi-language: #241A;">„Merzbau“ </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">инсталација, песниковом кретању „безмало
истовремено у свим правцима и у ширину“, као нека врста „погледа `у покрету`“. (19)
Вођа сигнализма смешта „унутар сигналистичких <i style="mso-bidi-font-style: normal;">заграда</i>“ и културу и контра-културу. (19) Нови покрет је близак
зенитизму, али од њега „на необичан начин још виталнији“. (20)</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">„Жеља за комуникацијом“ је прилог Ђорђа Ј.
Јанића. Мисли да сигналисти, припадници радикалног авангардног покрета, ширећи
га у „езотеријске сфере свега постојећег“, „манипулишу са појмом <i style="mso-bidi-font-style: normal;">биће</i>“. (20) „Слој утопијског“, „добрим
делом ослоњен на савремену научну фантастику“ (21), испод је пантеистичког
слоја „крајње огољене, математизоване, поетике“. (20) Значај сигнализма види у
томе што се „<i style="mso-bidi-font-style: normal;">комуникација атомизираног
појединца у секуларизованом друштву појављује... као</i> (његова) <i style="mso-bidi-font-style: normal;">основна тежња</i>“. (21)</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">Јелена </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">В</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.
Цветковић, у „Демистификацији песничког чина и песника“, увиђа како, после
зенитизма, сигнализам омогућава остваривање утопијског, наговештеног у делима
многих философа. Да би се он разумео, „потребан (је) огроман фонд предзнања“.
(22)</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">У зборнику је и изузетно кратак фрагмент веома
захтевног аналитичког есеја „Филозофија језичке иманенције“ Милана Ђорђевића.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">Миљурко Вукадиновић, у свом тексту „Сигнализам
– клокотризам: </span><span style="mso-ansi-language: #241A;">pro et contra“,</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> набраја разлике које установљује између ова
два покрета. Најпре, „сигналистичка манифестација припада поезији, а ситуакција
је вишемедијални говор који користи ехо различитих језика“. (23) Притом, у
ситуакцији учествује много више ситуактера него у некој „акцији“ приликом
стварања сигналистичке гестуалне песме/поеме. Гестуална поезија је само једна
од врста сигналистичке поезије, а ситуакција „примарна манифестација
клокотристичке духовности“, (23) Док сигнализам инсистира на различитим врстама
поезије, „клокотристичка поезија готово да не постоји“. (23–24) Уз то,
сигналисти су имали <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сигнал</i>, а
клокотристи гостују у туђим гласилима. Затим, разликују се и врсте лудизма који
заговарају. Од сигналистичког космоса, клокотризам је заинтересован само за
Црне рупе.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">Текст „Да ли рачунари певају?“ Радојице
Таутовића садржи и критичку ноту. Амбивалентни, као и сви авангардни покрети
уосталом, сигнализам у свом концепту уметности „дозвољава конфузно мешање
ентропије и негентропије“. (25) У свом концепту језика он „стапа потцењивање и
прецењивање“. (25) Ограничава га „десемантизација“ речи и „ликвидација“
природног језика, те његову „главну унутарњу <i style="mso-bidi-font-style: normal;">границу</i>... обележава (управо) концепт <i style="mso-bidi-font-style: normal;">језика</i>“, дочим „његову фундаменталну, неисцрпиву <i style="mso-bidi-font-style: normal;">могућност</i> открива концепт <i style="mso-bidi-font-style: normal;">сједињења уметности и науке</i>“. (25) </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Жив</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">ан Живковић, у свом прилогу „Сигнализам и књижевна критика“, укратко
проучава око двеста критичких јединица које су се позабавиле сигнализмом,
углавном пролазећи поред њега или избегавајући интерпретацију конкретних
сигналистичких остварења.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">Последњи прилог првог дела зборника је „Рушење
традиционалних уметничких образаца“ Радослава Ђокића. У њему се Ђокић бави
Корнхаузеровом докторском дисертацијом о сигнализму и закључује да је
сигнализам много више, и боље, схваћен, и прихваћен, у свету него код нас, иако
нам је, попут наше усмене поезије давно, омогућио да у светску књижевност уђемо
на велика врата. </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">Други део зборника насловљен је „Живи
сигнализам“. Једино се визуелна поезија пребацује преко рубова свих у зборнику
присутних сегмената, заузимајући и насловну и задњу страну, и унутрашње стране
и предњих и задњих корица, између осталог. Визуелном поезијом заступљени су
следећи аутори: Мирољуб Тодоровић, Нада М. Маринковић, Весна Пиструин, Остоја
Кисић, Љубиша Јоцић, Миливоје Павловић, Маријан Чекољ, Јон Стефан, Јелена В.
Цветковић, Александар Бајић, Сњежан Лукић, Виктор Тодоровић и<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>Бода Марковић. По броју прилога издвајају се
М. Тодоровић, Н. М. Маринковић, О. Кисић, Љ. Јоцић, М. Павловић и Ј. </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">В</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">. Цветковић. Сваки од визуелиста доноси нешто своје и њихове визуалије
нико не би могао да помеша. Изузетно су интересантни, и духовити притом,
„Мотиви из историје књижевности“ Кисићеви који доносе, уз аутопортрет, и
„портрете“ Јована Стерије Поповића, Марка Ристића и Јосипа Видмара. Павловићеве
визуалије „прате“ његову <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Белу књигу</i>.
Јоцићеве су најразнородније. Занимљиве су, међу њеним, иначе најмногобројнијим
у књизи, оне из циклуса „Нуклеарне ботанике“ Наде М. Маринковић. Постоје
музички детаљи на онима које потписује Јелена В. Цветковић. Иако је вођа
сигнализма заступљен са само две визуалије, оне на корицама која је заштитни
знак читавог покрета и једне из сигналистичког романа у настајању <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Апејрон</i>, он се њима доказује као
(веле)мајстор када је стварање оваквих сигналистичких творевина у питању.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">Најмлађи аутор у књизи је Виктор Тодоровић<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn8" name="_ftnref8" style="mso-footnote-id: ftn8;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[8]</span></span></span></span></a>
(рођен 1975) године. Поред једне визуалије, представљен је и као мејл-артист
трима маркама.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">Фонетске су песме Мирољуба Кешељевића,
Слободана Вукановића и Жарка Ђуровића. Сигналистичким песмама су представљени:
Јован Дујовић, Мирољуб Кешељевић, Слободан Вукановић и Маријан Чекољ, а прозом
– одломком из сигналистичког романа <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Апејрон</i>
– Мирољуб Тодоровић.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">Притом, Мирољуб Тодоровић има и есејистичке
„Фрагменте о сигнализму“. Мирољуб Кешељевић има текст „Загонетке сигнализма“
који је пропраћен његовим фонетским песмама. Из њега издвајамо четири реченице:
„Да бисмо схватили шта је сигнализам, морамо знати шта сигнализам није.
Сигнализам као облик маштовите комуникације не може се редуковати на голе, чисте,
сигнале – симболе и знакове без икаквог значења. Такав сигнализам представљао
би чисту, бесмислену и негативну анимацију“ (40) и „Сигналистички
интерсубјективизам битан је услов његове егзистенције.“ (40) Слободан Вукановић
има три мини есеја: „Сигналистичко приказивање“, „Плакат песма (поема)“ и
„Сигналистичка драма“. Маријан Чекољ – „</span><span style="mso-ansi-language: #241A;">Punk – t </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">или ништа ново“.
Јелена В. Цветковић, пак – „Сигнум музика“.<span style="mso-spacerun: yes;">
</span><span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">Трећи блок зборника насловљен је „Из
сигналистичког документационог центра“. Отвара га прилог Љубише Јоцића –
„Сигналистичка истраживања“ чија је основна поставка: „Сигнализам иде ка том
растављању језика на најосновније делове. И није никаква бесмислица вратити се
лудистичким коренима језика, па чак и чисто емотивним гласовима, предмисленим
звуковима.“ (71) </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">И у овај зборник је, као и у <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сигнализам у свету</i>, смештен први текст
објављен у иностранству о сигнализму – „Сигналистичка поезија“ Микела
Перфетија. </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">У „Сигналистичкој лабораторији“ Миливоје
Павловић пише о „светлосној формули“ Спасоја Влајића. Она гласи: S = Ss – Ss ·
Z, а овако је Павловић коментарише. „За наведени образац заиста можемо рећи да
представља прави пример сигналистичке уметности. Он хармонично спаја лепоту
спољашњег звучно-визуелног облика, засновану на етеричности и прозирности сибиланата
</span><span style="mso-ansi-language: #241A;">S Z</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">, са унутарњим смислом у коме се енергија гласова преображава у
светлосне таласе значења.“ (72) </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">Чилеански визуалист Гиљермо Дајзлер је овај пут
представљен текстом „Сигнализам – једна космичка свест“ у којем пише о
Тодоровићевој сигналистичкој поезији и различитим њеним „моделима“, тврдећи:
„Овај песник досегао је одређени ниво глобализације читаве експерименталне поезије
и предлаже нам систем за њено класификовање.“ (75)</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">Штампан је и одломак из веће, на жалост никада
окончане, студије о сигнализму Остоје Кисића насловљен „Књига и машине у
сигнализму“. Сви авангардни покрети су по њему „настојали... да књизи дају
активан однос наспрам човечијег мишљења и тела“. (77) Сматра како је трећи
Тодоровићев манифест, уједно „и први манифест сигнализма као књижевног покрета“
(78), по намерама двокрак: отворени сукоб са традиционалном књижевношћу и
отварање могућности примене машине при литерарном стварању. „Идеал сигналиста
је да привуку конзумента на читање у свим смеровима.“ (79) Тада је у пуном
налету била теорија рецепције Ханса Роберта Јауса. По њој је читалац за дело
био једнако битан као и само дело и његов творац. Тодоровић и сигнализам под
његовим вођством желели са да се оформи идеалан читалац који би био у стању да
изађе на крај са сваким, ма колико сложеним и, на први поглед, сасвим
херметичним, делом. Вођа сигнализма „први почиње да примењује у поезији
компјутерску логику“. (80) Његова измишљена машина Звездозор демонструје као
естетску категорију „поетски кинетизам“: „повезивање микро и макро света“. (81)
Друга његова машина, Сигнатвор, задужена је за „фабрикацију“ (81) сигналистичке
поезије. </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">Из Корнхаузерове докторске дисертације<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn9" name="_ftnref9" style="mso-footnote-id: ftn9;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[9]</span></span></span></span></a>
овде је изабран одломак „Сцијентизам“, у преводу Бисерке Рајчић. „Кључна“
тврдња изнета у њему је она по којој „песник није придавао језику науке, коју
су револуционисали радови Планка, Хајзенберга, Опенхајмера или Де Броја,
књижевни облик, већ је сам језик модела, радњи и дефиниција зрачио своју
естетичку силу“. (86)</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">Зборник се окончава Изводом из библиографије<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn10" name="_ftnref10" style="mso-footnote-id: ftn10;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[10]</span></span></span></span></a>,
а касније ће то бити редовна пракса у свим наредним зборницима о сигнализму.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">Погледамо ли списак присутних тумача и
упоредимо ли га са јуришницима који су покушали сигнализам да негирају и отпишу</span><span style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">(</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Ели Финци, Зоран Мишић, Бранислав
Милошевић, Предраг Протић, Богдан А. Поповић, Војислав Ђуровић, Миливоје
Марковић, Бошко Богетић...)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">,
видећемо да је он кудикамо обилнији, и озбиљно озбиљнији. Више од „судара“ две
врсте критике, био је то „судар“ поезије и критике. У таквом боју увек,
наравно, поезија је та која побеђује. У зборнику <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сигнализам авангардни стваралачки покрет</i> књижевни прилози
сигналиста и више него белодани доказ су како тако јесте. <span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span><span style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span><span style="mso-ansi-language: #281A;"></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="mso-element: footnote-list;">
<br clear="all" />
<hr align="left" size="1" width="33%" />
<div id="ftn1" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref1" name="_ftn1" style="mso-footnote-id: ftn1;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[1]</span></span></span></span></a><span lang="RU" style="mso-ansi-language: RU;"> Као особен додатак књизи интервјуа –
Мирољуб Тодоровић, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Извори сигнализма:
интервјуи</i>, Еверест Медиа, Београд, Међународна културна мрежа “Пројекат
Растко”, Београд, 2017, 165–188</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-spacerun: yes;"> </span>штампана је библиографија „Дела Мирољуба
Тодоровића на страним језицима и у страним листовима, часописима, књигама,
антологијама, зборницима, каталозима, блоговима и сајтовима.“ Требало би направити
и библиографију која би бухватила анталогизиране прилоге сигналиста и,
несумњиво, већ споменути, нови зборник са текстовима страних аутора о
сигнализму. </span></div>
</div>
<div id="ftn2" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref2" name="_ftn2" style="mso-footnote-id: ftn2;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[2]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">У
преводу Радослава Путара и издању ријечког „Отокара Кершованија“, појавила се и
на нашем језику 1978. године.</span></div>
</div>
<div id="ftn3" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref3" name="_ftn3" style="mso-footnote-id: ftn3;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[3]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: #281A;"> Превели су их Драгомир Перовић, Оливера
Петровић, Мило Петровић, Радослав Ђокић, Милан Табаковић, Миломир Мутавџић,
Љиљана Милојевић, Сида Рајачић, Бисерка Рајчић и сам Миодраг Б. Шијаковић.</span></div>
</div>
<div id="ftn4" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref4" name="_ftn4" style="mso-footnote-id: ftn4;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[4]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Павловић
напомиње како су изван зборника остали неколики текстови страних тумача,
проучаваоца књижевности о њему, већ штампани на српском језику: пет одломака из
Корнхаузерове дисертације и по један прилог из пера Клемента Падина, Збигњева
Бјенковског, Ирене Крашек Мушинске и Арига Лора Тотина. </span></div>
</div>
<div id="ftn5" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref5" name="_ftn5" style="mso-footnote-id: ftn5;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[5]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Пошто
смо их навели у нашем раду „Сигнализам као говор жудње“, штампаном у овој
књизи, овде их у фусноту смештамо:</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">историјско-генетички токови сигнализма;</span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>прва фаза
сигнализма (сцијентизам) и наше песништво шездесетих година;</span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>против
Гутенбергове галаксије;</span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>како је компјутер
помогао да се у другом светлу сагледају могућности језика;</span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>сигнализам и
неодадаизам;</span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>место и улога
сигнализма у српској поезији седамдесетих година;</span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>поетско ослобађање
језика путем нових стваралачких метода;</span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>облици и елементи социјалне
контрапоезије у сигнализму;</span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>пробијање
устаљених граница и ширење простора поезије;</span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>сигнализам и
традиционализам (отпори и спорови);</span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>истраживање
природе поезије;</span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>поетика сигнализма
као рушилац до сада владајућих поетичких и естетичких система;</span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>страни критичари и
естетичари о сигнализму као нашем авангардном покрету;</span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>демистификација
песничког чина и песника;</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>однос сигнализма према "историјској
авангарди" (надреализам, експресионизам, зенитизам, хипнизам, дадаизам);</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>сигналистичка истраживања у језику (шатровачка,
феноменолошка, алеаторна или стохастичка поезија);</span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>визуелна поезија у
сигнализму;</span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>нове форме и
песнички облици које је сигнализам увео у нашу поезију;</span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>није реч о
уништењу већ о стварању другачијих песничких језика;</span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>елементи </span><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">критичке</span><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> поезије у сигналистичком
песништву;</span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>улога теорије
информације у формирању сигналистичке поетике;</span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>сигналистичка
истраживања у ликовним уметностима;</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">додири и преплитања концептуалне уметности и
мејл-арта са сигнализмом;</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">боди-арт и гестуална поезија (сличности и
разлике);</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">сигнализам као крајње отворен и комплексан
уметнички систем;</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">радикална трансформација функције уметности;</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">сигнализам и </span><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">нова уметничка пракса</span><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> у Југославији. (</span><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">стр. </span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">4</span><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">)</span></div>
</div>
<div id="ftn6" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref6" name="_ftn6" style="mso-footnote-id: ftn6;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[6]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Пре
сигнализма, само је зенитизам био <i style="mso-bidi-font-style: normal;">наш</i>
покрет. Надреализам и покрет социјалне литературе то никако нису.</span></div>
</div>
<div id="ftn7" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref7" name="_ftn7" style="mso-footnote-id: ftn7;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[7]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Друга,
једнако оштра, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Певци са Бајлон-сквера</i>,
појавиће се 1886. године.</span></div>
</div>
<div id="ftn8" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref8" name="_ftn8" style="mso-footnote-id: ftn8;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[8]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: #281A;"> Имао је само четири године када су прикупљени
његови цртежи и прибележене приче којима их је прокоментарисао што је објављено
у драгоценој књизи Виктор Тодоровић<i style="mso-bidi-font-style: normal;">, И
онда цветић почне да</i> <i style="mso-bidi-font-style: normal;">има ноге</i>,
Ново дело, Београд, 1986, коју је приредио његов отац Мирољуб Тодоровић а
пропратним је текстовима „снабдели“ Милован Витезовић и Мома Димић. Виктор је
учествовао и у гестуалним поемама свога оца. Књига је поновљена, у издању
Нолита, 2001. године, под насловом <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Миш у
обданишту</i> (син ју је „поклонио“ оцу, и овај слови као њен писац на њеним
корицама). Виктор Тодоровић је аутор још две књиге. Прва садржи његове хаику
песме – <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Плавичаста планина</i>, Књижевно друштво
Развигор, Пожега, 1990. Друга хаику, зен и визуелне песме – <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Прозирно крило муве</i>, Алба, Београд,
1992.</span></div>
</div>
<div id="ftn9" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref9" name="_ftn9" style="mso-footnote-id: ftn9;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[9]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Штампана
је на пољском под насловом <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сигнализам:
пропозиција српске експерименталне поезије</i> 1981. године, а код нас – овај
пут под насловом <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сигнализам српска
авангарда</i>, у преводу Бисерке Рајчић, седамнаест година после изворника.</span></div>
</div>
<div id="ftn10" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref10" name="_ftn10" style="mso-footnote-id: ftn10;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[10]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Он
следи библиографију сигнализма присутну у Тодоровићевим књигама <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сигнализам</i> (1979) и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Штеп за шуминдере</i> (1984) и у катологу <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сигнализам `81</i>.</span></div>
</div>
</div>
</div>
Slobodan Skerovichttp://www.blogger.com/profile/06036318715197087511noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7689294589374917196.post-44656789364811479042018-03-08T06:14:00.000-08:002018-03-08T06:14:11.966-08:00ОСТОЈА КИСИЋ КАО ТУМАЧ НЕЗВАНЕ АВАНГАРДЕ<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<!--[if gte mso 9]><xml>
<w:WordDocument>
<w:View>Normal</w:View>
<w:Zoom>0</w:Zoom>
<w:PunctuationKerning/>
<w:ValidateAgainstSchemas/>
<w:SaveIfXMLInvalid>false</w:SaveIfXMLInvalid>
<w:IgnoreMixedContent>false</w:IgnoreMixedContent>
<w:AlwaysShowPlaceholderText>false</w:AlwaysShowPlaceholderText>
<w:Compatibility>
<w:BreakWrappedTables/>
<w:SnapToGridInCell/>
<w:WrapTextWithPunct/>
<w:UseAsianBreakRules/>
<w:DontGrowAutofit/>
</w:Compatibility>
<w:BrowserLevel>MicrosoftInternetExplorer4</w:BrowserLevel>
</w:WordDocument>
</xml><![endif]--><br />
<!--[if gte mso 9]><xml>
<w:LatentStyles DefLockedState="false" LatentStyleCount="156">
<w:LsdException Locked="false" Name="Default Paragraph Font"/>
</w:LatentStyles>
</xml><![endif]--><!--[if gte mso 10]>
<style>
/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:"Table Normal";
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-parent:"";
mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt;
mso-para-margin:0in;
mso-para-margin-bottom:.0001pt;
mso-pagination:widow-orphan;
font-size:10.0pt;
font-family:"Times New Roman";
mso-ansi-language:#0400;
mso-fareast-language:#0400;
mso-bidi-language:#0400;}
</style>
<![endif]-->
<br />
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<b style="mso-bidi-font-weight: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">ОСТОЈА КИСИЋ КАО ТУМАЧ НЕЗВАНЕ
АВАНГАРДЕ</span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span><span style="mso-spacerun: yes;"> </span><span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">Остоја Кисић (1935–2017) је за живота објавио
само две књиге: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Незвана авангарда</i>,
Ново дело<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn1" name="_ftnref1" style="mso-footnote-id: ftn1;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[1]</span></span></span></span></a>,
Београд, 1986. и <i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="background: floralwhite; color: black;">Сонети на глад: песме </span></i></span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="IT" style="background: floralwhite; color: black; mso-ansi-language: IT;">fin</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="IT" style="background: floralwhite; color: black; mso-ansi-language: #281A;"> </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="IT" style="background: floralwhite; color: black; mso-ansi-language: IT;">de</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="IT" style="background: floralwhite; color: black; mso-ansi-language: #281A;"> </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="IT" style="background: floralwhite; color: black; mso-ansi-language: IT;">si</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="background: floralwhite; color: black; mso-ansi-language: #281A;">è</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="IT" style="background: floralwhite; color: black; mso-ansi-language: IT;">cle</span></i><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn2" name="_ftnref2" style="mso-footnote-id: ftn2;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span lang="IT" style="background: floralwhite; color: black; mso-ansi-language: IT;"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span lang="IT" style="background: floralwhite; color: black; font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: IT; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[2]</span></span></span></span></span></a><span style="background: floralwhite; color: black; mso-ansi-language: #281A;">, Тамиздат,
Крањ, Београд, 1995, као и једну антологију <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Један
век српске поезије</i>, Хронометар, Београд, 1971. Кренуо је антологијом и она
је, својом намерном провокативношћу, изазвала велике отпоре. Своје значајно,
такође провокативно усмерено, критичарско дел(ов)ање није, на жалост, окњижио у
пуној мери и много тога, разасутог по новинама и часописима<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn3" name="_ftnref3" style="mso-footnote-id: ftn3;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="background: floralwhite; color: black; font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[3]</span></span></span></span></a>,
остало је, поготову по протеку времена, читаоцима недоступно. Његова тзв. велика
расправа о сигнализму остала је недовршена и дуго необјављена<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn4" name="_ftnref4" style="mso-footnote-id: ftn4;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="background: floralwhite; color: black; font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[4]</span></span></span></span></a>.
Прилика је да се о њему прибележи понешто и покаже како је и колико потпомогао
да сигнализам у тренуцима када је кретао у своју битку за место под нашим
књижевним сунцем (много безбедније и боље осећао се под европским и светским) њу
отпочне ваљано и оконча победоносно. Био је уз сигналисте од самих њихових
почетака, пратио позорно настојања и остварења њиховог вође Мирољуба
Тодоровића, био један од првих наших критичара који се није задовољио само
једним приказом онога чиме су се сигналисти бавили. Но, исто тако, по мишљењу
Тодоровићевом, поводљив, повео се за Вујицом Решин Туцићем који је, отпочињући
свој приватни рат, науман да следи свој концепт авангардизма и негирајући
одједном, попут Марине Абрамовић, на пример, како се он заправо испилио унутар
самог сигнализма – прекинуо везе са сигнализмом и помислио да ће моћи да корача
својим путем. Испоставиће се, међутим, да то њему<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>није било сасвим једноставно и, као што
песнички субјекат у Змајевој песми „Откиде се“ у тренутку када се једна мисао
откине <i style="mso-bidi-font-style: normal;">осећа(м) бол откида / и жали(м) за
њоме</i>, и Кисић је, макар подсвесно, изгледа, жалио што је до његовог <i style="mso-bidi-font-style: normal;">откида</i> са сигнализмом дошло.</span><span lang="IT" style="background: floralwhite; color: black; mso-ansi-language: IT;"> </span><span lang="RU" style="background: floralwhite; color: black; mso-ansi-language: RU;">Њему
сигнализам није био само <i style="mso-bidi-font-style: normal;">једна </i>од
тема којима се бавио</span><span style="background: floralwhite; color: black; mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="RU" style="background: floralwhite; color: black; mso-ansi-language: RU;"> као што ни Мирољуб Тодоровић није био само <i style="mso-bidi-font-style: normal;">један</i> од песника о којима је писао. </span><span style="background: floralwhite; color: black; mso-ansi-language: #281A;">Сигнализам
је био његова <i style="mso-bidi-font-style: normal;">основна </i>тема, а Мирољуб
Тодоровић, уз Вујицу Решин Туцића, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">његов</i>
песник.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn5" name="_ftnref5" style="mso-footnote-id: ftn5;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="background: floralwhite; color: black; font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[5]</span></span></span></span></a>
Нимало случајно, своју антологију српске поезије завршио је управо
Тодоровићевим песмама (шест их је било) из <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Путовања
у Звездалију</i>. Да би то учинио, намерно је пореметио, и једино ту,
хронолошки распоред у својој књизи: најмлађег песника којег је у њој заступио,
Вујицу Решин Туцића, сместио је као претпоследњег како би Тодоровићу обезбедио
повлашћен положај. Књига се отворила песмама Бранка Радичевића који је Кисићу
отац нове српске поезије, а завршила се Тодоровићевим <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Путовањем у Звездалију</i> које је за њега било наше песничко путовање
у будућност.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Кисићева антологија
била је максимално субјективан преглед, и претрес притом, онога што се у
српској поезији збило. Она је, по његовој експлицитно неисказаној жељи, била
„ревизија“ онога што је <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Антологија
српског песништва</i> (1964) Миодрага Павловића имала намеру да устоличи као
каононизовано у српском песништву. На Кисићеву антологију су се обрушили готово
сви њени приказивачи (Јован Јовичић, Радојица Таутовић, Богдан А. Поповић,
Миодраг Јуришевић, Милош Петровић, Вук Крњевић, Јанез Коцијанчић, Ана Рус...)<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn6" name="_ftnref6" style="mso-footnote-id: ftn6;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[6]</span></span></span></span></a> и
требало би погледати зашто.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Нимало случајно, Кисић
је свој предговор антологији насловио „Ка преоцењивању“.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn7" name="_ftnref7" style="mso-footnote-id: ftn7;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[7]</span></span></span></span></a> Најпре
је прибележио како се одрекао наше предбранковске поезије јер би се њеним
уношењем у књигу нарушио континуитет наше поезије. Нарушавање би се умањило
састављачевим интервенцијама но тада антологија не би могла да буде
„репрезентативна, то јест лепа“. (стр. 45) Зоран Мишић се од Бранка Радићевића
спустио за два степеника и у своју <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Антологију
српске поезије</i> (1956) унео као оне који је отварају Његоша и Стерију,
тврдећи како су они и „два највећа српска песника 19. века“.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn8" name="_ftnref8" style="mso-footnote-id: ftn8;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[8]</span></span></span></span></a>
Миодраг Павловић, пак, класицистима даје предност у односу на романтичаре,
барем по броју заступљених песама. Кисић не умањује „песничко-историјски“
значај њихове поезије, али сматра како Бранко зачиње развојни лук српске
поезије који „треба сматрати нашом поезијом у целини“. (47) Но, много већи
проблем је Кисић себи натоварио на врат посежући за придевом <i style="mso-bidi-font-style: normal;">леп </i>пошто је он асоцирао на тезу Богдана
Поповића по којој песма, да би била антологизирана уопште, мора бити, између
осталог, и „цела лепа“, што је касније изазивало подсмех критичара. Кисићу,
„песничка истина лежи у степену новаторства, а не у степену
књижевно-историјског распона једног песништва“. (46) Своју антологију сматра
„антихијерархистичном“ (47) пошто песнике не дели на песнике првога и другога
реда. Лако би било онима који такву поделу заговарају начинити антологију: оно
што је њихов претходник сматрао прворазредним, довољно је прогласити
другоразреднима, а оно што је претходник у други разред сместио, преместити у
први. Кисић бележи: „Када аутор ове антологије пружа најмање простора
церемонијалној поезији, он не жели тиме да успостави други ред прворазредних
песника него да се одупре митологији форме...“ (49) Пита се: „Не дугује ли
Бодлер више Ронсару него Бранко Радичевић скоро савременику Лукијану Мушицком.“
(50) Тврди: „Сваки песник у области књижевних идеја у овој антологији у пуној је
мери нов, с тим што антологија у целини, то јест у своме синтетском разултату
ствара представу одређене развојне поступности.“ (51) Опредељује се за педесет
два песника колико је недеља у години и свакоме од њих у свом предговору даје
лирски мини портрет. Песме Бранка Радичевића „одраз су упроштених песничких
асоцијација“. (51) Међу десет његових песама у антологију уврштених, обрела су
се и два одломка из спева „Гојко“, песме „Петру Петровићу Његошу“, „Враголије“
и „Јадна драга“, а из „Туге и опомене“ узете су само три (1, 2, 44) октаве.
Васа Живковић је прво изненађење (да ли и откриће?) антологије. Избор је пао на
његову једину песму у прози, једну од првих таквих песама које српска поезија
има – „Негда и сада“. У поезији Ђуре Јакшића „сусрећемо (се) по први пут са
елементом унутарње побуне, ако не и немира, и експлозије осећања“. (52) После
Миодрага Павловића, Кисић је узео његовог „Орла“, дао предност песми „Пуста
је...“ у односу на „Отаџбину“ (елиминисане су све, громопуцателне по тону,
песникове родољубиве песме). Змај, који је увео у нашу поезију „професионални
рад на поезији и књижевности“ (53), превасходно је песник <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Ђулића</i> и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Ђулића увелака</i>.
Ако не пише песме, преводи, пише за децу, уређује хумористичке листове, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">песнички</i> је <i style="mso-bidi-font-style: normal;">професионалац</i>, који понекад песму и „монтира“, меша патетично с
комичним. (54) Лаза Костић је скоро потпуно избрисао разлику између патетичног
и комичног, оријентисао се на Шекспира, увео у игру „драматуршки елемент
песме“. (55) Кисић „прескаче“ његову „Певачку химну Јовану Дамаскину (имају је
у својим антологијама и Мишић и Павловић), као и песму – заштитни знак
Костићева певања „Међу јавом и мед сном“, уноси неочекивано у антологију „Под
прозором“ и песнику упућује не мале замерке: у песми „Спомен на Руварца“, на
пример, „читалац ће уочити низ прикачених детаља са којима песник просто не зна
куд би“. (55) Павловић је запазио циклус „Мозаик“ Јована Грчића Миленка, али
Кисић се опредељује за много слабију, дужу, песму „Пролеће на гробљу“, „прву
песму сложене асоцијативности у српској поезији“. (55) Милан Кујунџић Абердар
заступљен је песмом „На прозору“<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn9" name="_ftnref9" style="mso-footnote-id: ftn9;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[9]</span></span></span></span></a>, а
друго изнанађење антологије Милорад Петровић Шапчанин оном која је насловљена
„У Црно море“. За другу антологичар пише како „у својој муцавости, већ има
подтекст, врло пажљиво избалансиран, појединим симболима, њиховим понављањима и
скривањима и то све у границама одмерености“. (56) Војислав Илић је, не
ослободивши се утицаја руске поезије, песник „идиличног и хладног, без дубљих
психолошких дорада“, „довео српску поезију на ивицу њене тоталне негације“.
(57) Кисић је изабрао три слабе, ни по чему антологијске, песме („Мојим
пријатељима“, „Госпођици Н“ и „Последњи гост“) као да му је била намера да
написано примерима поткрепи. Поезија Милорада Митровића учинила је комичним
патетичан говор. Проблем Алексе Шантића (изабрана је само једна и то изразито
слаба – „Ја мишљах да је, у дну душе моје...“ – песма) био је у томе што
патетичан говор није успевао „да преобрати у комичан“ (58) и оно је доказ –
погрешно мисли Кисић –<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>да се значајна
поезија не може стварати „изван (неког) крупног центра српске поезије“. (58)
Милета Јакшић је значајан по ригорозно обрађеној теми отуђења. (58) Јована
Дучића и Милана Ракића Кисић види као песнички тандем: „С обзиром да су идеје
њихове лирике у потпуном расулу, велики део њиховог стваралаштва има обележје
комичног говора. И оне су стварно у том контексту изузетно лепе.“ (59)<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn10" name="_ftnref10" style="mso-footnote-id: ftn10;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[10]</span></span></span></span></a>
Стеван Луковић<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn11" name="_ftnref11" style="mso-footnote-id: ftn11;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[11]</span></span></span></span></a> је
„песник магновења“ (59), а Велимир Рајић<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn12" name="_ftnref12" style="mso-footnote-id: ftn12;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[12]</span></span></span></span></a>
„песник илузија“. (59) „Дис<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn13" name="_ftnref13" style="mso-footnote-id: ftn13;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[13]</span></span></span></span></a>
није песник бола, већ песник сна“ (60), Сима Пандуровић „неке слутње отклања
рационалном интервенцијом“ те му идеје „имају карактер смешног“ (60), док Вељко
Петровић<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn14" name="_ftnref14" style="mso-footnote-id: ftn14;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[14]</span></span></span></span></a> „као
песник, односно личност од извесног значаја представља народ“. (60) Прока
Јовкић (Нестор Жучни), заступљен трима песмама („Многима“, „Проклето доба“ и
„Вера будућности“), треће је изненађење које нам је Кисићева антологија
приуштила. Он, који „унео је у нашу поезију идеју о социјалној револуцији“
(61), „песнички (је) моменат побуне“. (61)<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn15" name="_ftnref15" style="mso-footnote-id: ftn15;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[15]</span></span></span></span></a>
Велимир Живојиновић </span><span style="mso-ansi-language: #241A;">Massuka, </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Станислав Винавер и Милутин Бојић заступљени су
са по једном песмом.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn16" name="_ftnref16" style="mso-footnote-id: ftn16;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[16]</span></span></span></span></a>
Првом је поезија „само утеха“ (62), други је „спевао неколико песама које су
задовољавајуће решиле дуалзам комично-патетично и успео је да створи крупну
слику страдања из оба светска рата“ (62–63), а „патетичан говор“ трећег опева
његове личне дилеме, „гајећи поуздање у прошлост“. (63) Црњански<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn17" name="_ftnref17" style="mso-footnote-id: ftn17;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[17]</span></span></span></span></a>
је „моменат песничке негације“. (63) Иако је његова антологија антитрадиционалистичка,
а песнички традиционализам је могућ „само у једној презасићеној литератури у
којој се без већих потреса веома тешко врше нови пробоји“ (64), Настасијевићева
поезија, „на коју (се) савремени традиционализам по много чему ослонио“, је
„без сумње један сасвим релативно нов песнички моменат, однегован строго
кабинетски и притешњен уз врата широко схваћеног појма православне мистике“.
(64) За разлику од Мишића и Павловића и многих других наших антологичара, Кисић
је – и то је четврто изненађење његове антологије – имао слуха за ванредну
песму „Маказе амо!“ Ненада Митрова коју је дирекно „везао“ „за идеју `Књиге о
Јову`“. (64) Александар Вучо<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn18" name="_ftnref18" style="mso-footnote-id: ftn18;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[18]</span></span></span></span></a>
доноси „неколико незаобилазних компонената“: „моменат претварања патетичног у
комично, моменат овладавања идејом песме, и моменат потпуне отворености
песничког израза“. (65) „Продор у област идеја“ код Растка Петровића<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn19" name="_ftnref19" style="mso-footnote-id: ftn19;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[19]</span></span></span></span></a>
је радикалан: „Његов побуњени фетус, у кога се улива мозак, долази на свет као
инкарнација слободе.“ (66) Душану Матићу<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn20" name="_ftnref20" style="mso-footnote-id: ftn20;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[20]</span></span></span></span></a>
„поезија више није поезија“, већ „поезија као претпоставка егзистенције, као
демистификација поезије, као запис“. (66) У поезији Десанке Максимовић<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn21" name="_ftnref21" style="mso-footnote-id: ftn21;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[21]</span></span></span></span></a>
је свог песника добило „све оно што се развијало у сфери `душе`, `интиме`,
`поверења`, `нежности`...“ (66) Код Драинца „расуло песничких идеја само (је)
последица једног расула, а не последица песничких фикција. Тада се поезија
задржава у границама патетичног говора, иако је сваки њен посебан део комичан“
(67), те „кич, неукус, неумереност постају основне идеје“. (67) Душан <span style="mso-spacerun: yes;"> </span>Васиљев<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn22" name="_ftnref22" style="mso-footnote-id: ftn22;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[22]</span></span></span></span></a>
је песник „сведок и саучесник“. (67) Милан Дединац, представљен двема песмама:
„Ноћ дужа од снова“ и „Зашто ме узносиш“, је „идеју хаоса, мрака и свести о
живљењу“ превазишао „путовањем“ (67), елиминишући патетично и постигавши „ретку
хармонију форме и идеје“. (68) Кисић је један од ретких антологичара који
поезију Марка Ристића (најбољу његову песму „Успаванка као поредити“) у
антологију уносе. Његово песништво је „симболизирано пламеном, а идеја младости
је превладавала као духовни императив“. (68) Ристо Ратковић се у антологију
укључује „такозваним оријенталним мотивима“. (68) Испоставило се како је
Давичова поезија, „трагична“ (69), а он је, са осамнаест песама<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn23" name="_ftnref23" style="mso-footnote-id: ftn23;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[23]</span></span></span></span></a>,
кључни песник читаве антологије, „рад на аутобиографији поезије целе нације“.
(69) Песник „идеје о вечности“ (69), Скендер Куленовић, ванредни је мајстор
сонета. Љубиша Јоцић „из ратних страхота извлачи најкомплексније песничке
слике“, употпуњујући их „својим богатим искуством песничких градирања“. (70) И
Кисићу је Васко Попа<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn24" name="_ftnref24" style="mso-footnote-id: ftn24;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[24]</span></span></span></span></a>
један од најзначајнијих српских песника уопште, али не онако и онолико колико
Миодрагу Павловићу или Зорану Мишићу. Он је „унео ригорозне чињенице у српску
поезију, а то је принципијелна идеализација песме од апсурда и мистификације
бића у космосу“. (71) Песме Ристе Тошовића су „опсервација космоса“. (71)
Раичковићеве<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn25" name="_ftnref25" style="mso-footnote-id: ftn25;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[25]</span></span></span></span></a> опевају
„усамљеност“ са „снажним ефектима сентименталности до милосрђа“. (71)
Заговорник „илузије о духу без материје“ (71), Миодраг Павловић се „приближава
песми као пројекту у оквиру идеје о живој урбанизацији људских односа. Град
прихватити као опсесију, а духовну традицију као водиљу. Одбацити песму
комичног смера, као недостојну лирске поезије.“ (71) Хусеин Тахмишчић „своје
поверење према песми гради као према пријатељу“. (72) Последње изненађење које
нам је својим избором приредио Кисић – Раша Попов песник је који зна: „Зло се
мора дефинисати“. (72) Антологичар приговара Миљковићевој<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn26" name="_ftnref26" style="mso-footnote-id: ftn26;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[26]</span></span></span></span></a>
метафоричкој поезији што јој идеје остају „увек на површини“. (73) Форма
Крњевићевих песама та је која ће „изнети на видело оне идеје што их је немогуће
наћи у филозофским хрестоматијама“. (73) Шујица<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn27" name="_ftnref27" style="mso-footnote-id: ftn27;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[27]</span></span></span></span></a>
се „непрестано обраћа свету“. (74) „Поезија стриктне забране“ (74) Вита
Марковића<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn28" name="_ftnref28" style="mso-footnote-id: ftn28;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[28]</span></span></span></span></a> у збрци
изналази „равнотежу између света и поезије“ (74) Један од ударних песника у антологији,
заступљен са пет песама (међу њима је и осмоделна мини поема „Градилиште“),
Бранислав Петровић, обраћајући се најширој песничкој публици, „чини смешне
ствари у детињој одбрани од смрти“ (75) За Матију Бећковића „гротеска је
владајући деакадемизирајући песнички факт“. (75) „Нова песничка гесла“ (76)
представљају песници којима се антологија „закључава“: Мирољуб Тодоровић<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn29" name="_ftnref29" style="mso-footnote-id: ftn29;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[29]</span></span></span></span></a> и
Вујица Решин Туцић. Обојица су песници занатлије који се технологијом служе.
Њима „више није основна јединица говора реч, него делови речи“. (76)
Састављајући своју антологију, Кисић није желео да се подреди једној од могућих
тачака (метафизичкој, идеолошкој, мисаоној, сазнајној, родољубивој,
љубавној...) и да му она буде програмска оријентација. (77) Књижевно-историјско
се пренебрегнуло, те је у антологији видљиво „умножавање песничке
асоцијативности о свету“. (78) Кисић набраја чега се као антологичар није
придржавао: „критеријума популарности песника и песама“, оног по којем „песма
мора бити лепа“, територијалног и административног критеријума. Није се ни са
ким консултовао; сам је пресецао и преламао. (79)<span style="mso-spacerun: yes;"> </span><span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Погледајмо, на крају,
шта нама данас Кисићева антологија значи и припитајмо се треба ли је још увек
читати? Одговор на друго питање је једноставан и лак: да! Одговор на прво
добија се ако пажљиво промислимо са чиме смо, читајући је, у прилици били да се
сретнемо. Пред нама је била једна субјективна, ни случајно „преписивачка“,
антологија којој је њен састављач дао за задатак да сагледа српску поезију из
авангардног угла. <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Незвана</i> авангарда
престала је да буде оно што је у многим другим антологијама, вољом њихових
састављача, неоправдано била: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">невидљива</i>
авангарда.<span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;">Незвана авангарда</i> је, на жалост, једина објављена књига критичких
текстова Остоје Кисића. У њој их је дванаест. Отварају је два прилога о
надреалистима: „Рани Вучо“ и „Млади Давичо“. Српски надреалисти су се по
окончању Другог светског рата изузетно брзо „прилепили“ уз победнике и били
обилно награђени због тога. Успут (скоро сви у четвртој деценији прошлог века <i style="mso-bidi-font-style: normal;">као</i> да су се надреализма потпуно били
одрекли, прикључили су се покрету социјалне литературе и није им било тешко да,
писменији, гурну по окончању рата у страну оне који су били правоверни писци
социјалне оријентације и запоседну кључне позиције у нашој књижевности, култури
уопште, па и политици) извршили су и, сасвим неправедно, ревидирање наше
књижевне историје, избрисавши из ње читаву серију најталентованијих наших
писаца који су припадали модернизму и авангарди: страдали су подједнако Дучић,
Ракић, Пандуровић, Дис, Црњански, Растко Петровић, Момчило Настасијевић,
Драинац, Драгиша Васић, Григорије Божовић, Тодор Манојловић, Бошко Токин, о
Љубомиру Мицићу и Бранку Ве Пољанском да не говоримо. Веома дуго, уз Васка Попу
и Миодрага Павловића који су проглашени корифејима наше књижевне модерности,
скоро исти статус пратио је и Душана Матића, донекле Милана Дединца и
Александра Вуча, посебно Оскара Давича. Када је о таквом вредновању бивших
надреалиста реч, ни Кисић није био изузетак.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>У тексту „Рани Вучо“
Остоја Кисић најпре говори о значају надреализма у нашој књижевности уопште
(истине ради, треба прибележити како он, пишући о раном Вучу и младом Давичу,
пише о њима из времена када су надреалисти били, а не, као што многи други
његови вршњаци чине, о њима који су своје дело на одређен начин прилагодили
новом времену које они као нову стварност разумевају и прихватају): „ ...
надреализам (је) бануо код нас као гром у здраворазумску сељачку памет – била
је то експлозија грађанске класе против ње саме...“ (стр. 5) Када су се наши
надреалисти појавили на књижевној сцени дочекани су на нож. Посебно оштри
напади били су усмерени на Марка Ристића и Александра Вуча. То је било прилично
очекивано, пошто су они и објавили највећи број књига и брошура. Пре него што
је надреалистички „експлодирао“, Вучо је читао старомодне Ередију и Леконта де
Лила, био лирски следбеник Милоша Црњанског, Растка Петровића (био је више
надреалист, иако се никада као такав није изјаснио, него сви наши „прави“
надреалисти заједно), Тина Ујевића. Кисић из прве Вучове песничке збирке <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Кров над прозором</i> (1926) издваја песму
„Сан“, наглашава песникову „опору метафоричност“. (14) Спомињући први наш
надреалистички роман, Вучов <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Корен вида</i>,
бележи како је Радомир Константиновић „учинио корак даље у надреалистичкој
романсијерској пракси“. (19) Поеме <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Хумор
заспало, Неменикуће</i> и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Ћирило и
Методије</i> третира као „трилогију у стиховима“ (21) и предлаже да буду
штампане, луксузно опремљене, у једном тому „као пандан Попиној слави и
сублимности и много чему“. (21) Примећује, међутим, како се језиком који је у
њима присутан „не може изразити осјећање“. (22) Интересантно је запажање како
садржај збирке <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Ако се још једном сетим
или начела</i> „твори једну пјесму веома блиску осталима и тако сачињава
магистрале од осамнаест стихова који су доста добро међусобно повезани“. (23)
Скреће пажњу и на изванредну поезију за децу нашег надреалисте.<span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Према Оскару Давичу
ниједан српски песник није могао да буде равнодушан: или га је неизмерно волео
и ценио или га је неизмерно мрзео и презирао. Касније се то „преселило“ и на
наше књижевне критичаре. Сам песник био је итекако заслужан за то. Остоји
Кисићу је он био неизмерно драг и сасвим незаобилазан када је о савременој
српској поезији била реч.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn30" name="_ftnref30" style="mso-footnote-id: ftn30;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[30]</span></span></span></span></a>
Сматрао га је – с разлогом – ментором многих песника, оним који младим
песницима даје улазницу за <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Дело</i>,
улазницу за књижевност. Једно време: само онај песник којег је Давичо похвалио,
био је прихватан за песника. Кисић, који тврди како „Давичу интелектуализам
никада није био близак“ (32), тврди: „Што је Марко Ристић<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn31" name="_ftnref31" style="mso-footnote-id: ftn31;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[31]</span></span></span></span></a>
урадио као есејиста, покрећући горућа питања југословенске и европске
интелигенције, то је Давичо надопуњавао изјавама, изазивајући исте реакције.“
(32) У предратним Давичовим остварењима<span style="mso-spacerun: yes;">
</span>„постоје видљиви заокрети, као ни код једног другог писца који се икада
јавио у нашој књижевности“. (34) Од <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Анатомије</i>,
преко <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Песама </i>(1938) које су у
извесном смислу биле збогом његовом надреализму, све до његовог позног
прикључења сигнализму. Најбоље Давичове песме, посебно оне из <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Хане</i><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn32" name="_ftnref32" style="mso-footnote-id: ftn32;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[32]</span></span></span></span></a>,
написане су вероватно под утицајем Тина Ујевића. <span style="mso-spacerun: yes;"> </span><span style="mso-spacerun: yes;"> </span><span style="mso-spacerun: yes;"> </span><span style="mso-tab-count: 1;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Следи „Ка преоцењивању“
– предговор антологији <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Један век српске
поезије</i>. (43–79)<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn33" name="_ftnref33" style="mso-footnote-id: ftn33;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[33]</span></span></span></span></a></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Затим, „Београдска
поезија шездесетих година“ у којем за најзначајније песнике тог периода
проглашава Бранислава Петровића, Божидара Шујицу, Виту Марковића, Матију
Бећковића, Петра Гудеља и Рашу Попова. Они су били – „притајена“ (85), пише
Кисић – реакција на поезију песника који су им претходили. Бранислав Петровић
„поиграва се... са свим и свачим“ (83), а најбоље песме су му „социјалне по
терминологији“ (91), Матија Бећковић у ходу пише оно што су други песници
„лепо“ рекли и то се сутрадан у његовим песмама нађе (85), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Чудоредне песме</i> (1958), прештампане на крају <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Два ока</i> (1963), Раше Попова биле су „први буквар пјесника
шездесетих година“. (86) Користећи се и екстензивним и интензивним<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>говором, остварујући патетично или комично
њиме, или комбинацију једног и другог (на пример, Бећковић), <span style="mso-spacerun: yes;"> </span>сви ови песници, када екстензивном говору
прибегавају, „прикривају дубоку меланколију“. (87) Кисић такође тврди: „Нови
пјесници хоће да буду религиозни.“ (93) </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Текст „Наша компјутерска
поезија“ (95–126) одломак је из <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Велике
расправе (о раном сигнализму)</i>. (413–431)<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn34" name="_ftnref34" style="mso-footnote-id: ftn34;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[34]</span></span></span></span></a></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Текст „Вујица Решин
Туцић“ одазив је на његову есејистичку књигу <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Хладно чело</i> (1984). Изузетно кратак, за разлику од уводне студије
за књигу Вујице Решин Туцића <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Стругање маште</i>
(1991), „Вујица Решин Туцић лирски песник из времена процвата самоуправљања“,
која запрема седамдесетак страна и заправо јесте књига којом се Остоја Кисић
одужио, поред Мирољуба Тодоровића којем је то учинио <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Великом расправом (о раном сигнализму)</i>, и другом песнику за којег
је мислио да, као творац нових песничких гесла, јесте прави наследник песника
који су се афирмисали шездесетих година двадесетог века, непатворени
авангардист.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn35" name="_ftnref35" style="mso-footnote-id: ftn35;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[35]</span></span></span></span></a><span style="mso-tab-count: 1;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>У „Џаџићевом врту“
Кисић пише да, како је Миљковићеву поезију „демистификовао човјек најближи
Миљковићу, Матија Бећковић“ (135), тако се очекивало да „књижевну филозофију
демистификује Петар Џаџић, најближи књижевној филозофији Бранка Миљковића“
(135), али то се није десило. Педесете године двадесетог века развијале су у
књижевности „дубоко однарођену етику“. (136) Џаџић који је своју, и критику
уопште, делио на ону о писцима и ону о књигама, полазећи од ставова Марка
Ристића, али не следећи овога до краја<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn36" name="_ftnref36" style="mso-footnote-id: ftn36;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[36]</span></span></span></span></a>,
писао је углавном негативно о нашиим тада најзначајнијим писцима, али није
доживео нападе због тога налик на оне који су се обрушили на Константиновића,
Мишића или Михиза. <span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>У <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Незваној авангарди</i> су и три Кисићева прилога о писцу којег он
посебно цени – Радомиру Константиновићу. Први је „Радомир Константиновић са <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Пентаграмом</i>“. Кључни његов став је:
„Иако је вишеслојан, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Пентаграм</i>
Радомира Константиновића има оно што бисмо назвали минималним садржајем, чак је
тај садржај пропорционално изражен више него што ће у његовим романима бити
запостављен.“ (142) Константиновић поседује „огромну способност за синтезу“ (145),
млађи је наш књижевни критичар који сасвим оправдано критикује наша савремена
дела у којима је преовладао естеизам. </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Други текст о
Константиновићу је „<i style="mso-bidi-font-style: normal;">Филозофија паланке</i>“,
похвала култне књиге нашег писца у тренутку њеног појављивања, а трећи „<i style="mso-bidi-font-style: normal;">Биће и језик</i>“, незваничне историје
српске двадесетовековне поезије. За разлику од Марка Ристића, млађи есејиста
„не даје ни најмањим наговештајем профил једне будуће литературе“. (157)</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-spacerun: yes;"> </span><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Претпоследњи
прилог у књизи је „Закон разливања“. У том закону реч је о „умјетнинама које су
јављене свијести, а не онима које свест јавља“ (165), односно о процесу поимања
а не о процесу стварања. Уметност примитивних народа захтева „преношење
интензитета или муњевитом брзином или дуготрајним понављањем“. (166)</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Последњи је насловљен
„Пледоаје: књижевност/политика“. По Кисићу, савремено доба пред књижевност
ставља хамлетовску дилему: треба ли писац да се политиком бави? По њему,
„комична литература се накнадним читањем претвара у патетичну након чега се
откривање књижевних дела у функцији међусобног сукоба знатно усложњава“. (171) </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="background: floralwhite; color: black; mso-ansi-language: #281A;">Велика расправа: (о раном сигнализму)</span></i><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn37" name="_ftnref37" style="mso-footnote-id: ftn37;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="background: floralwhite; color: black; mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="background: floralwhite; color: black; font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[37]</span></span></span></span></span></a><span style="background: floralwhite; color: black; mso-ansi-language: #281A;"> Кисићева је
студија о две прве Тодоровићеве збирке песама: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Планета</i> (1965) и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Путовање у
Звездалију</i> (1970)<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn38" name="_ftnref38" style="mso-footnote-id: ftn38;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="background: floralwhite; color: black; font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[38]</span></span></span></span></a>.</span><span style="background: floralwhite; color: black; mso-ansi-language: SR-CYR;"> <span lang="SR-CYR"></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="background: floralwhite; color: black; mso-ansi-language: #281A;">Планета</span></i><span style="background: floralwhite; color: black; mso-ansi-language: #281A;"> „није поема у класичном смислу“. (329)
Њен творац, „без сумње најобразованији пјесник“ (329), њене песме своди на „све
саме песничке слике“ чија је виртуозност „неизмерна“: „Читалац се налази пред
смесом вокала и консонаната, атавизама бешумних и савршених машина, визијама
простих ликовних форми, болним извијањем и грчењем појединих речи, пиром
цртица, тачки, зареза, или, кокетирањем белине и избушених картица...“ (329)
Ова поема је „теза многих каснијих Тодоровићевих истраживачких продора“. (338) </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Основне јединице песме
престале су да буду речи; то су постали њихови делови. Она је заратила са
традиционализмом<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn39" name="_ftnref39" style="mso-footnote-id: ftn39;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[39]</span></span></span></span></a>, који
је „највећи стадијум класичних националних литература“ (330), допуштајући да
„предмети проговоре својим језиком“. (332) <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сигнум</i>,
који се налази у корену речи којом је Тодоровић окрстио свој покрет, „изражава
не само лингвистичко биће, него и визуелно, фоничко и тактилно у естетском
смислу, а у ширем смислу речи повезује технолошке, комуникационе и биохемијске
резултате наше цивилизације“. (332) Милан Комненић, један од умеренијих
критичара <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Планете</i>, сматра да њен
песник „подлеже извесном техницизму, те тиме није могао да доведе у равнотежу
интуитивно и емпиријско“. (339) Грађанска критика је тражила (и то је највише
до чега је приспела) да се у поезију увуку „резултати егзактне спознаје, без
крупних потреса за целокупан ред вредности“. (340) „Дидактичку притворност“
(340) традиционализма најбоље откривају две антологије: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Поезија и традиција</i> (1971) Богдана А. Поповића и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Новије српско песништво</i> (1972) Милана
Комненића. Други се у предговору осврће и на Тодоровићеву поезију, иначе
изостављену у антологији, коју дели на компјутерску и класичну, али за песме
другог типа вели како нису на нивоу оних које су у књигу унете. Комненић, као и
Зоран Мишић<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn40" name="_ftnref40" style="mso-footnote-id: ftn40;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[40]</span></span></span></span></a> пре
њега и многи на Мишићевом трагу, заговара „стрмоглаво гурање свега
истраживачког и превратничког у сферу митологије“. (342) Традиционализам не
признаје схватање по којем „стваралачко дело крије у себи двојакост комичног и
патетичног. Комично се у њиховом погледу на свет појављивало као недостатак,
зло, немоћ, приземно, сирово, нешто што не завређује пажњу теоретичара и
историчара књижевности.“ (412) </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Космичку поезију писали
су и – комичну – Лаза Костић и – патетичну – Вељко Петровић, а „Пошто је поема <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Планета</i> превасходно један стваралачки
програм (Поезија једнако Смрт умножена са Животом или Живот умножен са Смрћу),
сваки одељак из те поеме има намену да песнички прекине било какву чврсту
тачку, станиште...“ (346), а њена најважнија одлика „свакако је превазилажење
добро ситуиране литерарне теме усамљености човека“. (347) Визуелни рефрен првих
Тодоровићевих песама је „могао слободно да шета по целој страни“ (349): то се
дешавало „на репу“ песме, а касније је стигло до „саме главе поезије“. (349) „Премештање
појединих делова <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Планете </i>у <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Путовање у Звездалију</i> има један
рушилачки задатак према сопственом делу. То премештање не подразумева стварање
бољег дела него сецкање или, да кажемо у Тодоровићевом духу, атомизацију једне,
већ заокружене целине.“ (353)<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn41" name="_ftnref41" style="mso-footnote-id: ftn41;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[41]</span></span></span></span></a>
Наш песник, увек, и тада, и касније, „при једној могућности тоталног опредељења
у свом стваралаштву напушта ту могућност рушећи све што је створио иза себе“.
(355) Он, за разлику од песника шездесетих година, који су му претходили,
„никада није био у ситуацији да симулира преобиље. Он је то преобиље поседовао
услед повећаног интересовања за науку. Инвентар његовог материјала за песничку
доградњу увек је превазилазио све оно са чиме је икада икоји југословенски
песник располагао.“ (357–358) Кисић посебну пажњу посвећује „Балади о
звездаревој смрти“, најсубјективнијој песниковој песми, којом је песник
реаговао – служећи се традиционалном формом и осам пута поновљеним рефреном <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Моје срце на врху громобрана</i> – „против
својих естетских противника“. (362) Но, „Интегрисан кроз светлост, ослобођен
митско-религиозне представе о светлости човек се враћа себи кроз Флозвезд као
нови галактички цвет-човек, звездани цвет, то јест човек међу звездама – неприкосновена
и аутентична Тодоровићева песничка визија.“ (367) Наш песник „не улази у
полемику са законом физике, он га сматра коначним и у том смислу нарушава
његове границе лингвистичком интервенцијом“. (372) „Ако је <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Планета</i> рукопис са откривеног небеског тела, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Путовање у Звездалију</i> је симфонија са те исте планете.“ (373) Песник
је „пошао од премиса о материји да би разјаснио неке ставове о поетским
структурама. Песма, разматрајући је макро-микрокосмички и биолошки, биће
изједначена са атомом, ћелијом и сунчевим системом. Смисао песме поредиће се са
протоном, сунцем и једром. Реч са електроном, планетом и протоплазмом, а ритам
песме са животом, гравитацијом и силама које држе електроне.“ (375) <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Планета</i> је „један сан, једно сновиђење“
(376) и „и најбоље песме које су писали Тодоровићеви савременици у време
његовог рада на <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Планети </i>и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Звездалији</i> могу се сматрати анонимним
песмуљцима пред вратима песничког система који је имао амбицију да буде
јединствен као космички систем и еластичан и променљив као сама жива твар на
земљи“. (378)<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn42" name="_ftnref42" style="mso-footnote-id: ftn42;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[42]</span></span></span></span></a> Пошто
је најпре ишао према науци, Тодоровић је кренуо порема језику (389), „а идеал
сигналиста је да привуку конзумента на читање у свим смеровима“. (393) <span style="mso-spacerun: yes;"> </span><span style="mso-spacerun: yes;"> </span><span style="mso-spacerun: yes;"> </span><span style="mso-spacerun: yes;"> </span><span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Завршни „есеј“ ове
књиге, „Компјутерска поезија у сигнализму“, бави се песмама насталим уз помоћ
машине у Тодоровићевој збирци </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #241A;">Kyberno</span></i><span style="mso-ansi-language: #241A;">, </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">посебно спевом који се у
њему налази – „С резанцима свакако“. Песников „стројни лудизам“ (414) није
негирао језик, већ му је циљ био да „негира ирационално схватање стваралачког
процеса“. (413) За разлику од Данила Киша који је, при превођењу с француског
језика дошао до „такозване <i style="mso-bidi-font-style: normal;">теорије
инфлуенце</i>“ која је „коментар ванкомпјутерске пермутације једног малог броја
речи“ (417), Тодоровић је поменутој теорији „додао теорију машинске поезије у
којој се свака пермутација разматра као књижевна чињеница, а не као
известан<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>експериментални полигон који за
литературу има споредно значење“. (417) Тако, „поучен
дадаистичко-надреалистичко-футуристичким језичким деструкцијама Тодоровић је
одбацујући психологизам у језику желео да изврши до сада најтемељитији језички
преврат који није код нас забележен од Вука Караџића до данас“. (418) „Тодоровић,
Туцић, Борбен Владовић итд. успели су да помере поједине делове песме у свим
правцима координантног система тако да је то померање које је извршио компјутер
само механизација већ постојећег литерарног искуства.“ (421) За разлику од
песника традиционалиста који језик тобоже богате неологизацијом или
архаизацијом, или враћањем алегорији у песмама Васка Попе и оних који су
његовим трагом ишли, Тодоровић прибегава „доследној компјутеризацији језика“. (426)
Кисић овако закључује своју, на жалост неокончану расправу у којој је ванредно
протумачио пре свега две прве Тодоровићеве збирке показујући њихову
превратничку улогу у српској поезији уопште и то да оне нису бачене у песничку
историју (ни данас, скоро пола века након што је Кисићева студија била
написана): „ ... сукоб двају песничких концепција авангардизам –
традиционализам јесте сукоб двају векова. Век који је давно прошао жели да се
наметне утвари литературе приповедајући принцип књижевне крађе као главни модел
који литератури обезбеђује здрав починак.“ (430) <span style="mso-spacerun: yes;"> </span><span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">Остоја Кисић је био уз сигнализам од самих
његових почетака.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn43" name="_ftnref43" style="mso-footnote-id: ftn43;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[43]</span></span></span></span></a>
Када га је напустио (или био искључен из њега) 1975. године, заједно са Вујицом
Решин Туцићем, заборавио је (пожелео да то и други учине) како је сигнализму
икада припадао. Тако се придружио Марини Абрамовић која је такође пребрисала
своју сигналистичку прошлост / младост. Но, чињенице су неумољиве и
неизбрисиве. Не може се накнадно не бити оно што се било.<span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>У <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сигнализму авангардном стваралачком покрету</i> (1984) су четири
визуелне песме Кисићеве из <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Мотива из
историје књижевности</i> са „портретима“ Јована Стерије Поповића, Марка
Ристића, Јосипа Видмара и аутопортретом (морнарска мајица, хаљина, ореол). У
књизи Живана Живковића, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сигнализам:
генеза, поетика и уметничка пракса</i>, 1994, својеврсној, прикривеној,
антологији српске визуелне поезије између осталог, Кисићеве су визуелне песме:
„Qvality of Life“, Стерија, Марко Ристић и Аутопортрет. Да ли је то оно што је
најтрајније од свега што је он створио? </span></div>
<div style="mso-element: footnote-list;">
<br clear="all" />
<hr align="left" size="1" width="33%" />
<div id="ftn1" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref1" name="_ftn1" style="mso-footnote-id: ftn1;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[1]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="RU" style="mso-ansi-language: RU;">Ново дело</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="RU" style="mso-ansi-language: RU;"> се у кратком
временском периоду, под ур</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">е</span><span lang="RU" style="mso-ansi-language: RU;">дништвом Момчила Ђерковића, </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="RU" style="mso-ansi-language: RU;">отворило</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="RU" style="mso-ansi-language: RU;"> према сигнализму и штампало</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> 1986. године</span><span style="mso-ansi-language: RU;"> <i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="RU">Изазове авангарде</span></i><span lang="RU"> <span style="mso-spacerun: yes;"> </span>Живана Живковића и две књиге
Мирољуба Тодоровића: полемичку <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Певци са
Бајлон-сквера и моја фрка са њима</i></span></span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> и песничку <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Заћутим језа језик
језгро</i>.</span></div>
</div>
<div id="ftn2" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref2" name="_ftn2" style="mso-footnote-id: ftn2;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[2]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: #281A;">До ове књиге нисам успео, на жалост, да дођем.
Кисићеве песме штампане су и у часопису </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #241A;">Network</span></i><span style="mso-ansi-language: #241A;">, </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">год.
10, бр. 56, децембар 2010, 5–6. </span></div>
</div>
<div id="ftn3" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref3" name="_ftn3" style="mso-footnote-id: ftn3;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-size: 10.0pt;"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[3]</span></span></span></span></span></a><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">Навешћемо само неколико
његових прилога који се нису нашли у његовим књигама: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Пет лексикографских варијација о Мирославу Крлежи, печат о Крлежи Данас</i>,
1993, стр. 50–53; <i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="background: floralwhite;">Бранислав Петровић – човек острво</span></i><span style="background: floralwhite;">, „Књижевност“, бр. 10/11/12, 2002, стр.
1008–1017; <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Легенда</i>, „Руковет“, год.
54, бр. 10/11/12, 2008, стр. 22–23; </span></span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="RU" style="background: floralwhite; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: RU;">Ки</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="background: floralwhite; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">ш </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="RU" style="background: floralwhite; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: RU;">од</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="RU" style="background: floralwhite; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;"> </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="RU" style="background: floralwhite; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: RU;">хлеба</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="RU" style="background: floralwhite; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;"> </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="RU" style="background: floralwhite; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: RU;">или</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="RU" style="background: floralwhite; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;"> </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="RU" style="background: floralwhite; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: RU;">круха</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="background: floralwhite; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">: </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="RU" style="background: floralwhite; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: RU;">записи</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="RU" style="background: floralwhite; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">
</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="RU" style="background: floralwhite; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: RU;">из</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="RU" style="background: floralwhite; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;"> </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="RU" style="background: floralwhite; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: RU;">календара</span></i><span style="background: floralwhite; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">, „Руковет“,
год. 57, бр. 1/4, 2011, стр. 25–26.</span><span style="background: floralwhite; mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span><span style="background: floralwhite; color: black; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;"></span></div>
</div>
<div id="ftn4" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref4" name="_ftn4" style="mso-footnote-id: ftn4;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-size: 10.0pt;"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[4]</span></span></span></span></span></a><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: RU;"> <i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="RU" style="background: floralwhite; color: black;">Велика</span></i></span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="RU" style="background: floralwhite; color: black; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;"> </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="RU" style="background: floralwhite; color: black; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: RU;">расправа</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="background: floralwhite; color: black; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">: (</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="RU" style="background: floralwhite; color: black; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: RU;">о</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="RU" style="background: floralwhite; color: black; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;"> </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="RU" style="background: floralwhite; color: black; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: RU;">раном</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="RU" style="background: floralwhite; color: black; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;"> </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="RU" style="background: floralwhite; color: black; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: RU;">сигнализму</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="background: floralwhite; color: black; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">),</span></i><span style="background: floralwhite; color: black; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;"> појавиће се у <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Unus mundus</i>-у,
бр. 39, 2011, стр. 329–431.</span></div>
<div class="MsoFootnoteText">
<br /></div>
</div>
<div id="ftn5" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref5" name="_ftn5" style="mso-footnote-id: ftn5;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-size: 10.0pt;"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[5]</span></span></span></span></span></a><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">Довољан доказ да је тако његови су текстови о
сигнализму који су остали изван једине његове штампане критичке књиге међу
којима су и они написани пошто је до „раскида“ дошло: Мирољуб Тодоровић: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Планета</i>, „Дело“, бр. 7, 1966; </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="RU" style="background: floralwhite; color: black; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: RU;">Путовање</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="RU" style="background: floralwhite; color: black; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;"> </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="RU" style="background: floralwhite; color: black; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: RU;">у</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="RU" style="background: floralwhite; color: black; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;"> </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="RU" style="background: floralwhite; color: black; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: RU;">Звездалију</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="RU" style="background: floralwhite; color: black; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;"> </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="RU" style="background: floralwhite; color: black; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: RU;">Мирољуба</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="RU" style="background: floralwhite; color: black; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;"> </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="RU" style="background: floralwhite; color: black; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: RU;">Тодорови</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="background: floralwhite; color: black; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">ћ</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="RU" style="background: floralwhite; color: black; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: RU;">а</span></i><span style="background: floralwhite; color: black; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">, „Поља“, год. 12, бр. 98, октобар 1966, 15; </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">Други манифест
сигнализма</span></i><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">.
„Сигнализам `81, каталог“, 1981; <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Галактичка
визија човека</i>, „Смедерево“, бр. 2, 1985; <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Инструменти с</i></span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">игнализма</span></i><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">, „Багдала“, год. 27, бр.
322/323, 1985, 15–17;<span style="mso-spacerun: yes;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;">Нови песнички облици</i>, „Ток“, бр. 13/14,
зима 1985/86; <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Балада о звездаревој смрти</i>,
„Бразде“, бр. 41, 25. мај 1986; <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Свемир и
сан</i>, „Мостови“, бр. 94, 1986, 51–60; <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Космогонија
сигнализма</i>, „Багдала“, год. 28, бр. 322/323, 1986, 11–14; <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Негација савршених облика: рани сигнализам, </i>„Повеља“,
год. 18, бр. 1–2, 1988, 85–92; <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Почеци и
први манифест сигнализма</i>, „Градина“, год. 27, бр. 5, 1990, 77–80. Они су
заправо делови, касније у часопису објављене, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Велике расправе (о раном сигнализму)</i>.<span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="background: floralwhite; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">Изузетно су важни и Кисићеви
текстови о Вујици Решин Туцићу и Францу Загоричнику: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Вујица Решин Туцић лирски песник из времена процвата самоуправљања</i>,
</span><span style="background: floralwhite; font-size: 10.0pt;">VII</span><span style="background: floralwhite; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">-</span><span style="background: floralwhite; font-size: 10.0pt;">LXXX</span><span style="background: floralwhite; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">,
Вујица Решин Туцић, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Стругање машт</i>е,
Дневник, Нови Сад, 1991; <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Предговор</i>,
Татјана Цвејин и Франци Загоричник, </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">Š</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 10.0pt;">abat</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">: </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 10.0pt;">follow</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;"> </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 10.0pt;">me</span></i><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">, Самиздат, Београд, 2002; <i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="background: floralwhite;">Трагови
</span></i></span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="background: floralwhite; font-size: 10.0pt;">W</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="background: floralwhite; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">естеаста
у српској књижевности после смрти Франција Загоричника</span></i><span style="background: floralwhite; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">, „Руковет“,
год. 48, бр. 8/12, 2003, стр. 33–34, као и прилози о Николи Цинцар Попоском и
Славку Матковићу: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Уз ову књигу</i>,
Никола Цинцар Попоски, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Струшки пројекат</i>,
Земун, 1971, 31–32. и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Да ли постоји
визуелна уметност: у спомен на Славка Матковића</i>, „Руковет“, год. 54, бр.
5/6, 2008, 54–55.</span><span style="color: black; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;"></span></div>
</div>
<div id="ftn6" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref6" name="_ftn6" style="mso-footnote-id: ftn6;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[6]</span></span></span></span></a><span lang="RU" style="mso-ansi-language: RU;"> Треба се присетити да је и Павловићева
антологија најпре била дочекана на нож да би касније (то важи и за време у
којем јесмо) била сматрана, уз оне Богдана Поповића и Зорана Мишића, с више
разлога од њих по нашем мишљењу, за култну и најбољу антологију коју уопште
имамо.</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"></span></div>
</div>
<div id="ftn7" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref7" name="_ftn7" style="mso-footnote-id: ftn7;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[7]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Цитирамо
га служећи се Кисићевом књигом <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Незвана
авангарда</i> у којој је прештампан.</span></div>
</div>
<div id="ftn8" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref8" name="_ftn8" style="mso-footnote-id: ftn8;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[8]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Зоран
Мишић, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Антологија српске поезије</i>,
Нолит, Београд, 1983, 2.</span></div>
</div>
<div id="ftn9" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref9" name="_ftn9" style="mso-footnote-id: ftn9;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[9]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: #281A;"> Кудикамо бољи од ње су „Ђачки јади“ за које се
Миодраг Павловић одлучио.</span></div>
</div>
<div id="ftn10" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref10" name="_ftn10" style="mso-footnote-id: ftn10;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[10]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: #281A;"> Од Дучића, и после „ренесансе“ коју је овај
доживео у Павловићевој антологији, Кисић бира само три песме: „Јабланови“,
„Замор“ и „Бескрајна песма“, дочим од Ракића узима само једну – „Опроштајну
песму“.</span></div>
</div>
<div id="ftn11" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref11" name="_ftn11" style="mso-footnote-id: ftn11;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[11]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Уместо
најпознатијих, „Јесења кишна песма“ и Мутан је, тужан, био дан...“,
верленовских, определио се за: „Лов“ и „13. јануара 1901“.</span></div>
</div>
<div id="ftn12" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref12" name="_ftn12" style="mso-footnote-id: ftn12;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[12]</span></span></span></span></a> <span style="mso-ansi-language: #281A;">Представља га, бледа, „Издаја“. </span></div>
</div>
<div id="ftn13" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref13" name="_ftn13" style="mso-footnote-id: ftn13;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[13]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Има
седам песама. Од познатих недостаје – дуго је у антологијама није ни било –
„Наши дани“. </span></div>
</div>
<div id="ftn14" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref14" name="_ftn14" style="mso-footnote-id: ftn14;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[14]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">И он
и Пандуровић имају по три песме. Изостављене су родољубиве.</span></div>
</div>
<div id="ftn15" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref15" name="_ftn15" style="mso-footnote-id: ftn15;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[15]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Иако
су и Мишић и, још више, Павловић указали на песништво Душана Срезојевића, Кисић
му не налази место у својој антологији.</span></div>
</div>
<div id="ftn16" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref16" name="_ftn16" style="mso-footnote-id: ftn16;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[16]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Заобиђен
су Ма</span><span style="mso-ansi-language: #241A;">ssukin </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„Повратак“ или „Годишња доба“, Винаверове „музичке“
неосимболистичке песме или Бојићева чувена „Плава гробница“.</span></div>
</div>
<div id="ftn17" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref17" name="_ftn17" style="mso-footnote-id: ftn17;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[17]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Пет
песама Црњанског била су озбиљна „корекција“ у односу на две колико му је
Павловић у својој антологији приуштио.</span></div>
</div>
<div id="ftn18" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref18" name="_ftn18" style="mso-footnote-id: ftn18;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[18]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Поред
одломака из поема „Неменикуће“ и „Ћирило и Методије“, Кисић је узео и пети део
„Хумора заспалог“. </span></div>
</div>
<div id="ftn19" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref19" name="_ftn19" style="mso-footnote-id: ftn19;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[19]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Свих
седам изабраних песама је из <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Откровења</i>.</span></div>
</div>
<div id="ftn20" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref20" name="_ftn20" style="mso-footnote-id: ftn20;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[20]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Представља
га шестоделна песма „Да именујеш сенке звезда“. </span></div>
</div>
<div id="ftn21" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref21" name="_ftn21" style="mso-footnote-id: ftn21;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[21]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Рационално
ју је свео на свега једну песму – „На бури“.</span></div>
</div>
<div id="ftn22" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref22" name="_ftn22" style="mso-footnote-id: ftn22;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[22]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Са
шест зналачки одабраних песама („Грозница“; „Болнице“, „Човек пева после рата“,
„Песма роба у подне“, „Прошлост“и „Недеље“), он је један од кључних песника
антологије.</span></div>
</div>
<div id="ftn23" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref23" name="_ftn23" style="mso-footnote-id: ftn23;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[23]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Као
што је Павловић претерао са Попом, исто је Кисић учинио са Давичом.</span></div>
</div>
<div id="ftn24" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref24" name="_ftn24" style="mso-footnote-id: ftn24;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[24]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Даје
му осам песама. Мишић – петнаест, а Павловић чак седамнаест, убедљиво највише у
својој антологији. </span></div>
</div>
<div id="ftn25" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref25" name="_ftn25" style="mso-footnote-id: ftn25;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[25]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Своди
га – и то је „сужавање“ у односу на Павловића – на само две песме: „После кише“
и „Балада о предвечерју“. Елиминише већ увелико антологизирану „Камену
успаванку“.</span></div>
</div>
<div id="ftn26" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref26" name="_ftn26" style="mso-footnote-id: ftn26;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[26]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">И он
је сведен на само две песме: „Југославија“ и „Похвала свету“. </span></div>
</div>
<div id="ftn27" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref27" name="_ftn27" style="mso-footnote-id: ftn27;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[27]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Шујица
има три сјајне песме: „Јун–јул“, „Јутро у барама гружанским“ и „Ноктурно“, од
којих је прва петоделна. </span></div>
</div>
<div id="ftn28" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref28" name="_ftn28" style="mso-footnote-id: ftn28;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[28]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Има
седам песама од којих је неколико вишеделних</span></div>
</div>
<div id="ftn29" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref29" name="_ftn29" style="mso-footnote-id: ftn29;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[29]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Кисић
се определио за седам фрагмената / песама <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Путовања
у Звездалију</i>.</span></div>
</div>
<div id="ftn30" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref30" name="_ftn30" style="mso-footnote-id: ftn30;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[30]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Прибележили
смо већ: био је кључни песник, мало лирско сунце, антологије коју је Кисић
приредио.</span></div>
</div>
<div id="ftn31" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref31" name="_ftn31" style="mso-footnote-id: ftn31;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[31]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Полемички,
а нетачно, Кисић бележи како док је Милан Богдановић „стидљиво чепркао по
књижевности“, Крлежа и Ристић тобоже <i style="mso-bidi-font-style: normal;">интегриш</i>у
„најновија достигнућа у свету“. (34) Богдановић, заправо, „открива“ читав низ
наших модерних писаца и похвално пише о њима, Ристић има своје субјективно
гледиште надреалистичком визуром обојено, а Крлежа се много и не занима ни
нашом ни светском модерном књижевнношћу и више га интересује <i style="mso-bidi-font-style: normal;">партијност</i> исте (партијност којој он
приписује највишу могућу слободу и тако се укључује у <i style="mso-bidi-font-style: normal;">сукоб на љевици</i> као један од њених главних судионика).<span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
</div>
<div id="ftn32" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref32" name="_ftn32" style="mso-footnote-id: ftn32;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[32]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Њу
је, по Кисићу, „писала рука исто тако надарена као и рука песника </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #241A;">Sante
Marie della Salute</span></i><span style="mso-ansi-language: #241A;">“. (42)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"></span></div>
</div>
<div id="ftn33" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref33" name="_ftn33" style="mso-footnote-id: ftn33;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[33]</span></span></span></span></a><span lang="RU" style="mso-ansi-language: RU;"> О њему смо писали када смо се Кисићевом
антологијом позабавили.</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"></span></div>
</div>
<div id="ftn34" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref34" name="_ftn34" style="mso-footnote-id: ftn34;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[34]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Посветили
смо му пажњу када смо о њој писали.</span></div>
</div>
<div id="ftn35" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref35" name="_ftn35" style="mso-footnote-id: ftn35;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[35]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">У
предговору за Туцићеву књигу која садржи, као уводну,<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>песму „Ја вас ценим, не цењкам се“ из <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Памфлета</i> (1968) и читаве збирке: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Јаје у челичној љусци</i>, (1970), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сан и критика</i> (1977), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Простак у ноћи</i> (1979), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Реформ гротеск</i> (1983) и визуелни роман –
есеј – поему <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Стругање маште</i>
(1970–1982),<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>књизи коју је и приредио,
Остоја Кисић, између осталог, пише да је Туцић „један од највећих лирских
песника из времена процвата самоуправљања“ (</span><span style="mso-ansi-language: #241A;">XI), </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">односно,
„најзначајнији песник нешег доба“ и „један од највећих песника мира кога смо
имали на балканским просторима“. (</span><span style="mso-ansi-language: #241A;">XLIII)
Бележи и како је Туцић одбио да свој роман <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Стругање
маште</i>, пошто је из сигнализма као покрета био избачен, назове првим
сигналистичким романом иако га је као таквог стварао. (LXXV–LXXVI) У овој
својој више социолошкој студији у којој прецизно осветљава контекст у оквиру
којег се реализује Туцићева поезија, него што се бави анализом конкретних
његових остварења (такве анализе било је кудикамо више у <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Великој расправи</i>) Кисић се само неколико пута осврће на оно што је
стварао Мирољуб Тодоровић. Таквих места је толико мало да их можемо навести
сва: спомиње његов велики мејл-артистички пројекат слања дописница нашим одавно
мртвим великанима – <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Неуспела комуникација</i>
(1979) (LXXIV); </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">у <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Стругању маште</i> Туцић „сучељава ликовно и
вербално као поново нађени склад, али сада у једној режији тако да се, као и у
компјутерским поемама Мирољуба Тодоровића, тешко може наћи који је конкретан
текст послужио као основа програмирања за ново књижевно дело“ (LXXVI); у том
визуелном роману, „за разлику од Тодоровићевог реза, код Туцића су задржана
синтактичка значења текста, али толико су та значења огољена да долази до
преозначавања текста, то јест значења вербалне целине са места одакле је
преузета“. (LXXVII)</span><span style="mso-ansi-language: #241A;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span><span style="mso-ansi-language: #241A;"></span></div>
</div>
<div id="ftn36" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref36" name="_ftn36" style="mso-footnote-id: ftn36;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[36]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„Ристић
је био за антироман, Џаџић за роман, Ристић за антиестетику или једну помоћну
естетику осуде свих `вредности`, а Џаџић за естетику.<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>Ристић је био за антипоезију, а Џаџић за
поезију. Ристић је за `апсолутну` књижевност, Џаџић за `релативну` књижевност.“
(137) Иако су Џаџићеви учитељи „прије свих били београдски надреалисти“ (138),
он, „приближавајући се опасно Милану Богдановићу... губи многе надреалистичке
постулате из вида...“ (138)</span></div>
</div>
<div id="ftn37" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref37" name="_ftn37" style="mso-footnote-id: ftn37;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[37]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: #281A;"> <i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="background: floralwhite; color: black;">Unus mundus</span></i><span style="background: floralwhite; color: black;">, бр. 39, 2011, 329–431.</span></span><span lang="SR-CYR" style="background: floralwhite; color: black; mso-ansi-language: SR-CYR;">
Исто у<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>http://ranisignalizam.blogspot.rs/</span></div>
</div>
<div id="ftn38" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref38" name="_ftn38" style="mso-footnote-id: ftn38;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[38]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: #281A;"> Кисић у својој расправи пише и о првом
манифесту сигнализма – „Поезија – Наука“ – остао је незапажен довољно јер је
био „затрпан студентским догађајима (из 1968. године – Д. С.) и разним другим
манифестима, нарочито из области филма“ (333) –, другом манифесту – „</span><span style="mso-ansi-language: #241A;">Regulae poesis“, </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">такође трећем, као и о циклусу <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Ожилиште</i>,
књизи <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Kyberno</i> и компјутерској поезији
у њој, даје прецизну анализу сигналистичке песме „Угљен-биље“ (384–386).</span></div>
</div>
<div id="ftn39" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref39" name="_ftn39" style="mso-footnote-id: ftn39;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[39]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Јавља
се као књижевни покрет у нашој литератури шездесетих година двадесетог века и
могао би се поделити – мада битне разлике међу њима нема – на <i style="mso-bidi-font-style: normal;">просвећени</i> и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">регионални</i>. (400–401)</span></div>
</div>
<div id="ftn40" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref40" name="_ftn40" style="mso-footnote-id: ftn40;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[40]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„При
самом отварању процеса традиционализације наше књижевности сам Мишић је
превалио један значајан пут од присталице модернизма, који се наслањао на
надреализам, до огорченог антиавангардисте, то јест родоначелника нашег
традиционализма.“ (408) Низ традиционалистичких песника је, после објављивања
Тодоровићева </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #241A;">Kyberna</span></i><span style="mso-ansi-language: #241A;"> (1970), „почело да употребљава готово све методе који је открио
сигнализам уклапајући их у традиционалистичку доктрину“. (409) Довољно је само
погледати песнички salto mortale </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Милутина
Петровића од потпуно традивционалних/старомодних збирки <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Тако она хоће</i> (1968) и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Дрзновено
рождество</i> (1969) до „превратничких“ / авангардним барем налик: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Глава на пању</i> (1971), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Промена</i> (1974) и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Свраб</i> (1977).</span><span style="mso-ansi-language: #241A;"><span style="mso-spacerun: yes;"> </span>И Мишић и Палавестра су у отвореном рату са
нашим надреализмом, при којем први тврди како он уопште и „није укорењен у у
нашој традицији“. (411)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"></span></div>
</div>
<div id="ftn41" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref41" name="_ftn41" style="mso-footnote-id: ftn41;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[41]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Кисић
прати све метаморфозе теме биљки (цвета) у <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Планети</i>
и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Путовању у Звездалију</i>.</span></div>
</div>
<div id="ftn42" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref42" name="_ftn42" style="mso-footnote-id: ftn42;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[42]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Но,
„Никада наука о књижевности није била тако конзервативна као данас, јер се
наслања на примере који су најмање ужљебљени у токове и процесе савременог
живота“. (379)</span></div>
</div>
<div id="ftn43" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref43" name="_ftn43" style="mso-footnote-id: ftn43;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-size: 10.0pt;"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[43]</span></span></span></span></span></a><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;"> Његов текст „Путовање у
Звездалију“ још 1973, године </span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">ушао </span><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">је </span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">у хрестоматију Свете Лукића <i>Саврем</i></span><i><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">е</span></i><i><span lang="SR-CYR" style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">на поезија</span></i><span lang="SR-CYR" style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">, објављену у </span><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Нолиту</span><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">“ </span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">у оквиру едиције </span><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Српска књижевност у књижевној
критици</span><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">, </span><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">1973, 679–684. Но, ни то није
помогло да се сигнализам као садашњост, и будућност несумњиво, српске поезије
прихвати у оној мери у којој је он то несумњиво заслуживао. И заслужује.</span></div>
<div class="MsoFootnoteText">
<br /></div>
</div>
</div>
</div>
Slobodan Skerovichttp://www.blogger.com/profile/06036318715197087511noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7689294589374917196.post-38534448240433225422018-03-08T06:09:00.002-08:002018-03-08T06:09:33.189-08:00ФИЛМСКА ПОЕЗИЈА ИЛИЈЕ БАКИЋА<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<!--[if gte mso 9]><xml>
<w:WordDocument>
<w:View>Normal</w:View>
<w:Zoom>0</w:Zoom>
<w:PunctuationKerning/>
<w:ValidateAgainstSchemas/>
<w:SaveIfXMLInvalid>false</w:SaveIfXMLInvalid>
<w:IgnoreMixedContent>false</w:IgnoreMixedContent>
<w:AlwaysShowPlaceholderText>false</w:AlwaysShowPlaceholderText>
<w:Compatibility>
<w:BreakWrappedTables/>
<w:SnapToGridInCell/>
<w:WrapTextWithPunct/>
<w:UseAsianBreakRules/>
<w:DontGrowAutofit/>
</w:Compatibility>
<w:BrowserLevel>MicrosoftInternetExplorer4</w:BrowserLevel>
</w:WordDocument>
</xml><![endif]--><br />
<!--[if gte mso 9]><xml>
<w:LatentStyles DefLockedState="false" LatentStyleCount="156">
<w:LsdException Locked="false" Name="Default Paragraph Font"/>
</w:LatentStyles>
</xml><![endif]--><!--[if gte mso 10]>
<style>
/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:"Table Normal";
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-parent:"";
mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt;
mso-para-margin:0in;
mso-para-margin-bottom:.0001pt;
mso-pagination:widow-orphan;
font-size:10.0pt;
font-family:"Times New Roman";
mso-ansi-language:#0400;
mso-fareast-language:#0400;
mso-bidi-language:#0400;}
</style>
<![endif]-->
<br />
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<b style="mso-bidi-font-weight: normal;"><span style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: #241A;">ФИЛМСКА ПОЕЗИЈА
ИЛИЈЕ БАКИЋА</span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: #241A;">Илија Бакић је објавио читаву
серију песничких збирки до којих је читаоцима тешко доћи: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Ресурекциона сеча почетног положаја</i> (1993), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Ортодоксна опозиција алтернативе слободног избора</i> (1995), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Желите ли бесплатно да летите</i> (1997)<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn1" name="_ftnref1" style="mso-footnote-id: ftn1;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: #241A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[1]</span></span></span></span></a>, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Корен кључа, наличје равнодневице</i>
(1999), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Слава декадног система или А Е И
О У</i> (2000), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">2002</i> (визуелна
поезија) (2002), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Протоплазма</i> (2003), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">1 2 3 вежбајмо троуглове</i> (визуелна
поезија) (2006) и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Филмови</i> (2008).<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn2" name="_ftnref2" style="mso-footnote-id: ftn2;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: #241A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[2]</span></span></span></span></a></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Збирка <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Филмови</i> има три циклуса песама. Први је
насловљен „Групни портрет са Лили Марлен“ и има четири песме, други „Андреју
Тарковском, уз дубоки наклон“ и има шест песама које су лирски одазив на филмове
руског режисера, а последњи – ненасловљен, одвојен од другог празном, црном,
страном, најдужи – сачињава двадесет седам песама.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Песме
лишене свих интерпункцијских знакова, немају наслове, односно њихови наслови
једнаки су насловима филмова од којих је песник у њима кренуо, датим у
заградама (испод песама). Дакле, окренути су тумбе, намерно онеобичено. Песник
је лирски обрадио, поред шест филмова Андреја Тарковског –<span style="mso-spacerun: yes;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;">Рубљов </i>(1966),
<i style="mso-bidi-font-style: normal;">Соларис</i> (1972), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Огледало</i> (1975), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сталкер</i>
(1979), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Носталгија</i> (1983) и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Жртвовање</i> (1986) –, и следећа филмска
остварења: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Агире, гнев божији</i> (1972)
и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Тајна Каспара Хаузера</i> (1974)
Вернера Херцога,<i style="mso-bidi-font-style: normal;"> Орландо</i> (1981)
Улрика Отингера, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Алиса у градовима</i>
(1974) Вим Вендерса, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Немачка у јесен</i>
(1978) Рајнера Вернера Фасбиндера, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Писма
мртвог човека</i> (1986) и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Посетилац
музеја</i> (1989) Константина Лопушанског, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Црни
Месец</i> (1975) Луја Мала, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Едвард </i></span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: #241A;">II</span></i><span style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: #241A;">
(1991) Дерека Џермана, </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: #281A;">Рашомон</span></i><span style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: #281A;"> (1950) и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Снови</i> (1990) Акира Куросаве, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Француска
веза</i> (1971) Вилијама Фридкина, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Последњи
јуриш с мачетама</i><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn3" name="_ftnref3" style="mso-footnote-id: ftn3;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[3]</span></span></span></span></a>, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Андалузијски пас</i> (1928) Луиса Буњуела и
Салвадора Далија, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сладак живот</i> (1960)
и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сатирикон</i> (1969) Федерика Фелинија,
<i style="mso-bidi-font-style: normal;">Европа</i> (1991) Ларса фон Трира, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Боја нара</i> (1971) Сергеја Параџанова, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Балада о Нарајами</i> (1983) Шоеија Имамуре,
<i style="mso-bidi-font-style: normal;">Дивља хорда</i> (1969) Сема Пекинпоа, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Човек слон</i> (1980) Дејвида Линча, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Апокалипса сада</i> (1979) Франциса Форда
Кополе, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Дубоко плаво</i> (1999) Рени Харлина,
<i style="mso-bidi-font-style: normal;">Велики талас</i> (1998) Мими Ледера, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Дрво за кломпе</i> (1978) Ермано Олмија, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Декамерон</i> (1971) Пјера Паола Пазолинија,
<i style="mso-bidi-font-style: normal;">За шаку долара</i> (1964) и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Добар, лош, зао</i> (1966) Серђа Леонеа, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Двобој до истребљења</i> (1977) Ридлеја
Скота, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Подморница</i> (1981) Волфганга
Петерсена, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Кувар, лопов, његова жена и
њен љубавник</i> (1989) Питера Гринвеја и, као једини филми са бивших
југословенских простора, – <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Кичма</i>
(1975) Влатка Гилића.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Добили
смо, сасвим очигледно, субјективну историју / антологију светског филма.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn4" name="_ftnref4" style="mso-footnote-id: ftn4;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[4]</span></span></span></span></a>
Доминирају, ако се зна каквом се књижевношћу пре свега бави Илија Бакић<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn5" name="_ftnref5" style="mso-footnote-id: ftn5;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[5]</span></span></span></span></a> –
сасвим очекивано, СФ филмови, али ту су и историјски спектакли, адаптације
литерарних предложака, драме, ратни филмови, вестерн шпагети, филмски
класици... Нема једино немих бурлески, сасвим авангардних филмова (прескочимо
ли Буњуелов и Далијев) и правих комедија. </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Филипо
Томазо Маринети, вођа италијанског футуризма, био је најпре убеђен како филм
угрожава позориште. Потом је схватио како он може исто и да препороди, да би
га, на крају, разумео као само литерарно срце футуризма. Између осталих<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn6" name="_ftnref6" style="mso-footnote-id: ftn6;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[6]</span></span></span></span></a>,
објавио је, овај пут у сарадњи са групом футуриста, веома значајан манифест –
„Футуристички филм“ (1916), у којем је написано и: „Футуристички филм ће
изоштрити, развити осећајност, подстаћи ће стваралачку имагинацију, пружиће
интелигенцији чудесно осећање истовремености и свеприсутности“, односно:
„Сликарство + вајарство + пластички динамизам + речи у слободи + тон-шумови +
архитектура + синтетичко позориште = футуристички филм.“<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn7" name="_ftnref7" style="mso-footnote-id: ftn7;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[7]</span></span></span></span></a>
Владимир Мајаковски<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn8" name="_ftnref8" style="mso-footnote-id: ftn8;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[8]</span></span></span></span></a>, сасвим
слично, бележи: „Позориште је само себе довело до пропасти и мораће да своје
наслеђе преда кинематографу. А кинематограф, пошто наивни реализам и артизам са
Чеховом и Горким претвори у индустријску грану, отвориће пут позоришту
будућности, слободној уметности глумца.“<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn9" name="_ftnref9" style="mso-footnote-id: ftn9;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[9]</span></span></span></span></a>
Оспоравајући тезу по којој би филм био вишеглава хидра која ће неповратно
уништити позориште, схватајући оно што седма уметност доноси само као
машинизацију, увођење „индустријских“ иновација, Мајаковски, у тексту
„Кинематограф уништава `позориште` –<span style="mso-spacerun: yes;">
</span>знак препорода позоришне уметности“, филм третира, понављајући оно што
је већ изнео у претходном тексту, као лековиту инјекцију која ће позориште
оплемењено филмом претворити у позориште сутрашњице.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Осим
Маринетија и Мајаковског, многи други страни писци стварали су песме и писали
прозу под снажним утицајем нове уметности, а многи су се прославили и као писци
филмских сценарија. Наводимо некомплетан списак: Гијом Аполинер, Блез Сандрар,
Жул Сипервијел, Жан Кокто, Пјер Албер-Биро, Луј Арагон, Андре Бретон, Филип
Супо, Робер Деснос, Антонен Арто, Анри Мишо, Рене Шар, Жак Превер, Јукио
Мишима, Јенс Бјернебу, Пјер-Паоло Пазолини... </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span><span style="mso-spacerun: yes;"> </span>И српски авангардни писци посветили су филму
дужну пажњу. Посебно су то чинили Бошко Токин и Бранко Ве Пољански.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn10" name="_ftnref10" style="mso-footnote-id: ftn10;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[10]</span></span></span></span></a></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Почетком
двадесетог века филм је био нешто ново и песници су му прсимице појурили у
сусрет. И своје песме су компоновали служећи се техником филмских резова. Тако
су доспевали до симултаности певаног и остваривали симбиозу са синкретичношћу
филма (посебно звучног) који је отворен многим чулима. У њему и визуелно може
чак да дочара подсвесно. У Бакићевим песмама имамо рекапитулацију раније
освојеног. Оне су подсећање на златне године филма који је био, истовремено, и
седма и сневана / сновиделна уметност која је лако „прескакала“ све границе /
зидове који су се испречили пред другим, старијим уметностима. </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;">Филмови</i> Илије Бакића били су право
освежење српске поезије. Но, како је, на жалост, код нас сасвим уобичајено – то
није примећено у довољној мери и ова одлична збирка незаслужено је потиснута у
страну. Њоме је (остварила је особену синкретичност књижевности и филма,
књижевности која је често била предложак за дела филмске уметности, али и филма
који је, исто тако, веома често на даљи развој књижевности сасвим подстицајно
деловао) сигнализам „освојио“, макар индиректно, и седму уметност, као што су
то пре њега учинили, како смо већ истакли, и футуристи (и италијански и руски)
и<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>надреалисти, али и експресионисти, као
и летристи и многи други авангардни покрети.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Бакићевим
песмама претходиле су „Кинематографске песме“ Бошка Токина (1894–1953), циклус
од четири песме штампане у алманаху <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Црно
на бело</i> (1924) који је уредио Мони де Були.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn11" name="_ftnref11" style="mso-footnote-id: ftn11;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[11]</span></span></span></span></a> О
филму је писао и Станислав Винавер, а он је био присутан – како тачно примећује
Радомир Константиновић у свом есеју о Бошку Токину у оквиру осмотомника <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Биће и језик</i> – и у песмама Драгана
Алексића, Бранка Ве Пољанског, Љубомира Мицића или Монија де Булија који је своју
„псеудо-космичку дада-кловијаду“ назвао <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Доктор
Хипнисон или Техника живота – сценарио за филм</i> (1923).<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn12" name="_ftnref12" style="mso-footnote-id: ftn12;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[12]</span></span></span></span></a></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Бакић
се у својој збирци, којој су иначе „кључне“ (најфреквентније) речи <i style="mso-bidi-font-style: normal;">зуб</i> и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">зној</i>, служио и речима које помоћу заграда постају амбивалентно
антонимне <i style="mso-bidi-font-style: normal;">(с)лепе</i> („(Рашомон)“). </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Филмско
је сасвим освојило и синтагматску раван Бакићевих песама: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">размазани пејзажи</i> („(Алиса у градовима)“); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">сломљеним небесима</i> („(Рубљов)“); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">зној тишине</i> („(Сталкер)“); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">базен
слеп</i> (Исто); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">мехур гласа</i>
(„(Носталгија)“); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">отпацима угла</i>
(„(Соларис)“); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">мук зноја</i> (Исто); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">палацање ветра</i> („(Посетилац музеја)“; у
наведеном примеру <i style="mso-bidi-font-style: normal;">ватру</i> је <i style="mso-bidi-font-style: normal;">ветар </i>заменио); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">језика светла</i> (Исто); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">млади
анђели</i> („(Црни Месец)“; придев синтагму чини оксоморонском пошто анђели
немају старосну доб, не могу да старе, нити да младују); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">немог камења</i> (Исто); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">гневног
дрвећа</i> (Исто); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">шака очију</i> („(Боја
нара)“); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">мраку камена</i> („(Апокалипса
сада)“); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">меса стена</i> („(Велики
талас)“); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">широких дана</i> („(Дрво за
кломпе)“). <span style="mso-spacerun: yes;"> </span><span style="mso-spacerun: yes;"> </span><span style="mso-spacerun: yes;"> </span><span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Филмско
је посебно у самом језгру песничких слика које су у <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Филмовима</i> много присутније и, условно речено, лирскије (лирско се
„пропиње“ до гротескног, апсурдног, гдешто и хуморног) него у другим Бакићевим
песничким збиркама у којима владају оштри геометризам и „сцијентистичка
сликовитост“: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">кроз целофански рај / назад
/ у предграђа распетих / црних плућа / међу накоте / двополаца</i> („(Орландо
(немачки)“); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Куће расту око њега</i>
(„(Тајна Каспара Хаузера)“); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Каспар
разгледа дом Божији / Не налази станара / Он је свуда / кажу / Он то не разуме</i>
(Исто); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">магла је капа безгласја</i>
(„(Алиса у градовима)“); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">шине</i> (...) /
<i style="mso-bidi-font-style: normal;">цвиле поезију / новог субјективизма</i>
(„(Немачка у јесен)“); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">(јаје је затворено
око / сања белу боју)</i> („(„Рубљов)“); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">(жуманце
је око иконе / дрхти као и прогоњено тело)</i> (Исто); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">(а беланце је суза)</i> (Исто); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Тишина
пуца / жубори ка уливу</i> („(Огледало)“); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">зубе
разбијених прозора</i> („(Сталкер)“); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">језеро
/ у утроби зидова</i> („(Носталгија)“); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">меке
капи сата</i> (Исто; ово је омаж чувеној Далијевој слици „Упорност памћења /
Меки сатови“); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">у рупама испалих / зуба /
нокти расту</i> („(Писма мртвог човека“); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">хладна
црева дана</i> („(Црни Месец)“); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Море је
само мрак </i>(„(Едвард </span><span style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: #241A;">II)“); </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: #281A;">дрхтуре / реченице / у
зимогрожљивим телима</span></i><span style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: #281A;"> („(Рашомон)“); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">речи се протежу /
миле / вијугају</i> (Исто); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">путеви
палацају / плазе / увијају се</i> („(Француска веза)“); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">црне опиљке / тишине</i> („(Андалузијски пас)“); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">вечерају пустиње</i> (Исто); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">смрзнуте
фетусе доји равнодневица</i> („(Балада о Нарајами)“); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">речи су / прах из кога / светло издиже биље / слепо</i> („(Човек
слон)“); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">једино се море упорно плази //
избацује лешине на обалу</i> („(Сладак живот)“); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">под великом шупљином неба / и тишине</i> („(Декамерон (Пазолини)“); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">пахуље светла бију</i> („(Снови)“); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">ветар јесте тишина / а дисање њен ехо /
зачет у себи</i> (Исто); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">кости пруге
беласају</i> („(Европа)“); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">оштрица боја /
пробија опну старог светла</i> („(Боја нара)“). Сасвим је видљиво да овим – и
не само њима – Бакићевим сликама просто „витлају“ динамички / експресивни
глаголи који их претварају у праве чулне бујице измешаних чула које се из свих
праваца сручују на читаоце и нагоне их да, подсећајући се филмова којима су
песме у којима су насловљене, асоцијативно ишчитавају, „јурећи“ њихово значење.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Довољно
је погледати завршетак песме „(Последњи јуриш мачетама)“:</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;">онда</i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 2;"> </span>прсну</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 3;"> </span>крици</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 3;"> </span>дубоке ране од
убода</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 5;"> </span>секотине</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 3;"> </span>пуцњи њиска топот</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 3;"> </span>пад<span style="mso-tab-count: 2;"> </span>ропац</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 3;"> </span>црна крв</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 5;"> </span>црна</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: #281A;">У наведеним стиховима, поред експлозије глагола и –
овај пут – посебно именица чија је експресивност и више него потцртана, песник
се служи и, Малармеу и авангардним песницима, и сигналистима међу њима, посебно
драгим белинама, како би лирски „осликао“ фијук / јуриш мачете. </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Бакић
издваја Андреја Тарковског. Шест његових песама лирски су омаж великом руском
режисеру. Тарковски је имао своју филмску поетику која га чини сасвим
различитим од свих других великих светских режисера. Мајсторски је „сликао“
природне (пра)феномене. Знао је да „заледи“, спорим кретањем камере, време.
Његови филмови задобијају митску ауру и могу бити упоређени са најзначајнијим
литерарним остварењима. Био је, и остао, песник филма.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Особено
ангажована Бакићева поезија себи је поставила за задатак да буде офилмљена. Филм
се много лакше „подаје“ прози, али Бакићу је пошло за руком да учини, на први
поглед, немогуће – да офилми и поезију а да она поезија остане и да, после
првог читања, нимало стидљиво, и друго читање призове. </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span><span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 9;"> </span>Душан
Стојковић</span></div>
<div style="mso-element: footnote-list;">
<br clear="all" />
<hr align="left" size="1" width="33%" />
<div id="ftn1" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref1" name="_ftn1" style="mso-footnote-id: ftn1;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[1]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Ова
збирка је коауторски самиздат са Звонком Сарићем. Са истим писцем ће заједнички
објавити и теоријску књигу <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Преко границе
миленијума (сигнализам – изазов преступа)</i> (2005). Поред ње, штампаће и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Зен дада сигнал клоко пост мортем
(ортодоксна опозиција алтернативе слободног избора</i> (1995).</span></div>
</div>
<div id="ftn2" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref2" name="_ftn2" style="mso-footnote-id: ftn2;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[2]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Имали
смо увид у збирке <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Корен кључа, наличје
равнодневице</i> и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Протоплазма</i>, али
ћемо се у нашем раду задржати само на убедљиво најзначајнијој Бакићевој
песмозбирци – <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Филмови</i>.</span></div>
</div>
<div id="ftn3" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref3" name="_ftn3" style="mso-footnote-id: ftn3;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[3]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Нисмо
успели да откријемо име режисера овог филма.</span></div>
</div>
<div id="ftn4" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref4" name="_ftn4" style="mso-footnote-id: ftn4;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[4]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: #281A;"> Подсећамо да је, тада веома млад, Бора Ћосић
објавио 1962. године књигу есеја <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Видљиви
и</i> <i style="mso-bidi-font-style: normal;">невидљиви човек (Једна субјективна
историја филма)</i>, која је прештампана, педесет година касније, као засебан
број (104 /105) часописа </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #241A;">Yu </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">филм данас</span></i><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span></div>
</div>
<div id="ftn5" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref5" name="_ftn5" style="mso-footnote-id: ftn5;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[5]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Објавио
је књигу <i style="mso-bidi-font-style: normal;">101 лице фантастике: лексикон
жанровских писаца</i>, Агора, Зрењанин – Нови Сад, 2015.</span></div>
</div>
<div id="ftn6" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref6" name="_ftn6" style="mso-footnote-id: ftn6;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[6]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„Апстрактни
филм је италијански проналазак“ (1926) и „Кинематографија“ (1938).</span></div>
</div>
<div id="ftn7" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref7" name="_ftn7" style="mso-footnote-id: ftn7;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[7]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">Теорија филма</span></i><span style="mso-ansi-language: #281A;">, приредио др Душан Стојановић, превео Срђан Мусић, Нолит, Београд,
1978, 267. и 271.</span></div>
</div>
<div id="ftn8" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref8" name="_ftn8" style="mso-footnote-id: ftn8;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[8]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Довољно
је погледати два кратка текста Мајаковског из 1913. године „Позориште,
кинематограф, футуризам“ и „Кинематограф уништава `позориште` –<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>знак препорода позоришне уметности“. Сам
Мајаковски појавиће се у неколико немих филмова као режисер и глумац. </span></div>
</div>
<div id="ftn9" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref9" name="_ftn9" style="mso-footnote-id: ftn9;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[9]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Владимир
Мајаковски, „Позориште, кинематограф, футуризам“, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Рађање модерне књижевности, Драма</i>, приредила Мирјана Миочиновић, превео
Миодраг Живанчевић, Нолит, Београд, 1975, 206.</span></div>
</div>
<div id="ftn10" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref10" name="_ftn10" style="mso-footnote-id: ftn10;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[10]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: #281A;"> Имамо, пре свега, на уму Токинове текстове
објављиване у часописима <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Прогрес, Мисао,
Путеви</i>,<span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #241A;">Comoedia</span></i><span style="mso-ansi-language: #281A;">, </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #241A;">Трибуна</span></i><span style="mso-ansi-language: #241A;">, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Београдске новости</i>, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Реч</i>, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Филм</i>,
<i style="mso-bidi-font-style: normal;">Наша епоха</i>, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Савремени преглед</i>, </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">Летопис Матице српске</span></i><span style="mso-ansi-language: #281A;">, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Филмски
алманах, Време, Недеља, </i></span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #241A;">XX</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"> век, Нова смена</span></i><span style="mso-ansi-language: #281A;">, </span><span style="mso-ansi-language: #241A;">као
и две његове књиге: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Филмски лексикон</i>
(у сарадњи са Владетом Лукићем), Братство и јединство, Нови Сад, 1950. и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Бошко Токин пионир</i>, Филмске свеске,
Београд, 1977. Пољански је покренуо 1921. године филмску ревију <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Кинофон</i> у којој је објављивао филмску
критику. Од наших авангардних писаца о филму су писали и Мони де Були, Ване Бор
и Љубиша Јоцић. Последњи је и снимао филмове, а Александар Вучо написао један
сценарио – <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Љускари на прсима</i>. Бошко
Токин је аутор три кинематографске песме.</span></div>
</div>
<div id="ftn11" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref11" name="_ftn11" style="mso-footnote-id: ftn11;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[11]</span></span></span></span></a> <span style="mso-ansi-language: #281A;">Подсетимо се како изгледају:</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>1.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">Живот:
акумулација снаге.</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">Окупљене снаге
излазе на видело.</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">Америка Наша –
живот – видљива три филма:</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b style="mso-bidi-font-weight: normal;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">Чарли Чаплин, Дуглас, Рио Џим</span></i></b><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">.</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">Америка Наша,
три победе.</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">живот (бити
жив), борба (борити се), стварање.</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">Накупљене снаге,
емоције, стварају, лудују,</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">џес-бенд лудује.</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">Услед игре ове
романтичар тугује:</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Жељан слободе снивао сам снове,</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>лутао по свету, тражио људе
нове.</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Кад ће моје дело изићи на
видело?</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">Џес-бенд лудује.</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">Наш филм
(наслов: <b style="mso-bidi-font-weight: normal;">Интензивност Мерило Живота</b>)</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">окреће се.</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">Америка, наша,<b style="mso-bidi-font-weight: normal;"> побеђује</b>.</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>2.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">Ту и тамо весело
друштво влада:</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b style="mso-bidi-font-weight: normal;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">Сташа, Краша, Тоша, Дада, Тин,</span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b style="mso-bidi-font-weight: normal;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">Мима, Растко, Пера, Хипнос, Стоп.</span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">Код „Париза“
Дуглас, весела динамика.</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">Париз</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">варош изама и
мојих познанстава.</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">Наша срца
биплан.</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">Наша душа
моноплан.</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">Лети нараштај.</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">Жене фрапантне, </span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">мисли галантне,</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">одвеле су нас
далеко.</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">Тамо.</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">Свуда се
уносимо.</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">Побеђујемо,</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">себе, вас, у
сваки час. Свуд.</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b style="mso-bidi-font-weight: normal;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">Линија, Победа, Стил.</span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>3.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">Живот већине:</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">питање одговор,
одговор питање.</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">Вечност. Питање
на одговор.</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">Живот мањине,
наш живот,</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">аероплан,
пењање,</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">кинематограф,
покрет.</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">Брзина и
уметност.</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b style="mso-bidi-font-weight: normal;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">Уметност.</span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>4.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">У једном цртежу
хиљаду линија</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">у једном
аероплану сто могућности</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">у једном филму
милион покрета.</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">Обухватити.
Уметник бити.</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #281A;">Вечито.</span></i></div>
<div class="MsoFootnoteText">
<br /></div>
</div>
<div id="ftn12" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref12" name="_ftn12" style="mso-footnote-id: ftn12;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[12]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Константиновић
пише како у делима ових писаца, и Токина такође, „филм пресудније одређује
мишљење и језик, и то пре свега у знаку симултанитета“ (Радомир Константиновић,
„Бошко Токин игра </span><span style="mso-ansi-language: #241A;">uan-step </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">на Страшном суду“, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Трећи програм Радио-Београда</i>, бр. 49, II–1984, 331).</span></div>
</div>
</div>
</div>
Slobodan Skerovichttp://www.blogger.com/profile/06036318715197087511noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7689294589374917196.post-45814765818446326202018-03-06T11:54:00.002-08:002018-03-06T11:54:23.695-08:00МИНИ ЕНЦИКЛОПЕДИЈА СИГНАЛИСТИЧКИХ ИДЕЈА<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<!--[if gte mso 9]><xml>
<w:WordDocument>
<w:View>Normal</w:View>
<w:Zoom>0</w:Zoom>
<w:PunctuationKerning/>
<w:ValidateAgainstSchemas/>
<w:SaveIfXMLInvalid>false</w:SaveIfXMLInvalid>
<w:IgnoreMixedContent>false</w:IgnoreMixedContent>
<w:AlwaysShowPlaceholderText>false</w:AlwaysShowPlaceholderText>
<w:Compatibility>
<w:BreakWrappedTables/>
<w:SnapToGridInCell/>
<w:WrapTextWithPunct/>
<w:UseAsianBreakRules/>
<w:DontGrowAutofit/>
</w:Compatibility>
<w:BrowserLevel>MicrosoftInternetExplorer4</w:BrowserLevel>
</w:WordDocument>
</xml><![endif]--><br />
<!--[if gte mso 9]><xml>
<w:LatentStyles DefLockedState="false" LatentStyleCount="156">
</w:LatentStyles>
</xml><![endif]--><!--[if gte mso 10]>
<style>
/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:"Table Normal";
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-parent:"";
mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt;
mso-para-margin:0in;
mso-para-margin-bottom:.0001pt;
mso-pagination:widow-orphan;
font-size:10.0pt;
font-family:"Times New Roman";
mso-ansi-language:#0400;
mso-fareast-language:#0400;
mso-bidi-language:#0400;}
</style>
<![endif]-->
<br />
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<span style="mso-ansi-language: #241A;">МИНИ ЕНЦИКЛОПЕДИЈА СИГНАЛИСТИЧКИХ ИДЕЈА</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #241A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>(Слободан Шкеровић, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Поетика идеја: појмовник</i>, Еверест Медиа,
Београд, Београд, 2017)</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #241A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Слободан Шкеровић је
био један од аутора <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Речника Технологије</i>
који је био штампан у посебном броју (1–2) часописа <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Видици</i> 1980. године и привукао на себе велику пажњу. Објавио је две
есејистичке књиге: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Химера или Борг</i>
(2008) и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Вулканска филозофија</i> (2013).
У обема је изложио сигналистичке идеје и здушно их и аргументовано бранио.
Притом је његово мишљење било сасвим субјективно и могло се очекивати да га он
систематизује што је и урађено у <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Поетици
идеја</i> о којој пишемо. Овај <i style="mso-bidi-font-style: normal;">појмовник</i>
је мини енциклопедија сигналистичке мисли. Шкеровић је своје ставове подупро
многобројним цитатима, промишљено одабраним. Они нам показују каква је његова
лектира била, али и, у исто време, и ко су идејни преци са којима се
сигналистичко стварање умногоме слаже. Када је бирао оне које ће цитирати,
Шкеровић је, поред философа, укључио и научнике и писце, али и глумце,
политичаре, музичаре.... </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #241A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Овај појмовник се нуди
различитим промишљањима. Није важно само утврдити који су појмови добили
засебне јединице. Требало би погледати и који су појмови заобиђени и размислити
зашто се то збило. Требало би се замислити и над списком цитираних аутора.
Једнако и погледати колико пута је за нечијим делом посегнуто и уз које
јединице су одабрани цитати „прикључени“. Једном речи, добили смо појмовник
који је грађен на сигналистички начин. Као нека врста несумњивог подстицаја
могле би се узети есејистичке, посебно новије, књиге вође сигнализма Мирољуба
Тодоровића које се веома често своде на афористички, гномски издвојене мисли
самог аутора или оних аутора до којих је Тодоровићу било стало и за које је он
претпостављао да су његови идејни истомишљеници. </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #241A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Шкеровић се потрудио да
своје основне идеје о књизи о идејама изложи у уводном њеном тексту насловљеном
управо тако – „Идеје“. Наводимо кључне идеје које се у њему налазе: „Људско
биће утопљено је у океан идеја и било би добро да научи у шта се то увалио и
како се из тога ишчупати. [...] Идеје су у међусобно хаотичном односу...[...]
Никако се не слажем с тврдњом да постоји некаква Врховна идеја, или Бог, или
још горе – добра идеја. [...] `Систем` идеја мора да се схвати динамички...
[...] Идеје иду у јатима, чопорима, стадима, усамљене или пак као плаћене
убице, чекају у заседи, заскачу и убијају неопрезне. [...] Уопште, свака идеја
која успе да се наметне човеку, успева у томе тако што га претвара у роба.
[...] Развој технологије и науке највише је допринео, уз помоћ идеје о напретку,
јачању власти идеје над људима. [...] ... највећи непријатељ идеје јесте
знање.[...] Рад, средства рада, као и производ рада припадају идејама а не
човеку. / Ово је важно знати, иначе ће остати у власти идеје да је рад створио
човека (што је истина), те да се мора радити како би се живело (што је такође
истина). Али, истина је и то да је живот лоша ствар, да је живот патња, те да
се због тога ни не мора живети. [...] Идеје лажу. [..] ... кукавичлук је
основна особина свих идеја. [...] Једна идеја не може да влада свима, она увек
тражи `одабране`, стадо одређене сорте, које ће је беспоговорно<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>следити...“ (стр. 5–9) У оквиру првог кратког
сегмента књиге, уз „Идеје“, иду и одреднице „Вечити рат“, „Преношење знања“ и
„Идеја“. И из њих издвајамо неколике ставове који су кључни за Шкеровићево
мишљење о идејама којима је посветио своју књигу а које, директно или
индиректно, владају његовим белетристичким делима: „Једно и мноштво постоје
једновремено, у ствари у тачки садашњој, што заправо значи изванвремено“ (10);
„Једно и мноштво нису ни у каквом просторно-временском односу. Њихова једина
веза и разлика јесте знање“ (10); једно је – апстрактно, мноштво – конкретно,
„а знање је разлагање, разлучивање, анализа, разградња, деконструкција...“
(19); „Знање је антигравитација“ (11) и оно „не може да се преноси са субјекта
на субјект“ (11); „ ... једини истински рат (драма) води се између личности и
идеја, јер су идеје уљези који су својим триковима и подлостима успели да
овладају већим делом човечанства. Рат између идеја самих није `истински`, јер
је он њихова прирођена особина. Идеје немилосрдно насрћу и нападају а једина
одбрана од њих јесте – знање“ (12); „Идеје се јављају у области мишљења тј.
сећања, представљања. Идеје настају као последице чулности...“ (13); „Идеја је
универзални покретач.“ (13) <span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #241A;">Све остале одреднице су у склопу основног,
много дужег одељка насловљеног „Својства идеја“. Као додатак књиге штампано је
„Начело узрочности у будизму“ Чедомила Вељачића, одломак из његове студије
„Питања о носиоцу терета“, из којег је преузето дванаест „карика“ круга,
односно дванаест основних начела будизма.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #241A;">У одредницама „Својства идеја“ налазе се
неколике мисли чија је гномска снага несумњива (могу послужити као иницијална
каписла за писање засебних есеја): „Докле год постоји нагон (најочигледније код
писаца) да се објасни то о чему се пише, то значи да идеја још увек `ради` тј. брани
се, објашњава себе“ (15); „Идеја је живот“ (16); „Основна сврха језика јесте
камуфлажа, прикривање истине, исказивање неистина и завођење. Такође, језик је
препрека за стварно делање...“ (16); фашизам је „одбрамбени механизам идеје“
(18); „Будућност је омиљена представа идеја...“ (19); „Анализа је стање побуне“
(23); „Апстрактно је неразумљиво, несхватљиво и стога је једино могуће односити
се према њему ћутањем... [...] Апстрактно је оно што омогућује рад анализе (<i style="mso-bidi-font-style: normal;">мушки</i> или <i style="mso-bidi-font-style: normal;">активни принцип</i>)“ (25); „Свет је, прихвативши математику на месту
мудрости и филозофије, пристао на врховну власт лутрије – на самовољу
коцкара–банкара“ (26); „Бог је лихвар, банкар“ (27); „Воли свој бол јер неће
трајати довека“ (28); „У знању су сви подаци истовремени и на истом месту,
стога је знање изван области временског представљања“ (32); „Живот је Сотона“
(43); „Интернет је, данас, најближи комунистичкој утопији“ (49); „Језик је
истовремено стварање и уништавање, речи, смисла, веза и показивање начина на
који се то дешава. Језик је игра и потенцијал (моћ и сила)“ (53); „Незнање је
лепо, знање је ружно“ (59); „Идеје су људождери“ (61); „Песник започиње с идејом,
која је нејасна и једино означава расположење. Битно је да се почетна енергија
очува и увећава, а не да се потроши на описе и улепшавања. Деконструкцијом и
минимализмом, поетска енергија се увећава јер се она отима од окамењених
језичких и смислених склопова. Поезија, у суштини, мора да буде чисти
енергетски удар и да убије“ (74); „Рокенрол је Моби Дик“ (85); „На пример,
уколико песник примењује стохастички метод (деконструкцију асоцијативног низа),
десиће му се да у сну постане свестан трикова своје подсвести који сугеришу и
`намештају` исход сна“ (89); „Постоје два света. / Један, којег смо свесни као
чулног (телесног) и сходно томе протумаченог (емпиријског). / Други, који
настаје применом аналитичког метода на појаве свести, њега чине спозајни моменти
који постоје у области знања, ванчулне свести“ (90); „Музика, сликање,
вајарство, позориште, плес – све је то секс. Једино писање није“ (91);
„Сигнализам прати и претиче научну и друштвену теорију и праксу“ (92).<span style="mso-spacerun: yes;"> </span><span style="mso-spacerun: yes;"> </span><span style="mso-spacerun: yes;"> </span><span style="mso-spacerun: yes;"> </span><span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #241A;">Када је реч о цитатима (свака одредница се
окончава њима), између осталог, цитирани су писци научне фантастике попут
Филипа К. Дика, Аркадија и Бориса Стругацког и Реј Бредберија, Готама Буда,
глумац Силвестер Сталоне<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn1" name="_ftnref1" style="mso-footnote-id: ftn1;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #241A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[1]</span></span></span></span></a>,
читава серија писаца: Данте, Вилијам Шекспир, Фридрих Шилер, Вилијам Блејк,
Џорџ Гордон Бајрон, Виктор Иго, Шарл Бодлер, Волт Витмен, Езра Паунд, Пол
Валери, Олдус Хаксли, научници међу којима најчешће Алберт Ајнштајн и Никола
Тесла, философи од којих су најприсутнији Теодор Адорно, Мишел Фуко и Жан
Бодријар, Карлос Кастанеда, Сигмунд Фројд, Пабло Пикасо и читава плејада рок
музичара: Елвис Присли, Џими Хендрикс, Боб Марли, Боб Дилан, Курт Кобејн, Тупак
Шакур, најчешће цитиран међу њима – Џим Морисон... </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #241A;">Најдужи цитати су преузети од Станислава Винавера.
Тако, индиректно, Шкеровић указује на то како је писац „Манифеста
експресионистичке школе“ један од најавангарднијих писаца које смо икада имали.
У сваком случају, онај ко је теоријски промислио и осмислио авангардно деловање
у култури и уметности.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #241A;"><span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">И</span><span style="mso-ansi-language: #241A;">ме Мирољуба Тодоровића</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> је</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #241A;"> </span><span style="mso-ansi-language: #241A;">с разлогом оно којим се отвара списак цитираних
аутора, Шкеровић је пет пута посегао за цитатима из његових есеја. Наводимо их:
„Основа сигнализма је лудизам. Тај лудизам у сигнализму има своја два битна
аспекта. Он може бити математички, програмирани лудизам (теорија вероватноће,
кибернетичке машине, статистика, математичке табеле случајних бројева,
математичка кибернетика) и интуитивни лудизам спонтаног стваралачког духа“ (47;
уз одредницу „Игра“); „Распадање језика слично је распадању звездане материје“
(53; уз одредницу „Језик“); „Језик је основно оружје човека у свемиру“ (53;
такође уз одредницу „Језик“); „“Сигнализам је апсолутни експеримент у свим
уметностима“ (92; уз одредницу „Сигнализам“) и „Што је поступак отворенији,
самостваралаштво језика, у чијој је позадини један лудички агонизам, биће
израженије“ (99; уз одредницу „Стохастички метод“). <span style="mso-spacerun: yes;"> </span><span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #241A;">Највише цитата (седамнаест) Шкеровић је
„позајмио“ од Франца Кафке показујући тако како постоји тајна, али дубинска,
иако на први поглед никако приметна, веза између великана светске литературе и
једног од најавангарднијих покрета икада присутних на светској уметничкој
сцени: „Свака револуција испарава и оставља иза себе једино слину нове
бирократије“ (22); Често је безбедније бити у ланцима него слободан“ (27); „После
одређене тачке пређеног пута више нема повратка. То је тачка која се мора
досећи“ (34); „Предност вођења дневника је у томе што, уз велику јасноћу,
постајеш свестан промена које трпиш“ (37); „Не постоји ништа осим духовног
света; оно што зовемо чулним светом је Зло у духовном свету, а оно што зовемо
Злом је само нужност тренутка у нашем вечном развоју“ (39); „Жена, или
прецизније речено, можда, брак, је представник живота с којим би требало да се
сложиш“ (42); „Зло је све што одвлачи пажњу“ (45); „Искуство живота састоји се
од искуства које дух има о себи у материји и као материја, у уму и као ум, у
емоцији као емоција, итд...“ (50); „Да се Вавилонска кула могла направити без
успињања на њу, била би дозвољена“ (56); „Продуктивност је способна да учини
ствари које раније ниси могао“ (64); „Човек од дела натеран у стање мишљења
несрећан је све док се отуд не искобеља“ (65); „Могу ли те, онда, пољубити? На
овом јадном папиру? Могао бих исто тако да отворим прозор и пољубим ноћни
ваздух“ (75); „Религије се изгубе исто као и људи“ (85); „Тиранија или ропство,
рођени из шкртости, јесу два метода обуке од стране родитеља; сви степеници
тираније или ропства“ (86); „Места за скривање су безбројна, бекство је само
једно, али могућности за бекство, опет, има колико и места за скривање“ (90); „Један
од првих знакова почетка разумевања јесте жеља за смрћу“ (97); <span style="mso-spacerun: yes;"> </span><span style="mso-spacerun: yes;"> </span>„Дружење
с људским бићима води сагледавању себе“ (109).</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #241A;">Ко год убудуће буде пожелео са сигнализмом
ваљано да се упозна и да га разуме, Шкеровићеву <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Поетику идеја</i> никако неће смети да заобиђе. </span></div>
<div style="mso-element: footnote-list;">
<br clear="all" />
<hr align="left" size="1" width="33%" />
<div id="ftn1" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref1" name="_ftn1" style="mso-footnote-id: ftn1;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[1]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Један
цитат преузет од њега изузетно је снажан: „Мораш да покажеш своју душу, иначе
си само део опреме.“ (39)</span></div>
</div>
</div>
</div>
Slobodan Skerovichttp://www.blogger.com/profile/06036318715197087511noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7689294589374917196.post-73567304122867933102018-03-06T11:31:00.000-08:002018-03-06T11:31:00.074-08:00ЛИРСКА ДЕТЕЛИНА С ЧЕТИРИ ЛИСТА СЛОБОДАНА ШКЕРОВИЋА<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<!--[if gte mso 9]><xml>
<w:WordDocument>
<w:View>Normal</w:View>
<w:Zoom>0</w:Zoom>
<w:PunctuationKerning/>
<w:ValidateAgainstSchemas/>
<w:SaveIfXMLInvalid>false</w:SaveIfXMLInvalid>
<w:IgnoreMixedContent>false</w:IgnoreMixedContent>
<w:AlwaysShowPlaceholderText>false</w:AlwaysShowPlaceholderText>
<w:Compatibility>
<w:BreakWrappedTables/>
<w:SnapToGridInCell/>
<w:WrapTextWithPunct/>
<w:UseAsianBreakRules/>
<w:DontGrowAutofit/>
</w:Compatibility>
<w:BrowserLevel>MicrosoftInternetExplorer4</w:BrowserLevel>
</w:WordDocument>
</xml><![endif]--><br />
<!--[if gte mso 9]><xml>
<w:LatentStyles DefLockedState="false" LatentStyleCount="156">
</w:LatentStyles>
</xml><![endif]--><!--[if gte mso 10]>
<style>
/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:"Table Normal";
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-parent:"";
mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt;
mso-para-margin:0in;
mso-para-margin-bottom:.0001pt;
mso-pagination:widow-orphan;
font-size:10.0pt;
font-family:"Times New Roman";
mso-ansi-language:#0400;
mso-fareast-language:#0400;
mso-bidi-language:#0400;}
</style>
<![endif]-->
<br />
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">ЛИРСКА ДЕТЕЛИНА С ЧЕТИРИ ЛИСТА</span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">СЛОБОДАНА ШКЕРОВИЋА</span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>У оквиру библиотеке
„Сигнал“ објављено је 2014. године коло с делима Слободана Шкеровића.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn1" name="_ftnref1" style="mso-footnote-id: ftn1;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[1]</span></span></span></span></a>
Поред блог романа <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Кофер</i>, штампане су
четири песничке књиге: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Јета * Буди се,
Будни * Јерихонска мануфактура</i>, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Књига
о Моритому</i>, научнофантастична хаику поема <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Бизарни космоплов</i> и роман-поема <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Пројекат
Брандом</i>. Наумни смо да прибележимо понешто о песничким књигама овог
сигналисте. Њима се он, без икакве сумње, обрео дефинитивно у самом врху
сигналистичке поезије и показао како неко за значајног песника може бити
сматран само онда ако пише – и онда када авангардист јесте – онако како нико
пре њега и нико упоредо с њим није писао и не пише.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>„Јета“ је поема настала
1984, поема „Буди се, Будни“ написана је 2007, а збирка песама <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Јерихонска мануфактура</i> 2006. године. Све
су се – пошто се међу њима прилично лако да утврдити чврста унутрашња веза –
обреле у заједничком тому. „Јета“ има „клизну“ риму и особен лирски ритам који
је приближава песмама које су писали српски авангардни песници после Првог
светског рата, Милан Дединац, на пример. И у њој, као у готово свим песмама
аутора о којем пишемо, у игри су планете и фантастичан живот који се на њима
одвија. Могли бисмо је, додуше сасвим условно, назвати сигналистичком баладом. Она,
сасвим издалека, успоставља додире са многобројним познатим, славним
романтичарским баладама. Основни стих поеме је осмерац, али има честих
одступања од њега, те он постаје сасвим грцав, искидан, онакав каквим се
офантастичено најбоље и опева, пошто је сваки отклон од уобичајеног уједно и
призив неочекиваног, а фантастичног без необичног једноставно ни нема. Оно што
на авангардност у овој поеми „мирише“ промена је фонта којим су поједини
стихови прибележени. Испитивање стихова у којима се од уобичајеног фонта
одступа, који тако постају наглашени, у поеми тек предстоји. Они су она
унутрашња, помало прикривена, њена стиховна кичма. Они који су прибележени
већим фонтом творе засебну „песму“ (исту бисмо могли изнаћи попишемо ли и оне
стихове који су мањим од основног фонта записани) коју овде наводимо:</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;">а он скочи / узвик срочи и широко разрогачи<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>/ очи!!! // а зашуми лишће густо / а наиђе
отуд крдо свиња /</i> (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">и књежевску
ћерку просе</i> / (...) <i style="mso-bidi-font-style: normal;">/ а малић ми
одговори</i> / (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">и у кући беше сама
/</i> (...) <i style="mso-bidi-font-style: normal;">/ један црни кучак /</i> (...)
/ <i style="mso-bidi-font-style: normal;">и крештави један сврачак / а ручасмо
сос од печурака</i> / (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">и будући да
је клопа била лака</i> / (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">срећни
што смо ту где јесмо / и причасмо неке приче / и сазнасмо што се пута нашег
тиче /</i> (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">а жена нам она рече /
проведите овде вече /</i> (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">јер
ноћи су овде свеже / са планине ноћу /</i> (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">и чују се зверски звуци</i> / (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">и низ леђа трнац лази / с дрвета се чворноватог</i> / (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">а под ногом крца пуца</i> / (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">молећиво она каза</i> / (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">па пописмо крчаг вина / а у вину беше
чаролија / и нађох се усред неког</i> / (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">и помало беше мучна</i> / (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">и
зачу се топот коња /</i> (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">и ја
скочих са кревета</i> / (...) <i style="mso-bidi-font-style: normal;">/ гле! човека!
/ запали се пламен свеће / ах несреће! /</i> (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">да се креће!</i> / (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">и кад
дође зора рујна /</i> (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">и кад
трачак сунца сине / тад угледах стубић дима / биће добро преноћиште / да ме
ноћна мрза мине /</i> (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">и када му
приђох ближе /</i> (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">па ми поздрав
здраво рече /</i> (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">на дугачки
ражањ меће / младо јагње да се пече /</i> (...) / ... <i style="mso-bidi-font-style: normal;">сочна јагњетина</i> / (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">ја
му рекох своју причу /</i> (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">из
трбуха лав урличе /</i> (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">и на мене
гласно виче /</i> (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">и коње ћеш
стићи тешко / јер ти мораш ићи пешко!</i> / (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">када пређем превој /</i> (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">иза
првог већег брда / угледаћу силна крда</i> / (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">видећу и много коња / и чувара коњаника</i> / (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">што чувају бројна стада</i> / (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">једно топло тешко ћебе /</i> (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">и бич даде ми велможни</i> / (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">те ја пођох</i> / (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">у лудачком своме</i> / (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">хоћу ли и како моћи / прећи превој / што се
пречи /</i> (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">и како ћу силан нанос
/ снега проћи /</i> (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">и на очи сан
ми паде /</i> (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">ал ми дође нека
сила / и снагу ми чудну даде /</i> (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">међу
собом да се сколе</i> / (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">и одмах
се зачу вика /</i> (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">крду слична /
роктава и безоблична /</i> (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">јашући
кроз земљу красну /</i> (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">нађох се
у неком селу / ... од жутог блата /</i> (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">и дечицу сиромашну / сирочиће сиротана /</i> (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">и рече ми церећи се /</i> (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">могу стићи за два сата /</i> (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">крчмарица доскакута</i> / (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">ал се сетих оне ноћи /</i> (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">а она ми рече: малавина / а градић је
мерделина</i> / (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">причу / оставих
ту крчму бедну / и градић тај славног</i> / (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">и зађох у шуму једну / законачих онде тада / а у сан ми дође / </i>(...)
/ <i style="mso-bidi-font-style: normal;">човечуљак неки</i> / (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">све што ти се сада пречи</i> / (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">ко год да ти се избечи /</i> (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">и зазврча као зврчак /</i> (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">и смрћу их тад задужих / те у часу правом
заждих / кад већ хтеше /</i> (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">победничким
смехом</i> / (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">једно птичје јаје
паде /</i> (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">сунце мало јаче сину</i>
/ (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">нађох је у једном делу</i> /
(...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">градић расу / предграђа му беху
од дрвета /</i> (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">а кад приђох
ближе центру</i> / (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">пресече ме
звук машине</i> / (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">тврдим зидом
ограђена</i> / (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">да л` те нешто
странче</i> / (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">погледах га испод
веђа</i> / (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">човечан је колко
нечија</i> / (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">слабо чак и говори</i>
/ (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">али сунце већ је згасло /</i>
(...) /<span style="mso-spacerun: yes;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;">зато часно / да у мојој кући ноћас</i> / (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">и кобила биће услужена /</i> (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">а кућа му беше</i> / (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">и у
кући беше много жена / брандон поче да</i> / (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">ова кућа / уточиште од свемирских</i> / (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">а ко да ме овде нађе! /</i> (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">за
лађе</i> / (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">и прича му беше слатка</i>
/ (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">беоњача подливена</i> / (...) /
<i style="mso-bidi-font-style: normal;">и рече ми: пор ла муерта</i> / (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">овде је ово почетак</i> / (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">ја имам овде уређаје</i> / (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">свих сазвежђа</i> / (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">и женама оним рече /</i> (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">и одећа беше лака</i> / (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">и настави он да прича</i> / (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">донесоше ђаконије</i> / (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">чоколаде</i> / (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">и рече ми</i> / (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">како ти
се чини овде</i> / (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">па га чврсто
руком</i> / (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">и оком ме начас мрзне</i>
/ (...) / ... <i style="mso-bidi-font-style: normal;">усна скочи</i> / (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">а скоро ће пола ноћи / мада је у мојој моћи
/ </i>(...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">повешћу те ако хоћеш</i> /
(...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">и устаде врло чило / ах видећеш </i>/
(...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">пођо` и рекох му / вођо</i> /
(...) <i style="mso-bidi-font-style: normal;">и зачу се намах граја</i> / (...) /
<i style="mso-bidi-font-style: normal;">пробити тмину што се пречи</i> / (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">прећи /</i> (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">исплићу усуде /</i> (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">прозебо
начас одбих</i> / (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">сећи?</i> /
(...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">следујућ спас му</i> / (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">крочих у амбис / где губим чврсто</i> /
(...) / (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">рече: тамо су приче</i> /
(...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">скривен те чекао овде /</i> (...)
/ <i style="mso-bidi-font-style: normal;">људи су течност /</i> (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">смрти завичај?</i> / (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">длан! човече / пролете ноћ</i> / (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">горко ми изрећи реч</i> / (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">започе киша / и парчад покри бар</i> / (...)
/ <i style="mso-bidi-font-style: normal;">несрећом том што се</i> / (...) <i style="mso-bidi-font-style: normal;">беше већ сасвим хладан</i> / (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">и само плач ничице</i> / (...) / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">видех и чух</i>.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Ова „песма“ „покрива“
„причу“ која је основна прича поеме која је пред нама. Њена, апејронистичка,
искиданост и „изломљеност“ једнака је са оном која је једна од карактеристика
сигналистичких песама уопште.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Песник се служи, додуше
ретко, и шатровачким речима. Твори потенцијалне неологизме: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">врдалам, мрза</i>. Јављају се јунаци који су
понекад актери и других Шкеровићевих песама и поема: Брандон и Морандо, али и
Јорик (шекспировски?) и Алтам Ира (тако себе именује песнички субјекат поеме
јасно алудирајући на пећину која је сачувала праисторијске цртеже). </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Поема „Буди се, Будни“
настала је двадесетак година после „Јете“ и њена композиција је сасвим
другачија. Састоји се од неколиких „песама“ које имају курзивом и болдом
истакнуте наслове. Стихови су јој веома кратки а ритам убрзан, каскадан,
налик<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>на онај који се налази у лирским
остварењима експресионистичких песама. Испевана је у другом лицу. Речи су и
сада шатровачке (нпр. <i style="mso-bidi-font-style: normal;">фуњара</i>). Опет
има, потенцијалних, неологизама: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">рановати,
сароб, уједач</i>. Има и архаизама: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">движеније</i>.
</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;">Јерихонском мануфактуром</i> врве Шкеровићеви галактички јунаци:
Моритомо, Брандон, Хаилас, Завијер, Џо, Галис, Петрис, Рокас, Осмос,
Десмос.<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>У игру се убацују и неки од
класичних песника светске поезије и философа попут Зенона, Платона, Аристотела,
Демокрита, Диогена, Баша, Блејка... Ту је и јунак <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Епа о Гилгамешу</i>: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Чудни Енкиду
/ С ћубом / Пострада од Курве Иштар / Кћери Божје</i> („Господар живота“).<span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">Ова збирка је заправо изломљена / парцелисана
поема сасвим налик другим Шкеровићевим поемама. Шкеровић је поему ставио на
сигналистички кауч и покушао, и успео, да је усмери различитим песничким шинама
показујући како је она једна од основних лирских монада свеколиког сигнализма.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Богата је „пригушеним“
експериментисањем. Галактички јунак Брандон <i style="mso-bidi-font-style: normal;">вежба
хаику</i> („Брандонови вантелесни кораци“). У поприличном броју песама постоји
унутарпеснички дијалог / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">су-коб</i>
графички оцртан тако што се песма састоји од делова штампаних нормалом и оних
који су у курзиву. Песма „Брандонови вантелесни кораци“ завршава се – у
заградама исписаним – <i style="mso-bidi-font-style: normal;">наставиће се</i>. Песма
„Трансфер пирамида“ одређена је као <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Хаиласов
хаику</i>, а састоји се заправо од седам, односно осам (ако и последњи сегмент
који има четири стиха, а последњи је само једна реч – <span style="mso-spacerun: yes;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;">зри</i>,
као хаику прихватимо) хаику песама. У заградама је уз песму „Доручак код
Епифаније“ прибележено: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">говори Киш</i>.
„Пећинска уметност“ је по песнику <i style="mso-bidi-font-style: normal;">интермецо</i>.
Последња песма збирке „Криптеја“ одређена је као <i style="mso-bidi-font-style: normal;">уводна тајна</i>. <span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Потенцијални неологизми
су: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">каћиперковић, недевица</i> и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">телоугодни</i>. Издвајамо два деминутива /
хипокористика: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">пупчић</i> и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">чмарчић</i>. </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Песничке слике су и
критичке и натуралистичке: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Незнање<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn2" name="_ftnref2" style="mso-footnote-id: ftn2;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><b style="mso-bidi-font-weight: normal;"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[2]</span></b></span></span></span></a> се
брани пушкама</i> („Брандонови вантелесни кораци“); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">У дивљини стада / Утопија излази на чмар</i> (Исто). </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;">Књига о Моритому</i> има пододредницу <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Моритомова егзегеза</i>. И термин <i style="mso-bidi-font-style: normal;">књига</i>
и термин <i style="mso-bidi-font-style: normal;">егзегеза</i> доводе ову
Шкеровићеву збирку у везу са <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Библијом</i>
и тако она постаје апокрифно, планетарно јеванђеље. (Додуше, први од ових
термина асоцира на читаву серију<span style="mso-spacerun: yes;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;">књига </i><span style="mso-spacerun: yes;"> </span>које се налазе у <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Старом завету</i> – православци их имају 39.) Као њени јунаци појављују
се ликови који се „селе“ диљем Шкеровићевог песничког и прозног опуса: Моритом,
Џо, Иона, Ракшаса, Лобо Завијер, Хаилас, Емералд, Роџер, Лазулија, Ши Лин,
Занг, Брандон, Барон, Тереза. Ту су и: Ло-Џингоб, Електрон, кап`тан`ца Џејнвеј,
али и Каин, Левијатан, Тутанкамон, Рафаел, Питер-Пол Рубенс, Ромео и Ђулијета,
Шекспиров Просперо, Маркиз де Сад, Чарлс Дарвин, Никола Тесла... <span style="mso-spacerun: yes;"> </span><span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">Песник користи читаву серију шатровачких речи: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">заврљачити, звекнути шамарчину, зврндати,
зобати кокице, зујати градом, истрћене гузице, опаучити, прдеж, присмрдети,
пркно, пурњати, раскокан, расцопан, сикица, табати, чвркнути пикавац</i>. Ту су
и народске синтаксичке конструкције типа: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">што
нико не мож` да разуме</i> („Дубинске вибрације“). Памтимо један деминутив /
хипокористик: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">мозгић</i>. Песник
прибегава речима преузетим из научног вокабулара: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">генератор, квазар, копирајт, логистика, лубрикант, морфогенетски,
нанитоидни, протуберанца, семпловање, скалар, тераформирање</i>... Има интересантну
полусложеницу <i style="mso-bidi-font-style: normal;">кроки-анђео</i> и неколико
(потенцијалних) неологизама: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">једнотачка, главоловац,
мултиобличје, унутарврсни</i>. <i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-spacerun: yes;"> </span></i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">Памтљиве су синтагме: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">информатичке вагине</i> („У шетњи с Електроном“) и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">реске звезде</i> („Како је Моритомо тражио и нашао Осмоструки пут“),
једнако као и следеће песничке слике: <span style="mso-spacerun: yes;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;">штипкање и трљање мозгова</i> („Шта је све
казао Моритомо пре него што је умро“); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">радосно,
огрезло ништавило душе</i> (Исто); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Док је
смрт лепршава марама што милује / По врату / И галопира</i> (Исто); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Тад из Глуцикла излете лептири / На хиљаде
њих / Безброј Ромеа и Ђулијета!</i> („Скиквик и змај Глуцикл“); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">живот је каденца</i> (Исто); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Терористи падају / По телу им трешње</i>
(„Васионско легло конотације“); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Ђаво је
измислио Бога</i> (Исто); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Ветар је
нервозна вододерина</i> („Ал, презирем терминалне станице“); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сукља мач из скамије</i> („Каква је свест
тананих оркана“); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Бајонет је урлао</i>
(„Моритомова црева“); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Темпо снова отресао
цекин</i> (наслов песме); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Исукао сам
катану / Бацио коцке / Божја рука је посегла / За пленом / И ја сам је одсекао</i>
(„Звезда у бунару“); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Док је обилазио
Галаксију / У потрази за чудесима / Џо сретне Моритома / Прикованог за крст / С
омчом око врата и коцем / У задњици</i> („Инквизиција је део Правде“); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Камен јесте чврст, ал је попара!</i> („Техника
одлажења“); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Гле, како дивно мирише, ко
напалм / У рано јутро!</i> („Венац за Мацухару“); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Идеје су свест, закључи Моритомо, / Нарочито кад су мртве</i> (Исто); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">А од чега болујеш? / Запита радознао / Мртав
сам, одговори Моритомо</i> („Моритомо и Тереза“).</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">Рима је сасвим ретка: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Из мастионице, вије се облак / Неприметно у дужице, / Џо уцртава дрвеће
у лице / Равнице // Смрт буду птице</i> („Блејк у пола ноћи“) или <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Туга је плакала / Радост је скакала</i>
(„Васионско легло контаминације“).</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">Врши се „укидање“ пола лирских „јунака“: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">А нећеш имати ни воље / Нити ћеш видети било
какав смисао у / Томе да се зближиш с тим/том другим/другом / Собом, па чак ни
да / Макар мало саосећаш с њим-или-њом</i> („Фрактални дисконтинуитет“). </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Поједини стихови сасвим
су „есејистички“. Наводимо само један пример, преузет из песме „Фрактални
дисконтинуитет“:</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;">У крајњој линији, овакво обитавалиште</i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Је
привремено и има одређену</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Улогу
тек као назнака неминовног</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Преласка
у другачију врсту</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Постојања,
која, истичем, није налик</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Животу
на овој или другој Земљи</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Разлучимо,
стога, оно што је ствар</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Укуса,
сензибилитета или стечених</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Склоности,
од оног што заиста</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Омогућује
пријем у заједницу</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Еонаца</span></i><span style="mso-ansi-language: #281A;">...</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Песник поједине своје
песме „снабдева“ одредницама. Тако је „У шетњи с Електроном“ <i style="mso-bidi-font-style: normal;">феромон ЛСД</i>, „Фрактални дисконтинуитет“ <i style="mso-bidi-font-style: normal;">дискурс</i>, „Скиквик и змај Глуцикл“ <i style="mso-bidi-font-style: normal;">фантазија</i>, „Резонанца и интерференција“ <i style="mso-bidi-font-style: normal;">метафизички СФ</i>, „О разбијеним звечкама“ <i style="mso-bidi-font-style: normal;">о одрастању и деконструкцији</i>, „Блејк у
пола ноћи“ Хајне <i style="mso-bidi-font-style: normal;">почива</i>, „Свемир од
картонских кутија“ <i style="mso-bidi-font-style: normal;">колаж, рефлексија</i>,
„Дубинске вибрације“ <i style="mso-bidi-font-style: normal;">метаморфичка и
„ретроградна“ еволуција</i>, „Краљ Боб и прашњави дим“ <i style="mso-bidi-font-style: normal;">скица за акварел</i>, „Нежно, у Паклу“ <i style="mso-bidi-font-style: normal;">синкопа</i>, „Васионско легло контаминације“ или <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Суматра</i>, а „Ослобађање Занг“ <i style="mso-bidi-font-style: normal;">А
као Хајзенберг</i>. Овим поступком песме се амбивалентно „тумбају“. Понекад се
доводе у далеку везу са песничким предлошком, што је, на пример, случај када је
знаменита песма „Суматра“ Милоша Црњанског у питању.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Наводимо читаву песму,
квази-хаику, „Шта би с веверицом?:</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;">Шума се запалила а веверица је</i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Чувала
своје орашчиће и страдала</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>На
дужности</span></i><span style="mso-ansi-language: #281A;"></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Цитирамо још један,
овај пут с метафизичким набојем – „Опстанак врсте“:</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;">Има ли неки свитац</i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Који
није светлео</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>После
смрти?</span></i><span style="mso-ansi-language: #281A;"></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Песма „Електрично море“,
из које исијава галактички хумор, овако изгледа:</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;">Море је било аритмично</i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Мало
сам се нагутао јегуља</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>А
онда сам запливао</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>И
преживео</span></i><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Научнофантастична хаику
поема <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Бизарни космоплов</i>, написана од
12. до 18. фебруара 2010. године, састоји се од педесет три хаику песме које су
„насловљене“ словима / знацима винчанског писма. Тако је сигналистички писац
довео у везу вероватно најстарије познато људско писмо са далеком будућношћу
или космосом, у најмању руку. То је „покрио“ и насловом књиге. Неколике песме
су покушај да се лирски ослика знак који се у наслову налази. Наводимо неколике
хаику песме које су, по нама, најбоље у збирци:</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;">Прво и последње / Одраз у простору / Вејавица;</i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Свемирска
интелигенција / Пуши цигару / Пије кафу;</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Радују
се уста: / Грдобина / Глад;</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Нептунову
награду за / Поезију / Освоји грбави кит!;</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>У
овој галаксији / Паунице тетовирају / Девојке;</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Нежни
бели лептирови / Кипе / Из гаравог котла;</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Не
знам им имена... / Плави гроздови / Згромљених звезда; </span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Цвет
лети пчелом / Пчела мирише цветом/ Звезда гори угашено; </span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Честице
Сунца / Су / Веверице;</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Бикови
ричу / Лавове у / Ноћи;</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Из
уснуле баре / Праћакну се / Месец</span></i><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 2;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>У неким песмама
присутни су било рима било асонанца.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Потенцијални неологизми
су: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">звездоплов, мраколомац, ногоглавац</i>.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Уз Мирољуба Тодоровића,
посебно појавом ове збирке, Слободан Шкеровић постаје најбољи хаиђин
сигналистичке оријентације. Обојица песника показују како је хиперавангардан
покрет, какав несумњиво сигнализам јесте, у стању да, без великих тешкоћа,
„прогута“ (тако што је себи прилагођава) једну од најтрадиционалнијих песничких
врста. У њиховим рукама она сасвим сигналистички светли.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;">Пројекат Брандон </i>Слободан Шкеровић је теоријски одредио као <i style="mso-bidi-font-style: normal;">роман-поему</i>. Тако га је довео у везу с
чувеним <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Јевгенијем Оњегином</i>
Александра Пушкина, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Мртвим душама</i>
Гогољевим, романима руског симболисте Андреја Белог, кратким постмодернистичким
романом <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Москва-Петушки</i> Венедикта
Јерофејева, кратким романима Петера Естерхазија... У сваком случају, придодао
је још једну жанр одредницу сигналистичкој поетици.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>У овом свом поетском
тексту Шкеровић се поново послужио неколиким техникама које је већ био
употребио и у неким другим својим делима: комбинацијом / сукобљавањем стихова
писаних нормалом са онима који су у верзалу, давањем наслова појединим
„поглављима“ романа, исцепканошћу композиције налик на ону која се могла раније
наћи нпр. у кубистичкој прози и у многим авангардним отварењима, увођењем
јунака који су присутни у великом броју других његових поетских дела... <span style="mso-spacerun: yes;"> </span>И у овој књизи поједини одељци романа имају
поднаслове: „Планета Ли Кун и Бели Свемир“ <i style="mso-bidi-font-style: normal;">ажурирање
Великог Брата</i>, „Овако је било...“ <i style="mso-bidi-font-style: normal;">интермецо</i>,
„Галиа“ <i style="mso-bidi-font-style: normal;">гама и бета информација</i>,
„Барок, Давид-фуфица“ </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #241A;">intervista </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">за Тајну историју уметности</span></i><span style="mso-ansi-language: #281A;">, </span><span style="mso-ansi-language: #241A;">„Емпиријум“
<i style="mso-bidi-font-style: normal;">string-art</i>, „Ендорфинска катарза“ <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Брандон упознаје демоне</i>, „Анри“ <i style="mso-bidi-font-style: normal;">археологија презента</i>, „Симулакрум“ <i style="mso-bidi-font-style: normal;">проклетство досаде и блаженство доколице</i>,
„Роботи пажљиво слушају“ <i style="mso-bidi-font-style: normal;">слушањем
нападају</i>, „Магнет у крви“ <i style="mso-bidi-font-style: normal;">енформел
акварел</i>.<span style="mso-spacerun: yes;"> </span><span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;">Пројекат Брандон</i> има двадесет пет певања.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Саставни део су му и
неколике илустрације: Микеланђелово <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Буђење</i>,
Роденов <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Ирис</i>, Донателов <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Давид</i>, Шкеровићева <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Борбa</i>, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Tropiks</i> Хенри
Милера и </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #241A;">Buckyballs</span></i><span style="mso-ansi-language: #241A;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">(илустрација НАСЕ). <span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Јунаци су они које смо
већ сретали у другим Шкеровићевим остварењима: Брандон, Џо, Иона, капетан
Зубибар, Барон, Галиа, Антон, Тамас, Анри, Роџер, Моритомо, Исаак. Важи то за
понеког од споредних јунака: Зевс, Зенон, Буда, Донатело, Микеланђелов Давид,
Рубенс, Шекспиров Просперо, Господин Барок, Јоахим фон Рибентроп, Вилхелм Рајх...
У збирци је и песма „Шекспир у Тамном вилајету“.<span style="mso-spacerun: yes;"> </span><span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Радња се дешава, између
осталог, и на Арктурусу, Еону, Блер Алфи, Капону, у Пећини... Бојни планетарни крсташ
назван је <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Платон</i>. </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Проширена је ниска
шатровачких речи: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">вуцарати се, гиљати се,
контати, одапети, ондак брале, опаучити, распиштољен, фаца, фуфица, шацнути,
шмугнути</i>. Песников шатровачки вокабулар, ипак, неизмерно је ужи него онај
Мирољуба Тодоровића који је и творац читаве серије новошатровачких речи, за
разлику од Шкеровића који се задовољава постојећим.<span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Поново имамо „народске“
формулације типа <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Са све ову аналитику</i>
(„Арктуранска заврзлама“).</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Као (потенцијалне)
неологизме истичемо: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">времепростор,</i> <i style="mso-bidi-font-style: normal;">звездоплов, керберчић, металоозбиљни, не-жаба,
плавотраваш, ракетоплан, роботкица, свемирпловни, црманце</i>.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Песник се служи и
унутрашњом римом за шта наводимо следећи пример: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Кад, гле! Отуд неко гре</i>... („Шекспир у Тамном вилајету“). </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Издвајамо следеће
поетске слике: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Из мехура времепростора</i>
(„Недостајућа константа“); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Чланови посаде
/ Сортирани по деловима / Сестра и два брата / Нанизани на жицу / С омчом око
врата</i> („Недостајућа константа“); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Кажу
да се космос растеже као / Жвакаћа гума // Толико о природи космоса</i>
(„Ширење космоса“); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сударају се и Брандон
га прими у себе</i>... („Ширење космоса“); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Ја
мислим да је овде свемир дрогиран</i>... („Арктуранска заврзлама“); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">једна нула међу вихорове</i> („Оловечење
Брандоново“). <span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Цитирамо хаику „Магнет
у крви (енформел акварел)“:</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;">Крв је робота</i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Намагнетисана</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Јава</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Шкеровићеве песме су
–<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>овај пут и више него раније –
„дијалошке“. </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Требало би упоредити
Шкеровићеве романе и његову поезију. Иста им је матица. Исти јунаци. Исти
простор. Иста концепција „времена“. И романе и песме требало би сагледати и
пишчевим теоријским наочарима. Постоји несумњива хомогеност, и тематска и
структурална, и стилистичка, његовог дела.<span style="mso-spacerun: yes;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>После овог, свог, кола
„Сигнала“, Слободан Шкеровић је постао, уз Мирољуба Тодоровића и Илију Бакића,
најпродуктивнији сигналиста, а могао бих да напишем – и урадићу то – и један од
оних који су запосели сам врх сиганлистичког стварања уопште. Његово поето-експериментисање
довело је до освајања нових, дотада неосвојених, простора сигналистичке
галаксије.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 9;"> </span><span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
<div style="mso-element: footnote-list;">
<br clear="all" />
<hr align="left" size="1" width="33%" />
<div id="ftn1" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref1" name="_ftn1" style="mso-footnote-id: ftn1;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[1]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">И
раније, 2013. године, у оквиру исте библиотеке појавило се такође коло са
Шкеровићевим књигама. Тада су штампана два романа: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Земљофобија</i> и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Невидљиви Марс</i>,
две песничке збирке: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Јерихон, Јерихон и
поеме Крома и Смрт паперја</i> и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Дроздови
у Паклу</i>, као и есејистчка књига <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Вулканска
филозофија</i>. О тим књигама сам писао у тексту „Вулканска поезија Слободана
Шкеровића“ који се налази и у овој књизи.</span></div>
</div>
<div id="ftn2" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref2" name="_ftn2" style="mso-footnote-id: ftn2;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[2]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Шкеровић
пише: „Знање не убеђује, знање – удара. У знању је количина информација
променљива. Геније непрекидно сакупља знање и увећава своју интелигенцију. Онај
који престане са сакупљањем знања, верујући да је остварио свој циљ, неминовно
пропада. И губи интелигенцију. (...) Знање је лично искуство и стиче се
применом анализе.“ (Слободан Шкеровић, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Поетика
идеја: појмовник</i>, Еверест Медиа, Београд, 2017, 46)</span></div>
</div>
</div>
</div>
Slobodan Skerovichttp://www.blogger.com/profile/06036318715197087511noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7689294589374917196.post-16963418574170384672018-03-06T11:02:00.003-08:002018-03-06T11:02:36.058-08:00ХУМОРНИ СИГНАЛИЗАМ ФРАНКА БУШИЋА<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<!--[if gte mso 9]><xml>
<w:WordDocument>
<w:View>Normal</w:View>
<w:Zoom>0</w:Zoom>
<w:PunctuationKerning/>
<w:ValidateAgainstSchemas/>
<w:SaveIfXMLInvalid>false</w:SaveIfXMLInvalid>
<w:IgnoreMixedContent>false</w:IgnoreMixedContent>
<w:AlwaysShowPlaceholderText>false</w:AlwaysShowPlaceholderText>
<w:Compatibility>
<w:BreakWrappedTables/>
<w:SnapToGridInCell/>
<w:WrapTextWithPunct/>
<w:UseAsianBreakRules/>
<w:DontGrowAutofit/>
</w:Compatibility>
<w:BrowserLevel>MicrosoftInternetExplorer4</w:BrowserLevel>
</w:WordDocument>
</xml><![endif]--><br />
<!--[if gte mso 9]><xml>
<w:LatentStyles DefLockedState="false" LatentStyleCount="156">
<w:LsdException Locked="false" Name="Default Paragraph Font"/>
</w:LatentStyles>
</xml><![endif]--><!--[if gte mso 10]>
<style>
/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:"Table Normal";
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-parent:"";
mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt;
mso-para-margin:0in;
mso-para-margin-bottom:.0001pt;
mso-pagination:widow-orphan;
font-size:10.0pt;
font-family:"Times New Roman";
mso-ansi-language:#0400;
mso-fareast-language:#0400;
mso-bidi-language:#0400;}
</style>
<![endif]-->
<br />
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<b style="mso-bidi-font-weight: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">ХУМОРНИ СИГНАЛИЗАМ ФРАНКА БУШИЋА</span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>(Франко Бушић, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Чаробнице Црвенкапичина</i>, Еверест Медиа,
Београд, Међународна културна мрежа „Пројекат Растко“, Београд, 2017)</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Франко Бушић је
сплитски песник и сликар, председник „ДАДАнти“ – Удруге за промицање Експерименталне
Умјетности у Сплиту од њеног оснивања 2011. године Члан је Друштва хрватских
књижевника и Удружења књижевника Србије. Имао је 65 самосталних ликовних
изложби, извео 97 перформанса, глумио у 9 позоришних представа. Објавио је
дванаест књига: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Разнесло ти бо преклето
бучо</i> (превод на словеначки Јуриј Худолин и Иво Антич, 1998), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Постбалканец </i>(електронска збирка прозе,
превод на словеначки </span>Namita<span style="mso-ansi-language: #281A;"> </span>Subiotto<span style="mso-ansi-language: #241A;">, 2000), </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">Нитко нитков као ја</span></i><span style="mso-ansi-language: #281A;"> (2001), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Заборављена
лутка / </i></span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #241A;">Forgotten doll / Pozabljena lutka</span></i><span style="mso-ansi-language: #241A;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">(хаику,
2002), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Постбалканац</i> (2003), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">НАДреализам је подДАДА</i> (2006), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Морана</i> (превод на словеначки Иво Антич,
2012), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">То су моји дукати</i> (2012), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Нитко нитков као ја</i> (скраћена верзија
хрватског издања, Београд, 2012), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Остани
ноћас дома</i> (2012), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Секрет Протуконклава</i>
(2014) и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Маме су лагале</i> (избор </span><span style="mso-ansi-language: #241A;">underground </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">поезије, 2014). Осим <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Постбалканца</i>
(словеначке и хрватске верзије), све остале Бушићеве књиге доносе поезију
(једна од њих хаику песме). Неколике су штампане (чак и у првим издањима) на
словеначком језику. Поред Словеније, Франко Бушић је веома присутан и у Србији.
Остварио је узајамну сарадњу с Дејаном Богојевићем, уредником ваљевског <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Акта</i> и мултимедијалним српским
уметником, припадником сигналистичког покрета. Сам Бушић се, такође, сигнализму
прикључио. После објављивања прилога у неколиком сигналистичким зборницима<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn1" name="_ftnref1" style="mso-footnote-id: ftn1;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[1]</span></span></span></span></a>,
сада се појавила, као педесет осма књига библиотеке „Сигнал“, књига његових
изабраних песама којом се, и званично, сигнализму придружује. Изборник је
приредио Слободан Шкеровић бирајући Бушићеве песме из три његове песничке
збирке: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">НАДреализам је подДада</i>
(2006), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Остани ноћас дома</i> (2012) и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Секрет Протуконклава</i> (2014). У књизи је
и Шкеровићев кратки уводни текст „То да Монику није јебао Бил, знамо ли ми
то?“, а ту су и његова три, још краћа, прилога којима је пропратио сваку од
збирки из којих је преузео Бушићеве песме. Сваки од њих је насловљен са
„(кључеви)“. Збирка садржи такође и поговоре који су се појавили у збиркама
које су биле предложак избора. Када је о првој реч, у питању је текст „Вид
аутентичне поезије“ Дејана Богојевића, другој – „Приопћаји богатог Белзебуба“
Жељка Баришића, а трећој – „Нема стрипера до </span><span style="mso-ansi-language: #241A;">voodoo </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">лептира“ Андрије
Црнковића. Шкеровић је Бушићев надреализам одредио као „магритовски
супериоран“. (стр. 12) Подсетио нас је како су сигналисти „изједначили“
парафразу и цитат. Потцртао како „код Бушића панк и Ид иду заједно“. (46) </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">Бушић се у књизи <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Чаробнице Црвенкапичина</i> представио и са шест визуелних песама. Пред
нама су колажи који су за „грађу“ узели новинске исечке и рекламе из периода
између два светска рата и самог рата. Творе специфичан видео-циклус, поприлично
различит од оних који су дело других песника визуалиста.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">Франко Бушић је занимљива литерарна појава, пре
свега када се има у виду како је хрватска поезија прилично тешко, посебно када
је о надреализму, на пример, била реч (осим Драга Иванишевића, хрватски
надреалист је једино Радован Ившић који је живео у Паризу; надреалистички
трагови се, наравно, могу открити и у песништву Тина Ујевића и, посебно,
послератних песника попут Весне Парун или Јурета Каштелана),<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>прихватала оно што је било авангардно,
нарочито онда када је то авангардно било потпуни </span><span style="mso-ansi-language: #241A;">novum.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn2" name="_ftnref2" style="mso-footnote-id: ftn2;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #241A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[2]</span></span></span></span></a></span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">Иако Жељко Баришић у поговору за збирку <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Остани ноћас дома</i> тврди како је Бушић
превазишао оно што је „позајмљивао“ у ранијим из симболизма, дадаизма и
надреализма, песников „сигнализам“ осавремењена комбинација је дадаизма и надреализма
које је српски сигнализам, уз футуризам и зенитизам, признао као своје,
властитим делом превазиђено, полазиште. </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">Уосталом, нимало случајно за мота својих песама
сплитски песник прилично често узима стихове Тристана Царе и Андре Бретона,
нарочито првоспоменутог. Његове песме лишене су готово свих интерпункцијских
знакова (осим црте) и исписане су (изузеци су сасвим ретки) искључиво малим
словима. Тако су читаоци позвани да се „стварању“ придруже јер они постају ти
који изнутра обликују песму, не заборављајући никако како она суштински
амбивалентна јесте и таква, и после свих објашњења, остаје. Ако Бушића
прихватимо као <i style="mso-bidi-font-style: normal;">придружено</i>г
сигналисту, он је међу њима, уз, и после, Мирољуба Тодоровића, несумњиво
најдуховитији песник. Песник који без хумора не може и који читав свет, чак и
онај онострани, под крилом смрти, без хумористичких наочари никако (п)осматрати
не жели. </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">У песми „Јутро“ чувени Бретонови стихови <i style="mso-bidi-font-style: normal;">На мосту се љуљала роса / с мачјом главом</i>,
који се изузетно често третирају као <i style="mso-bidi-font-style: normal;">основна
</i>надреалистичка песничка слика, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">модел</i>
по којем се надреалистичке песничке слике уопште граде, послужили су као мото,
а они су овако ре-интерпретирани у закључним стиховима исте песме: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">суптилних бирократа / с мачјом главом</i>. У
овој поенти се Бретоново надреално преметнуло у Бушићево карикатурално и
гротескно.<span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">Неологизми Бушићеви, посебно стога што настају
у средини која покушава да избори самосталност свог језика у односу на онај
који је без икакве сумње – <i style="mso-bidi-font-style: normal;">коренски</i>,
и још више стога што се том измишљеном, и више него рогобатном, језику сам
песник не повинује, и више су него потенцијални. Неспорно су занимљиви: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">водобрус, вукојарац, дошљаштво, лијевовидљив,
милогуз, милоклиз, настраник, недама, оштроулични, пољскати </i>(глагол),<i style="mso-bidi-font-style: normal;"> пробудилица, топлокреветни, цријевастично</i>.
Песник се служи и дво-речима, сложеницама и полусложеницама: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">љупкосмијешећи, њежно-хладно </i>(лице)<i style="mso-bidi-font-style: normal;">, сунце-беба</i>. </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">На синтагматској равни Бушић доказује како није
заборавио да (нео)дадаист, уз Дејана Богојевића унутар српске поезије –
највећег булијевца којег ова има – , најзначајнији и најприметнији јесте: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">крв / зелену</i> („Животиње у мом
хладњаку“); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">крушколике мачке</i>
(„Вјештачко жито“); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">замрзнутог мјесеца</i>
(„Јер сам жрец“). <span style="mso-spacerun: yes;"> </span><span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">Једнако су неодадаистичке и песничке слике,
симбиотички са неонадреалистичким срасле, које јесу окосница његова песништва: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">попут звона која звоне и звоне / и јуре као
маринети</i> („Крај моје везе са седмом од девет“); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">крцкају ораси козмоса</i> („Крцкају ораси козмоса“); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">чудљивог ли прољећа у праскозорје јесени</i>
(Исто); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">мој мозак је сполни орган /
пенетрират ћу у све твоје пријатељице</i> („Због поезије“); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">једном сам проматрао / старог бога с брадом
/ док прождирао је тијело / свог сина јединца</i> („Сатурналије“); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">одувијек си жвакао кости предака </i>(„Подсвјесна“);
<i style="mso-bidi-font-style: normal;">мој дом је дубоко у теби</i> („Дом је
тамо гдје је најтоплије“); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">бог је дијете
с фармом мрава / нити има знања нити планове</i> („Правила“); <span style="mso-spacerun: yes;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;">ни </i></span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #241A;">palach
се не би више palachao</span></i><span style="mso-ansi-language: #281A;"> („Еволуција
револуције“); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">ларве паразита љубави / у
мом се гнијезду више неће излећи</i> („Свршавање у њу је као пуцање у мртву
животињу“). </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">Правог неодадаисте, једнако као што је то са
дадаистима био случај, без хумора (и црног) нема: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Надуо си се на дуо и трио</i> (наслов песме); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Буди се Запад и Изток Осојник</i> („Божићна пјесма“); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">занима ме не </i>(Исто); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">У чизмама с петом и шестом</i> (Исто); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">завијају и одвијају</i> (Исто); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">а опет јесу / или не јесу / – Јесусу</i> („</span><span style="mso-ansi-language: #241A;">Cabaret и Jesus“);</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Шупља
наша </i>(наслов песме); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">убојице свих
земаља / уједините се</i> („Посљедњи Хашанин“); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">ако имаш пара – ниси непар</i> („Ако си </span><span style="mso-ansi-language: #241A;">coppia </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">– ниси оригинал“).</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">Лако се, на основу нетом наведених примера, да
уочити како Бушић хумор и на звучној равни твори. Звучна раван је, и иначе, у
његовој поезији итекако наглашена. Навешћемо само још један пример игре речи <span style="mso-spacerun: yes;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;">Хлап /
хлапа хлапи</i> („Хлап у грудима“), а потом неколике који се на алитерацији
заснивају. У песми „Какве каване?!“ свака реч почиње консонантом <i style="mso-bidi-font-style: normal;">к</i>. Ево „витлања“ гласа <i style="mso-bidi-font-style: normal;">с</i> у песми „Крцкају ораси козмоса“: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">полупитонски<span style="mso-spacerun: yes;">
</span>протагонист протуречја / питомо плијеви плијесан /</i> [...] / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">пси педалирају промискуитетне пијавице /
сабласти плагијате пјевају</i>. И глас <i style="mso-bidi-font-style: normal;">н</i>
је добио своју строфу: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">ножем ножном
нужном / нижу нимфе неолита / нарицаљку</i> („Анамнеза фотосинтезе“). <span style="mso-spacerun: yes;"> </span><span style="mso-spacerun: yes;"> </span><span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">Бушић открива своје узоре. Спомиње Мицићевог
Барбарогенија. Тина Ујевића, такође.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">Александар Вучо, у петој песми „Хумора Заспалог“,
има ове стихове:</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">И реци
јој лагано: желим ти тешку ноћ</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">Тешку
ноћ кљакава руко</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">Тешку
ноћ бухава кичмо</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">Тешку
ноћ кљакава руко којој су извукли живце и </span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 2.5in; text-align: justify; text-indent: .5in;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">усули балави канфор</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">Тешку
ноћ бухава кичмо којој су попили ваздух и </span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 2.5in; text-align: justify; text-indent: .5in;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">појели корење меса</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">Тешку
ноћ бухава жељо</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">Тешку
ноћ килаво срце</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">које Бушић овако „своди“ / „згушњава“: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">лијепо ми је да ти не буде / пријатно</i> („Радио Хелсинки и ма даме
баш“).</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">Интересантна песма је она чији је наслов: „Не
уб&т& б&т“ у којој је доминантан знак управо & који је чини сигналистичком,
иако је сасвим јасно како је он (не)„обична“ замена вокала <i style="mso-bidi-font-style: normal;">и</i>. <span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">Један циклус збирке <i style="mso-bidi-font-style: normal;">НАДреализам је подДАДА</i> Бушић је насловио „Сигнализми нису делиризми“.
</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">Ево целе „Стохастичке изјаве“:</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">партизани
су били добри</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">јер су
се партизанке</span></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">депилирале</span></i><span style="mso-ansi-language: #281A;"></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">У овој песми ратовање се своди на еротски „обрачун“ и тако се<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>остварују хуморни ефекти.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">У Изборнику откривамо и прегршт поетичких
стихова: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">поезија није слаткорјечивост</i>
(„Поезија није слаткорјечивост“); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">ја сам
пјесник-номад</i> („Дотепанец“; у многим поезијама песници номади се третирају
као засебна категорија; Бошко Томашевић, између осталих, себе као песника
управо овако одређује); „Пичкина ријеч = врх поезије“ (наслов песме); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">гуши ме досадна / патетична поезија</i> („Пичкина
ријеч = врх поезије“). <span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;">Франко Бушић нипошто није залутао међу
сигналисте. Унутар сигналистичког покрета он није никакав странац, никакав
дошљак. Без њега, данашњи сигнализам би – спора нема – био сиромашнији. У
сваком случају – битно мање хуморан.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 8;"> </span>Душан
Стојковић</span></div>
<div style="mso-element: footnote-list;">
<br clear="all" />
<hr align="left" size="1" width="33%" />
<div id="ftn1" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref1" name="_ftn1" style="mso-footnote-id: ftn1;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[1]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">У <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Размишљајте о сигнализму</i> (2004) прозни
текст и визуалија, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Времену сигнализма</i>
(2006) четири песме и једна визуалија, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Демону
сигнализма</i> (2007) девет стохастичких хаикуа, три песме, једна визуалија и
један прозни текст, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Изазову сигнализма</i>
(2013)<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>једанаест његових песама и један
прозни текст, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Столећу сигнализма</i>
(2014) четири песме, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Магији сигнализма</i>
(2016) пет песама и једна визуалија, а у <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Визијама
сигнализма</i> (2017) шест песама и једна визуалија.<span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
</div>
<div id="ftn2" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref2" name="_ftn2" style="mso-footnote-id: ftn2;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;">[2]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: #281A;"> Када је бирао примере за свој <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Чекић таутологије: преглед нових врста
техничке интелигенције у поезији СФРЈ</i> (објављен у сарајевском часопису <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Даље </i>који је уређивао Оскар Давичо,
1986–1990, штампан као књига 2005), Војислав Деспотов је посегао за текстовима
следећих хрватских (нео)авангардиста: Бранка Малеша, Звонимира Мркоњића, Јосипа
Севера, Милорада Стојевића, Милка Валента, Звонка Маковића, Бранка Чегеца,
Љубомира Стефановића, Срећка Лоргера, Борбена Владовића, Боривоја Радаковића,
Јосипа Стошића, Звонимира Мркоњића, Јагоде Замоде, Дражена Мазура, Игора
Зидића, Анке Жагар, Звонка Ковача, Ивана Рогића Нехајева, Звонимира Балога,
Ранка Игрића, Ивана Сламнига, Боре Павловића. Треба им придодати и<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>Круна </span><span style="mso-ansi-language: #241A;">Quienа.</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"></span></div>
</div>
</div>
</div>
Slobodan Skerovichttp://www.blogger.com/profile/06036318715197087511noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7689294589374917196.post-69388696141559251032017-03-31T00:26:00.002-07:002017-03-31T00:26:23.109-07:00ПЕСМЕ ИЗ ПАНДОРИНЕ КУТИЈЕ<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<!--[if gte mso 9]><xml>
<w:WordDocument>
<w:View>Normal</w:View>
<w:Zoom>0</w:Zoom>
<w:PunctuationKerning/>
<w:ValidateAgainstSchemas/>
<w:SaveIfXMLInvalid>false</w:SaveIfXMLInvalid>
<w:IgnoreMixedContent>false</w:IgnoreMixedContent>
<w:AlwaysShowPlaceholderText>false</w:AlwaysShowPlaceholderText>
<w:Compatibility>
<w:BreakWrappedTables/>
<w:SnapToGridInCell/>
<w:WrapTextWithPunct/>
<w:UseAsianBreakRules/>
<w:DontGrowAutofit/>
</w:Compatibility>
<w:BrowserLevel>MicrosoftInternetExplorer4</w:BrowserLevel>
</w:WordDocument>
</xml><![endif]--><span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;">
</span></span><div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR"><span> </span></span></span></span></div>
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR">ПЕСМЕ ИЗ
ПАНДОРИНЕ КУТИЈЕ</span>
</span></span><div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;">
</span></span><div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>(Мирољуб
Тодоровић, <i>Пандорина кутија</i>, </span><span>Everest Media, </span><span>Међународна културна мрежа
„Пројекат Растко“, Београд, 2015)</span></span></span></div>
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;">
</span></span><div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;">
</span></span><div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Вођа
сигнализма сређује свој сигналистички </span><span lang="SR-CYR">корпус</span><span>. Не само да се појављују
његове нове књиге, све чешћи су – изузетно обимни, прецизно склопљени – избори
из његова песништва<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn1" name="_ftnref1" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[1]</span></span></span></span></a>, поновљена
издања полемичких и есејистичких текстова<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn2" name="_ftnref2" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[2]</span></span></span></span></a> и
дневници, а појављују се и збирке које обухватају раније написане а никада међу
корицама књига обухваћене песме. Управо последње доноси нам <i>Пандорина кутија</i>, штампана као педесет и
пета књига оживеле и веома продуктивне библиотеке „Сигнал“. Збирка је, по
речима аутора које се налазе у напомени, настала „из хаотичног радног
материјала, започетих, недовршених, одбачених и необјављених песама с краја
шездесетих и почетка седамдесетих година. Тај материјал (текстови и песме)
добијен је експериментима помоћу математичких табела случајних бројева.
Математичке табеле од стотину пермутираних бројева (од 0 до 99) добијене су на
компјутерима Економског факултета, 1969. и Математичког института, 1970. године
у Београду. Комбинације су извођене са седам табела речи. Прве три табеле
садржале су по броју пет до шест речи, једна табела имала је преко 500 речи, а
остале четири имале су три речи по броју, дакле по табели 300 речи. У игри је
укупно било преко 2.700 речи, али добар део њих није искоришћен. Накнадним
интервенцијима, приликом стварања песама, додаване су нове речи.“ Нешто песама
прештампано је из <i>Textuma</i> (1981), „а
највећи број је, уз огроман напор да се вратим (уђем) у креативне токове, стил,
начин стварања и поетско надахнуће од пре више деценија, из поменутог извора,
обрађен, довршен, упесмљен, конкрет-изован, визуелизован и доведен до коначног
облика у годинама 2013. и 2014“, окончава своју напомену Тодоровић.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn3" name="_ftnref3" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[3]</span></span></span></span></a></span></span></span></div>
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;">
</span></span><div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Сигнализму
је у тренутку када се појавио као књижевни покрет приговарано да врши
компјутеризацију и „машинизацију“ поезије, те да тако из ове излази на велика
врата. Примедба је била неоснована. Машине нису писале песме без песниковог
удела и многе од тих „машинских“ песама итекако песме јесу и то много боље од
оних које су срочили они који су сигналистима примедбе те врсте упућивали.
Песме које се налазе у <i>Пандориној кутији</i>
и данас заслужују да буду прочитане и неке од њих неће моћи бити сасвим
заобиђене и када и ужи, могуће и најужи, избори из Тодоровићеве поезије буду
складани. </span></span></span></div>
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;">
</span></span><div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Збирка
има четири циклуса: „Глас из неизречја“, „Будно ожилиште“, „Дарујем ти творче“
и „Реч ме обасјава“. Први и други циклус имају по тридесет четири, трећи
тридесет две, а четврти, који чине конкретне и визуелне песме, тридесет осам
песама. Први и последњи циклус творе круг: проговара се из неизречја да би нас,
напокон, реч обасјала. Но, реч која то изводи често је поетско „објашњење“, осликано,
слова или се она са сликом здружила или, чак, у њу и преметнула.</span></span></span></div>
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;">
</span></span><div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Свака
песма се састоји од по два катрена, с тим што је један стих „преломљен“ у седам
песама и за њих би се могло рећи како садрже по пола стиха више. Стих се
најчешће своди на две или три речи. Потпуно су елиминисани сви интерпункцијски
знаци и „укинута“ велика слова. Основна лична заменица је ТИ. Све песме
„упућене“ су некоме. И читаоцу. И самом песнику.</span></span></span></div>
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;">
</span></span><div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Симптоматичан
је списак оних који се у овим песмама помињу: Рембо; Маларме; Ханибал; Хомер;
Ифигенија; Питија; Прометеј; Нарцис; Орфеј; Хермес; Аријадна; Аполон;
Тутанкамон; Протеј; Цезар; Гутенберг; Ботичели. По два пута јављају се
Гилгамеш, Озирис, Хераклит и Платон. Пандора, која је у наслову, наравно, има
предност. Двапут се пева о Пандориној кутији, а ту су и Пандорин мираз и
податне Пандоре.<span> </span></span></span></span></div>
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;">
</span></span><div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Нимало
случајно, Рембо је на челу овог низа. Знаменити француски песник, претеча сваке
авангарде, памти се по неколиким поетичким ставовима који су у срцу модерне
поезије. Посебно по: „до непознатог треба допрети растројством <i>свих чула</i>“<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn4" name="_ftnref4" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[4]</span></span></span></span></a>;
„ЈА, то је неко други“<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn5" name="_ftnref5" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[5]</span></span></span></span></a>,
„Јер ЈА, то је неко други. Ако се бакар пробуди као труба, то никако није
његова грешка“<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn6" name="_ftnref6" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[6]</span></span></span></span></a>; „Песник
постаје видовит помоћу дугог, огромног и смишљеног <i>растројства свих чула</i>“<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn7" name="_ftnref7" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[7]</span></span></span></span></a>;
(песник постаје) „и врховни Учењак! – Јер он стиже до <i>незнаног</i>! Јер је он више него усавршио своју ионако богату душу! Он
стиже до незнаног, и кад би на крају чак и полудео и изгубио моћ схватања
својих визија, он их је ипак видео! Па нек се распрсне у свом залету до
нечувених и неназовљивих ствари; доћи ће други страховити радници и почеће на
оним хоризонтима на којима се он срушио!“<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn8" name="_ftnref8" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[8]</span></span></span></span></a>;
„Проналажење новог језика...“<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn9" name="_ftnref9" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[9]</span></span></span></span></a>; „
... пошто је свака реч појам, доћи ће доба општег језика! [...] То ће бити
језик којим ће разговарати душе, који ће сажимати све, мирисе, звуке, боје,
којим ће мисао качити и повлачити мисао“<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn10" name="_ftnref10" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[10]</span></span></span></span></a>;
„А док све то чекамо. Тражимо од песника <i>новост</i>,
у идејама и формама.“<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn11" name="_ftnref11" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[11]</span></span></span></span></a> Њих
се у својим песмама, и својој поетици, држао и творац сигнализма. Бар донекле и
„кориговано“. Тодоровић је признао како је и сигнализам имао претече. Нашао их
је у дадаистима и футуристима. Никако не и у надреалистима. Ако су се француски
надреалисти, посебно у првом свом манифесту, али не само у њему, у Рембоа
клели, могли су то да учине, са једнако ваљаним разлозима, иако нису, и
дадаисти.</span></span></span></div>
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;">
</span></span><div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Мора се
имати у виду да су речи унапред изабране, како то сам Тодоровић у напомени
каже, и да се оне „врте“ у различитим комбинацијама, али то не спречава ове
песме да добију лирску арому. Нису све речи сасвим равноправне, неке од њих
постају поетски „носеће“, што, на пример, по нама, несумњиво важи за придеве <i>жедан</i> и <i>гладан</i> или именице <i>планета</i>
као и оне које су везане за песму и литерарно стварање. Задржимо се на
другоспоменутом придеву. У овој збирци гладни су именице, гробља, речници,
земља, Прометеј, а и говор је огладнео.</span></span></span></div>
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;">
</span></span><div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>За прву
фазу Тодоровићева певања, ону у којој је он планетарио и звездовао, карактеристично
је ковање неологизама. (Посебно су разгранати они који се творе од речи <i>звезда</i>.) Наводимо прегршт
(потенцијалних) неологизама са којима смо се сусрели у <i>Пандориној кутији</i>: <i>басмар;
звездоскоп; злопак; иноречје; лелејка; муњобој; празноход; рођај; суначник; утробник;
худодол</i>.</span></span></span></div>
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;">
</span></span><div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Наводимо
само два примера да покажемо како је интензивирање алитерација и асонанци
довољно да, у одсуству римовања, „ојача“ звучну раван. Први пример показује
доминацију сугласника „з“: з<i>ве</i>з<i>ду</i> <i>у</i>з<i>ми</i> / <i>и</i>з
<i>лимфе</i> з<i>аражене</i> / <i>експло</i>з<i>ија</i> з<i>име
/ у</i> з<i>верима</i> з<i>рачи</i>, а други асонантно-алитеративне комбинације „у“ и „р“ <i>к</i>р<i>ст
на г</i>р<i><u>у</u>дима</i> / <i>го</i>р<i>чина
<u>у</u> </i>г<i>рл<u>у</u></i>.</span></span></span></div>
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;">
</span></span><div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Издвајамо
неколицину синтагми е да бисмо показали како машина као сарадник зна да се до
метафоричке равни успне и, у исто време, како песник не жели да подлегне – и не
подлеже – голој поетомашинизацији стихова о којој су сањали (треба поштено
признати: само теоријски сањали) италијански футуристи а руски им жестоко
замерали због тога: <i>жедну песму; жедан
крвоток; лом језика; крвава суза; чарање речника; отровна непогода; блудни
нарцис; мраз језика; нагон љути; сунчани ивер; кротка кршевина; олујна
реченица; вијоглаву азбуку; плава пастрмка; зелено сунце; трудних речи; сунце
обнажено; месечева голотиња</i>. Додајемо им, из усмене наше поезије преузету, <i>реч златокрилу</i>, петраркистички, <i>жар љувени</i>, синестезијски, <i>црни ветар</i>, као и, оксиморонску, <i>ледну муњу</i>. <span> </span><span> </span><span> </span></span></span></span></div>
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;">
</span></span><div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span><span> </span>Како је машина спремна песнику да се покори
показују нам још више песничке слике које овим песмама меандрирају: <i>тихи громови / у твом срцу; речима
неразумним / зови невидбога; обнажен сада / бубри куршум; жена пред олтаром /
нежни леш; Платон са крилима; у мрзлој колевци / запалим ненадано /
куршум-песму; стећак и трудница; погребне кочије / зобљу месечину; дажди дажди
/ стравна оборина; глува је тама</i>. Постоје и оне које су цитатни омаж
Васиљеву: <i>газио сам крв</i> као и
дводелне, амбивалентне, попут: <i>приближава
се пас / крилати љубавник / планета планета / зев господњи</i> и <i>шта су снови / зев понорнице / из неме песме
/ паклен молитвеник</i>. <span> </span><span> </span><span> </span></span></span></span></div>
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;">
</span></span><div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Мирољуб
Тодоровић је храбро отворио Пандорину кутију, али из ње су излетеле песме!</span></span></span></div>
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;">
</span></span><div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;">
</span></span><div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span><span> </span></span></span></span></div>
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;">
</span></span><div>
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><br clear="all" /></span></span>
<hr align="left" size="1" width="33%" />
<div id="ftn1">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref1" name="_ftn1" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[1]</span></span></span></span></a><span> </span><i><span>Свиња је одличан пливач и друге песме</span></i><span>, Тардис, Београд, 2009, <i>Глад за неизговорљивим</i>, Нолит, Београд, 2010. и <i>Ловац магновења</i>, </span><span>Everist media</span><span>, Београд, 2016.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn2">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref2" name="_ftn2" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[2]</span></span></span></span></a><span> </span><i><span>Nemo propheta in patria</span></i><span>, Everest Media, </span><span>Београд, </span><span>2014, <i>Простори сигнализма</i>, Агора, Зрењанин,
2014.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn3">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref3" name="_ftn3" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[3]</span></span></span></span></a><span> Мирољуб Тодоровић, <i>Пандорина кутија</i>, </span><span>Everest
media, </span><span>Међународна културна мрежа
„Пројекат Растко“, Београд, 2015, стр. 161.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn4">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref4" name="_ftn4" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[4]</span></span></span></span></a><span> </span><span>Артур
Рембо, „Писмо Жоржу Изамбару“. <i>Рађање
модерне књижевности. Поезија</i>, приредили Сретен Марић и Ђорђије Вуковић,
Нолит, Београд, 1975, стр. 41. </span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn5">
<div class="MsoFootnoteText">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref5" name="_ftn5" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[5]</span></span></span></span></a> <span>Исто, 42.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn6">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref6" name="_ftn6" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[6]</span></span></span></span></a><span> </span><span>Артур
Рембо, „Писмо Полу Деменију“, <i>Рађање
модерне књижевности. Поезија</i>, приредили Сретен Марић и Ђорђије Вуковић,
Нолит, Београд, 1975, стр. 42.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn7">
<div class="MsoFootnoteText">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref7" name="_ftn7" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[7]</span></span></span></span></a> <span>Исто, 43.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn8">
<div class="MsoFootnoteText">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref8" name="_ftn8" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[8]</span></span></span></span></a> <span>Исто, 43,</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn9">
<div class="MsoFootnoteText">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref9" name="_ftn9" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[9]</span></span></span></span></a> <span>Исто, 44.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn10">
<div class="MsoFootnoteText">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref10" name="_ftn10" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[10]</span></span></span></span></a> <span>Исто, 44.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn11">
<div class="MsoFootnoteText">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref11" name="_ftn11" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[11]</span></span></span></span></a> <span>Исто, 44.</span></span></span></div>
</div>
</div>
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;">
</span></span><!--[if gte mso 9]><xml>
<w:LatentStyles DefLockedState="false" LatentStyleCount="156">
</w:LatentStyles>
</xml><![endif]--><!--[if gte mso 10]>
<style>
/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:"Table Normal";
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-parent:"";
mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt;
mso-para-margin:0in;
mso-para-margin-bottom:.0001pt;
mso-pagination:widow-orphan;
font-size:10.0pt;
font-family:"Times New Roman";
mso-ansi-language:#0400;
mso-fareast-language:#0400;
mso-bidi-language:#0400;}
</style>
<![endif]--><span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><br /></span></span></div>
Slobodan Skerovichttp://www.blogger.com/profile/06036318715197087511noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7689294589374917196.post-62185444276015908782017-03-31T00:24:00.000-07:002017-03-31T00:24:13.048-07:00И СТУДИЈА И АНТОЛОГИЈА<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<!--[if gte mso 9]><xml>
<w:WordDocument>
<w:View>Normal</w:View>
<w:Zoom>0</w:Zoom>
<w:PunctuationKerning/>
<w:ValidateAgainstSchemas/>
<w:SaveIfXMLInvalid>false</w:SaveIfXMLInvalid>
<w:IgnoreMixedContent>false</w:IgnoreMixedContent>
<w:AlwaysShowPlaceholderText>false</w:AlwaysShowPlaceholderText>
<w:Compatibility>
<w:BreakWrappedTables/>
<w:SnapToGridInCell/>
<w:WrapTextWithPunct/>
<w:UseAsianBreakRules/>
<w:DontGrowAutofit/>
</w:Compatibility>
<w:BrowserLevel>MicrosoftInternetExplorer4</w:BrowserLevel>
</w:WordDocument>
</xml><![endif]--><br />
<br />
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><b><span>И СТУДИЈА И
АНТОЛОГИЈА</span></b><b><span></span></b></span></span>
<br />
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span></span><span>Досад су написане и одбрањене </span><span lang="SR-CYR">три</span><span> докторске дисертације о
сигнализму. Прва је била <i>Сигнализам
српска неовангарда</i><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn1" name="_ftnref1" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[1]</span></span></span></span></a>
Јулијана Корнхаузера. Следио је <i>Сигнализам
(Генеза, поетика и уметничка пракса)</i><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn2" name="_ftnref2" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[2]</span></span></span></span></a>
Живана Живковића. Потом, <i>Авангарда, неоавангарда
и сигнализам</i><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn3" name="_ftnref3" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[3]</span></span></span></span></a> Миливоја
Павловића.</span><span lang="SR-CYR"> У припреми је и четврта. На Филозофском факултету у Новом Саду, код
професора Гојка Тешића, на дисертацији</span><span lang="SR-CYR"> </span><i><span>Естетика<span> </span>сигнализма</span></i><i><span> </span></i><span lang="SR-CYR">ради</span><span lang="SR-CYR"> </span><span>Иван Штерлеман.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn4" name="_ftnref4" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[4]</span></span></span></span></a></span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Наумни
смо да се задржимо на дисертацији / књизи Живана Живковића (1952–1996) пошто је
она, по нашем суду, једнако као и по мишљењу Тање Ивановић<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn5" name="_ftnref5" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[5]</span></span></span></span></a>, и
“дан дањи најкохерентнији и најинформантнији текст о сигнализму“.</span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Живковић
је, сем књиге о којој пишемо, аутор још девет књига од којих су се две појавиле
постхумно.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn6" name="_ftnref6" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[6]</span></span></span></span></a> О
сигнализму и самом Мирољубу Тодоровићу и његовим књигама написао је велики број
текстова који су штампани у часописима и књигама од којих су многи
инкорпорирани у његову докторску дисертацију.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn7" name="_ftnref7" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[7]</span></span></span></span></a>
Ова је, у неку руку, заправо, на прави начин организована и укомпонована,
серија раније објављених његових прилога о сигнализму уопште и Мирољубу
Тодоровићу посебно, а Живковић је био убедљиво најагилнији и најкомпетентнији
пратилац и тумач свега што се у сигнализму – тада невероватно живом и гибљивом
уметничком покрету – збивало.</span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>О њему
се и за живота писало веома мало. После смрти готово нимало.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn8" name="_ftnref8" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[8]</span></span></span></span></a>
Сасвим незаслужено као да је заборављен сасвим. Вредност његових радова,
посебно оних о сигнализму, али не само њих, не дозвољава да они буду заобиђени
када се новији проучаваоци књижевности сусретну са неком темом и неким делом о
којима је он већ изрекао свој јасан, прецизан и научно промишљен суд.</span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span><i>Сигнализам (Генеза, поетика и уметничка
пракса)<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn9" name="_ftnref9" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><b><span>[9]</span></b></span></span></span></a></i>
троделна је књига која објашњава три ствари које су се нашле као одреднице
теме: генезу сигнализма, његову поетику и његову уметничку праксу.</span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Сигнализам
се указује као особени настављач свега онога што је стваралачки преживело доба
„херојског“ модернизма и његову смрт. Из њега он баштини само оно што је
стваралачки преживело, али га прилагођава својој поетици која је сасвим
кохернетна и иновативна, усмерена ка другим (планетарним) просторима који
раније авангардисте нису заокупљали – ако уопште и јесу – у толикој мери. Свака
авангарда јесте, пре свега, негација традиције. Но, постоји несумњиво и <i>традиција авангарде</i> и сваки нови
авангардни покрет не може се понашати као да се у њу, макар делимично, не
укључује.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn10" name="_ftnref10" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[10]</span></span></span></span></a> По
Живковићу, најјача веза сигнализма са ранијом авангардом била би
интернационални карактер часописа <i>Сигнал</i>,
налик на исти такав карактер који су код нас у доба историјске авангарде
поседовали Мицићев <i>Зенит</i>, <i>Дада-Танк</i> и <i>Dada-Jazz</i> Бранка Ве Пољанског и – додајемо – надреалистички
часописи у којима су се прилози француских надреалиста појављивали не ретко по
први пут и у оригиналу. Заједничке тежње раније авангарде и сигнализма биле би,
по нашем теоретичару, осим споменутог, и космополитизам, визуелизација језика,
антидрадиционализам, антимиметизам, експеримент, заговарање поетике „ружног“,
„разлагање језичких (синтаксичких) јединица на `ситније` честице“,
хумористичко-пародистички однос према стварности, графичко и типографско
обликовање текста, колаж и монтажа, коришћење медија масовних комуникација
(сигналисти и за компјутером посежу) за конструисање уметничког текста и
лудизам као „примарно обликотворно начело“.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn11" name="_ftnref11" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[11]</span></span></span></span></a> Појава
страних авангардиста у <i>Сигналу</i>
условљена је <i>технолошком ером</i> у којој
смо се обрели, а о њој и уметничком одазиву сигнализма на њу пишу у значајном
свом теоријском тексту датом у облику теза „Неке поставке сигнализма“<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn12" name="_ftnref12" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[12]</span></span></span></span></a>
Љубиша Јоцић и Мирољуб Тодоровић. Сам Тодоровић је негирао постојање било
каквих веза између сигнализма и надреализма, признао оне које постоје када је о
футуризму и, посебно, дадаизму реч, а овако је окарактерисао позицију
сигнализма унутар њему савремених авангардних покрета из шездесетих и
седамдесетих година прошлога века: „Наш покрет се у односу на конкретну,
визуелну, летристичку и спацијалну поезију показује као комплекснији,
обухватнији, са широком лепезом деловања, што подразумева и сложенији
истраживачки инструментариј. С друге стране и амбиције сигнализма су, у односу
на то што су желеле ове струје, знатно веће, не само револуционисање поезије,
или литературе, већ радикални захвати у свим областима уметности и човековог
живљења, примерени новој планетарној цивилизацији.“<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn13" name="_ftnref13" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[13]</span></span></span></span></a> </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Формирању
сигналистичког покрета претходила су два манифеста, „Манифест песничке науке“
(1968) и „Манифест сигнализма (</span><span>Regulae poesis)“ (1969) Мирољуба Тодоровића којем је следио трећи –
„Сигнализам“ (1970) који „садржајно продубљује поставке из претходних двају“.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn14" name="_ftnref14" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[14]</span></span></span></span></a> Но,
манифестима је претходила сигналистичка поезија. Овај покрет није био најпре
поетички зацртан па тек онда и песнички реализован, већ савим обрнуто: поезија
је манифесте призвала. Нови полет сигнализму, и на песничком и на теоријском
плану, даје Љубиша Јоцић који му се прикључио 1975. године и био веома делатан
све до своје смрти три године потом. Сигналистичко гласило <i>Сигнал</i>, замишљено као тромесечник, нередовно излази од 1970. до
1973. године.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn15" name="_ftnref15" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[15]</span></span></span></span></a></span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>У својој
докторској дисертацији пољски југославист песник Јулијан Корнхаузер је тврдио
како је Тодоровићева збирка <i>Планета</i>
заправо „први и прави манифест сигнализма“. Живковић то одбацује, уз напомену
како је у питању књига поетских а не метапоетских текстова којих у њој има само
спорадично. Сва три споменута манифеста односила су се на прву фазу сигнализма,
његову протофазу – сцијентизам. Манифестом ће касније Мирољуб Тодоровић
„прогласити“ и свој текст „Фрагменти о сигнализму“ (такав „наслов“ имају и
многи други Тодоровићеви текстови) који доноси девет кратких фрагмената о
апејронистичкој поезији.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn16" name="_ftnref16" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[16]</span></span></span></span></a> И
„Неке поставке сигнализма“ (1975) Мирољуба Тодоровића и Љубише Јоцића могле би
да „прођу“ као манифест. О свим овим манифестима Живан Живковић подноси
критичарски рачун. </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Тања
Ивановић бележи: „Његово (Живковићево – Д. С.) одређивање жанрова у сигнализму
(без обзира на чињеницу да се сигналистичка дела махом жанровски преплићу), до
дана данашњег јесте најјаснија научна интерпретација развоја, појавних облика и
суштине овог покрета.“ Живковић разликује – и пише детаљно о сваком – следеће
жанрове: сигналистичка сцијентистичка поезија, феноменолошка, технолошка и </span><span>ready-made</span><span> поезија, стохастичка поезија,
апејронистичка поезија, компјутерска поезија, пермутациона (вааријациона) и
статистичка поезија, шатровачка поезија, хаику, визуелна, гестуална и објект
поезија и </span><span>mail-art.</span><span> <span> </span></span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Прва
фаза сигнализма – сцијентизам – изазвала је праву буру. Покрет је, по Живковићу
очекивано, али сасвим промашено, био изједначен са „машинизацијом“ поезије,
свођен на визуелну и компјутерску поезију, иако су и тој у првој фази
сигналистичког деловања написане и занимљиве и значајне вербалне песме. Дејв Оз
је тврдио како је сигнализам подједнако и поезија и наука.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn17" name="_ftnref17" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[17]</span></span></span></span></a>
Мирољуб Тодоровић сцијентизам види као „круну антиромантизма у поезији,
негацију субјективног и субјективистичког, поетике засноване на искључивости
емоција и емотивних стања“.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn18" name="_ftnref18" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[18]</span></span></span></span></a><span> </span>Сцијентистичка песма би се могла, термином
Пјера Гарнијеа, означити као <i>семантичка</i>.
Уз Тодоровића (његове сцијентистичке збирке су: <i>Планета, Путовање у Звездалију, </i></span><i><span>Textum</span></i><span> и поједини циклуси из <i>Нокаута, Киберна</i> и <i>Поклон-пакета</i>) кључни песници овакве поезије су Слободан Павићевић
и Слободан Вукановић. Сцијентистичке песме имају и Бранко Андрић и, посебно,
Спасоје Влајић. Пошто је извршио кратку анализу сцијентистичких збирки и
појединих песама из њих, Живковић закључује: „Ова поезија означила је утемељење
сигнализма као авангарднога покрета и песничког концепта који је имао амбиције
да револуционише савремено песништво упућујући га на беспоговорно трагање за
новим <i>изразом</i> и на ослушкивање наше
технолошко-кибернетичке стварности, тј. одвраћајући га од овешталих поетика
неоромантизма и неосимболизма, чији је крај означио – на упечатљив начин –
Бранко Миљковић. [...] Као песничка оријентација и у програмима прокламована
као поетика </span><span>sui
generis, сцијентистичка поезија се није угасила него се трансформисала у
феноменолошку, односно, у технолошку и нађену поезију. </span><span>[...] Стохастичка (а нарочито
алеаторна) поезија блиска је комплексу сцијентистичко-феноменолошко-технолошке
и нађене поезије, и главни `удар` који је сигнализам извршио на плану језика и
поетске тематике у српском песништву седамдесетих година – догодио се управо
захваљујући овим песничким врстама.“<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn19" name="_ftnref19" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[19]</span></span></span></span></a></span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Феноменолошка,
технолошка и </span><span>ready-made</span><span> поезија су Живковићу
„својеврсни деривати сигналистичке сцијентистичке поезије.“<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn20" name="_ftnref20" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[20]</span></span></span></span></a> У
њима „<i>ствари ће саме говорити</i>“.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn21" name="_ftnref21" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[21]</span></span></span></span></a> Јулијан
Корнхаузер их је све, без довољно разлога, сврстао у стохастичку поезију.
Пољски југослависта је, међутим, у праву када пише да су феноменолошка и
стохастичка поезија „намерно антикњижевне“ и да одбацују уметност која је
масама намењена. Тодоровић је своје погледе на феноменолошку поезију изложио у
есеју „Феноменологија бића и ствари“.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn22" name="_ftnref22" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[22]</span></span></span></span></a>
Феноменолошке су му песме из збирке <i>Поклон-пакет</i>
(1972), феноменолошко-технолошки циклуси „Купујте само сигналистичку поезију“ и
„АБЦ о Мирољубу Тодоровићу“<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn23" name="_ftnref23" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[23]</span></span></span></span></a>
из збирке <i>Свиња је одличан пливач</i>
(1971), а </span><span>ready-made
</span><span>поезији припадају
циклуси „Нокаут“ истоимене збирке (1984) и „Вештачко дисање“ и „Трбобоља“ из <i>Чорбе од мозга</i> (1982). Укратко су
осмотрене песме Слободана Павићевића и Славка М. Павићевића које припадају овим
врстама сигналистичке поезије. Ванредне песме овог типа написао је Љубиша
Јоцић, а „технологијом“ њихова писања служила се читава серија српских
авангардиста – било да су краткотрајно припадали сигнализму или да су тврдили
како са њим никакве везе немају.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn24" name="_ftnref24" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[24]</span></span></span></span></a>
Живковић бележи како Јоцић, као и увек раније, и у сигнализму када му се
отворена срца прикључио даје целога себе, „продужавајући“ – ако икога уопште и
продужава – само самога себе: „Дуги, ритмички организовани, стихови Љубише
Јоцића по начину како се појединачни искази асоцијативно повезују у целину ове
необичне прозодије, подсећају на неостварени у потпуности надреалистички сан о <i>континуираном</i> или <i>аутоматском писању</i>.“<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn25" name="_ftnref25" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[25]</span></span></span></span></a>
Као што се од Тодоровића „позајмљивало“, чинило се то и када је у питању била
поезија Љубише Јоцића. Оно што је у делима неких наших авангардиста било
проглашено за најсуштаственију авангарду, било је присутно у његовим песмама из
којих је уграбљено.</span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Мирољуб
Тодоровић ставља знак једнакости између стохастичке и алеаторне поезије због
онога што је у њима суштинско: „нека врста демијуршке тежње за алогичном
синтезом неспојивих потпуно супротних и супротстављених елемената реалног
света“.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn26" name="_ftnref26" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[26]</span></span></span></span></a>
Реченица се у овим песмама разбија оштрим <i>кубистичким
резовима</i>. Иначе, стохастичке су песме циклуса „Коњиц-Љељен“ (<i>Градина</i>, 1969), циклуса „Ожилиште“
(1967) збирке <i>Инсект на слепоочници</i>
(1978), <i>Путовање у Звездалију</i> (1969),
циклус „Поново узјахујем Росинанта“ збирке <i>Телезур
за тракање</i> (1977), циклус „Луномер </span><span>II</span><span>“ (1969/70) збирке <i>Алгол</i>
(1980), <i>Свиња је одличан пливач</i>
(1971), циклус „Рецепт за запаљење јетре“ збирке </span><i><span>Kyberno</span></i><span> (1970), </span><i><span>Нокаут</span></i><span>
(1984), циклус „Хитно свеже рибе“ збирке </span><i><span>Chinese erotism</span></i><span> (1983).</span><span> Тешко се могу разграничити
стохастичка и алеаторна поезија (у другој доминира језик свакодневне
комуникације, штампе, реклама, мас-медија), не само зато што их је критика
„поклапала“ термином статистичка поезија, а сам песник такође нивелисао њихове
разлике. Јулијан Корнхаузер је отишао корак даље. За њега су све песме
Тодоровићеве „реализоване језиком“ стохастичке: и алеаторне, и феноменолошке, и
компјутерске, чак и оне писане шатровачким говором. Миливоју Павловићу, међутим,
шатровачка и стохастичка поезија нису истоветне, већ „стоје на сасвим супротним
половима разуђене сигналистичке поезије“.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn27" name="_ftnref27" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[27]</span></span></span></span></a>
Живковић пише: „Поезија Мирољуба Тодоровића, стохастичка пре свега, затим,
алеаторна, била је погубнија за језик традиционалне поезије него компјутерска –
не зато што ју је Тодоровић нешто раније објављивао и што је објављује још
увек, него зато што су њени <i>захвати</i> у
језик били <i>дубоки</i>, а песничка
остварења <i>високе вредности</i>, тако да
су поетички принципи ове поезије интензивно деловали у српском песништву с
краја шездесетих и током седамдесетих година.“<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn28" name="_ftnref28" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[28]</span></span></span></span></a>
Елементи стохастичке поезије присутни су и у песничким опусима Љубише Јоцића и
Миодрага Шуваковића. </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Апејронистичка
поезија која се појављује са збирком <i>Белоушка
попије кишницу</i> (1988) добила је име по апејрону а „Апејрон (стваралачки
хаос), кључни је елеменат сигналистичке поетике. Разумевање естетског значења
апејрона истовремено нам указује и на значај концепта стваралачке игре
(лудизма) у сигналистичкпој уметничкој (поетичкој) пракси.“<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn29" name="_ftnref29" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[29]</span></span></span></span></a>
Одликују је: лудички елементи, асоцијативност, ироничне, алузивне и хуморне
интонације израза, гротескна слика света, „говорење о нечем“ најчешће у трећем
лицу, мада су присутни и прво и друго говорно лице, као и у првој –
сцијентистичкој фази – приметно присуство неологизама, једнако и архаизама,
метафоризација језика (нема је у стохастичкој поезији), метапоетски пасажи,
цитатност, фразе на страним језицима, очуђење, појачана учесталост ономатопеја,
алитерација и асонанци. Уводи се тачка као интерпункцијски знак који ломи
стихове и песму. Пошто је свака песма песма-колаж, потребно је приликом читања
изнаћи <i>речи – матице</i> које доминирају
а да не морају притом да буду и најучесталије. Живковић као апејронистичку
издваја и збирку <i>Девичанска Византија</i>.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn30" name="_ftnref30" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[30]</span></span></span></span></a> </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Компјутерска
поезија изазвала је прави шок и навела наше истакнуте критичаре из времена
њеног појављивања (Зорана Мишића, Ели Финција, Богдана А. Поповића, Предрага
Протића, Милана Комненића, Слободана Ракитића, Миодрага Перишића, Јасмину
Лукић) да читаву Тодоровићеву поезију (и стохастичку, алеаторну, пермутациону,
варијациону, статистичку, као и ону стварану уз „помоћ“ математике) прогласе
компјутерском и визуелном, те, аутоматски, мање вредном и занемарљивом у
контексту тадашње наше поезије и да је заобиђу када се складању антологија
посвете.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn31" name="_ftnref31" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[31]</span></span></span></span></a> „Чисто“
компјутерске песме (без икаквих интервенција аутора, о којима је он, иначе,
када их је вршио, подносио чист рачун у напоменама које су их пратиле) биле су
само „Само као свиња“ из збирке </span><i><span>Kyberno</span></i><span> (1970) и компјутопоема „С
резанцима свакако“, објављена у <i>Алголу </i>(1980).
У дисертацији Живковић пише како је, у коликој мери и са каквим накнадним
интервенцијама, Тодоровић користио Звездозор, Сигнатвор и Дигитални компјутер
при стварању својих песама. </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Пермутациона
(варијациона) поезија „заснива се на математичком исцрпљивању могућих спојева
неколико речи, и по методу којим се служи, подсећа на компјутерску, али се у
њој рачунари не користе“.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn32" name="_ftnref32" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[32]</span></span></span></span></a>
Такве песме налазимо у <i>Алголу</i> (1980)
и <i>Степеништу</i> (1971). Мали је број статистичких
песама. У њих спадају, по Тодоровићевој дефиницији, оне које су настале
„применом ванмашинске математичке креације на некомпјутерски језички
материјал“.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn33" name="_ftnref33" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[33]</span></span></span></span></a> Математичко
у овој поезији су примена неких општих начела теорије вероватноће и математичких
табела случајних бројева. </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Мирољуб
Тодоровић уводи шатровачку поезију у српску поезију. Чини то најпре неколиким
песмама из <i>Kyberna </i>(1970), </span><span>а потом збиркама <i>Гејак гланца гуљарке</i> (1974), <i>Телезур за тракање</i> (1977) и <i>Чорба од мозга</i> (1982).<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn34" name="_ftnref34" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[34]</span></span></span></span></a>
Шатровачки говор преплавиће и две једине његове полемичке књиге: <i>Штеп за шуминдере</i> (1984) и <i>Певци са Бајлон-сквера</i> (1986), а њиме ће
бити испевани и неколики циклуси хаику поезије. Живковић даје мини-анализу /
историјат проучавања шатро језика у нашој лингвистици указујући на појаву
неколиких речника овога говора. Пошто је Тодоровићу језик био „основни
`медијум` песме“<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn35" name="_ftnref35" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[35]</span></span></span></span></a>, сасвим
очекиван је био и његов „сусрет“ са шатровачким говором.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn36" name="_ftnref36" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[36]</span></span></span></span></a>
Своје погледе на њега Тодоровић је изложио у тексту „О шатровачком језику“,
штампаном у првој његовој збирци шатровачке лирике – <i>Гејак гланца гуљарке</i>. Његову шатровачкку поезију треба, по
Живковићу, „разумевати и као <i>социјалну
поезију</i> </span><span>sui
generis“.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn37" name="_ftnref37" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[37]</span></span></span></span></a></span><span> Она има „непорециво наглашени
<i>морални смисао</i>“.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn38" name="_ftnref38" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[38]</span></span></span></span></a> Крупан
је превид Јулијана Корнхаузера који је у стохастичку поезију смешта. Несумњив
је њен атак на традиционалну поезију, посебно језик којим се ова служи.
Живковић се слаже са „описом“ ове поезије који нуди Миливоје Павловић по којем
се у њој „препознаје градски, урбани миље са својим негативним јунацима и
социјалном потком. [...] Не атакује се на смисао, на значење, не разбија се
слика света као у стохастичкој поезији, напротив, даје се веома пластична, и
конкретна, метафорички незамућена, слика велеградског подземља и полусвета. С
те стране нам се чини да шатровачка и стохастичка поезија, не само да нису
истоветне, како тврди Корнхаузер, већ да стоје на сасвим супротним половима
разуђене сигналистичке поезије.“<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn39" name="_ftnref39" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[39]</span></span></span></span></a></span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Иако на
први поглед хаику, као сасвим традиционална песничка врста, никакве везе са сигнализмом
не може имати, Мирољуб Тодоровић је то успешно демантовао. Првих његових
педесетак хаику песама обрело се у </span><i><span>Textumu</span></i><span> (1981). Потом су се појавиле
збирке <i>Златибор</i> (1990) и <i>Радосно рже Рзав</i> (1990), којима можемо
прикључити и неколико циклуса хаику песама написаних шатровачким говором. Може
се говорити о трима „врстама“ Тодоровићевих хаику песама:
сцијентистичкој/стохастичкој, стандардној и шатровачкој. У <i>Textumu</i></span><span>
налазимо и хаикуе који су „умонтирани“ у визуелне песме.</span><span> Све одлике шатровачког говора
о којима пише Драгослав Андрић у предговору свом <i>Двосмерном речнику српског жаргона и жаргона сродних речи и израза</i>
(1976): асоцијативност, тајновитост, двострука игра садржине и форме,
пејоративност, иронија и сарказам, надреалистичност, парадокс, сликовитост,
контрасти и хиперболичност, као и оне које им придодаје, у предговору свог
речника <i>Шатра, рјечник шатровачког говора</i>
(1981) Томислав Сабљак: антисентименталност, грубост, окрутност, претераност,
погрдност и нестрпљивост у тону – могу се изнаћи и у Тодоровићевим делима
написаним шатровачким говором. Живан Живковић, који има обимну и драгоцену
књигу посвећену хаику поезији – <i>Гост са
Истока</i> (Просвета, Ниш, 1996), врши прецизну и исцрпну анализу Тодоровићевих
хаику стихова.</span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Детаљно
је описан и тренутак у којем се обелодањују Тодоровићева визуелна, гестуална и
објект – поезија. Споменуте су неколике стране антологије визуелне и конкретне
поезије, Тодоровићеве <i>Антологија
сигналистичке поезије</i> (<i>Сигнал</i>,
бр. 4–5) и <i>Конкретна, визуелна и
сигналистичка поезија</i> (<i>Дело</i>, XXI,</span><span> март 1975)</span><span>. До визуелних песама пристиже
се различитим поступцима. У игри су цртеж, често комбинован с другим
елементима, реализован – на пример – на новинском материјалу, комбинација
цртежа и текста, стрип, коришћење писаће машине, употреба словних, бројних
знакова, х</span><span lang="SR-CYR">е</span><span>мијских
и математичких формула, колаж (најприсутнија „техника“). Велики број сигналиста
„написао“ је визуелне сонете. Мирољуб Тодоровић је творац фонета. Његови колажи
се препознају „по специфичној употреби пресечених слова и њиховом уграђивању у
целину визуелне композиције“.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn40" name="_ftnref40" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[40]</span></span></span></span></a></span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Драгоцени
саставни део Живковићеве дисертације права је, и изврсна, антологија сигналистичке
поезије. У њој је доминантна фигура, очекивано, Мирољуб Тодоровић који је
заступљен са више од шездесетак прилога. Тако, заправо, добијамо праву
антологију Тодоровићеве визуелне поезије. Уз њу ту је још једна антологија у којој
је присутан један од значајних старих дадаиста – Раул Хаусман, <span> </span>сарадник <i>Сигнала</i>,
са два прилога управо из овог часописа, и многи наши песници<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn41" name="_ftnref41" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[41]</span></span></span></span></a>,
„привремени“ сигналисти (они који су овом покрету припадали или њиме, хтели то
да признају или не, били окрзнути). Друга антологија је „права“ антологија,
ригорозна до крајње мере, драгоцена и данас, и не само као документ песничког
времена које је прошло. Сигнализам увек пристиже. Он је, као планетарна
уметност, непрекидно нов и непорециво жив. Песничка будућност пристигла у
песничку садашњост, али тако да се њена будућносна компонента никако не укида. </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Гестуална
поезија се назива и сигналистичком манифестацијом, акционом песмом, поезијом у
процесу итд. Мирољуб Тодоровић их је имао више: „Месечев знак“, „Гордијев
чвор“, „Метафизичка поема са водом“, „Aut Cesaraut nihil“, „Песма о краљу
Артуру“, „Луномер“... Највише теоријске пажње овој поезији посветио је Љубиша </span><span lang="SR-CYR">Ј</span><span>оцић.</span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>У
објект-поезији, која се са ready-made </span><span>поезијом додирује, реч је о предметима који есетички
делују „интервенцијама“ које је на њима извео уметник.</span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Дисертација
се окончава текстом о </span><span>mail-artu </span><span>у
сигнализму. Овај је, једнако као и визуелна поезија, био онај који је
сигнализам без икакве временске дистанце укључивао у светску поезију и
показивао, и доказивао, како је он планетарна уметност. Посебно се издваја
„Неуспела комуникација“ оснивача сигнализма. Драгоцена је обимна Тодоровићева
антологија </span><i><span>Mail Art – Mail Poetry (</span></i><i><span>Поштанска уметност – Поштанска поезија)</span></i><span> (<i>Дело</i>, фебруар 1980). Живковић и овде даје историјат ових
активности, спомињући даду, заметке </span><span>mail-arta </span><span>у Аполинеровим <i>Калиграмима</i>,
Марсела Дишана, </span><i><span>Fluxus</span></i><span>... Пише о изложбама и другим
манифестацијама, Јарославу Супеку, Андреју Тишми, Ненаду Богдановићу, Добрици
Кампарелићу као уметницима чији је допринос овој врсти сигналистичког деловања
непорецив. Текст о mail-artu</span><span> прати мини антологија прилога наших и страних mail-artista, дакле,
трећа која се у Живковићевој антологији може изнаћи.<span> </span></span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Живковићев
<i>Сигнализам</i> је књига која је била у
тренутку своје појаве, и остала то до данас, незаобилазна за све оне који
пожеле са сигнализмом да се упознају. Нудећи мноштво цитираних текстова, три
антологије, прецизно разграничење тада постојећих жанрова сигнализма, поуздане
критичке оцене, она може послужити и као пример како докторска дисертација
треба да изгледа. Далеко од тога да буде сувопарна и досадна, она је сасвим
налик на сигналистички роман. Ако се многе теоријске књиге француских
структуралиста (на пример, и више од оних које су написали други – Ролана
Барта, Филипа Солерса или Јулије Кристеве) могу читати и као „теоријски“
романи, у једнакој мери се то може казати и за Живковићев <i>Сигнализам</i>. Он је књига која је доказала да траје јер јој време
које неуморно пролази наудити не може нимало. </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span></span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div>
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><br clear="all" /></span></span>
<hr align="left" size="1" width="33%" />
<div id="ftn1">
<div class="MsoFootnoteText">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref1" name="_ftn1" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[1]</span></span></span></span></a><span lang="RU"> На пољском је књига штампана</span><span> у Кракову</span><span lang="RU"> 1981. </span><span>Бисерка
Рајчић ју је превела и штампала у нишкој Просвети 1998. године.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn2">
<div class="MsoFootnoteText">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref2" name="_ftn2" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[2]</span></span></span></span></a><span> „Вук Караџић“, Параћин, 1994.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn3">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref3" name="_ftn3" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[3]</span></span></span></span></a><span> Просвета, Београд, 2002. Претходиле су јој
књиге које су биле припремна радња за њу: <i>Свет
у сигналима: прилог летопису сигнализма</i>, Прометеј, Нови Сад, 1996. и <i>Кључеви сигналистичке поетике (Звездана
синтакса Мирољуба Тодоровића)</i>, Просвета, Београд, 1999. </span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn4">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref4" name="_ftn4" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[4]</span></span></span></span></a><span> </span><span>Једнако
вредна као и споменути докторати је и студија „Поетички инжењеринг Мирољуба
Тодоровића“ у књизи Ивана Негришорца, <i>Легитимација
за бескућнике: српска неоавангардна поезија: поетички идентитет и разлике</i>,
Културни центар Новог Сада, Нови Сад, 1996, стр. 45–143. </span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn5">
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref5" name="_ftn5" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[5]</span></span></span></span></span></a><span> </span><span>Тања Ивановић, </span><i><span lang="RU">Три докторске дисертације
о сигнализму или Како сам почела да разумевам сигнализам</span></i><span>, Пројекат Растко, објављено
28. 3. 2008.</span><span> </span><span></span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn6">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref6" name="_ftn6" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[6]</span></span></span></span></a><span> <i><span lang="RU">Орбите сигнализма</span></i><span lang="RU">, Новела, Београд, 1985; <i>Изазови авангарде</i>, Ново дело, Београд,
1986; <i>Седми печат: критички записи</i>,
Књижевна заједница, Нови Сад, 1988; <i>Сведочанства
о авангарди</i>, Драганић, Земун, 1992; </span></span><i><span>Реч и смисао</span></i><span>, „Мирослав“, Земун, 1995; <i>Од речи до знака</i>, Сигнал, Беорама, Београд, 1996; </span><i><span lang="RU">Гост
са Истока: огледи о хаику поезији</span></i><span lang="RU">, Просвета, Ниш, 1996; </span><i><span>Небески звоник</span></i><span> (поезија), Сигнал, Београд, 1998. и <i>Са страница „Детињства“,</i> Змајеве дечје
игре, Нови Сад, 2000.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn7">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref7" name="_ftn7" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[7]</span></span></span></span></a><span> „Сигнализам данас и овде“ (о књизи <i>Алгол</i>), <i>Летопис Матице српске</i>, 1 (1982), стр. 187–189; „Простори поетског“ (о
књизи <i>Textum</i>), <i>Венац</i>, 9 (1982), стр. 19–20; „Поезија и акција“ (о књизи <i>Чорба од мозга</i>), <i>Књижевна реч</i>, 209 (1983), стр. 12–13; </span><span>„<i>Chinese
erotism</i> </span><span>Мирољуба Тодоровића<i>“, Поља</i>, 300 (1984), стр. 109–110; „Сигнализам
– драж заумног”, <i>Борба</i>, бр. 3–4, март
1984, стр. 16; „Гејак гланца гуљарке“, <i>Венац</i>,
3 (1984), стр. 15; „Сигналистичка поезија – нова песничка авангарда“, <i>Књижевност и језик</i>, г. </span><span>XXXI, </span><span>1 (1984), стр. 1–11; „</span><span>Mail-art
</span><span>– уметност комуникације“, <i>Зборник радова Педагошке академије за
образовање васпитача</i>,<span> </span>8 (1984), стр.
89–101; „Шатровачка поезија Мирољуба Тодоровића“, <i>Зборник радова Педагошке академије за образовање васпитача</i>, 9
(1985), стр. 103–115; „Сигнализам и светска критичка мисао“ (о књизи Миодрага
Шијаковића <i>Сигнализам у свету</i>), <i>Поља</i>, 312/313 (1985), стр. 101; „Корак
ка извору ствари (о књизи <i>Дан на
девичњаку</i>)“, <i>Летопис Матице српске</i>,
12 (1985), стр. 796–799; „</span><span>Visible
language“, <i>Relations</i>, 4 (1985),
83–86; „</span><span>Против петог точка“ (о
књизи <i>Штеп за шуминдере</i>), у Ж.
Живковић, <i>Орбите сигнализма</i>, Новела, Београд,
1985, стр. 37–40; „Сигнализам и књижевна критика“ у Ж. Живковић, <i>Орбите сигнализма</i>, стр. 108–123;
„Сигналистички метајезик“, <i>Багдала</i>,
322/323 (1986), стр. 14–16; „Сигналистичка поезија Љубише Јоцића“, <i>Зборник радова Педагошке академије за
образовљње васпитача</i>, 10 (1986), стр. 87–98; „Анатомија анатемисања
авангарде“. Предговор књизи <i>Певци са Бајлон-сквера</i>
Мирољуба Тодоровића, Ново дело, Београд, 1986, стр. 7–19; „Иронија и поезија“
(о збирци <i>Нокаут</i>), <i>Савременик</i>, Н. с, 1/2 (1986), стр.
163–166; „Компјутер и математика у песничкој пракси<span> </span>Мирољуба Тодоровића“, <i>Зборник радова Педагошке академије за образовање васпитача</i>, 11
(1987), стр. 73–88; „Лирски кругови Мирољуба Тодоровића“. Предговор књизи <i>Поново узјахујем Росинанта</i> Мирољуба
Тодоровића, Арион, Београд, 1987, стр. 7–32; „Видљиви језик“ (о збирци <i>Дан на девичњаку</i>), <i>Ревија</i>, Осијек, 10 (1987), стр. 804–807; „Љубише Јоцића огледи о
сигнализму“, <i>Мостови</i>, Пљевља, 100
(1988), стр. 47–55; “Сигналистичка сцијентистичка поезија и њој сродне
сигналистичке врсте“, <i>Зборник радова
Педагошке академије за образовање васпитача</i>, 12 (1988), стр. 75–86;
„Вербално и визуелно“ (о књизи <i>Заћутим
језа, језик, језгро</i>), <i>Стварање</i>, 2
(1988), стр. 182–184; „Мешање живог песка“ (о књизи <i>Белоушка попије кишницу</i>), <i>Савременик</i>,
н. с., 9/10 (1988), стр. 275–280; „Стохастичка сигналистичка поезија“, <i>Поља</i>, </span><span>XXXV,</span><span> 363/364 (1989), стр,
229–232; „Жанрови у сигнализму“, <i>Књижевни
родови и врсте – теорија и историја </i></span><i><span>III, </span></i><i><span>Годишњак
Института за књижевност и уметност</span></i><span>, Београд, 1989, стр. 2–49; „Избор из савремене светске визуелне
поезије“, <i>Летопис Матице српске</i>, 7/8
(1989), стр. 111–114; „Дијалог са митским и историјским“ (о књизи <i>Видов дан</i>), <i>Домети</i>, 59 (1989), стр. 98–103; „Апејронистичка поезија“, <i>Савременик</i>, н.с, 1/2/3 (1990), стр.
208–227; „Сцијентистичко-стохастички хаику Мирољуба Тодоровића“, <i>Књижевност и језик</i>, </span><span>XXXVII (1990), </span><span>стр. 367–376; „Сведочења о авангарди“ (о књизи <i>Дневник о авангарди</i>), <i>Летопис
Матице српске</i>, 1 (1991), стр. 149–151; „Скица за портрет Мирољуба
Тодоровића“, <i>Домети</i>, </span><span>XVIII, 85 (1991), </span><span>стр</span><span>.
74–81;</span><span> „</span><span>Mail-art у сигнализму“, <i>Руковет</i>,<span> </span>XXXVII, 4/5 (1991),
стр. 342–356; „Поетика сигнализма“, <i>Стремљењ</i></span><i><span>е</span></i><span>, </span><span lang="RU">XXXI</span><span>, 8/9 (1991), стр. 75–86;</span><span> „Планински пејсажи, зими“ (о књизи <i>Златибор</i>), <i>Багдала</i>, 382/383 (1991), стр. 32; „Компјутерска поезија“, <i>Поља</i>, XXXVII, 394 (1991), </span><span>стр.</span><span>
490–492;</span><span> „Визуелна, гестуална и
објектна поезија“, <i>Зборник Матице српске
за књижевност и језик</i>, </span><span>XXXIX,</span><span> 3 (1991); „Компјутерска поезија </span><span>II“, </span><i><span>Поља</span></i><span>, </span><span>XXXVIII, 395/396 (1992),
стр. 35–36; „Генеза сигнализма“, <i>Свеске</i>,
IV, </span><span>11 (1992), стр. 136–150;
„Сигнал и гласови“ (о књизи <i>Дишем.
Говорим</i>), <i>Свеске</i>, </span><span>V,</span><span>
15 (1992), стр. 71–76. и у Ж. Живковић, <i>Од
речи до знака</i>, Сигнал, Беорама, Београд, 1996, стр. 32–36; „Сигналистичка
надграматика“ (о књизи Ослобођени језик), <i>Стремљење</i>,
XXXIII, 6/7/8 (1993), стр. 201–205. и у Ж. Живковић, <i>Од речи до знака</i>, стр. 37–41; Поговор књизи Мирољуба Тодоровића <i>Гласна гаталинка</i>, Просвета, Ниш, 1994,
стр. 83–102; „Љубише Јоцића огледи о сигнализму“; предговор књизи Љубише Јоцића
<i>Огледи по сигнализму</i>, „Мирослав“,
Београд, 1994, стр. 3–14; „Шатровачка хаику поезија Мирољуба Тодоровића“,
одломак, <i>Збиља</i>, </span><span>I, </span><span>8/9,
15. 12. 1994, стр. 26; „Четврт века сигнализма“, <i>Сигнал</i>, 10 (1995), стр. 23–28. и Ж. Живковић, <i>Од речи до знака</i>, стр. 14–18; „Прилози за поетику сигнализма“ (о
књизи <i>Ка извору ствари</i>), <i>Повеља</i>, н.с., </span><span>XXV,</span><span>
4 (1995), стр. 82–85, <i>Књижевност</i>, 3
/4 (1997), стр. 565–569. и Ж. Живковић, <i>Од
речи до знака</i>, стр. 58–60; „Од речи до знака (о стваралачком опусу Мирољуба
Тодоровића у периоду 1991–1995)“, <i>Савременик</i>
38/39/40 (1996), стр. 52–68. и Ж. Живковић, <i>Од
речи до знака</i>, стр. 61–74; „Игра и језик. Предговор књизи изабраних
шатровачких песама Мирољуба Тодоровића <i>Гејак
гланца гуљарке</i>)“, Живан Живковић, <i>Од
речи до знака</i>, стр. 56–57; „Антологија </span><span>Mail-arta (</span><span>о изложби Андреја
Тишме `Природа даје </span><span>Nature gives</span><span>` у Сомбору 1992)</span><span>“, <i>Домети</i>, 70/71 (1992), стр.
103–107. и Ж. Живковић, <i>Од речи до знака</i>,
22–25; „Хаику поезија Мирољуба Тодоровића“, Ж. Живковић, <i>Гост са Истока</i>, Просвета, Ниш, 1996, стр. 81–98; „Шатровачка хаику
поезија Мирољуба Тодоровића“, Ж. Живковић, <i>Гост
са Истока</i>, стр. 163–179. и „Вербални и ликовни елементи у поезији
сигнализма“, <i>Интердисциплинарне теорије
књижевности – Зборник радова</i>, Институт за књижевност и уметност, годишњак
XIX,</span><span> серија ц: Теорија историје,
Београд, 2001, стр. 303–307.</span><span> </span><span><span> </span></span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn8">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref8" name="_ftn8" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[8]</span></span></span></span></a><span> Поред њему посвећеног <i>Годишњака катедре за српску књижевност са југословенским књижевностима</i>,
Филолошки факултет у Београду, 2006, издвајамо текстове Милослава Шутића „Једна
значајна монографија о сигнализму“, <i>Сигнал</i>,
11/12 (1996), Марка Иконића „Сигнализам у токовима неоавангарде“, <i>Сигнал</i>, 11/12 (1996), Јована Пејчића
„научноистраживачки опус Живана Живковића“, <i>Сигнал</i>,
15/16/17 (1997) и Мирољуба Тодоровића „Подршка за нове стваралачке продоре“, <i>Књижевне новине</i>, 944/945 (1997). </span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn9">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref9" name="_ftn9" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[9]</span></span></span></span></a><span> </span><span>Докторска
дисертација је одбрањена на Филолошком факултету у Београду 29. априла 1991.
године пред Комисијом коју су чинили: проф. др Слободан Ж. Марковић, проф. др.
Мате Лончар и проф. др. Сретен Петровић.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn10">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref10" name="_ftn10" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[10]</span></span></span></span></a><span> </span><span>Везе
сигнализма са историјском авангардом уочавају и његови проучаваоци. Тако, на
пример, Влада Стојиљковић, у тексту „Сигнализам као авангардни покрет“,
објављеном у <i>Корацима</i> (</span><span>XI, </span><span>1–2/1976,
29), сматра визуелну поезију „наставком“ хијероглифа, оријенталних писама,
барокне калиграфије, Аполинерових <i>Калиграма</i>,
дадаистичких колажа, слика Паула Клеа (заборављајући да припомене како је и у
антици, и грчкој и римској, било </span><span>carmina
fugurata). Милош И. Бандић је, у тексту „Сигнализам: Стил и статус“ (у <i>Сигнализам авангардни стваралачки покрет</i>,
Културни центар Београда, Београд, 1984, стр. 6), знатно обазривији. По њему,
сигнализам се разликује од покрета који му претходе јер „није насртљиво
офанзиван, негаторски, агресиван или бучан и разбарушен, анархичан, запаљив“ и
он има „своју разрађену поетику“, многоброојне манифесте, манифестације,
билтене, каталоге, књиге које га сасвим јасно међе.</span><span></span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn11">
<div class="MsoFootnoteText">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref11" name="_ftn11" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[11]</span></span></span></span></a><span> </span><span>в</span><span lang="RU">. </span><span>Живан Живковић, <i>Сигнализам</i>,
стр. 20.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn12">
<div class="MsoFootnoteText">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref12" name="_ftn12" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[12]</span></span></span></span></a><span> </span><i><span>Кораци</span></i><span>, </span><span>XI, </span><span>1–2/1976, 35–38.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn13">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref13" name="_ftn13" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[13]</span></span></span></span></a><span> </span><span>Мирољуб
Тодоровић, „Однос сигнализма према другим авангардним покретима“, у М.
Тодоровић, <i>Дневник авангарде</i>,
Графопублик, Београд, 1990, стр. 20–21.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn14">
<div class="MsoFootnoteText">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref14" name="_ftn14" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[14]</span></span></span></span></a> <span>Живан Живановић, <i>Сигнализам</i>, стр. 23.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn15">
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref15" name="_ftn15" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[15]</span></span></span></span></span></a><span> </span><span>Ево списка његових сарадника: Раул Хаузман, Аугусто де
Кампос, Клементе Падин, Микеле Перфети, Ханс Клавин, Ђулија Николаи, Адријано
Спатола, Јиржи Валох, Ариго Лора Тотино, Жилијен Блен, Ж. Ф. Бори, Жан Клод
Моано, Јохан Герц, Саренко, Уго Карега, Еуђенио Мичини и Пол де Вре, од
страних, а од домаћих, поред Мирољуба Тодоровића, Биљана Томић, Зоран Поповић,
Слободан Вукановић, Бранко Андрић, Марина Абрамовић, Славко Матковић, Золтан
Мађар, Богданка Познановић, Добривоје Јевтић, Неша Париповић, Влада Стојиљковић
и Тамара Јанковић.</span><span> </span><span><span> </span></span><span></span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn16">
<div class="MsoFootnoteText">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref16" name="_ftn16" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[16]</span></span></span></span></a> <i><span>Књижевност,</span></i><span> </span><span>XLIV,
</span><span>1–2/1989, 218–219.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn17">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref17" name="_ftn17" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[17]</span></span></span></span></a><span> </span><span>Дејв
Оз, „Шта је сигнализам?“, у <i>Сигнализам у
свету</i>, приредио Миодраг Б. Шијаковић, Београдска књига, Београд, 1984, стр.
72–74. </span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn18">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref18" name="_ftn18" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[18]</span></span></span></span></a><span> </span><span>Мирољуб
Тодоровић, „Манифест песничке науке (ПОЕЗИЈА – НАУКА)“, у М. Тодоровић, <i>Сигнализам</i>, Градина, Ниш, 1979, стр. 64.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn19">
<div class="MsoFootnoteText">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref19" name="_ftn19" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[19]</span></span></span></span></a> <span>Живан Живковић, <i>Сигнализам</i>, стр. 75.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn20">
<div class="MsoFootnoteText">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref20" name="_ftn20" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[20]</span></span></span></span></a> <span>Исто, стр. 109.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn21">
<div class="MsoFootnoteText">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref21" name="_ftn21" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[21]</span></span></span></span></a> <span>Исто</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn22">
<div class="MsoFootnoteText">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref22" name="_ftn22" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[22]</span></span></span></span></a><span> </span><span>Мирољуб
Тодоровић, <i>Поклон-пакет</i>, Београд,
1972, стр. 10.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn23">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref23" name="_ftn23" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[23]</span></span></span></span></a><span> </span><span>Многе
песме ових циклуса су антологијске. Ценио их је као оне које спадају у
најхуморније које савремена српска поезија уопште има Миодраг Павловић.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn24">
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref24" name="_ftn24" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[24]</span></span></span></span></span></a><span> </span><span>На пример, Вујица Решин Туцић, Војислав
Деспотов, Милорад Грујић, Јудита Шалго, Каталин Ладик, Јован Дујовић, Зоран
Вуковић и др. Дакле, читава наша – како су је окрстили њени тумачи – тзв.
„поезија промене“.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn25">
<div class="MsoFootnoteText">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref25" name="_ftn25" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[25]</span></span></span></span></a> Живан
Живковић, <i>Сигнализам</i>, 118. <span></span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn26">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref26" name="_ftn26" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[26]</span></span></span></span></a><span> </span><span>Мирољуб
Тодоровић, „Фрагменти о сигнализму“, у <i>Сигнализам
авангардни стваралачки покрет</i>, Културни центар Београда, Београд, 1984,
стр. 31–32. </span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn27">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref27" name="_ftn27" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[27]</span></span></span></span></a><span> </span><span>Миливоје
Павловић, „Сигнализам – југословенски стваралачки покрет“, <i>Ток</i>, </span><span>XX</span><span>, 13–14/1985–1986, стр. 7.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn28">
<div class="MsoFootnoteText">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref28" name="_ftn28" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[28]</span></span></span></span></a> <span>Живан Живковић, <i>Сигнализам</i>, стр. 131.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn29">
<div class="MsoFootnoteText">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref29" name="_ftn29" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[29]</span></span></span></span></a><span> </span><span>Мирољуб
Тодоровић, „Фрагменти о сигнализму“, <i>Књижевност</i>,
</span><span>XLIV, </span><span>1–2/1989, стр. 218–219.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn30">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref30" name="_ftn30" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[30]</span></span></span></span></a><span> </span><span>У
време писања Живковићеве дидертације била је у штампи. У касноијој фази свога
певања Тодоровић је испевао велики број – читаву серију збирки –
апејронистичких песама и оне су збране у два изборника његових песама (други
је, уз прегршт додатих песама, поновљени први): <i>Глад за неизговорљивим</i> (2010) и <i>Ловац
магновења</i> (2015). </span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn31">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref31" name="_ftn31" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[31]</span></span></span></span></a><span> </span><span>Свој
полемички обрачун са њима Тодоровић је извео у књизи <i>Певци са Бајлон-сквера</i>, Ново дело, Београд, 1986. </span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn32">
<div class="MsoFootnoteText">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref32" name="_ftn32" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[32]</span></span></span></span></a> <span>Живан Живковић, <i>Сигнализам</i>, стр. 194.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn33">
<div class="MsoFootnoteText">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref33" name="_ftn33" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[33]</span></span></span></span></a><span> </span><span>Мирољуб
Тодоровић, „Сигнализам“, <i>Сигнал</i>,
Београд, 1970..</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn34">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref34" name="_ftn34" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[34]</span></span></span></span></a><span> </span><span>Све
Тодоровићеве шатровачке песме – и оне касније настале –<span> </span>биће збране у књизи <i>Електрична столица</i>, Просвета, Београд, 1998.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn35">
<div class="MsoFootnoteText">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref35" name="_ftn35" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[35]</span></span></span></span></a> <span>Живан Живковић, <i>Сигнализам</i>, стр. 207.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn36">
<div class="MsoFootnoteText">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref36" name="_ftn36" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[36]</span></span></span></span></a><span> </span><span>Овај
ће касније „освојити“ и Тодоровићеве приче и романе.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn37">
<div class="MsoFootnoteText">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref37" name="_ftn37" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[37]</span></span></span></span></a> <span>Живан Живковић, <i>Сигнализам</i>, стр. 218.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn38">
<div class="MsoFootnoteText">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref38" name="_ftn38" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[38]</span></span></span></span></a> <span>Исто, 219.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn39">
<div class="MsoFootnoteText">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref39" name="_ftn39" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[39]</span></span></span></span></a><span> </span><span>Миливоје
Павловић, наведено дело, стр. 7.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn40">
<div class="MsoFootnoteText">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref40" name="_ftn40" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[40]</span></span></span></span></a> <span>Живан Живковић, <i>Сигнализам</i>, 251.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn41">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref41" name="_ftn41" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[41]</span></span></span></span></a><span> Ево њиховог списка: Нада Маринковић, Салма
Ласло, Влада Стојиљковић, Миодраг Шуваковић, Спасоје Влајић, Љубиша Јоцић,
Слободан Вукановић, Бранко Андрић, Бранислав Прелевић, Марина Абрамовић, Јелена
В. Цветковић, Остоја Кисић, Звонимир Костић Палански, Добривоје Јевтић, Мирољуб
Кешељевић, Неша Париповић, Жарко Рошуљ, Слободан Павићевић, Тамара Јанковић,
Раде Обреновић, Славко М. Павићевић, Виктор Тодоровић, Бода Марковић, Обрад
Јовановић, Зоран Поповић. </span></span></span></div>
</div>
</div>
</div>
Slobodan Skerovichttp://www.blogger.com/profile/06036318715197087511noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7689294589374917196.post-5555685029636148672017-03-31T00:21:00.003-07:002017-03-31T00:21:26.574-07:00ПЕСНИКОВ ЛИРСКИ УЛОВ<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<!--[if gte mso 9]><xml>
<w:WordDocument>
<w:View>Normal</w:View>
<w:Zoom>0</w:Zoom>
<w:PunctuationKerning/>
<w:ValidateAgainstSchemas/>
<w:SaveIfXMLInvalid>false</w:SaveIfXMLInvalid>
<w:IgnoreMixedContent>false</w:IgnoreMixedContent>
<w:AlwaysShowPlaceholderText>false</w:AlwaysShowPlaceholderText>
<w:Compatibility>
<w:BreakWrappedTables/>
<w:SnapToGridInCell/>
<w:WrapTextWithPunct/>
<w:UseAsianBreakRules/>
<w:DontGrowAutofit/>
</w:Compatibility>
<w:BrowserLevel>MicrosoftInternetExplorer4</w:BrowserLevel>
</w:WordDocument>
</xml><![endif]--><br />
<!--[if gte mso 9]><xml>
<w:LatentStyles DefLockedState="false" LatentStyleCount="156">
<w:LsdException Locked="false" Name="Default Paragraph Font"/>
</w:LatentStyles>
</xml><![endif]--><!--[if gte mso 10]>
<style>
/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:"Table Normal";
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-parent:"";
mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt;
mso-para-margin:0in;
mso-para-margin-bottom:.0001pt;
mso-pagination:widow-orphan;
font-size:10.0pt;
font-family:"Times New Roman";
mso-ansi-language:#0400;
mso-fareast-language:#0400;
mso-bidi-language:#0400;}
</style>
<![endif]-->
<br />
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span></span></span></span></div>
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><b><span>ПЕСНИКОВ ЛИРСКИ УЛОВ</span></b></span></span>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 0.5in;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span>(Мирољуб Тодоровић, <i>Ловац магновења</i>, <i>Изабране и нове песме</i>, </span><span>Everest мedia, </span><span>Међународна културна мрежа „Пројекат Растко“, Београд,
2015) </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Досад
се појавило више избора Тодоровићеве поезије: <i>Поново узјахујем Росинанта</i> (Арион, Београд, 1987) (највише песама
узето је из <i>Планете, Путовања у
Звездалију, Рецепта за запаљење јетре, С резанцима свакако, Поклон-пакета,
Гејак гланца гуљарке и Чорбе од мозга</i>); <i>Звездана
мистрија</i> (Сигнал, Београд, 1998) која доноси међу својим корицама четири
збирке: <i>Дишем. Говорим, Белоушка попије
кишницу, Девичанска Византија</i> и <i>Видов
дан</i>; <i>Електрична столица</i>
(Просвета, Београд, 1998) која је објединила све Тодоровићеве шатровачке песме
раније штампане у збиркама <i>Гејак гланца
гуљарке, Телезур за тракање, Амбасадорска кибла, Стриптиз</i> и <i>Електрична столица</i>; <i>Рецепт за запаљење јетре</i> (Градска народна библиотека „Жарко
Зрењанин“, Зрењанин, 1999) садржао је изабране песме које је песник сврставао у
алеоторне, технолошке, компјутерске, варијационе, </span><span>ready-made, </span><span>елементарне и визуелне, а
највише их је преузето из збирки <i>Свиња је
одличан пливач, Киберно</i> и <i>Чорба од
мозга</i>.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn1" name="_ftnref1" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[1]</span></span></span></span></a> Исте
врсте сигналистичких песама окупљене су и у изборнику <i>Свиња је одличан пливач и друге песме</i> (Тардис, Београд, 2009):
преузети су циклуси из збирки <i>Свиња је
одличан пливач, Киберно, Чорба од мозга </i>и <i>Пуцањ у говно</i> и поједине песме из <i>Алгола, </i></span><i><span>Chinese erotism-а,</span></i><i><span> Нокаута</span></i><span>
и <i>Сремског ћевапа</i>. <i>Глад за неизговорљивим</i> (Нолит, Београд,
2010) доноси читаве збирке (са мањим изменама и допунама) <i>Белоушка попије кишницу, Видов дан, Девичанска Византија, Звездана
мистрија, Гори говор, Плави ветар, Златно руно</i> и <i>Љубавник непогоде</i>, као и изборе из збирки <i>Киберно, Сигнал, Телезур за тракање, Инсект на слепоочници, Textum,
Нокаут, Трн му црвен и црн, Дишем. Говорим, Румен гуштер кишу претрчава</i> и <i>Испљувак олује</i>.<span> </span><span> </span></span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span><i>Ловац магновења</i> (Еверест медиа,
Међународна културна мрежа „Пројекат Растко“, Београд, 2015), заправо друго
издање, иако неозначено као такво, <i>Глади
за неизговорљивим</i>, доноси песникову стохастичку и апејронистичку поезију.
Песме присутне у овој и<span> </span>раније наведеној
књизи се, са изузетно малим изузецима, преклапају. Нове песме (њих четрнаест<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn2" name="_ftnref2" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[2]</span></span></span></span></a>)
налазе се у последњем циклусу збирке насловљеном „Из ока сновидећег“.</span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>О
поезији Мирољуба Тодоровића писао сам неколико пута.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn3" name="_ftnref3" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[3]</span></span></span></span></a>
Овај пут, суочен са широким избором песама која је начинио сам аутор а који
обухвата – како је већ прибележено – и читав низ комплетних збирки, скренућу
пажњу само на неколико сегмената Тодоровићева песништва да бих показао како оно
и данас, као и јуче, има шта да понуди, и не само (нео)аванградној, поезији
српској и може послужити као плодоносна инспирација многим песницима који нашој
поезији, било стидљиво, било експлозивно, приступају или у њу и буквално улећу.</span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Антика
је песнички фон многих Тодоровићевих песама.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn4" name="_ftnref4" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[4]</span></span></span></span></a></span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Песник
често посеже за бројевима што је сасвим очекивано за поезију која се, колико је
то песнички допустиво, наукама и сфери научног приближава и допушта им да се
лирски огласе.<span> </span>Они задобијају и
симболичку конотацију. Може се говорити, дакле, и о математизацији опеваног.</span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Основне
речи теме (Живан </span><span lang="SR-CYR">Ж</span><span>ивковић
их назива <i>речи-матице</i>) Тодоровићева
песништва збраног у овом изборнику су <i>звезда,
анђео, ветар, мрав, сова, змија, глад, семе, светлост, жеђ, гром, зрно, муња, олуја,
родница, нож</i>. <span> </span></span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Ту су и
придеви <i>жедан, гладан, трудан, златан</i>.
<span> </span></span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Наводимо
неколике примере за <u>трудан</u>: <i>трудном
звездом</i> („Сокови стабла“); <i>трудан
мирис</i> („Црна чучевина“); <i>трудне речи</i>
(„Пламено писмо“); <i>речи затруднелих</i>
(„Утварни бескућници“); <i>трудном језику</i>
(„Расте ти дрво“); <i>трудне басме</i>
(„Глина“). Ево и прегршти која се односи на друге споменуте придеве: <i>гладне звезде</i> („Црвен је и мртав
човек“); <i>лепа глад</i> („Мртви Одисеј“); <i>крвожедни глаголи</i> („Омамљен таином“); <i>жедно сунце</i> („Видим и чујем“); <span> </span><i>крвожедна
месечина</i> („Лабуд“).<span> </span></span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Од прве
збирке Тодоровић је успешно градио неологизме. Показивао је како је потребно
„проширити“ језик е да би био у стању да обухвати све оно што песник својим
стиховима покушава да опесми. Ево листе (потенцијалних) неологизама које смо
изнашли у изборнику о којем пишемо: <i>безљуд;
бивад; вадивек; горописац; гороход; даждодавац; жедник; жуд; звездар; звездач; звездовечник;
звездосаур; згромни; зеленгор; земљокруг; јез; костоједица; кратковечник; љуљав;
муњевина; муњогојни; некућник; обжар; сточник; сунцоморје; умирник; утрг</i>.
Неки од њих, не само да су лепи, несумњиво су неопходни српском језику који не
треба у себе да се зачаури но мора бити сасвим отворен за нове речи које га
богате и лирски вихоре. </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Навешћемо
и малу серију синтагми, метафоричких и симболичких, које показују, и доказују,
како је основна примедба која је Тодоровићевој поезији давана да је она пре
свега „компјутерска“ и да је њен језик поробљен научним, антипоетским језиком
сасвим неоснована: <i>крилате крви</i>
(„Ожилиште“); <i>ребрима ваздуха</i> (Исто);
<i>пламен ваздуха</i> („Кариокинеза“); <i>водопада зрака</i> (Исто); <i>срце муње</i> („И самој зори јешћу“); <i>пахуљама сунца</i> („Не можеш пламен
снега“); <i>крв ваздуха</i> („Само човек
једе камен“); <i>сочну именицу</i> („Ту
сочну именицу“); <i>ледена синтакса</i>
(„Водолија на длану“); <i>кристални анђели</i>
(„Да нацрташ трмку“); <i>сунчева крв</i> („У
смерним временима“).<span> </span></span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Песник
је мајсторски активирао синестезије које су, уз оксимороне, постале једна од
кичми читаве његове лирике: <i>грли мирис
градова</i> („У вртачи“); <i>ледене мирисе</i>
(„Тринаест белих јагода“); <i>грли мирис
сунца</i> („И самој зори јешћу“); („Пламено писмо“); <span> </span><i>мирис /
таме</i> („Острво сирена“); <i>мирис пламена</i>
(„Ево ме“); <i>мирисом олује</i> („Дуга је
ноћ“); <i>мирис вечерњаче</i> (наслов
песме);<i> Миришем сенку ствари;</i> <i>видим кисеоник</i> („Затрављена препелица“);
<i>Плаха звона плавети</i> („Отров“); <i>златни звон</i> („Мистерија“); <i>мокри ветар</i> („Као гривњаш. Као
гаталинка“). Јасно се уочава предност / доминација олфактивних синестезијских
слика. </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Ево
неколико примера за оксимороне: <i>пламен
снега</i> („Не можеш пламен снега“); <i>Изрони
сунце из гробишта</i> („Звездана мистрија“); <i>вражји / анђели</i> („Чујеш ли зцон говора“); <i>Леден ти жар</i> („Махнито хододарје“). <span> </span></span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Тодоровић
се не користи римом, али је звучна раван његових песама итекако богата што ћемо
илустровати са само три примера: <i>Сруши нас
ршум</i> („Гмаз картагински“); <i>Краљежница
и киша. / Кротки кратковечник</i> („Кротки кратковечник“); <i>Чучи чума</i> („Кућа“). </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Изузетно
је широк дијапазон (распон је од метафоричких до метонимијских, од
натуралистичких до импресионистичких, од експесионистичких до надреалистичких
итд.) песничких слика (многе би могле да се нађу у књигама француског
феноменолога Гастона Башлара): <i>дрхтава и
дремљива струна муње </i>(„Ожилиште“); <i>меко
млеко ветрова</i> (Исто); <i>пролети куршум
сунца</i> („Клица“); <i>крвава грудва светла</i>
(„Птица“); <i>дрвеће можда звони</i>
(истоимена песма); <i>мртваци иза зида
одзвањају / зелени као механичари</i> („Црвено млеко“); <i>и самој зори јешћу нежно месо</i> („И самој зори јешћу“); <i>копно отиче кроз сунчано море</i>
(„Пробудите се жеравици у сусрет“); <i>око
згажено небесима</i> (Исто); <i>пљушти моје
месо</i> („Али ово је човек“); <i>сањам
утопљенике. цветају пред олују</i> („У рудницима кише“); <i>Занебесај / вешалима</i> („Кости нам шумориле“); <i>Зелене муње сикћу</i> („Јасновици на њиви“); <i>голубало се сунце</i> („Ташмајдан“); <i>Врти се / свемир у нама, Непоткупљиви / бездан бића</i> („Пламено
писмо“); <i>цветне капи сунца</i> („Отров“);
<i>Време прошло и време / будуће. Почивају у
времену / садашњем</i> („У бресквама из Александрије“; елиотовска – „уздрман“ цитат
оне, рефлексивне, којом отпочиње „Бернт Нортон“ <i>Четири квартета</i> енглеског нобеловца: <i>Време садашње и време прошло / Су оба можда присутна у времену будућем,
/ А време будуће садржано у времену прошлом</i>); <i>Разјапљена је чељуст неба</i> („Озвездан“); <i>Пауци месец премрежили</i> („Пауци“; <i>месец</i> је у овој слици метонимијска замена за <i>небо</i> које налазимо у народној пословици); <i>Уска су врата смрти</i> („Уска су врата смрти“; библијска слика коју
налазимо и у Жидовој прози); <i>бледи пејзаж
/ вечности</i> („Пољубац одуваног маслачка“); <i>језик је пламен</i> („Језик је пламен“). <span> </span><span> </span><span> </span><span> </span><span> </span></span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>У
песмама Тодоровић открива властиту поетику: <i>језик
је истраживач </i>(„Као лептир у рујну“); <i>Нагоним
речи / да лете</i> („То сева чернозем“); <i>Глад
за неизговорљивим</i> („Црвена мећава“); <i>Шта
је заправо / песник. (...) / Побеснели пенис </i>(„Дуг је пут“); <i>Наш / пакао су речи</i> („С оне стране
поноћи...“); <i>Моје / тело је песма</i>
(„Гладне ме утваре...“)<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn5" name="_ftnref5" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[5]</span></span></span></span></a>; <i>Слика осваја песму</i> („Силазим у песму“); <i>Силазим / у песму</i> („Силазим у песму“); <i>Ритам језичке енергије се / убрзава. Песма
поноре додирује. / Зов другог света је. У нама</i> („Зов“)<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn6" name="_ftnref6" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[6]</span></span></span></span></a>; <i>У песме сам се / преселио</i> („Нову песму
певам“); <i>песма-светлост</i> („Кап крви“).<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn7" name="_ftnref7" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[7]</span></span></span></span></a> </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 0.5in;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span>Оно што је најинтересантније
онеобичавање је боја. Пиктурална раван Тодоровићевих песама тако је учињена
сасвим „искошеном“, упоредивом, на пример, са оном која се находи у песничком
делу великог експресионистичког песника Георга Тракла.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn8" name="_ftnref8" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[8]</span></span></span></span></a></span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 0.5in;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span>Ево Тодоровићеве песничке
палете.</span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Бели су:
ветар („Дрвеће можда звони“), јагоде („Тринаест белих јагода“) и гавран („Тамо
где гори“).<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn9" name="_ftnref9" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[9]</span></span></span></span></a> </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Црни:
снег („Ја знам своју меру“ и „Стрвина у трави...“), сунце („На границама свести“,
„Ископ“ и „Дуга је ноћ“), муња („На љуту рану“; „Јасновици на њиви“ и „Ослушкује
тело“), анђео („Време је било кишно“), ружа („Ташмајдан“), зуби („Дремљив
поскок“), мед („Видим“), ветар („Из непрозирја“), зној („Ти што обожаваш
демоне“), сунцокрет („Будим се из кошмара“).<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn10" name="_ftnref10" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[10]</span></span></span></span></a> <span> </span><span> </span><span> </span><span> </span></span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Сива је
светлост („По небеском пролому“).<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn11" name="_ftnref11" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[11]</span></span></span></span></a> </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Зелени
су: мртваци и механичари („Црвено млеко“), ветар („Пред вратима раја“), муње
(„Азбуко хромог вука“ и „Ланци ждралова“), ватра („Мртво је око божанско“),
безмерје („Бунца зелено безмерје“; „</span><span lang="SR-CYR">Г</span><span>ладне ме утваре...“ и „Куцнуо је час“), снег
(„Нуклеарна јаловина“), измаглица („Девичанска Византија“ и „И Хераклит је пио
мед“), месо („Златна материцо. Царства“), звезда („Семе и загонетка“), пламен
(„Свети ратници“), месец („Ветрови са Чегра“), огањ („Којекуде Србијо“ и
„Ископ“), звер („Дорћол“), злато („Ка сунцу. Ка рођају...“ и „Рана. Реч. И
песма“), пена („Круг“), мишеви („Ослушкујеш април“), светлост („Ископаник“),
пустиња („ ... КРАЉ долази...“), човек („Ал-хадир“), речи („Сан“). Зеленкаста
је крв („Ти си вековит“), а тамнозелено лице („Вид“).<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn12" name="_ftnref12" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[12]</span></span></span></span></a> <span> </span><span> </span><span> </span></span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Плави:
шуме („Јутарња трава под мошницама“), пепео („Тамо где звезда дели маглу и
језик“), пламен лешева („Посматрам вас крманоши и капетани“), крстача („Време
је“), звезда („Баново брдо“), мушица („Булбулдер“), ветар („И Хомер“ и „Плави
ветар“), сунце („Ти си вековит“), језик („У тами наших речи“), гром („На врату
Ориона“). Модри: сенка („Покупе нас ветрови“), зуби („Твоји модри зуби“ и
„Пажљиво посеј“), сунце („Звездовечник“ и „Град“), челик („С оне стране
поноћи...“), људско месо („Модро људско месо“), стабло („И Хераклит је пио
мед“), земља („Ослушнуо сам басму“), сунце („Озвездан“). Плавичасти: снег
(„Певаш као змија“), ватра („Плавичаста ватра. Деца. Нетопири“); крв
(„Загонетка“).<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn13" name="_ftnref13" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[13]</span></span></span></span></a> </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Црвени:
млеко („Црвено млеко“ и „Свети Вит“), човек („Црвен је и мртав човек“), мећава
(„Црвена мећава“ и „Ћеле-кула“), трска (“Жабља трава“), бујица („Да нацрташ
трмку“), иње („Време је“), пролеће („Једем хлеб испоснички“), лабуд („Очекују
нас“), магла („Пут чаровите горе“), ветар („Питагора“), сјај понора („У срцу
Невидбога“), коњи („Речи неизговорљиве“), оргуље („Мера“).<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn14" name="_ftnref14" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[14]</span></span></span></span></a> <span> </span><span> </span><span> </span><span> </span><span> </span></span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 0.5in;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span>Ружичасти: олово („У црној
вртачи“), глечери („А ти љубавниче“), планина („Неизмерни су путеви...“), тама
(„Бескрај“), море („Пауци“).<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn15" name="_ftnref15" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[15]</span></span></span></span></a></span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Румен
је дах („Вид“). </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Љубичасти
су: сумрак („Поливаш лице млеком“), тама („Жустри коњи звездани“), репатица („Обилић“),
коњ („На божијој стази“). <span> </span><span> </span><span> </span><span> </span></span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Наранџасти:
јабланови („Анђама“) и планина („Рај“). </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Риђа је
ватра („Блуди Магелан“). <span> </span><span> </span></span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Опседантне
боје Тодоровићева песништва (оне које доминирају онеобиченим песничким сликама)
су, лоркијан</span><span lang="SR-CYR">с</span><span>ки,
зелена и плава. Речници симбола нам помажу</span><span> </span><span lang="SR-CYR">да откријемо основна симболичка значења</span><span> које зелена боја има</span><span lang="SR-CYR">: </span><span>она је </span><span lang="SR-CYR">боја будућег
живота и смрти, будуће младости, наде и веселости, али, у исто време, и
промена, пролазности и љубоморе; као боја пролећа – означава репродукцију,
поверење, природу, рај, обиље, мир; такође – је симбол неискуства, лудости и
наивности; у вези је са бројем пет и вилинска је боја</span><span>. Плава је боја воде као
женског принципа. Означава истину, откровење, мудрост, верност, племенитост,
мир, контемплацију, али и празнину и безгранични простор.</span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Цитирамо
исцело песму „Тајна“ у којој су подједнако делатни „јунаци“ деца и боје које их
„красе“:</span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span><i>Бојимо своју децу живим бојама. Зеленом.</i></span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i><span><span> </span>Жутом. Плавом. По читавом телу. Она</span></i></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i><span><span> </span>плачу. Предосећају. Сузе им спирају</span></i></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i><span><span> </span>боје с лица. Нежно их хватамо за
удове,</span></i></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i><span><span> </span>приносимо стрмој литици клисуре и
бацамо</span></i></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i><span><span> </span>у реку. Река бесно хучи испод наших
ногу.</span></i></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i><span><span> </span>Крвава је. густа црвена пена одбија се
од</span></i></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i><span><span> </span>стена. Шкропи наше очи. Страшна је то</span></i></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i><span><span> </span>тајна</span></i><span>.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn16" name="_ftnref16" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[16]</span></span></span></span></a></span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 0.5in;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR">Завиримо мало и у
теоријске поставке и песничка умећа великих страних песника, књижевних
теоретичара и философа е</span><span lang="SR-CYR"> </span><span lang="SR-CYR">да бисмо видели у какво се коло </span><span>могао </span><span lang="SR-CYR">ухвати</span><span>ти (могуће и ухватио)</span><span lang="SR-CYR"> наш песник.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn17" name="_ftnref17" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span lang="SR-CYR">[17]</span></span></span></span></a></span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR"><span> </span>Погледајмо, најпре, <i>кратилијске</i>
"слике" гласова о којима зборе неколики писци. Прво онај који је и
зачетник "теорије"</span><span> – </span><span lang="SR-CYR">Платон, у <i>Кратилу</i>. По њему, <u>р</u>
"означава" кретање; <u>и</u> лакоћу и могућност пролажења кроз све
ствари; <u>с</u> и <u>з </u>дисање, дах, немир; <u>д </u>и <u>т </u>повезивање
и застој; <u>н</u> унутрашњост; <u>о</u> округлост итд. Дионисију Халикаршанину
<u>л</u> годи уху, <u>р</u> га раздражује, <u>с</u> је изразито неугодно, а <u>м
</u>и <u>н</u> бучно одзвањају. Варон дели гласове на: <i>храпаве, глатке, закржљале, испружене, тврде</i> и <i>меке</i>. Лајбниц, у <i>Новим
есејима</i>, за <u>р</u> везује жесток, а за <u>л</u> лаган покрет. По
Скалиђеру <u>о</u> "произлази из представе заокружености уста, док <u>и</u>,
које означује најкрхкији глас, нема ни грбе ни трбуха". Молијер, у <i>Грађанину-племићу</i>, вели: "Отвор
уста приказује управо један мали круг који представља слово О." Шарл
Нодије, аутор <i>Збогара</i>, између осталог
пише о "змијоликом изгледу слова С и З, Т које наликује на чекић, Б које
је профил уста и слика усана које га творе, О које се заокружује под пером као
што се усне заокружују у часу кад га изговарају..." (готово сви цитирани
пишу, наравно, о латиничним словима). Прво слово у речи или стиху за Малармеа
је "доминантни консонант" који нам помаже да објаснимо њихово значење
(Малармеов тумач Жан-Пјер Ришар назива га "алитерацијским кључем").
За знаменитог француског симболистичког песника, на пример, <u>б</u> значи
дебљину и округлост; <u>п</u> гомилање, неотицање, застој; <u>ф</u> јак и
сталан стисак; <u>г</u> жељу; <u>ц </u>брз и одлучан напад; <u>с </u>поставити
или, обратно, тражити; <u>д</u> дугу радњу без сјаја, устајалост, таму; <u>т</u>
заустављање, сталност; <u>л</u> дозивање без учинка, спорост, трајање,
устајалост, али и: скочити, слушати, волети; <u>н </u>одређен и уверљив значај,
блискост итд (француски песник испитује своју теорију служећи се речима
преузетим из енглеског језика). Интересантна су кратилијска промишљања Пола
Клодела. За њега су, најпре, <u>о </u>женка, а <u>и </u>фалус; <u>ц</u></span><span> –<u> </u>– </span><span lang="SR-CYR">конвексност/конкавност;<span> </span><u>е</u> и <u>ј</u></span><span> – </span><span lang="SR-CYR">увијање, рефлексија; <u>и</u>,
такође</span><span> – </span><span lang="SR-CYR"><span> </span>окомитост, јединство; <u>л</u> </span><span>– </span><span lang="SR-CYR">полазак/повратак; <u>о</u> </span><span>– </span><span lang="SR-CYR">округлост;<span> </span><u>с</u> </span><span lang="SR-CYR"><span> </span></span><span>– </span><span lang="SR-CYR"><span> </span>узлазна
завојитост, силазна спирала итд. Као и Виктор Иго, и Пол Клодел се задржава и
на формалној еквивалентности између слова и предмета: А представља двоструке
лестве, И војника или стуб, О исконску округлост света, С стазу или змију, З
муњу, Х крст, Д велики трбух, Е рукавац, Ј удицу или изокренути пастирски штап,
Л сто без ногу, Н пут с наглим заокретима,<span>
</span>У посуду итд. За Велимира Хлебњикова, творца <i>звезданог</i> или <i>заумног</i>
језика ("Заумни језик полази од две претпоставке: 1) Први сугласник просте
речи управља читавом речи</span><span> – </span><span><span> </span><span lang="SR-CYR">наредбодавац је осталима; 2)
Речи које почињу истим сугласником обједињене су истим појмом, као да са разних
страна лете у исту тачку разума") и <i>азбуке
ума</i> ("сваки сугласник скрива иза себе неки облик и представља
име"), И</span></span><span> – </span><span lang="SR-CYR">спаја, А</span><span>
– </span><span lang="SR-CYR">супротставља,
О</span><span> – </span><span lang="SR-CYR">умножава рат, Е</span><span> – </span><span><span> </span><span lang="SR-CYR"><span> </span>значи назадак, М</span></span><span> – </span><span lang="SR-CYR">значи дељење целине на делове
или нешто малено, Л</span><span>
– </span><span lang="SR-CYR">"прелаз
висине у ширину", К</span><span> – </span><span lang="SR-CYR">одсутност кретања, смрт, Г</span><span> – </span><span lang="SR-CYR"><span> </span>највишу тачку
итд. Руски футурист, у тексту "Уметници света", пише, између осталог
и следеће: "В на свим језицима значи обртање једне тачке око друге</span><span> – </span><span lang="SR-CYR">или по читавом кругу, или
само по једном његовом делу, нагоре и надоле; [...] ... Х значи затворену криву
која одељује положај једне тачке од кретања према њој друге тачке</span><span lang="SR-CYR"> </span><span lang="SR-CYR">(заштитна црта).
[...] ... С<span> </span>значи непокретну тачку која
служи као полазна тачка многим другим тачкама које у њој почињу свој пут. [...]
... Н значи одсуство тачака, чисто поље." О муклости и злослутности
самогласника <u>у</u> пишу В. Иванов, Китерман, Гринман... (последњи говори и о
"раздраганости" самогласника <u>а</u>). У чувеној <i>Теорији књижевности</i> Рене Велек и Остин
Ворен утврђују "постојање битних веза између самогласника предњег реда (<u>е</u>
и <u>и</u>) и танкости, брзине, јасности и сјајности, као и између самогласника
задњег реда (<u>о</u> и <u>у</u>) и незграпности, спорости, мутности и
мрачности..." </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR"><span> </span>Морис Грамон пише, у <i>Француском
стиху</i>...</span><span lang="SR-CYR"> </span><span lang="SR-CYR">, 1913 године, како сваки звук изазива специфичну емоцију (он утврђује
и постојање "импресивних" вредности појединих гласова). То ће касније
преузети многи теоретичари. Између осталих, и П</span><span>јер</span><span lang="SR-CYR"> Гиро који, у делу <i>Језик и версификација у делу Пола Валерија</i>, бележи: "Гласови
директно делују на наш осећајни ритам" и С</span><span>тефен</span><span lang="SR-CYR"> Улман који, у <i>Принципима семантике</i>,<span> </span>пише:
"Афективна страна језика једнако је значајна као и његова спознајна
функција." Ото Јесперсен говори о симболизму гласова, Ч</span><span>арлс</span><span lang="SR-CYR"> С. Пирс о "универзуму
говора", а Андре Спир о артикуларном покрету који одређује смисао који ће
нам глас сугерисати. Знаменити руски лингвист формалистичког усмерења Осип
Брик, у <i>Звуковним понављањима</i>, пише
како "елементи сликовног и звуковног стваралаштва постоје истовремено, а
свако поједино дело у ствари је резултанта та два разнородна песничка
стремљрења".<span> </span></span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR"><span> </span>По Александру Попу "звук се мора доимати као јека
смисла"; по Полу Валерију "Песма<span>
</span>(је</span><span> – </span><span lang="SR-CYR">Д.С.) то
дуготрајно оклевање између звука и смисла". Валери бележи (окончаћемо наша
цитирања тиме) и следеће: "<u>Право</u> значење једне речи могло би се
схватити из онога према чему она води <u>изван језика</u>."<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn18" name="_ftnref18" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span lang="SR-CYR">[18]</span></span></span></span></a><span> </span></span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Тодоровићева
поезија је – написали смо то у ранијем раду о њој – поезија све-чула. Свака
његова песма истовремено је и песма по себи, и саставни део циклуса, и саставни
део збирке и саставни део читавог његовог опуса. Она је и саставни део
планетарне поезије, поезије која је – сигнализму захваљујући – постала водећа
поезија времена у којем јесмо. </span></span></span></div>
<div>
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><br clear="all" /></span></span>
<hr align="left" size="1" width="33%" />
<div id="ftn1">
<div class="MsoFootnoteText">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref1" name="_ftn1" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[1]</span></span></span></span></a><span> </span><span>Било
је у изборнику и песама из <i>Алгола,
Нокаута, Сремског ћевапа</i> и </span><i><span>Chinese erotism</span></i><span>.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn2">
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref2" name="_ftn2" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[2]</span></span></span></span></span></a><span> „Реч се расцветава“, „Као
зорни знак“, „Из ока сновидећег“, „Нагост невољника“, „Глувило мрклине“, „Будим
се из кошмара“, „Пољубац одуваног маслачка“, „У Троји опустелој“, „Ослушкуј
неизрециво“, „Громки глас Заратустре“, „Језде несмирници“, „Језик је пламен“,
„Речима разапет“ и „Црне небеснице“.</span><span></span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn3">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref3" name="_ftn3" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[3]</span></span></span></span></a><span> „Непресушна моћ певања (Поезија све–чула
Мирољуба Тодоровића)“, <i>Савременик плус</i>,
146/147/148 (2007), стр. 116–130; „Несмирљив поетски ратник“ у Душан Стојковић,
<i>Жубор метафизичког, Огледи о српском
песништву</i>, Алтера, Београд, 2010, стр. 35–44. и <i>Унус мундус</i>, Ниш, 41 (2012), стр. 129–133; „Песме из Пандорине
кутије“ (у штампи).<span> </span>Види и мој текст
„Поетика Мирољуба Тодоровића“ у <i>Планетарни
видици сигнализма</i>, приредио Миливоје Павловић, Београд, 2010, стр. 29–56. и
<i>Унус мундус</i>, Ниш, 41 (2012), стр.
133–149. </span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn4">
<div class="MsoFootnoteText">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref4" name="_ftn4" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[4]</span></span></span></span></a><span> </span><span>То
би требало испитати у посебном раду.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn5">
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref5" name="_ftn5" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[5]</span></span></span></span></span></a><span> </span><span>Тодоровић, у поетичкој књизи <i>Жеђ граматологије</i> (Сигнал, Беорама,
Београд, 1996) пише: </span><span lang="SR-CYR">"Дарујући своје тело свету гестуални песник свет
претвара у песму"</span><span>.</span><span lang="SR-CYR"> Полазећи од теоријско-метафоричке тврдње великог америчког песника
Воласа Стивенса по којој "Тело је велика песма", Тодоровић исту
понавља, уз малу "атомизацију": "Тело пише песму (текст). Песма
уобличава тело. Песник је песма" (</span><i><span>Поетика
сигнализма</span></i><span>,
Просвета, Београд, 2003, стр. </span><span lang="SR-CYR">159)</span><span>. У <i>Поетици сигнализма</i>
(Просвета, Београд, 2003, стр. 8) Тодоровић пише како језик постаје „језик –
светлост“.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn6">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref6" name="_ftn6" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[6]</span></span></span></span></a><span> </span><span>Песников
силазак у песму јесте</span><span lang="SR-CYR">
"Силазак у дубину, у отворени понор језика" (</span><i><span>Ка
извору ствар</span></i><i><span lang="SR-CYR">и З</span></i><span>емун, Београд, 1995, стр.</span><span lang="SR-CYR"> 66), спуштање у "подземље језика" (</span><span>Исто</span><span lang="SR-CYR">, 94), продор "с друге стране језика" </span><span>(Исто</span><span lang="SR-CYR">, 69) где се налазе "Тамни, неистражени простори између бића и
језика" (</span><i><span>Игра и имагинација</span></i><span>, Сигнал, Београд, 1993, стр.</span><span lang="SR-CYR"> 13)</span><span>.</span><span lang="SR-CYR"> Омогућавају
да се груне "Из лавине језика у експлозију песме" (</span><i><span>Ка
извору ствар</span></i><i><span lang="SR-CYR">и</span></i><span lang="SR-CYR">, </span><span>стр.
</span><span lang="SR-CYR">25) тако што је
"Слобода и независност речи претворена у експлозивну лавину песничких
слика и ритма" (</span><i><span>Ослобођени језик</span></i><span>, Графопублик, Београд, 1990</span><span lang="SR-CYR">, </span><span>стр. </span><span lang="SR-CYR">52)</span><span>.</span><span lang="RU"></span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn7">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref7" name="_ftn7" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[7]</span></span></span></span></a><span> </span><span>У
књизи <i>Хаос и космос</i> (Феникс, Београд,
1994) Мирољуб Тодоровић пише како су ј</span><span lang="SR-CYR">едине </span><span>песмине</span><span lang="SR-CYR"> међе
"границе светлости" </span><span>.</span><span lang="SR-CYR"> И стварање и читање песама једино
је могуће ако се текстови осветле изнутра</span><span lang="SR-CYR"> </span><span lang="SR-CYR"><span> </span>асоцијативном магмом песника и
онога ко у поезију урања. </span><span></span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn8">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref8" name="_ftn8" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[8]</span></span></span></span></a><span> </span><span>Примере
из Траклова песништва узимамо из две књиге његових песама преведених на српски
језик: <i>Изабране песме</i>, превод
Бранимир Живојиновић, Српска књижевна задруга, Београд, 1990. и <i>Земља сна</i>, превод Бојан Белић, Службени
гласник, Београд, 2014. У предговору уз свој превод Траклових песама, насловљен
„Георг Тракл – странац на земљи“, Бојан Белић пише: „Колорит Тракловог
песништва има двоструки карактер. Први је онтолошки, тј. поистовећивање
колорита с унутрашњим аспектом перципираног и с његовим бићем, тако да <span> </span>`плава звер, смеђе вино, бели
галебови` постају сопствени живи ентитети. Други аспект колорита јесте
изједначавање боје с песниковим психичким доживљајем и субјективном
перцепцијом.“ (стр. 10). Доминантне боје његова песништва су плава и пурпурна.
Следи смеђа. У игри је и придев <i>сребрн</i>.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn9">
<div class="MsoFootnoteText">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref9" name="_ftn9" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[9]</span></span></span></span></a><span> </span><span>Траклу
су бели: сен, корак, звер, звезда, туга, ноћ, сан, глас, живот. У песми
„Пролећно вече“ пева о <i>тихо-белим водама</i>.
</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn10">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref10" name="_ftn10" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[10]</span></span></span></span></a><span> Траклу су црни: жаба, облак, снег, анђео,
смех, небо, близина, раскош капије, метална небеса, киша, сопственост,
грозничавост, ветар, гнус, разарање, роса, грозница, корак, корачање, ћутња,
пролетање птица, труљење, мраз, вожња, сан, мачеви лажи, олуја, сенка, минути
лудила, тишма, свежина ноћи, сета, прилика зла.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn11">
<div class="MsoFootnoteText">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref11" name="_ftn11" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[11]</span></span></span></span></a><span> </span><span>Траклу
је сив смрад.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn12">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref12" name="_ftn12" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[12]</span></span></span></span></a><span> </span><span>Траклу
су зелени: светло, вода, магла, шупљина, каљуга, сенка, степенице лета, тмина,
растакање меса, лето, тишина, крст, кристал.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn13">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref13" name="_ftn13" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[13]</span></span></span></span></a><span> Траклу су плави: вода, звер, сен(а), сенка,
јадиковка, жалопојка, капак, веђа, слика, безмерје, ваздух, слуз, шпиља,
тренутак, љубавници, облак, врело, плод, човекова прилика, оргуље, дашак,
тихост, звоно, душа, растакање, осмех, цвет, лице, оклоп ратника, лед, чун,
шпиља, пролеће, шуштање, тама, врело,облак дечакова сенка, свежина, талас
глечера, језа, мир, ноћ, кладенац, звук фруле, огледало, глас анђела, тишина. У
песми „Три рибњака у Хелбруну“ он има прилог <i>вечерњеплаво</i>. </span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn14">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref14" name="_ftn14" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[14]</span></span></span></span></a><span> </span><span>Траклу
су црвени: налети, језа, јад, тишина твојих уста, хајка, дивљач, звер,
мужјаштво, облак, сенка. У песми „Псалм“ он пева: <i>црвенкаста лупа из ковачнице</i>, а у песми „Три сна </span><span>II“</span><span>
налазимо <i>крв-пурпурна небеса</i>. </span></span></span></div>
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span>Пурпурно је једна од основних боја Георга Тракла. Такви су: вињага,
грожђе, лоза, облак, смех, сунце, клетва, снег, уста, шпиља, пламен, ноздрва,
крв, руке звезда, звезда, пламен, сладострашће, месец, сан, ожиљак сете, мука,
цвеће, ноћни ветар, облак, чело, лаж, талас битке, тело.<span> </span></span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn15">
<div class="MsoFootnoteText">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref15" name="_ftn15" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[15]</span></span></span></span></a><span> </span><span>Траклу
су ружичасти: уздаси, анђео, звоно, човек, урвина, дан, ветар, снег. Рујни су
му: плам, сати и шума, а у песми „У селу </span><span>III“ </span><span>пева о <i>рују ноћног ветра</i>.</span></span></span></div>
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span>Тракл веома често боје означава као сребрну и златну. Сребрни су му:
вода, корак, чун, капак, снег, табани, језик и ноћ, а златни: облак, обличје,
рибе, језа, цвет, сунцокрет, дан, сјај, кола, очи, шума, вино, зрак, шума,
вино, јесен, свежина, око почетка, мир, сенка, лишће, девица, ратни поклич,
тишина вечерња, стаза, дах, човеков лик, крушка, уздах, гласови, грање ноћи, а
у песми „Ноћу“ пева: <i>црвено злато мог
срца</i>.</span></span></span></div>
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span>Траклу је тихост смеђа. Он има и сребрносиву боју, али и бледу. </span></span></span></div>
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span>Као и Тодоровић, изузетно ретко посеже за жутом бојом. Пева једино, у
песми, „На гробљу“, о <i>жутом мирису
тамјана</i>.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn16">
<div class="MsoFootnoteText">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref16" name="_ftn16" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[16]</span></span></span></span></a><span> </span><span>Мирољуб
Тодоровић, <i>Ловац магновења</i>, стр. 494.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn17">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref17" name="_ftn17" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[17]</span></span></span></span></a><span> </span><span>Анализа
Тодоровићевих песама тако што би се пажња обратила на гласове / слова као
основне њихове атоме је оно што би тек требало да се обави и што тражи велики
труд и пажљиво испитивање одабраних примера. То остављамо за неку другу прилику
а овде подастиремо само претходно теоријско „голицање“.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn18">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref18" name="_ftn18" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[18]</span></span></span></span></a><span> </span><span>Примере
смо углавном позајмили и цитате преузели из сјајне књиге Жерара Женета – <i>Мимологије, Пут у Кратилију</i>, превод Нада
Вајс, Графички завод Хрватске, Загреб, 1975.</span></span></span></div>
</div>
</div>
</div>
Slobodan Skerovichttp://www.blogger.com/profile/06036318715197087511noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7689294589374917196.post-51006668836554810482017-03-28T03:38:00.003-07:002017-03-28T03:38:29.857-07:00ПОЛЕМИЧКА ВАТРОВАЊА МИРОЉУБА ТОДОРОВИЋА<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<!--[if gte mso 9]><xml>
<w:WordDocument>
<w:View>Normal</w:View>
<w:Zoom>0</w:Zoom>
<w:PunctuationKerning/>
<w:ValidateAgainstSchemas/>
<w:SaveIfXMLInvalid>false</w:SaveIfXMLInvalid>
<w:IgnoreMixedContent>false</w:IgnoreMixedContent>
<w:AlwaysShowPlaceholderText>false</w:AlwaysShowPlaceholderText>
<w:Compatibility>
<w:BreakWrappedTables/>
<w:SnapToGridInCell/>
<w:WrapTextWithPunct/>
<w:UseAsianBreakRules/>
<w:DontGrowAutofit/>
</w:Compatibility>
<w:BrowserLevel>MicrosoftInternetExplorer4</w:BrowserLevel>
</w:WordDocument>
</xml><![endif]--><br />
<!--[if gte mso 9]><xml>
<w:LatentStyles DefLockedState="false" LatentStyleCount="156">
<w:LsdException Locked="false" Name="Default Paragraph Font"/>
</w:LatentStyles>
</xml><![endif]--><!--[if gte mso 10]>
<style>
/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:"Table Normal";
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-parent:"";
mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt;
mso-para-margin:0in;
mso-para-margin-bottom:.0001pt;
mso-pagination:widow-orphan;
font-size:10.0pt;
font-family:"Times New Roman";
mso-ansi-language:#0400;
mso-fareast-language:#0400;
mso-bidi-language:#0400;}
</style>
<![endif]--><br />
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span></span></span></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><b><span>ПОЛЕМИЧКА ВАТРОВАЊА МИРОЉУБА
ТОДОРОВИЋА</span></b></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Мирољуб Тодоровић је
објавио две књиге полемика: <i>Штеп за
шуминдере. Ко им штрика црева</i>, Арион, Земун, 1984. и <i>Певци са Бајлон-сквера и моја фрка са њима</i>, Ново дело, Београд,
1986. Оне су прештампане у књизи <i>Nemo
propheta in patria: </i></span><i><span>полемике</span></i><span>, Еверест медиа, Београд, 2014.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn1" name="_ftnref1" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[1]</span></span></span></span></a> </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Наша књижевност по томе
никакав изузетак није: полемике су се водиле често и биле оштре и немилосрдне
те је литерарно перје летело на све стране. Полемичара је било различитих врста.
Светислав Стефановић је, на пример, упамћен по томе што је „ударао“ на
најзначајније наше критичаре и писце и остајао притом у седлу. Станислав
Винавер је успешно војевао против злих волшебника. Зенитисти су се окомили на
све који су им се нашли на путу, а сви су им на путу били. Раде Драинац је
нашао за паметно да се обруши на Тина Ујевића који је своје полемичко умеће
стекао делећи полемички двобој с Антуном Густавом Матошем. Црњански није штедео
никога. Велибор Глигорић ће – то је сада сасвим извесно – у српској књижевности
остати запамћен – ако се то уопште и деси – једино по памфлетима које је писао.
Ђорђе Јовановић је у <i>Надреализму данас и
овде</i>, и не само ту, и не само тада, имао полемички полигон. Марко Ристић се
својим полемичким нападима није прославио. Данило Киш је пожелео да напише
своју српску варијанту Крлежиног <i>Дијалектичког
Антибарбаруса</i>, али је његов <i>Час
анатомије</i> остао књига која је извукла само нерешен рeзултат, ако је и то
био случај, упореди ли се са <i>Нарцисем без
лица</i> његовог полемичког протуношца Драгана М. Јеремића. Ни Оскар Давичо,
као ни Марко Ристић, није се претерано својим полемикама прославио. У последње
време као врсни полемичари огласили су се Љиљана Ђурђић, Предраг Чудић, Бошко
Томашевић и Небојша Васовић. Многи од њихових полемичких утука / атака нису
добили одговоре или су полемике насилно и нефер прекидане. </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 0.5in;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span>Разлози да се заподевају полемичке чарке које
би, не ретко, и у читаве пожаре букнуле, били су сасвим различити и, понекад,
не сасвим јасни. Зашто је Мирољуб Тодоровић наоштрио своје полемичко перо,
међутим, јасно нам је од прве. Вођа српског сигнализма није могао више да слуша
како се оно што ствара тумачи на погрешан, искривљен начин, било због незнања,
било због лоших намера оних који су се пера латили и на њега и његово дело
насрнули. Још мање је могао мирно да гледа како се оно што је он створио
безобзирно поткрада, те тобоже испада како он, поткрадајући друге, поткрада
самога себе. Никакве ту логике није било. Но, било је, несумњиво, поткрадања и
требало је ствари, како би рекао Бранислав Нушић, речима својих јунака, <i>поставити на своје место</i>. Мирољуб
Тодоровић се подухватио –<span> </span>када то други
нису хтели, или нису умели, или нису смели – да то учини сам. Да покаже онима
којима то није било јасно, или који су желели да прикрију да једино тако јесте,
како његово дело изгледа, које су висине до којих се оно испело и ко су они
који, намерно / злонамерно, њега и његово дело виде онако како не може да се
види, тумаче како не сме да се тумачи и потцењују е да би преценили оне који су
у његовој сенци и који се мрвицама са његове књижевне трпезе хране.</span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 0.5in;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i><span>Штеп
за шуминдере</span></i><span> је колаж
полемичких текстова објављених, или онемогућених да објављени буду, од 1981. до
1983. године. Књига отпочиње специфичним објашњењем датим на шатровачком
језику: „У овом ћитапу набошћете на фрцангле, дупле пегле, ватровања,
макс–мацоле, цепања књижевних, уметничких и бирократских шминкера, воњифера,
штампајзера и осталих дибдилеја.“<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn2" name="_ftnref2" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[2]</span></span></span></span></a> И
касније, у својим полемикама, Тодоровић се спорадично, изузетно ефектно,
шатровачким језиком служи. Шатровачким језиком исписане су и многобројне његове
песме, хаику песме, кратке приче и романи. Мирољуб Тодоровић је, никакве сумње
нема, највећи <i>шатровац</i> српске
књижевности.</span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Први текст у књизи је
„писмо“ „Гљарку шалину у буљину па смо квит“, одговор на „пандурску шизблазу“
Вујице Решина Туцића<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn3" name="_ftnref3" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[3]</span></span></span></span></a>
штампану 1, октобра 1975, године у <i>Књижевним
новинама</i>.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn4" name="_ftnref4" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[4]</span></span></span></span></a> Оно
означава Тодоровићев разлаз са познатим нашим (нео)авангардистом који је тврдио
како никада сигналиста није био, иако његових прилога има у антологији <i>Сигналистичка поезија</i> (1971) коју је
вођа српског сигнализма саставио, као и у сигналистичким зборницима и
каталозима. Упоређујући нове Туцићеве песме, штампане у <i>Књижевним новинама</i>, и своје, раније објављене у збиркама <i>Киберно</i> (1970) и <i>Наравно млеко пламен пчела</i> (1972), Тодоровић бележи: „Ја овде не
могу да кажем да си користио моју личност, али неке друге ствари – заиста, и то
обилато.“ (стр. 8) И (нео)авангардисти, посебно ако сами буду неоправдано
прозивани за загледање у туђе збирке и копирање нечијих формалних измислица,
спремни су да одговоре равном мером. Посебно ако су у праву, а у праву јесу ако
је временски моменат / хронологија објављених песама и књига на њиховој страни.</span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 0.5in;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span>Следе два полемичка текста, „Незнање удружено с
малициозношћу, или: како по Бр. Чецу mail-art постаје jail-art“ и „Мали зелени
Чегец“ (има поднаслов „ДРАМА оксиДИРА у муљу распоЈАСАЛЕ нишТИЦЕ“), у којима се
разоткрива Чегецово незнање. Овај хрватски књижевник, сасвим површно и
погрешно, сматра како је mail-art искључиво везан за пошту, иако уметник и
теоретичар Улис Карион пише како „</span><span>mail-art
има веома мало везе с поштом, а врло много с уметношћу“. (11) </span><span>Чегец, који се „ноншалантно брчка у блату
сопственог незнања и необавештености“ (12</span><span>), хтео би тако да „припитоми“ mail-art</span><span> трпајући га у затворену сферу приватног и интимног. У другом свом
полемичком тексту, пошто је ишчитао и друге Чегецове рецензије и збирке песама,
Тодоровић показује како дела неко ко је у свему чиме се тобоже стваралачки бави
сушти епигон којем је основни циљ да скрије све трагове своје неинвентивности и
позајмица од других, бољих и талентованијих, те оболи од „херостратског
синдрома“. Притом, парадоксално, Чегец, неупознат у довољној мери са поетиком
(нео)авангарде, сматра како је оригиналност „темељно проблемско питање“, иако,
на пример, један од кључних (неоавангардних) естетичара Абрахам Мол „дословце
каже: `Бит уметничког дела налази се у копији а не више у оригиналном делу`.“
(17) Но, мора се знати кога треба копирати и како то извести. Марсел Дишан
„дорађује“ Мона Лизу тако што јој доцртава браду и зашиљене бркове. Од тада,
хтели то да признамо или не, постоје две Мона Лизе: Леонардова и Дишанова.</span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span></span><span>У Београду је априла 1982. године организована
у Музеју савремене уметности изложба „Вербо-воко-визуелно у Југославији
1950–1980“ чији је аутор био Владан Радовановић. Незадовољан начином на који је
било планирано да он, деградирано, буде представљен на истој,
фамилијарно-клановским понашањем организатора, прецењивањем значаја Владана Радовановића
који је, индиректно, проглашен (прогласио се сам, заправо) папом југословенске
неоавангарде и, коначно, некоректним односом према њему лично оних који су за
организовање изложбе били задужени, Мирољуб Тодоровић је отпочео и водио
полемику, у загребачком <i>Оку, Омладинским
новинама, Данасу</i>, <i>Пољима</i> и <i>Књижевним новинама</i>, са више актера ове
„смешне, и помало тужне, комедије“ (18). Полемику је заподенуо текстом „Острвљени
пси на трагу сигнализма“ у којем се осврнуо на улизички однос бившег сигналисте
Славка Матковића „босу“ Владану Радовановићу. Иронично примећује како је
Матковића могуће чак „хипнотисао“ да у сигнализму, који сада отписује, дела
пуном паром. Није то само карактеристично за сигнализам већ важи за сваку
авангарду и неоавангарду: они који се отпаде од ње, највише показују зубе и
пљују оно у шта су се до јуче клели. У тој групи, коју образују „културни
отпад, лешинари“, „антиталенти, пси који су у сталном трагању за новим
господарима“ (27), обрели су се, уз Матковића, и Жарко Рошуљ и Балинт Сомбати.
Да група нараста увећавањем броја отпадника од сигнализма, показује наредни
полемички прилог „О чопору и фантомима“ који открива како су се њој прикључили
и Добрица Кампарелић и Ранко Игрић. Пошто су они, визуелна песма то показује, <i>чопор</i>, потребан им је предводник чопора,
коловођа, „њихово сема-синтетичанство, мистер вербо-воко-визуелног, `ноћник
авангардни`“ (31) и они га изналазе у, такође визуелном песмом овековеченом,
Владану Радовановићу. </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>„Како одбранити своје
дело од (не)културне бирократије“ доноси „отворено“ писмо (и све оно што је му
је уследило и пратило ову аферу) Марији Пушић, управници Музеја савремене
уметности у Београду којим Тодоровић забрањује да се на поменутој изложби
појави било који његов рад или било која књига, публикација, часопис и
антологија које је он уредио, као и било који прилог из њих. То се ипак збило и
известан број радова био је фотокопиран из његових књига и приказан мимо његове
воље. Да зло буде веће – и прекршај тежи – притом нису наведени извори
позајмица. То сведочи о непримереној и недопустивој „приватизацији“ Музеја
савремене уметности: уместо да буде оно што треба да буде, он се очито нашао у
рукама разгранатог клана.</span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>„Шодер авангардиста“
уводи у игру Франца Загоричника који<span>
</span>умишља како је „Брус Ли, Симон Темплар, агент 009 нашег авангардизма“ (45),
а заправо је „девица, света дева, јунферица, џана цоловача, бломба,
вирџинијана, лименка, неосуђивана риба, целка“ (47), „шуминдер, љубитељ ловуџе
и институција“. (47) Пошто је навео своју песму „Мирољуб Тодоровић заузима
крајње субјективне ставове“ из циклуса „АБЦ о Мирољубу Тодоровићу“ збирке <i>Свиња је одличан пливач</i>, писац додаје –
шатровачку – посвећену Загоричнику и његовој уметничкој „активности“. Тодоровић
свој текст окончава – овај пут у post scriptum-у датој – другом шатровачком
песмом и једном визуелном, а у обема је Загоричник „јунак“. </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Песме посвећене
словеначком неоавангардисти отвориле су славину и биле су праћене песмама
упућене другим бившим сигналистима и онима који су били само (бивши) симпатизери
овог покрета: „Вујици Решину алијас Туци хисте(о)рику југословенског
авангардизма“, Кости Богдановићу – „Уфурани `уметник`“, Драгану Величковићу –
„Ком ли папају папи?“, Бори Ћосићу – „Бора Ћос“, Вујици Решић Туцићу (још
једном) – „Ушнирани миш“, Остоји Кисићу – „Канаринац Киско“, Миру Главуртићу –
„Тане од сатане“, Боривоју Радаковићу – „Приватно `Око`“. Владан Радовановић
(Јадовановић) био је привилегован те је „почашћен“ још једном визуелном песмом.
</span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 0.5in;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span>Ево песме насловљене „Навална петорка
веве/оваца“ (лако се могу дешифровати имена и презимена уметника споменутих у
њој):</span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span><i>1. Ждерко Енерги</i></span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i><span><span> </span>2.
Пајт Коста</span></i></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i><span><span> </span>3.
Франци Ждановичник</span></i></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i><span><span> </span>4.
Тектонац Јадовановић</span></i></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i><span><span> </span>5.
Воњифер Смуца</span></i></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span>Ту је још једна песма, „Неуро-артист Фра. З.“, испевана „у част“ Франци
Загоричника, чије се презиме увек – полемички – премеће у Ждановичник. Све
песме испеване су, наравно, шатровачким језиком, те тако Тодоровић озваничује
стиховну <i>шатрополемику</i> унутар српске
поезије. Оне нас издалека подсећају на оно што је својим чувеним <i>пантологијама</i> остварио незаобилазни
Станислав Винавер.<span> </span></span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Последњи текст у књизи,
„Бирократија и авангарда“, посвећен је изложби „Нова уметност у Србији 1970 –
1980, појединци – групе – појаве“, одржаној априла 1983. године у Музеју
савремене уметности у Београду. Са ове изложбе потпуно је уклоњен сигнализам.
Мислило се како ће овај покрет насилним прећуткивањем бити стварно „исписан“ и
избрисан из савремене српске уметности. Осим Тодоровића, и пре њега, своје
неслагање са овим поступком изразили су Драган Величковић и Зоран Маркуш. Није
само изложба била фалсификат, био је то и каталог који ју је пропратио. Вршена
су намерна изостављања значајних текстова (нпр. „Сигналистичка уметност тела“
Љубише Јоцића) из „Хронолошког прегледа“ и „Документације“ који су били саставни
делови истог, прећутано је како су Марина Абрамовић, Зоран Поповић и Неша
Париповић своје уметничко деловање започели као сигналисти, потпуно су
игнорисани манифести сигнализма и сигналистичке акције у простору / гестуална
поезија, визуелни радови сигналиста и сигналистичке изложбе. Фалсификат никада
неће, и не може,<span> </span>постати релевантна
уметничка чињеница. Он остаје оно на шта морамо с презиром гледати –
(уметничка) лаж.</span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>„Ударни“ текст ове
полемичке књиге насловљен је „Хомункулус из Парацелзијусове тегле“ и има
поднаслов „Прилог проучавању `стваралачког` лика Владана Радовановића као
контра-фазон на панегирике које су `аутору`одрецитовали Вујица Решин Туцић, у
броју 169. и Франци Загоричник у броју 270. `Ока`“. Владан Радовановић је, по
Тодоровићу, „духовно недоношче“ (56) Медиале, а ова „нема никакве везе с
авангардом“. (56) <i>Пустолина</i>
Радовановићева, која је штампана 1968. године, појавила се, осам година раније,
у <i>Видицима</i> и није имала „никаквих
визуелних елемената“ (57), није била космолошка поема и била је сасвим на трагу
француских „шозиста“. „По свој прилици је `Пустолина` постала
`вербо-воко-визуелна` и `космолошка поема` у последњем моменту, пред штампање,
1967, или чак 1968. године, када је овај гребарош, начувши опет нешто о
конкретној поезији, брже боље визуелизовао поједине делове своје `шозистичке`
мажњевине...“ (58) Но, три године раније, 1965, штампана је Тодоровићева <i>Планета</i>. Владан Радовановић није сам ни
своје „пипазоне“ опипао, већ их је пронашао у „Манифесту тактилизма“ који је
Филипо Томазо Маринети“ 1921. године у Паризу објавио. Потом је Марсел Дишан од
сунђерасте гуме направио „Ружичасту дојку“ која је била излагана уз упутство
како да буде пипана. Пошто је „демаскиран“ као <i>пипазонац</i>, Радовановић је „открио“ <i>тактизоне</i> (и њих инспирисан оним што су други у/радили пре њега). Опипљиво
је дакле како је Владан Радовановић само пипаво следио туђа открића и ишао за
њима тврдећи како осваја пионирски нове просторе. Резултат је био унапред
предвидљив: увек је – нужно – испадао смешан.<span>
</span></span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Није згорега да
погледамо како је ову полемичку књигу прочитао њен – после аутора –<span> </span>први читалац, несумњиво најватренији пратилац
и најпоузданији тумач сигнализма, Живан Живковић. (Његов текст се налази на
задњим корицама првог издања.) По њему, све што је дотакао полемичким својим
жаром Тодоровић је „неспутаном игром духа проткао“ и (црним) хумором узнео. С
разлогом је Живковић предвидео да се многи од прозваних неће осетити и позваним
да се у дијалог о покренутим проблемима укључе, а без дијалога – знао је то и
Сократ – никаквог решења никаквог духовног спора нема. </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Другој Тодоровићевој
полемичкој књизи, <i>Певци са Бајлон-сквера
и моја фрка са њима</i>, Живан Живковић је написао предговор и назвао га
„Анатомија анатемисања авангарде“. Овај наслов збира оно што је био наум читаве
књиге: скинути маске притајеним и притуљеним традиционалистима и прелакираним
тобожњим авангардистима који су се, и једни и други, затекли осупнути и немоћни
пред правом авангардом која је снажно бризгала и с којом нису били у стању да
се понесу. Живковић пише: „У име друкчијих сензибилитета и сазнања и у складу с
цивилизацијским токовима нашег доба, сигнализам се појавио као <i>авангардна нужност</i> – као реакција на
обнављање преживелих традиционалистичких схватања <i>певања и мишљења</i>.“ Као и Винавер са својим, Тодоровић бој бије са
новим <i>злим волшебницима</i>, али ови су
обукли ново рухо те се обрушавају истовремено и на сигнализам и на историјску
авангарду, нарочито на зенитизам, и више још на надреализам, не увиђајући како
Васко Попа, на пример, не може бити следбеник надреализма ако је овај покрет
покрет који не доноси ништа одистински трајно у поезију. Они које полемички
раскринкава Мирољуб Тодоровић мисле за себе да су признати књижевни критичари,
умишљају како се и теоријом књижевности баве, састављају антологије, а да
притом „не осећају <i>дах свога времена</i>“.
Тако им се може дести да буду – а скоро здушно сви то јесу – против
експериментисања у књижевности, несвесни како Теодор Адорно у својој <i>Естетичкој теорији</i> с разлогом тврди да
„више никако није могућа уметност која не би експериментисала“. Да би вођу
сигнализма свели на пуког експериментатора, они његову поезију своде –
отписујући успут, јер је се плаше, и конкретну и визуелну поезију, као и
лудизам, њихову основну компоненту – на компјутерску / „машинску“ поезију која
тобоже може само да произведе не само <i>смрт
поезије</i>, него и <i>смрт човека</i>.
Њихови напади лишени су сваке поетике, једнако као и сваке етике. Дифамно је
њихово фаворизовање песника епигона и плагијатора. Тодоровић у својим
полемикама „не <i>брани</i> него <i>ствара</i>“. Полемикама се не може остварити
ништа боље и узвишеније.</span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 0.5in;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i><span>Певци
са Бајлон-сквера</span></i><span> имају два
мота; први је узет из Хлебњиковљевог <i>Зангезија</i>,
други из есеја Станислава Винавера. Књига је полемички „роман“ чија поглавља
имају наслове и који хронолошки прати рат који је вођен од стране наше
(не)критике против сигнализма. Чим се један полемичар умори, други га, као на
некој покретној траци, замени. Тодоровић се тако сам обрачунава још једном са
мноштвом противника (у претходној књизи оне који су се, кочићевским изразом <i>згомилавали</i>, назвао је <i>чопором</i>). </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 0.5in;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span>Тодоровић тврди како су „сигналистичка
истраживања и експерименти у језику и са језиком, откривање нових песничких
поступака и облика омогућили да српска поезија крајем шездесетих и почетком
седамдесетих година крене сасвим новим, другачијим путевима“ (81–82), али и да
је тај „песнички прелом“ од стране наше књижевне критике био потпуно
„прећутан“. Ако је неки <i>зли волшебник</i>
о сигнализму проустио коју, у питању је било тотално неразумевање онога што
сигнализам српској (и светској) поезији (уметности) доноси, одбацивање с
гнушањем његовог радикалног превредновања затеченог и жесток, неоправдан напад
на оно што се није разумело уопште или се разумевало сасвим погрешно и
злонамерно. Зли волшебници показали су своје зло лице. Нападали су сигнализам и
традиционалисти и лажни авангардисти<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn5" name="_ftnref5" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[5]</span></span></span></span></a>,
авангардисти из треће руке, као и „кал који је сам (сигнализам – Д.С.)
створио“, они који су му припадали па га се одрекли. Не зна се ко горе, и
оштрије, и промашеније<span> </span>и, из данашње
перспективе, смешније. <span> </span></span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Први озбиљнији напад
извео је тада млади Перо Зубац када је, 1966. године у новосадском студентском
листу <i>Index</i>, објавио приказ <i>Планете</i>. Напад се свео на приговор да Тодоровић
није за своје „планетарне визије“ користио – поезији једино примерен – песнички
језик, већ је прибегао – поезији сасвим страном – научном језику.</span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Следећи напад је био и
озбиљнији и жешћи. Извео га је тада један од водећих, ако не и стварно водећи,
наш књижевни критичар Зоран Мишић, уредник <i>Књижевности</i>.
У есеју „Време јарости и игара“, објављеном у том часопису, констатовао да су
се заиграле нове приче „пуне буке и беса“ које ништа не значе, а у наредном „На
вест о смрти човековој“, штампаном у истом часопису, пошто је обзнанио како је
и у српској књижевности за стварање стихова коришћен компјутер, прогласио је
овај за човековог „електронског двојника Баш Човека, који ће у његово име
говорити народу, писати песме и управљати светом“. Да би се то збило, човек на
којег смо се свикли мора мртав да буде, а машина треба све да зграби у своје
руке. Када је био уприличен разговор / дискусиона трибина о уређивачкој
политици часописа <i>Књижевност</i>, Мишић
ће се похвалити: „Ми не штампамо експерименте, пробе се праве код куће, не
објављују се у часописима. Једини часописи који су штампали експерименте били
су надреалистички часописи који до литературе нису ни држали“, да би закључио,
погрешно наравно: „Прави авангардни писци не експериментишу.“<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn6" name="_ftnref6" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[6]</span></span></span></span></a></span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Ускоро му се придружио
критичарски доајен Ели Финци који ће, у <i>Политици</i>,
почетком 1970, „готово панично реаговати“ (86) на појаву <i>Сигнала</i>. Питање које га мучи, а по њему требало би и све остале да
замучи, било је: „Докле се простире моћ и где почиње немоћ машине? Или, још
шире: У наше технократско време, шта ће бити са исконским људским вредностима?“<span> </span></span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Основно извориште свих
напада на сигнализам био је „смешни, мизонистички страх од машине и душебрижништво
над тобоже угроженим хуманизмом“. (87) Као вођа традиционалиста појављује се,
критичар и антологичар, Богдан А. Поповић. Он се радије „кловновски“ прерушава
у барокног племића него што прихвата било шта што сигнализам доноси. Иде толико
далеко да чак и не жели уопште да зна како он постоји. Ипак, мало зажмури и
онда га види искључиво као компјутерску и визуелну поезију, антихуману сасвим,
те потврђује став теоретичара авангарде Рената Пођолија<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn7" name="_ftnref7" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[7]</span></span></span></span></a> по
којем сваки ретроградни књижевни критичар авангарду обавезно дефинише као
„процес дехуманизације“. Своје погледе на сигнализам Богдан А. Поповић је
изложио у текстовима „Стихови из машине“ и „Песничка авангарда данас – шта је
то“, штампаним 1970. и 1972. године у <i>Савременик</i>у
(по Тодоровићу, њих је Поповић оформио, петрифицирао, иако заправо ништа што су
сигналисти створили није ни прочитао), а да је „неоспорни вођ српског песничког
традиционализма“ (90) доказао је својом антологијом <i>Поезија и традиција</i> (<i>Савременик</i>,
8/9, 1971). </span><span>У њу<span> </span>је сместио две Петровићеве песме, „Суложница“
и „Словороданије“. Оне су, предавангардне, успут и најтрадиционалније, и
најлошије, песме које се у овој, иначе изузетно лошој, антологији находе.
Наслов друге међу њима најбоље „покрива“ шта је у том трену Милутин Петровић
могао песнички да изведе.</span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>На Поповића се, својим
„незнањем и баврљањем“ (91), надовезао Предраг Протић, тада веома запажен
критичар који ће се потом пребацити у воде књижевне историје. У тексту „Границе
и могућности сигналистичке поезије“, штампаном у <i>Савременику</i> 1982. године, као и многи други противници сигнализма,
сасвим погрешно везује овај за надреализам. Сам Тодоровић, међутим, с разлогом
тврди како сигнализам никакве додирне везе са надреализмом нема и како он
прихвата понешто од онога што су теоријски најавили и остварили италијански
футуристи и дадаисти. По Протићу, оно што је за надреализам био психички
аутоматизам / аутоматски текст<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn8" name="_ftnref8" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[8]</span></span></span></span></a>,
Тодоровићу је била поезија стварана уз помоћ компјутера (притом Протић пише –
необавештено – о циклусу песама које су писане без икакве помоћи електронске
машине). Протић иде корак даље и пише о „слепим цревима“ (132) литературе и
таква види у зенитизму и надреализму за које везује нашу народну пословицу „Где
си био, нигде, шта си радио, ништа.“ Пошто су надреализам и зенитизам у корену
сигнализма, сасвим је јасно како је он за нашег критичара литерарно <i>слепо црево</i> на квадрат. </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Још један антологичар,
Милан Комненић, прикључује се јату противника сигнализма. Његова мимикрија је
већа, али његово припадање песничком традиционализму није спорно нимало. Са
новом поезијом, па и сигнализмом, он „кокетира“ помало, али му то не смета да,
потпуно апсурдно, на једној књижевној вечери у Загребу на којој је промовисао
1970. године своју антологију <i>Новије
српске песништво</i><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn9" name="_ftnref9" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[9]</span></span></span></span></a>,
изјави како сигналистичка поезија представља „неауторско песништво“. (94)
Компјутер је, по њему, дакле, „прогутао“ песника и није онај ко песнику помаже,
већ, сасвим обрнуто, песник је тај ко је његов неспорни слуга. </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Традиционалисте су
наследили неотрадиционалисти чији су главни заступници Јасмина Лукић и Миодраг
Перишић. Обоје песнике здраворазумски саветују да се сваког експериментисања у
поезији клоне пошто оно представља „произвољност“ и „пуку жењу за игром“.
Тодоровић користи прилику да издвоји Ханса Магнуса Енцесбергера и његов атак на
авангарду као полазиште наших критичара који се на ову обрушавају. Ови потоњи,
и не само они, и не само код нас, заражени су „кугом енценсбергеријаном“. (96)
И немачки песник и они који иду његовим трагом сматрају да је готово сваки експеримент
раван нули, обичан блеф и потпуно бесмислен. Прочитамо ли, међутим, нове
естетичаре, сасвим „отворене“ према авангардној уметности, Абрахама Мола и
Макса Бензеа, видећемо како је по њима авангардни експеримент“ облик
„самоочувања уметности“. Тодоровић пише: „Чињеница је, међутим, да је управо
захваљујући авангарди експеримент ушао на велика врата у литературу и уметност
и да у њима егзистира већ више деценија. Чињеница је, такође, да је овај појам,
ушавши у једну нову област попримио другачија значења од оних које има у науци,
тако да поред стрпљивог посматрања, оштроумности и промишљености, као основних
претпоставки за његову егзактну употребу, подразумева још и стваралачку
инвенцију, смелост, као и агоничку тежњу за освајањем нових уметничких простора,
што му Енценсбергер категорички одриче.“ (99) Словеначки авангардни критичар и
антологичар авангардних остварења Денис Пониж сматра, сагласно Тодоровићу, како
захтев за експериментом „треба да постане централни водич уметничког
стваралаштва, ако не и превладајућа и водећа снага сваке литературе“. И Јасмина
Лукић и Миодраг Перишић у својим критичким текстовима уопште не спомињу
сигнализам, клоне га се као да је куга у питању. Тако они, као и Богдан А.
Поповић, на пример, али и многи други, постају не хроничари, већ обични
„фалсификатори српске песничке епохе седамдесетих година“. (137) За њих је
сигнализам, који је највидљивији тада на српској песничкој мапи, потпуно
невидљив, а песнички најживље постаје оно што је песнички мртворођено и оно што
пред њиховим очима песнички умире. Фалсификат увећава то што они као<span> </span>јединог правог авангардисту, чија се поезија,
по тврђењу Јасмине Лукић, „не оптерећује непотребним експериментисањем“, виде,
„епигона сигнализма“ (111), Милутина Петровића. Јасмина Лукић у својој књизи <i>Друго лице. Прилози читању новијег српског
песништва</i> (Просвета, Београд, 1985) једно поглавље, насловљено „Креативност
деструкције“, посвећује Милутину Петровићу.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn10" name="_ftnref10" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[10]</span></span></span></span></a>
Миодрагу Перишићу је он, у антологији / панорами новије српске поезије – <i>Укус осамдесетих</i> (Књижевне новине,
Београд, 1986), са десет песама<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn11" name="_ftnref11" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[11]</span></span></span></span></a>
„ударни“ песник.</span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Пошто други то не желе
да ураде, чини то Мирољуб Тодоровић. Читаоцима његове полемичке књиге он јасно
предочава шта је све сигнализам донео српској поезији. Излаже кратки историјат
покрета, те онда набраја како је све сигнализам ратовао са традиционализмом и
неосимболизмом који је у српској поезији предводио Бранко Миљковић. Чинио је то
„разграђивањем традиционалних образаца певања“ (101), померањем научних језика,
коришћењем имагинације, „ка естетичко-ирационалним зрачењима“ (102), „методом
мешања, кондензовања и спајања егзактних и лирских чињеница“ (102) који доводи
до стварања „фантазмагоричних“ песничких слика, увлачењем науке у поезију што
мења, суштински мења, биће поезије, схватањем речи као језичких молекула чији
су атоми слова и гласови, давањем потпуне слободе последње споменутим,
визуелном, компјутерском, гестуалном поезијом, једнако и феноменолошком у којој
„долази до десубјективизације песме и песничке слике“ (106), ready made
поезијом и стохастичком у којој се реченица, по Корнхаузеру, разбија
кубистичким резовима те се пристиже до вербалних колажа, алеаторном (користи
колоквијални језик, језик штампе, реклама, мас-медија) и шатровачком поезијом
која је особени приновак у српској поезији уопште... Једном речју, појавила се <i>планетарна</i> уметност коју духовни пигмеји
нису били у стању да виде. <span> </span></span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Следи најубојитији
сегмент књиге <i>Певци са Бајлон-сквера</i>,
обрачун са поезијом Милутина Петровића и доказивање „колико је ова песничка
маскота неотрадиционализма и његових заговорника, бројних литерарних дроћкаша и
осталих културтрегерских дустабанлија, у ствари епигон сигнализма, који је
користећи искуства овог српског авангардног покрета, а посебно преузимајући
један од бројних стваралачких поступака што је откривен у предкомпјутерској
(стохастичка поезија) и компјутерској фази сигнализма, успео да се у времену
пометњи пред лавином сигналистичких открића наметне као некаква средња, дакле,
мање опасна варијанта традиционалистичком естаблишменту и његовим
настављачима“. (111) Петровић се одриче својих песничких почетака, збирки <i>Тако она хоће</i> (1968) и <i>Дрзновено рождество</i> (1969). Но, по
Тодоровићу, то су „аутентичне“ збирке које откривају његово право лице. Све
остало је наличје, камуфлажа, шминкерај. Од традиционалисте он се преко ноћи
премеће у авангардисту. Све његове тобожње формалне иновације могле су се наћи
у раније написаним Тодоровићевим песмама. И не само то. Понека његова песма
исувише је близаначка са, такође раније испеваном, Тодоровићевом песмом. Збирка
<i>Глава на пању</i> „позајмила“ је разорену
стиховну синтаксу, алогичност и „потмули тектонски ритам“ од Тодоровићевог
песничког циклуса „Коњиц-Љељен“ и збирке <i>Сигнал
/ Киберно</i>.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn12" name="_ftnref12" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[12]</span></span></span></span></a> Највише
за промоцију епигона у поетског иноватора учинио је Слободан Ракитић. Иако
примећује како Петровићева <i>Промена</i>
„поседује нешто од компјутерског начина писања стихова, чак неке црте
сигналистичке поезије“, он ће ствар окренути тумбе и закључити: „Но, за разлику
од сигнализма, који, тако рећи, ништа не казује, који је пре шара него песма,
код Петровића је и даље реч основни носилац судбине бића.“ На страну, што
последње није случај, није се ни од шаре пристигло до рељефне слике. Го цар
није обукао ново одело већ је покушао да се удене у оно које је са другог
свукао, а то нипошто лако не бива. </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 0.5in;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span>Циркус одбране неодбрањивог се ту не окончава.
Миодраг Перишић оптужује Душана Вукајловића да је своју збирку <i>Справе за мучење</i> палимпсестно писао
преко Петровићевог <i>Свраба</i>. Тако је
овај песник постао Петровићев епигон по Перишићеву мишљењу, то јест његовој
критичарској „пандуријади“<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn13" name="_ftnref13" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[13]</span></span></span></span></a>,
односно епигон епигона, пошто је претходно већ Петровић епигонисао.</span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 0.5in;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span>Требало би погледати како су Мирољуб Тодоровић
и Милутин Петровић у антологијама српске поезије пролазили. Тодоровића је
поприличан број антологичара заобишао, Петровића нико. И не само то. Ако је
Тодоровић у антологијама био, налазио се у незаслуженој сенци онога ко је
стално преко рамена у његову поезију завиривао а у антологијама се људски
банио.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn14" name="_ftnref14" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[14]</span></span></span></span></a> </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 0.5in;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span>Када је своју књигу Тодоровић писао многи су
били сасвим уверени како је Милутин Петровић песник који зевсовски грми српском
поезијом. Није та грмљавина брзо утихнула. Чула се колико до јуче. Сада је,
изгледа, песник (да ли привремено?) замукао, а они који су га неконтролисано
хвалили поприлично су утихнули. На другој страни, пристижу нови сигналисти и
нико ко се у књижевност разуме не би могао да каже како се сигнализам умору
ближи.</span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 0.5in;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span>Две књиге Тодоровићевих полемика својеврсна су
одбрана поезије. У њима се ново сукобљава са старим, традиционалним, а њихов
аутор показује како је и зашто ново ново и како и зашто је старо изанђало и
песнички превазиђено. Открива се ко су нови зли волшебници. Против њих је
поведен, и добијен, песнички рат. На једној страни су били они који су се ка
планетарној уметности устремили, а на другој духовни пигмеји који су хтели да
наставе да кусају из, одавно празног, старог песничког чанка. На једној страни
био је сам Мирољуб Тодоровић, а на другој гомила која је само мењала<span> </span>лице а заправо чувала препознатљиву маску.
Доказало се како лаж има ограничени век трајања, како се тантуз никада, и
никако, не може протурити као златник. </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 0.5in;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span><span> </span><span> </span></span></span></span></div>
<div>
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><br clear="all" /></span></span>
<hr align="left" size="1" width="33%" />
<div id="ftn1">
<div class="MsoFootnoteText">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref1" name="_ftn1" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[1]</span></span></span></span></a><span> </span><span>Она
је троделна јер садржи, као трећи део, „Нишке анимозности“ у којима се налазе
два полемичка текста „Крња реч о шумном времену“ и „Нишке анимозности“. У
питању је Тодоровићева полемика<span> </span>из
1984/1985. године са Драгољубом Јанковићем, „хроничарем нишких полемика“. </span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn2">
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref2" name="_ftn2" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[2]</span></span></span></span></span></a><span> Пошто је у књизи </span><i><span>Nemo propheta in patria</span></i><span> </span><span>оно штампано пре <i>Штепа</i>...,<span> </span>„објашњење“ се проширило на све Тодоровићеве
полемичке текстове. Када наводимо страну на којој се цитирано налази, у нашем
раду служимо се књигом </span><i><span>Nemo propheta in patria</span></i><span>. </span><span class="hoenzb"><span style="color: #888888;"></span></span></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><a href="http://signalizampolemike.blogspot.rs/">http://signalizampolemike.blogspot.rs/</a></span></span></span></div>
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<br /></div>
</div>
<div id="ftn3">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref3" name="_ftn3" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[3]</span></span></span></span></a><span> </span><span>У <i>Чекићу таутологије. Прегледу нових врста
техничке интелигенције у поезији СФРЈ</i> [штампан је у Давичовом часопису <i>Даље</i> у (дво и тро)бројевима 18/19
(1986/1987), 20/21/22 (1987/1988) и 29/30 (1990) и, постхумно, 2005, као књига,
у Зрењанину] Војислав Деспотов је Вујицу Решин Туцића третирао као
најзначајнијег неоавангардисту српске књижевности. Деспотов пише, на пример,
како се Туцићева књига <i>Сан и критика</i>
мора „готово у целости цитирати пошто је у питању непосредна производња поезије
од рибљих костију, гранична стратегија комуницирања са чистим, традиционалним
средствима“ (стр. 49. наведене књиге). Највећи број примера, цитираних одломака
и читавих песама Деспотов преузима управо од њега. Деспотов пише и како је
Решин Туцић писац <i>првог</i>
југословенског визуелног романа <i>Стругање
маште</i> (1970–1982). Похваљује и књигу, роман (?), „компликованије структуре“
(стр. 170) – <i>Пустолина</i> (по аутору,
написана је 1962, а објављена 1968) Владана Радовановића, цитирајући четири
одломка из њега. Смеће с ума како је Мирољуб Тодоровић радио између 1972. и
1975. године на вербално-визуелном роману <i>Апеирон</i>
који је остао недовршен, али чији су се вербални и визуелни делови били
објављивани у нашим часописима. Додуше, Деспотов дозвољава себи да призна и
како када је о сигнализму реч овај „остаје нејасно као строг смер
вербо-воко-визуализма“. (стр. 28)<span> </span></span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn4">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref4" name="_ftn4" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[4]</span></span></span></span></a><span> </span><span>Писмо
није тада штампано и по први пут се, дакле, као нека врста увода, појавило тек
у Тодоровићевој књизи.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn5">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref5" name="_ftn5" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[5]</span></span></span></span></a><span> </span><span>„У
сигнализму лажна авангарда, као у огледалу, види свој одраз, свој нестваралачки
јад и духовну јаловост, знајући да пред њим узалуд, фолирантски крије своје
право аријергардно порекло и крајње намере,“ (83)</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn6">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref6" name="_ftn6" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[6]</span></span></span></span></a><span> </span><span>Наши
ранији авангардисти, надреалисти, демантовали су га убрзо. Најпре је Душан
Матић похвалио компјутерску поезију у својој приступној беседи у САНУ.<span> </span>Уследила је подршка Оскара Давича, изнета у
приказу Тодоровићеве збирке <i>Наравно млеко
пламен пчела</i>: „Отуд за мене представљају експерименти којима се са толико
инвентивности одаје Мирољуб Тодоровић више но празнични свеж и свечан тренутак,
а сигнализам као и примена математичко-кибернетичких поетских импулса и
подстицаја, прву шансу да се после скоро педесет година и у овој нашој паланци
духа почну да догађају песничке чињенице од подстицајног значаја како за нас
тако и за цео свет.“ Најзад ће стари надреалиста, никада не и официјелни члан
групе, Љубиша Јоцић приступити сигнализму (и написати своје најбоље песме), а
друштво ће му правити и Оскар Давичо.<span> </span></span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn7">
<div class="MsoFootnoteText">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref7" name="_ftn7" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[7]</span></span></span></span></a><span> </span><span>в.
Ренато Пођоли, <i>Теорија авангардне
уметности</i>, Нолит, Београд, 1975.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn8">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref8" name="_ftn8" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[8]</span></span></span></span></a><span> Много суптилније је мишљење Миодрага Павловића
који је био рецензент Тодоровићеве збирке који пише: „Овај поступак подразумева
један аутоматизам, који за разлику од ранијег, надреалистичког
псеудоаутоматизма, који је био субјективан, и који је заправо значио, инаугурисао
стварање једног новог, одредљивог песничког стила, овај, компјутерски
аутоматизам, дакле, доноси нам покушај једног спољњег, објективног аутоматизма.
Али на више начина и тај аутоматизам носи трагове субјективности, има своју
унутарњу пропорцију очекиваног и неочекиваног, има своју прозодију, и своју
типологију, свој вербални хоризонт.“</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn9">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref9" name="_ftn9" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[9]</span></span></span></span></a><span> </span><span>Антологија
се, најпре, појавила у часописној верзији (<i>Дело</i>,
1, 1970), да би била, измењена и допуњена, штампана као књига под истим
насловом (Књижевна омладина Србије, 1972). У њој ће Мирољуб Тодоровић бити
сасвим „прескочен“, а онај ко га је „следио“, Милутин Петровић, присутан са чак
пет песама, биће, после Божидара Милидраговића који их има девет,
најзаступљенији млађи српски песник. Да не може да затоми у себи притајено
дивљење према традиционалном и песнички преживелом, антологичар открива тако
што избор Петровићевих песама отпочиње песмом „Из `Златних стихова`“ које се
Петровић – желећи да одбаци са себе змијску кошуљицу романтизма и
традиционализма – одрекао, као што је то и учинио са двема песничким збиркама
којима је у нашу поезију ступио. У часописној верзији антологије, Петровић ће
бити представљен само овом песмом.<span> </span></span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn10">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref10" name="_ftn10" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[10]</span></span></span></span></a><span lang="RU"> в. стр. </span><span>57–87. У овој књизи критички текстови се односе, поред његовог, и<span> </span>на песничка дела Адама Пуслојића, Новице
Тадића, Раше Ливаде. Милана Милишића, Предрага Чудића, Рајка Петрова Нога,
Братислава Милановића, Мирослава Максимовића, Душка Новаковића, Радмиле Лазић и
– збирно – Синана Гуџевића, Милоша Комадине, Немање Митровића и Гордане
Ћирјанић. <span> </span></span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn11">
<div class="MsoFootnoteText">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref11" name="_ftn11" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[11]</span></span></span></span></a><span> </span><span>По
десет песама имају само још Борислав Радовић и Мирослав Максимовић.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn12">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref12" name="_ftn12" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[12]</span></span></span></span></a><span> </span><span>Пошто
није добио по песничким прстима, Петровић наставља са својом работом: Циклус
„Хвала Ели“ из Тодоровићеве збирке <i>Чорба
од мозга</i> (1982) биће иницијална каписла за „производњу“ циклуса „Неразумне“
којима је окончан Петровићев песнички изборник <i>Стихија</i> (1983). Ако се раније трудио да прикрије своје „невешто
плагирање“, охрабрен жмурењем наше књижевне критике, башкарењем по многим
антологијама, похвалним панегирицима, наградама, умислио је – пише Тодоровић –
како је „постао толика чаруга да сматра како је моје дело алајбегова слама
одакле може сваки неталентовани креша да мажњава кад хоће и како му дуне из
буљине у бубрег“.(121)</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn13">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref13" name="_ftn13" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[13]</span></span></span></span></a><span> </span><span>У
делу књиге чији је главни јунак Милутин Петровић Тодоровић поново, као и у
претходној својој књизи полемика, приступа шатровачком језику. Овај оно о чему
се пише (црно)хуморно осликава.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn14">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref14" name="_ftn14" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[14]</span></span></span></span></a><span> Ево антологија у којима је заступљен Мирољуб
Тодоровић (наводимо и песме којима је заступљен у њима): Остоја Кисић, <i>Један век српске поезије</i> (Хронометар,
Београд, 1971): <i>Путовање у Звездалију</i>
2, 3, 3, 5, 7, 8. и 17; </span><span>Стеван
Тонтић, <i>Модерно српско песништво, Велика
књига српског песништва од Костића и Илића до данас</i> (Свјетлост, Сарајево,
1991) : „АБЦ о Мирољубу Тодоровићу, I, II“ и, визуелна, „Ајнштајн“; </span><span>Љубиша Ђидић, <i>Бескрајни плави круг, Антологија модерног српског песништва (1945–1995)</i>
(Апостроф, Београд, 1999): „Мирољуб Тодоровић заузима крајње субјективне
ставове“; Мирослав Лукић, <i>Несебичан
музеј, Антологија поезије 1938–2000</i>, друго, допуњено издање (Мобаров
институт пишчевих издања, Београд, Заветине, Раброво, 2000): „Златна материцо
царства“, „Химне плетем“, „Гнездо зебе зелене“, „Преокрет и магновење“ и „
Звездана мистрија“; Милослав Шутић, <i>Антологија
модерне српске лирике 1920–1995</i> (Чигоја штампа, Београд, 2002): „О простору
и кретању 3“, „Под пљуском звезда на глини мокрој“ и „Азбуко хромог Вука“;
Милутин Лујо Данојлић, <i>Озарења, 255
српских песника</i> (МЛД, Београд, 2004): „Гнездо зебе зелене“, „Звездана мистрија“,
„Трава видова“ и „Свиња је оличан пливач“; Часлав Ђорђевић, <i>Српски сонет (1768–2008: Избор, типологија)</i>
(Службени гласник, Београд, 2009): „Жмара“; Добривоје Станојевић, <i>Поезија и последњи дани, 30 година савремене
српске поезије</i> (Сербика, Београд, 2009): „Мешаш живи песак“ и „Затетребио“;
Ненад Грујичић, <i>Антологија српске поезије
(1847–2000)</i> (Бранково коло, Сремски Карловци, 2012): „Боб копа поп“ и
„Вид“; Миљурко Вукадиновић и Душан Стојковић, <i>Трезор 1, Срп</i></span><i><span lang="SR-CYR">с</span></i><i><span>ки песници двадесетог века,
Троглава антологија </span></i><span>(Фондација
„Солидарност Србије“, Београд, у штампи): „Четири чавке“, „Мирољуб Тодоровић
заузима крајње субјективне ставове“, „Угаси креч“, „Видов дан“, „Зангези“ и
„Купујте само сигналистичку поезију“.</span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Тодоровић
је, нормално, присутан и у </span><span lang="SR-CYR">три</span><span> антологиј</span><span lang="SR-CYR">е</span><span> нишког
песништва.</span><span>: </span><span>Сава Пенчић и Веселин Илић, <i>Похвала ватри</i> („Нестор Жучни“, Ниш,
1964): Из <i>Планете</i>: „Кристали“,
„Скакавци“, „Химне кристалима“, „Невреме“, „Јаје“, „Истраживања“, „Вртови
звезда“ и „Метали“; У <i>Сазвежђу ариљског
анђела</i> (Просвета, Ниш, 1996) Крстивоја Илића са пет песама: „Земља“, „Светлост“,
„Ваздух“, „Вода“ и „Мерења“, а<span> </span>у <i>Антологији нишких песника</i> (Просвета,
Ниш, 2003) Милентија Ђорђевића са седам: „Зелени локвањи Аустралије“, „Од
шљафгуста нема ништа“, „АБЦ о Мирољубу Тодоровићу“, „Инсект на слепоочници“,
„Залуд ме громни зâри гром“, „Под пљуском звезда на глини мокрој“ и „Закони
гравитације“. </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Присутан
је и у тематским антологијама. Навешћу за које сам се његове песме одлучио када
сам склапао своје: <i>Тело у телу,
Антологија српске еротске поезије</i> (Гео, Младеновац – Београд, 2003): „Од
шљафгуста нема ништа“, “Не копчаш да сам пешкир“, „Пала му трола“, „Шамара
мајмуна“, „Једва пуни сарму“, „Лака коњица“ и „Соитије (Сношај)“; <i>Граматика смрти. Прироци. Антологија песама
о самоубиству и самоубицама</i> (Шумадијске метафоре, Библиотека града
Београда, Библиотека „Деспот Стефан Лазаревић“, Младеновац, 2007): „Вешање“;<span> </span>(са Миљурком Вукадиновићем) <i>Нису све болести за мене, Антологија песама
о болести, болницама, болу...</i> (Фондација „Солидарност Србије“, Београд,
2014): „Рецепт за запаљење јетре“ и „Трбобоља“; (са Миљурком Вукадиновићем) <i>Нису све болести за мене, Антологија српских
песама о болести, болницама, болу...</i> (</span><span>Dinex</span><span>, Београд, 2015); „Рецепт за запаљење јетре“ и „Трбобоља“; (са Дејаном
Богојевићем) <i>Дадаизам није мртав, Живела
дада да да</i> (2017): „Четири чавке“, „Мирољуб Тодоровић заузима крајње субјективне
ставове“, „Купујте само сигналистичку поезију“, „Снвњ рс“ и „Јакге цаглан
кегуљар“.</span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Тодоровићеве
кратке шатровачке прозе налазе се у антологији коју сам приредио са Дејаном
Богојевићем – <i>Зрнца, Антологија најкраће
приче на српском језику (Од Гаврила Венцловића до Маје Солар)</i> (Легенда,
Чачак, 2011), која је штампана и на слoвеначком (Апокалипса, Љубљана, 2012) и
на словачком језику (</span><span>Romboid, Bratislava, 2016). </span><span></span></span></span></div>
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Милутина Петровића
налазимо у следећим антологијама: Богдан А. Петровић, <i>Поезија и традиција, Антологија (1951–1971</i>) (1971) (две песме); Милан
Комненић, <i>Новије српско песништво</i>
(1972) (пет песама); <span> </span>Александар Петров, <i>Поезија југословенских народа 1945–1975,
Токови – опредељења</i> (1975) (три песме); Вито Марковић, <i>Антологија и коментари савремене југословенске мисаоне поезије</i>
(1980) (једна); Тиодор Росић, <i>Савремена
поезија југословенских народа и народности</i> (1984) (четири); <span> </span></span><span>Стеван
Тонтић, <i>Модерно српско песништво, Велика
књига српског песништва од Костића и Илића до данас</i> (1991) </span><span>(осам); Вук Крњевић, <i>Међу јавом и мед сном</i> (1985), (четири); Миодраг Перишић, <i>Укус осамдесетих</i> (1986) (десет); Љубиша
Ђидић, <i>Бескрајни плави круг, Антологија
модерног српског песништва (1945–1995)</i> (1999) (четири); Миливоје Марковић, <i>Антологија српске поезије двадесетог века</i>
(2000) (четири); Мирослав Лукић, <span> </span><i>Несебичан музеј, Антологија поезије
1938–2000</i> (седам); Бојана Стојановић Пантовић, <i>Српске прозаиде</i> (2001) (једна); Зоран Богнар, <i>Ново распеће, Антологија савремене српске поезије трагом естетског
егзорцизма 1967–2000</i> (2001) (четири); Милослав Шутић, <i>Антологија модерне српске лирике 1920–1995</i> (2002) (две); Гојко
Божовић, </span><i><span>Places We Love</span></i><span> (2006)
(пет); Милутин Лујо Данојлић, </span><i><span>Озарења, 255 српских песника</span></i><span> (2004) (шест); Мирослав Егерић,<span> </span><i>Антологија
српског песништва </i></span><i>XIX</i><i><span>–</span>XX</i><i><span> век</span></i><span> (2008) (две); Добривоје Станојевић, <i>Поезија и последњи дани, 30 година савремене
српске поезије</i> (2009) (пет) и Ненад Грујичић, <i>Антологија српске поезије (1847–2000)</i> (2012) (две).</span></span></span></div>
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Петровићеве песме
су присутне и у два цветника нишке поезије: у <i>Сазвежђу Ариљског анђела</i> (1996) Крстивоја Илића две, а у <i>Антологији нишких песника</i> (2003)
Милентија Ђорђовића пет.</span></span></span></div>
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Сумирајмо, Мирољуба
Тодоровића (на штету самих антологија) нема у антологијама Богдана А. Поповића,
Милана Комненића, Александра Петрова, Вите Марковића, Тиодора Росића, Миодрага
Перишића, Миливоја Марковића, Бојане Стојановић Пантовић, Зорана Богнара, Гојка
Божовића и Мирослава Егерића. Милутина Петровића само је Остоја Кисић
„прескочио“.</span></span></span></div>
<div class="MsoFootnoteText">
<br /></div>
</div>
</div>
</div>
Slobodan Skerovichttp://www.blogger.com/profile/06036318715197087511noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7689294589374917196.post-88354106841735323902017-03-28T03:36:00.003-07:002017-03-28T03:40:39.139-07:00ХАРТИЈА НИЈЕ ПОБЕЛЕЛА или ЉУБИША ЈОЦИЋ ДАНАС<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<!--[if gte mso 9]><xml>
<w:WordDocument>
<w:View>Normal</w:View>
<w:Zoom>0</w:Zoom>
<w:PunctuationKerning/>
<w:ValidateAgainstSchemas/>
<w:SaveIfXMLInvalid>false</w:SaveIfXMLInvalid>
<w:IgnoreMixedContent>false</w:IgnoreMixedContent>
<w:AlwaysShowPlaceholderText>false</w:AlwaysShowPlaceholderText>
<w:Compatibility>
<w:BreakWrappedTables/>
<w:SnapToGridInCell/>
<w:WrapTextWithPunct/>
<w:UseAsianBreakRules/>
<w:DontGrowAutofit/>
</w:Compatibility>
<w:BrowserLevel>MicrosoftInternetExplorer4</w:BrowserLevel>
</w:WordDocument>
</xml><![endif]--><br />
<!--[if gte mso 9]><xml>
<w:LatentStyles DefLockedState="false" LatentStyleCount="156">
</w:LatentStyles>
</xml><![endif]--><!--[if gte mso 10]>
<style>
/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:"Table Normal";
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-parent:"";
mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt;
mso-para-margin:0in;
mso-para-margin-bottom:.0001pt;
mso-pagination:widow-orphan;
font-size:10.0pt;
font-family:"Times New Roman";
mso-ansi-language:#0400;
mso-fareast-language:#0400;
mso-bidi-language:#0400;}
</style>
<![endif]--><br />
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"><b>ХАРТИЈА НИЈЕ ПОБЕЛЕЛА или
ЉУБИША ЈОЦИЋ ДАНАС</b></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"> Љубиша Јоцић (1910–1978) један је из
серије заборављених српских песника иако то нипошто не би смео да буде случај.
Његов песнички опус кудикамо је значајнији од оног који су остварили многи наши
навелико, не треба ни написати незаслужено, слављени песници. Није био довољно
прихваћен и правилно критички процењен ни када се појавио, ни док је своје
књиге објављивао и суделовао у нашем књижевном животу, а, на жалост, то се ни
после његове смрти није збило. Љубиша Јоцић је био и остао <i>случај</i> наше поезије. На жалост, не и са срећним крајем како је то
било када је о неким другим нашим песничким случајевима била реч. За своју
песничку судбину донекле је и сам Љубиша Јоцић заслужан. Читав живот проживео
је другима у пркос, уз нос. Са надреалистима када су га звали, иако је
надреалиста био у најмању руку једнако као и они који су се у надреалистичку
групу удружили, није сам хтео. Касније, када су се после Другог светког рата
они обрели у новој власти и узели у своје руке, поред „праве“, и уметничку,
наравно и књижевничку, власт у Србији, они нису хтели њега. Тако је увек, све
док се није појавио наш сигнализам и он се препознао у њему и прикључио му се
од срца да би се одмах потом и у првим његовим редовима нашао – Јоцић био по
страни у позицији писца који, најпре својевољно, а затим и својевољно и вољом
других, заузима <i>искошену</i> позицију. То
му је омогућавало песничку слободу коју су наши бивши надреалисти полако,
желећи и политички правоверно да делају, допуштајући политици да им једе и, на
крају, и поједе поезију, а умишљајући да су надреалисти без престанка и без
опозива и све надреалистичнији притом – изгубили готово сасвим. То га је
онемогућавало да заузме оно место које му у нашој поезији припада а које је он
изборио већ у младости када је објавио песничке књиге <i>Сан или Биљка</i> (1930), <i>Поема
без наслова</i> (1934), <i>Песме </i>(1938),
<i>Суморна питања </i>(1940) и две књиге
стихова на француском (прву у Паризу 1937, а другу, три године касније, у
Београду). Посебно је значајан био његов песнички првенац.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn1" name="_ftnref1" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference">[1]</span></span></a>
После Другог светског рата Јоцић је објављивао песме, нарочито песме у прози,
које су биле поприлично традиционалне, али су, негде у присенку, понеке од њих,
сачувале и понешто од надреалистичке поетике.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn2" name="_ftnref2" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference">[2]</span></span></a> Ни
оне нису прочитане ваљано и нису оцењене праведно, те је Љубиша Јоцић био више
(готово незвани) гост него прави станар (станарско право му је обезбеђивала
вредност његове поезије) у антологијама српске поезије.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn3" name="_ftnref3" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference">[3]</span></span></a> </span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"> А онда се појавио сигнализам. Љубиша
Јоцић је у њему нашао огледало у којем се препознао из прве и постао један од
најватренијих сигналиста. Као да се са смрћу тркао, објавио је збирке <i>Месечина у тетрапаку</i> (Просвета, Београд,
1975) и <i>Колико је сати</i> (Слово љубве,
Београд, 1976).<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn4" name="_ftnref4" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference">[4]</span></span></a> У
рукопису је остала, на жалост то је њена судбина и данас, збирка <i>Нулти час</i>. </span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"> Неколицина некадашњих надреалиста
видела је у сигнализму нови правац спреман и способан да изведе оно за шта су,
сасвим вероватно, они били убеђени како је и њима у њихово време пошло за
руком: да револуционарише савремену српску поезију. Стога је – и то је први степен
њихове подршке – Душан Матић, у својој приступној беседи у Српској академији
наука, између осталог, похвалио компјутерску поезију и, посебно, групу младих
песника окупљених око часописа <i>Сигнал</i>.
Оскар Давичо, помало одбачен од других, покушао је да се у сигнализам убаци.
Извео је то збиркама <i>Стрип стоп</i> (с
Предрагом Нешковићем, 1973) и <i>Веверице-лептири
или надопис обојеног жбуна</i> (1975). Притом
је надреалистичко које је упорно чувао у себи желео да амалгамише са
сигналистичким схваћеним на свој начин. Комбинација је била, могуће је, смела,
али није била претерано успешна. Оно што смо добили, никако није био најбољи
Давичо. Љубиша Јоцић – и то је трећи степен приближавања сигнализму од стране
бивших надреалиста – открио је сигналисту у себи. Он није носио са собом
никакав песнички терет којем би новооткривено хтео да прилагођава и приближава.
Тешко да постоје песничке теразије које би успеле да одреди колико се грама
бившег задржати може е да би се комбиновало са колико грама новога што се
постојећем намерава додати. Јоцић је у сигнализам хрупио, пошто је претходно
десетак година осматрао и, сасвим очигледно, пажљиво ишчитавао оно што је
Мирољуб Тодоровић писао и (са)гледао оно што је Тодоровић као авангардиста
радио. Видео је да и у њему, Јоцићу, сигналиста чучи и омогућио му да хопне.
Није имитирао у сигнализму већ створено. (По)нудио је <i>своју</i> верзију сигналистичке поезије. Кратко је трајало (смрт је
била брза), али је било аутентично. Постао је, и остао, најбољи српски
сигналистички песник, уз Мирољуба Тодоровића. То је наша критика – по обичају –
и уочила<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn5" name="_ftnref5" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference">[5]</span></span></a> и
није. Ако је и уочила, јер било је сасвим очигледно, није запамтила, јер није
желела да запамти. Последица је била очекивана: као и многи други наши значајни
песници, и Љубиша Јоцић је заборављен брзо и, чинило се, неповратно. Но, сваки
неправедни заборав може и сам заборављен да буде. Права поезија не умире никада
заувек. Њено време <i>свако</i> је време. И
када се не чита, поготову не довољно, она <i>као
да</i> се чита. Оно што се сада пише, оно што нови сигналисти пишу, пише се и
на фону Јоцићеве поезије. Потребно је – довољно је времена протекло – да се
види (проба да увиди) шта је у њој трајно и да се то у нашу (авангардну, јер и
таква постоји, али не само у њу) песничку традицију угради. Без песама Љубише
Јоцића она је сиромашнија несумњиво. </span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"> Сигналистичке песме Јоцићеве<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn6" name="_ftnref6" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference">[6]</span></span></a>
треба читати упоредо са његовим есејима посвећеним овом књижевном покрету. Они
су имали више среће и Живан Живковић их је збрао и приредио у <i>Огледима из сигнализма<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn7" name="_ftnref7" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference"><b>[7]</b></span></span></a></i> („Мирослав“,
Београд, 1994), написавши за ту књигу темељан и подстицајан предговор „Љубише
Јоцића огледи о сигнализму“. (стр. 3–14) По Живковићу, „Јоцићеви есеји су
колажи, и онда када су писани са амбицијом да се методолошки јасно и чврсто
утемеље и објасне одређени проблеми (`Сигнализам и три материје психе`), одају
песника широке културе, велике начитаности и неограничене игре духа и речи.“
(13) Носећа тврдња предговора она је по којој је Јоцић „и као есејист био
песник“. (13) Она је, никакве сумње нема, сасвим тачна, као што је тачно да и
Мирољуб Тодоровић у својој есејистици, чија је основна текстуална монада
фрагмент, песник остаје.</span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"> <i>Месечина
у тетрапаку</i> (поднаслов јој је, нимало случајно, signum temporis) компактна је књига песама
нераздељених на циклусе. Има их четрдесет две, односно четрдесет седам, ако
шест делова песме „За манифест“ третирамо као засебне песме.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn8" name="_ftnref8" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference">[8]</span></span></a> Неке
имају поетичке наслове: „Signum temporis“, „Пројекција – идентификација“, „Велика и мала слова“, „Песник“, За
манифест, 1–6“, „О одломцима“; неке су песнички одазиви на друга уметничка дела
и уметнике: „Речи на дело `Compression de motocyclette` César-a Baldaccini-a“, „Леонардове
тачкице“, „Поздрав Тимоти Лири“, „За маркиза де Сада и противу садиста“, „Пред
репродукцијом једне фотографије Силвије Мајер“, „Песма о Енди Вархолу“; „Ужас
је бестелер“. </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: 0.5in;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;">По ванредној првој песми збирка је насловљена. Човек
се био спустио на Месец 1969. године и песници су на то реаговали. Посебно,
сигналисти (ни Мирољуб Тодоровић није могао да „прође“ поред Месеца а да га
песнички не додирне; чинио је то и у визуелним својим песмама). И Јоцић међу
њима. Поред већ споменуте, у којој су и следећи стихови: <i>рошаво Месечево лице; човек је забио свој нос у мртвило Месеца; није ли
Месец први музеј за све заставе; сумануте ноћи месечине Јунгове ноћи: нису ли
Месецу изникли далијевски бркови</i> – он
има и песму „Размишљања у часу кад тв приказује људима изблиза Месец“. </span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"> Уз серију жаргонизама / шатровачких
речи, попут: <i>вречати; дрпати; кидати;
пикати фудбал; ћупица; чапкати; чачкити дупе; шорати</i>, Јоцић склада и
неколике (потенцијалне) неологизме: <i>грохотак; ипакнути; космомамут</i>.</span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"> Ево неколико ефектних синтагми које бисмо
условно могли назвати сигналистичким (највише због лепоте којом зраче): <i>хракање прапостања</i> („Месечина у
тетрапаку“); <i>облутка белутка</i> (Исто); <i>зрикаву постељу</i> („Signum temporis“); <i>траве сећања</i> („Речи на дело `Compression de motocyclette`
Cesar-a Baldaccini-a“); <i>иронично пролеће</i>
(наслов песме); <i>звецкаво зрно корака</i>
(„Иронично пролеће“). Једна је синестезијска: <i>мирисним вриском</i> („Угаси светло“); једна парадоксална: <i>бродолом лепоте </i>(„Присећање“).</span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"> Особен
вербални лудизам откривамо у звучно разиграним играма речи: <i>нека побаци нека подбаци подаци које шаљу
аутоматски сателити / наговештавају</i> („Signum temporis“); <i>и маклуанско „општило воштило“ општило
саопштило</i> („Пројекција-идентификација“); <i>у препуне џепове пуни грохота дохо-хо-хо-тка гроктања / према заслузи
дахтавог грохота хо-хо-хо грохотка / у покушају сполног задовољења сваком према
учинку</i> („Али ви не чекајте“); <i>из
доста из преко из пака ипакне над отвореним стравама</i> (Исто). </span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"> Но, основни лирски полигон на којем се
сасвим разоткрила метафоричка и сновиделна магма Јоцићева певања биле су
песничке слике, најразличитијих лирских „усмерења“ и експлозивне по свом
поетском дејству (поред надреалистичких, и у оквиру надреалистичког оне су
запоседале подручје натуралистичког, експресионистичког, метонимијског,
црнохуморног, ироничног, парадоксалног... а све то је у свој лонац трпао, и
ефектно, кувао и скувао сигнализам): <i>мува
залепљена за непца вечног тренутка</i> („Месечина у тетрапаку“); <i>шака те звука / месната и велика пљусне по
стомаку</i> (Исто); <i>у канализацији
новорођенчад таутолошки шапућу</i> (Исто); <i>Амбис
света се као грло у грчу затворио / или можда вагинални грч је спласнуо</i>
(Исто); <i>сунчани ветар носи увојке
вечности ништавила </i>(Исто); <i>између
ногу има мали гроб хтедох рећи компјутор који се причестио // Да ли је
испљувавање клиториса кроз браду и бркове испаљивање упљувавање упишавање тај лет</i>
(Исто); <i>кроз <u>просторе времена </u>бог
је лажа а сан је истина</i> (Исто; подвукао Д. С.); <i>А један кутак на овој нашој земљи на којој су се срели заљубљени /
топлији је од свих небеских справа</i> (Исто); <i>А зашто се буните против тачинга кад је то само некадање отрцано пипање
дрпање прошло кроз бројеве компјутора / познао сам га кад је проговорио језиком
машина / исмевајући све наде експерата </i>(Исто); <i>хумано морално социјално колико речи за поспрдање</i> (Исто); <i>играјмо се ласерима а она је имала топлес</i>
(Исто); <i>слика као и човек има своје
унутрашње море</i> („Живот слике“); <i>шетају
се муње између анђела реактора</i> („Signum temporis“); <i>и једно другом ништа нисмо рекли / она крај мене гола прикупљао сам јој
у мраку рамена и задњицу од цинка и олова и бедра од боксита / и била је ту
надохват моје руке изгубљена / осећао сам се узалудан и празан / из које је
празнине дошла она и у какву ће из постеље да испари / разговарали смо о разним
својим пројектима реглацији и монтажи / и ништа нисмо рекли нисмо рекли да смо
дошли из празног </i>(„Signum temporis“); <i>хладног
воћа њених усана</i> („Угаси светло“); <i>мирисни
јоргован воде</i> (Исто); <i>све је невино и
чисто као да га нема а ипак иронично лишће / јесени подсмевајући се пупљењу
своје труло злато разбацује по блату / све су то наклапања за празне ноћи и
самотне сенке / никуд се више нећеш отиснути све су пловидбе тлапње / боле ме
очи као да сам њима гризао нокте / угаси светло</i> („Угаси светло“); <i>Око је пепелница (или што слично) свакидање
ватре</i> („Око“); <i>Таван је тај свет у
коме с нама опште бића / која не видимо с којима говоримо ћутањем / и сновима /
Таван су речи којих нема ни у једној речи / таван су ствари којих нема ни у
једној ствари</i> („Таван<i>“</i>)<i>; у сваком случају није ли твоје љубљено
тело / компјутер или горчина која ти гризе црева </i>(„Размишљања у часу кад тв
приказује људима изблиза Месец“); <i>та
потпуна обученост мушкараца и нагост жена / није имала ону коб Лотреамонових
певања / о случајном сусрету кишобрана и шиваће машине на столу за сецирање /
излог је више подсећао на оне тривијалне сцене са реклама / у којима крај
обученог аутомобила стоји гола жена</i> („Пред излогом“).</span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"> Прикривено, Месец<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn9" name="_ftnref9" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference">[9]</span></span></a> се
указује као једно од изворишта ових, и оваквих слика; друго, мање прикривено,
је секс. Последњи је извориште и
уточиште слика; он их храни еруптивношћу и
динамичношћу. У њима су очувани праменови надреализма. </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: 0.5in;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;">У понеким песмама као да се јавља прави
„сигналистички“ Растко Петровић. Букти његова загрцнута снага. </span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"> Песма „Туш портабл“ „придружује“ се сличним
Тодоровићевим песмама. Скрећемо пажњу и на песму „Маникир“. У оној која има за
наслов „Београд без плаката“ пева се како је плакате (и филмове) потиснула
„свемоћна телевизија“. Бој против ње и манипулација којима она бомбардује своје
гледаоце, сигналисти воде између осталог визуелним песмама. </span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"> У збирци су и изузетно кратке (песме
„Датуми“ и „Бара на асфалту“, нпр, имају само по осам стихова, а „Играчке“ још
мање – пет; најмање – четири – „Сањарење“ и „Свакодневност“ из друге збирке; кратке
су и делови песме „За манифест“) и веома дуге песме.</span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"> Готово да нема интерпункцијских
знакова, изузев понеке тачке и наводница.</span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"> Само је неколико рима: <i>које чекају љубљених шума у дну њене зен<u>ице</u>
/ црвене су и стен<u>ице</u> покидај везе и дуни / она те чека на р<u>убу</u>
сен<u>ице</u> стругни биће хладно / на л<u>уб</u>у њене улубљене задњ<u>ице</u></i>
(„Иронично пролеће“).</span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"> И рефрени се појаве понекад.</span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"> Две „близаначке“ / „огледалске“ песме,
„компјутерске“, су: „Нико нема право да се игра са смрћу или Смрт се игра сама
са собом“ и „De lux Нико нема право да се игра са смрћу или Смрт се игра сама са собом“. </span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"> Поетичка је песма, дадаистичка,
„Велика и мала слова“. Важи то и за кратку песму „Оглас – песма“ (цитирамо је
исцела):</span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"> <i>довољно
је да узмем један оглас и да га</i></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"><i> ставим у своју књигу</i></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"><i> довољно је да сам га издвојио</i></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"><i> довољно је да сам га ставио у књигу</i></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"><i> довољно је да сам га само потписао</i></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"><i> и он постаје песма</i></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: 0.5in;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;">Поетичке ставове откривамо и у другим песмама, посебно
у песми која има и поетички наслов „Песник“: <i>песник живи у амбијенту вештачке „нове природе“ / песник ступа у
директну комуникацију са читаоцем и десакреализује тржиште /</i> [...] <i>/ песник замењује једнакост братство слободу
за свест за страст за страсну свест и свесну страст за сазнање и имагинацију /</i>
[...] <i>/ песник у својој чађавој собици
вечности свестан је да његова песма није финални продукт у планетарном простору
/ песник дефетишизира манипулацију / песник је песник да би поезију стварали
сви / а не нико</i>. Али и: <i>мислим да
треба стићи и престићи консумента</i> (За манифест, 1“); <i>Чини ми се истовремено кад настају / моје песме настаје и мој манифест</i> („За манифест,
3“); <i>сви се боре за тржиште и песници
треба / да се боре за тржиште / моје песме треба штампати у великом тиражу / за
масовну потрошњу / кад сви људи буду читали и писали песме / тиражи ће бити
огромни</i> (Исто); <i>и такве квалитете као
добра фотографија / треба да има и моја песма </i>(„За манифест, 5“); <i>Како је писање комуникација са свима / то не
треба избегавати понављање нечег / што су већ други рекли / чак нису потребне
ни наводнице („За манифест, 6“); уосталом понављам не ради се о субјективитету
/ ради се о структури / структура није ствар структура је информација / једног
чина / стваралачка активност човека рађа структуру</i> (Исто); <i>песништву је домовина и језик и сан и свет /</i>
[...] / <i>песма може да буде само певана
или писана / поезију посматра и испитује наука али / наука није поезија /
поезија може себе да испитује и проучава / само поезијом / поезија може да
информише али није информација /</i> [...] <i>/
поезија не замењује збиљност за машту она је / сама машта сама збиљност</i>
(„Домовина“); <i>ја мислим да се не може да брани
морбидија и наказност</i> („Треба правити филмове о омладинским радним
бригадама“); <i>Мени су се увек допадали
одломци они највише / натерују човека да се укључи у медијум / привлаче ме
старе пожутеле крњаве фотографије /</i> [...] <i>/ волео бих да гледам крњаве филмове да читам / крњаве књиге којима
недостају странице / кад би могло и да гледам крњаву телевизију / волим
karpow-a rauchenberg-a dine-a oldenburg-a / segal-a </i><i>неодадаисте и поп-артисте / допадају ме се плакате лепљене па цепане па
/ опет цепане... /</i> [...] <i>/ такви призори не изазивају само визуелни
контакт / они траже тактилност потпуно учешће као да смо / сами у фотографији и
да треба својим рукама / да потражимо да разоткријемо оне делове које / је
пепео кога и нема покрио / привлаче ме и археолошка налазишта торзо одломак
руке / [...] / и нису мање занимљива фабричка ђубришта...</i> („О одломцима); <i>многи
који себе називају „авангарда“ у оним / цивилизацијама на умору / нису права
истинска авангарда</i> („Леш обиља трулежом се шминка или није реч о дозирању
соларног и лунарног принципа“); <i>све
говори кад чути и кад ћути / и море кога нема / и земља које нема / и небо кога
нема</i> („Језик“). </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: 0.5in;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;">Поетичко је често пуно ироничног набоја. </span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"> Песник убацује у песме речи на латинском
језику. И латински је знак попут осталих знакова који су сигналистима лирско
гориво.</span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"> Има песму „Треба правити филмове о омладинским
радним бригадама“, која се може довести у везу са песмама „Шта је документарни
филм“, „Деловање ТВ“ и „Да се уметнички живи“ из збирке <i>Колико је сати</i>. У трећој од њих су и стихови: <i>читави рафови полица гондола пуних разних / производа су александријске
библиотеке / пуне папируса фантастичне ликовне и / текстуелне садржине / свака
продавница је интермедија урбана / пуна духовне културе потрошачке цивилизације</i>.
</span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"> Јоцић је написао прегршт песама које
су реакције на друга уметничка дела: „Речи на дело `Compression de motocyclette`
Cesar-a Baldaccini-a“; „Леонардове тачкице“ (налазе се на слици која приказује
Изабелу д` Есте, а подсећају на <i>тачкасте
хладне информације</i> о којима је писао Маршал Меклуан); „Пројекција-идентификација“
(ова песма била је најпре текст на објекту Гордане Јоцић изложеном на изложби
„Међуакција“ у београдском Студентском културном центру 1972. године); „Столица“
(по истоименој слици Гордане Јоцић); „Песма о Енди Вархолу“ у којој се налазе и
стихови: <i>Преко разних медија дошао сам до
ових / информација о Енди Вархолу / и направио сам од њих песму / допада ми се
овај начин писања јер / мислим да свако о свакоме може / на овакав начин да
направи песму</i>. </span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"> Из песме „За маркиза де Сада и противу
садиста“ издвајамо стихове: <i>сад је велики
у питањима</i> и <i>сад је написао толико
књига истражујући / како се смрт може убити.</i> </span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"> Песма „Пред репродукцијом једне
фотографије Силвије Мајер“ као мото има детаљ из <i>Лингвистике и поетике</i> Романа Јакобсона, а у њој су цитирани и
стихови из песме „Мачке“ Шарла Бодлера. </span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"> У последњој песми збирке, „Ужас је
бестселер“, Јоцић пише о глумици Линди Блер која је одиграла главну улогу у
филму <i>Истеривачи ђавола</i>. </span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"> У песми „Поздрав Тимоти Лири“
(заговорник употребе психоделичних дрога) налазимо: <i>кркља покварени компјутор</i>, а цитирана је и Меклаунова порука <i>општило је порука</i>.</span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"> У песми „Кад путујем возом“ цитирани
су научници Пјер Русо, Луј де Броји, Роберт Линсен и Саша Нахт и она поприма
елементе есеја. У песми „Желите ли лице из музеја“ пренет је текст из
„Грације“.</span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"> Песма „Купите моје песме“ стваралачка
је „реплика“ на песме из циклуса „АБЦ о Мирољубу Тодоровићу“ збирке <i>Свиња је одличан пливач</i> (1971) Мирољуба
Тодоровића (посебно треба издвојити песму „Купујте само сигналистичку поезију“).</span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"> Јоцић спомиње у својим песмама „Битеф“
и „Атеље 212“, као и америчког сликара Џексона Полока.</span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"> Песма „Гуштер од кобалта“ пева о
атомској експлозији на острву Бикини. У читавом низу песама Љубиша Јоцић
ангажовано, критички, антиратно пева о актуалним догађајима. Између осталог и о
глобалној студентској побуни из 1966. године (в. „Јефтино прстење скупоценог
сјаја“), хипицима, рату у Вијетнаму (в. „Колаж тв информација“). Има и „Антидопломатску
антиноту господину Никсону.“</span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"> Било би интересантно упоредити дугу,
седмоделну, песму „Енглеска без лептира“ са кратком „Са отпада“. </span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"> <i>Колико
је сати<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn10" name="_ftnref10" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference"><b>[10]</b></span></span></a> </i>доноси
двадесет и осам песама и шест Јоцићевих цртежа, од којих су четири несумњиво инспирисана
изгледом јапанских словних знакова. Опет је збирка лишена циклусног
разврставања песама. </span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"> Ову збирку отвара изврсна песма „Све
девојке треба да путују“, дадаистички хуморну, из које издвајамо следећу
динамичко-статичну слику, пуну лирских чаплиновских гегова: <i>Шеф станице је шеф станице која увек стоји и
у којој он стоји / у којој све стоји возови шине прагови / у којој стоји
станица и у станици шеф станице / у којој стоји шефовица на прозору који стоји
/ у којој стоји прозор на коме стоји шефовица између саксија цвећа које стоје /
у станици стоје сатови који стоје у станици / у станици стоје путници који јуре
и мотају се и који</i> стоје / <i>у станици
стоје рампе фењери звиждање шалтери и звучници</i> / [...] / <i>Чувар пруге скаче и преврће се преко
железничких прагова</i>.</span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"> Лепа је песма „À la Modigliani“, а „Балада о потрошеним
љубавницима“ нови је ватромет слика (хармсовско губљење делова тела за које се
испоставља како је било плакатирано): <i>увек
кад се враћала од фотографа девојка је / имала један део тела један део себе /
МАЊЕ али је зато могла да има / многе ствари ВИШЕ /</i> [...] <i>/ младић је одвео девојку далеко од фотографа / и обиља богатства / и
пољупцима је лечио и повратио јој је прво / очи а затим све остало што је /
раније изгубила // и били су опет сиромашни и кад су поново / изашли у град
девојка је опет све / зажелела / љубавници су се погледали и заједно су /
отишли код фотографа / и сад можете да их понекад сретнете како / иду загрљени
две беле магличасте сени / између бљештавих слика њихових нагих тела / раскомаданих
по плакатима на стотину делова / како плове нестварни између јасних плаката и
реклама / излепљених по зидовима кањона улица</i>.</span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"> Збирка <i>Нулти час</i> никако да дочека своју појаву на нашој песничкој сцени.
Као да доказује неписано правило како све што има своју цену не може код нас и
да се засцени. Песма по којој је збирка насловљена антологијска је без икакве
сумње. Ту су и неколике поетичке попут, на пример, „Заменице“, „(Не)писати“ и
„Говор“. Наводимо исцела другу:</span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"> <i>Писати
све дотле</i></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"><i> док на хартији ништа не </i></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"><i> остане</i></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"><i> док хартија не побели </i></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: 0.5in;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: 0.5in;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;">Чинимо то и када је у питању „Неспокојство“ (пошто
нису укњижене<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn11" name="_ftnref11" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference">[11]</span></span></a>, тешко
је доћи данас до њих и прочитати их):</span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: 0.5in;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"><i>Био сам планина један електрон
на</i></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: 0.5in;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"><i>свом путу задржао се у мени</i></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: 0.5in;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: 0.5in;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"><i>пролазило је микро време и
макро време</i></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: 0.5in;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"><i>прошле су године прошли су
векови и он је</i></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: 0.5in;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"><i>још био ту</i></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: 0.5in;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: 0.5in;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"><i>толико их је дошло и прошло
толико њих</i></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: 0.5in;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"><i>ће још доћи и проћи толико их
је одувек</i></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: 0.5in;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: 0.5in;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"><i>било у мени али на њега
јединог нисам </i></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: 0.5in;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"><i>могао да се навикнем</i></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: 0.5in;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: 0.5in;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"><i>да га нисам запазио као што ни
друге не</i></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: 0.5in;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"><i>запажам све би било у реду
мимо бих живео</i></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: 0.5in;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"><i>али овако био сам у сталном
ишчекивању</i></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: 0.5in;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"><i>помишљао сам да ће једном кроз
мене</i></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"><i> пролетети и заувек нестати неприметно</i></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"><i> и муњевито брже од мога запажања</i></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"><i> а то ме је узнемиравало можда поражавало</i></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"><i> бићу поражен ма кад и ма како се то десило</i></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"> Живан Живковић<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn12" name="_ftnref12" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference">[12]</span></span></a> у
предговору постхумно штампане књиге Јоцићевих есеја о сигнализму коју је он
приредио пише како су они колажи и да је он „и као есејист био песник“.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn13" name="_ftnref13" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference">[13]</span></span></a>
Показаћемо, цитирајући „кључне“, и данас веома инспиративне, ставове из његових
есеја како је, и какав је, он то био. Понудићемо есејима обзнањену поетику
Јоцићеву које се овај придржавао када је писању својих песама приступао.</span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"> По Јоцићу индустријска епоха је прошла
а наступила је технолошка. Он бележи: „ ... сигнализам нас уводи у један виши
слој хуманизма“.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn14" name="_ftnref14" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference">[14]</span></span></a> Овај
покрет реакција је „на туморични пораст традиционалистичког уплаканог
сентиментализма, кичерског псеудоромантизма у нашој средини“.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn15" name="_ftnref15" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference">[15]</span></span></a>
Он не заборавља оно што су авангардно покренули и остварили дадаизам и
надреализам. Када је о овом другом покрету реч, ту је Мирољуб Тодоровић био
много опрезнији, убеђен како надреалистички авангардно нипошто не „паше“
авангардном које је у срцу сигнализма. Ипак, и сам Јоцић, у есеју „Сигнализам и
језик“, пише о алијенацији човека којој је и сам надреализам инсистирањем на
неостваривом аутоматском писању (оно се окончава у бесмислу и херметизму),
допринео.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn16" name="_ftnref16" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference">[16]</span></span></a>
Сигнализам се и напаја идејама историјске авангарде, али, у исти мах, и ратује
са њима, јер је аутентичан, свој. Притом, сигнализам „не негира раније
вредности (традицију) већ сматра да је материјал којим располажемо из
прошлости, довољан за уопштавања која ће убрзати ток ка новим, потпунијим
садржајима“, јер покоравање традиције оптерећено је „целулитом некретања“.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn17" name="_ftnref17" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference">[17]</span></span></a>„Лажне
авангарде“ су „оно што је најглупље у целом свету“, „али и оне могу да послуже
да би се рекло шта је права“.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn18" name="_ftnref18" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference">[18]</span></span></a> Убијању
животиња на позоришној сцени, разапињању вола на крст, Буњуеловом жилету,
морбидним сценама у Бергмановим филмовима, морбидним и садистичким сценама
уопште у разним уметностима, такозваној „уметности тела“ (изузев оне коју у
својим хепенинзима демонстрира, остајући изван сваке стране агресије, на страни
људскости, Марина Абрамовић), свему ономе што је „само још један израз болести
конзументског друштва, а никако уметност“, по Јоцићу, сигнализам се „са
гнушањем... супротставља“.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn19" name="_ftnref19" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference">[19]</span></span></a>
„Сигнализам не само да се гнуша морбидија, насиља и свих других капиталистичких
махнитости, већ их искључује из свог ткива, било у каквој форми.“<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn20" name="_ftnref20" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference">[20]</span></span></a> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: 0.5in;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;">„Сигнализам никада није ни очекивао да науку претвори
у поезију, нити поезију у науку, али је убеђен да на овом ступњу развоја
уметности и науке долази велико време да наука и поезија могу да воде љубав.“<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn21" name="_ftnref21" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference">[21]</span></span></a></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"> „Чини ми се да сигнализам гледа на све
што се дешава истовремено као да је то и нешто прошло и давно прошло, и као да
то тек настаје. У ствари, да се садашњица појављује и као прошлост и као
будућност.“<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn22" name="_ftnref22" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference">[22]</span></span></a></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"> „Сигнализам, то је наша акција да се
појави оно што се никада пре није појавило на свету. [...] Овлађујући свим
медијима, желимо да их поунутрашњимо.“<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn23" name="_ftnref23" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference">[23]</span></span></a> Он
„тражи могућност једног тоталнијег система комуникације, можда неку врсту
еманације, који би омогућио да свака ћелија, да и сваки атом, да и сваки
електрон еманира своју спиритуалност“.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn24" name="_ftnref24" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference">[24]</span></span></a>
Он је „лудистички, агонски“.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn25" name="_ftnref25" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference">[25]</span></span></a></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"> „Сигнализам је Знак да треба пробудити
Снове.“<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn26" name="_ftnref26" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference">[26]</span></span></a></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"> Радомир Константиновић је и Љубишу
Јоцића у свом вишетомном <i>Бићу и језику</i>
узео на зуб. По њему, „Он је песник који се непрестано мења, и он не говори
само различитим језицима уметности и литературе (сликарства, документарног
филма, романа, поезије, есеја), него и различитим језицима поезије. [...]
Његово сабрано дело је рушевина стилова и ставова“<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn27" name="_ftnref27" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference">[27]</span></span></a>,
а „Моћ његовога саображавања најактуелнијем стилу је велика, готово
неупоредива: увек има у његовим текстовима, у свим `епохама`, истога <i>генија адаптабилне интелигенције</i> чије су
способности интуитивног продирања у механику и функционисање основних начела
најразличитијих и међусобно најпротивуречнијих, неизмирљивих, менталних ставова
и стилова, ван сваке сумње јединствене...“<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn28" name="_ftnref28" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference">[28]</span></span></a>
Јоцић је, по Константиновићу, преко Анри Мишоа, из надреализма доспео до нео<span lang="SR-CYR">д</span>адаизма, али, у исти мах, и ка
„екстремном рационализму“. Песма му постаје „<i>врхунски једноставна и технички чиста</i>, као модерна фотографија са
корица илустрованог листа...“<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn29" name="_ftnref29" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference">[29]</span></span></a> Одредницу
<i>неодадаизам</i> Константиновић редовно у
овом тексту користи уместо термина <i>сигнализам</i>
који неће употребити ни једном. </span></span></div>
<div class="MsoFootnoteText">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"> Замена надреалистичког сигналистичким, по Милошу
Јоцићу у есеју „Снови Љубише Јоцића“ је промена сна: <i>сан поезије</i> постао је <i>сан
културе</i>.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn30" name="_ftnref30" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference">[30]</span></span></a> Јоцић<span lang="SR-CYR">ев</span> есеј, уз Константиновићев и
Живковићев, најбољи текст који се о поезији Љубише Јоцића појавио, доноси нам и
следеће критичарско „просветљење“: наш песник је сигнализам „превасходно
прихватио у смислу културне филозофије. Његов песнички стил, и сам по себи разнолик,
само се прилагодио новој поетици. Постао је миметичнији, јаснији, мањег замаха,
теме нових песама вртеће се мање око личних, мрачних исповести а више око
различитих елемената масовне културе и потрошачког друштва. Тодоровић је једном
приликом изјавио да је из окриља сигнализма произишао и српски поетски
посмодернизам – у том случају, <i>Месечина у
тетрапаку</i> је (заједно са <i>Колико је
сати</i>) свакако једна од првих и савршенијих примера српске постмодерне
поезије.“<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn31" name="_ftnref31" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference">[31]</span></span></a> Милош
Јоцић тврди како је његов презимењак „у сигнализам упловио свим бићем, не само
са јасним поетским ставом већ и са јасним погледом на свет. Јоцић није само
писао песме сигналистичким језиком него је и модеран свет посматрао очима
сигналисте.“<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn32" name="_ftnref32" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference">[32]</span></span></a> </span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"> Поезија Љубише Јоцића, одсањана
сасвим, заслужује да се поново нађе пред књижевним истраживачима. Требало би да
они понуде своје снове којима би се у Јоцићеве ушло. Његова поезија би могла да
буде посматрана као надреалистичка без одјаве, надреалистичко-експресионистичка,
надреалистичко-сигналистичка, сигналистичка, сигналистичко-постмодернистичка,
постмодернистич- ка... У сваком од ових читања она ће остати Јоцићева. Треба је
само читати.</span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"> </span></span></div>
<div>
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"><br clear="all" /></span></span>
<br />
<hr align="left" size="1" width="33%" />
<div id="ftn1">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref1" name="_ftn1" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference">[1]</span></span></a> Њега
је, уз још две песме, уврстио у своју <i>Антологију
песништва српске авангарде 1902–1934. Откровења&Преиначења</i> (Светови,
Нови Сад, 1993) Гојко Тешић. Исто се налази и у <i>Васионском самовару, Антологији југоавангарде 1902–1934, Свеска прва,
српска авангарда</i> (Чигоја штампа, Београд, 1998 – 2000) истог антологичара.
На жалост, исто није учинио Бранко Алексић у својој <i>Поезији надреализма у Београду 1924–1933</i> (Рад, Београд, 1980), иако
се у њој обрео и Ристо Ратковић, несумњиви надреалистички песник, али, једнако
као и Јоцић, неприпадник надреалистичке групе.
</span></span></div>
</div>
<div id="ftn2">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref2" name="_ftn2" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference">[2]</span></span></a> в. <i>Огледало</i> (1951), <i>Крилато корење</i> (1952), <i>У
земљи Арастрата</i> (1955), <i>Скривени
светови</i> (1960), <i>Курир на прозору</i>
(1963); посебно трећу, четврту и пету наведену књигу. </span></span></div>
</div>
<div id="ftn3">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref3" name="_ftn3" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference">[3]</span></span></a> Јоцићеве
песме присутне су у следећим антологијама (изостављамо тематске):<span lang="SR-CYR"> ''Зеленгора'' у Остоја Кисић <i>Један век српске поезије</i> (Хронометар,
Београд, 1971)</span>, „Моје се лице
размотава“, „Вукови неимари“ и „Столица“ у Стеван Тонтић, <i>Модерно српско песништво, Велика књига модерне српске поезије – Од
Костића и Илића до данас</i> (Свјетлост, Сарајево, 1991), „Ја сам платио
своје“, „Палим пред зору“ и „Све те напушта одједном“ у Миливоје Марковић, <i>Антологија српске поезије двадесетог века</i>
(Просвета, Београд, 2000), „Са отпада“ у Мирослав Лукић, <i>Несебичан музеј, Антологија поезије 1938–2000</i> (Мобаров институт,
Заветине, Београд, Раброво, 2000), „Зеленгора“ и „Иронично пролеће“ у Милослав
Шутић, <i>Антологија модерне српске лирике
1920–1995</i> (Чигоја штампа, Београд, 2002), „Бура на асфалту“ и „Купите моје
песме“ у Горан Бабић, <i>Жежено злато мога
језика</i> (Глас српски, Графика, Бања Лука, 2007), „Ја сам платио своје“ и
„Сусрет са сенком, 1“ у Ненад Грујичић, <i>Антологија
српске поезије (1847–2000)</i> (Бранково коло, Сремски Карловци, 2012) и
„“Између тебе и мене“, „Болови“, „Ја сам платио своје“ и „De lux. Нико нема права да се игра са смрћу или
Смрт се игра сама са собом“ у Миљурко Вукадиновић и Душан Стојковић, <i>Трезор српске поезије (Српски песници
двадесетог века), Троглава антологија</i> (Фондација „Солидарност Србије“,
Београд, 2014). У антологију наших песма у прози <i>Српске прозаиде </i>(Нолит, Београд, 2001) Бојана Стојановвић –
Пантовић је унела два текста Љубише Јоцића „Једна љубав на одмору“ и „Кроз мене
долази саблазан“. Јоцић није заступљен ни у првом ни у другом издању едиције
„Српска књижевност у сто књига“. </span></span></div>
</div>
<div id="ftn4">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref4" name="_ftn4" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference">[4]</span></span></a> Песму
„Све девојке треба да путују“, која је штампана у њој, објавио је Јоцић и као
засебну плакету 1972. године. </span></span></div>
</div>
<div id="ftn5">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref5" name="_ftn5" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference">[5]</span></span></a> Осим у дисертацијама Јулијана Корнхаузера (<i>Сигнализам српска неоавангарда</i>, превод
са пољског Бисерка Рајчић, Просвета, Ниш, 1988), Живана Живковића (<i>Сигнализам: генеза, поетика и уметничка пракса</i>,
„Вук Караџић“, Параћин 1994) и Миливоја Павловића (<i>Авангарда, неоавангарда и сигнализам</i>, Просвета, Београд, 2002),
успутно – о Јоцићевој поезији писао је у
књизи<i> Биће и језик у искуству песника
српске културе двадесетог века</i>, <i>књ. 3</i>
(Просвета, Рад, Београд, Матица српска, Нови Сад, 1983, стр. 297–351; есеј је
претходно објављен, 1977. године у <i>Трећем
програму Радио Београда</i>, под насловом „Љубиша Јоцић и невиност гусенице“)<i> </i>Радомир Константиновић, а пажњу треба
свратити и на следеће текстове: Љиљана Шоп, „Моћ поетске комуникације“, <i>Улазница</i>, X, 51–52 (1976), 120–123;
Ђорђије Вуковић, „Љубиша Јоцић“, у <i>Огледи о српској књижевности</i>, Нолит,
Београд, 1985, стр. 174–206 (овај текст је претходно штампан као предговор за
књигу <i>Изабраних песама</i> Љ. Јоцића у издању
„Српске књижевне задруге“ 1981. године); Живан Живковић, „Сигналистичка поезија
Љубише Јоцића“, <i>Зборник радова, Педагошка
академија за образовање васпитача предшколских установа</i>, бр. 10, 1986, стр.
87–98; Војислав Н. Илић, „Љубиша Јоцић као песник и теоретичар сигнализма, <i>Градина</i>, 27, 5 /1999, 99–112; Жарко
Ђуровић, „Пјесник који је тетрапаковао мјесечину или запис о Љубиши Јоцићу“, <i>Багдала</i>, 26, 414–415/1994, 5–6. и Милош
Јоцић, „Снови Љубише Јоцића“, <i>Књижевност</i>,
68, 4/2013, 103–111. Треба погледати и његову биографију коју је, у серији
биографија српских писаца, написао Радован Поповић – <i>Разносач месечине</i>, Службени гласник, Београд, 2009. </span></span></div>
</div>
<div id="ftn6">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref6" name="_ftn6" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference">[6]</span></span></a> Када
је посезао за примерима у свом <i>Чекићу
таутологије. Прегледу нових врста техничке интелигенције у поезији СФРЈ</i>
(приредио Гојко Божовић, Градска народна библиотека „Жарко Зрењанин“, Зрењанин,
2005) Војислав Деспотов се одлучио за следеће Јоцићеве песме: „Велика и мала
слова“, „“Песник“, „За манифест, 2“ и „Без наслова“ (визуелна песма). Напоменимо како се у истој књизи налазе и
песме Мирољуба Тодоровића: „Вештачко дисање“, „Јакге цаглан кегуљар“, „Кад
будем био енглески репрезентативац“, „Боб копа поп“, „Чорба од мозга“, „Даћу
вам рецепт за похованог М. Тодоровића“, „Јер ако“, визуелна „Крњ њар“, као и
одломци из две његове песме: „Фајфе на фирцању“ и „Да је бар каква шлагер
бутра“.</span></span></div>
</div>
<div id="ftn7">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref7" name="_ftn7" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference">[7]</span></span></a> Гојко
Тешић је Љубишу Јоцића у књизи <i>Авангардни
писци као критичари</i> (Матица српска, Нови Сад, Институт за књижевност и
уметност, 1994), у оквиру едиције „Српска књижевна критика“, заступио са пет
прилога: „Одбрана од досаде“, „Скривени светови“, „Ортодијалектика филма“ и
„Сигнализам (I, II)“, од којих су два последња – и наслови нам то
јасно показују – посвећена сигнализму. </span></span></div>
</div>
<div id="ftn8">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref8" name="_ftn8" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference">[8]</span></span></a> У <i>Изабране
песме</i> Ђорђије Вуковић је унео двадесет три: „Месечина у тетрапаку“, „Туш
портабл“, „Signum temporis“,
„Угаси светло“, „Воз“, „Београд без плаката“, „Поздрав Тимоти Лири“,
„Пројекција-идентификација“, „Велика и мала слова“, „Око“, „За манифест, 3“,
„За манифест, 4“, „Нико нема права да се игра са смрћу или Смрт се игра сама са
собом“, „De lux Нико нема права да се игра са смрћу или Смрт се игра сама са
собом“, „Али ви не чекајте“, „Иронично пролеће“, Пред репродукцијом једне
фотографије Силвије Мајер“, „Купите моје песме“, „О одломцима“, „Размишљање у
часу када ТВ приказује људима месец изблиза“, „Са отпада“, „Бара на асфалту“ и
„Јефтино прстење скупоценог сјаја“.</span></span></div>
</div>
<div id="ftn9">
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 0.5in;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref9" name="_ftn9" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference">[9]</span></span></a> Радован Поповић пише: „Када га је млади
драматург и филмски критичар Слободан Новаковић упитао зашто је стално на
бициклу, одговорио му је: `Разносим месечину по Београду`.“<span class="MsoFootnoteReference"> </span>(Радован Поповић, <i>Разносач месечине</i>, Службени гласник, Београд, 2009, стр. 120–121).</span></span></div>
<div class="MsoFootnoteText">
<br /></div>
</div>
<div id="ftn10">
<div class="MsoFootnoteText">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref10" name="_ftn10" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference">[10]</span></span></a> Из
ње је Вуковић за <i>Изабране песме</i>
преузео следећих десет песама: „Ситуација је конфликтна“, „Столица“, „Слапови
на Плитвичким језерима“, „Сањарење“, „Посета, „На трг пун света“,
„Оглас-песма“, „Домовина“, „Све девојке треба да путују“ и „Све те напушта
одједном“. Из збирке <i>Нулти час</i>, која
је остала у рукопису, узете су две песме: „Да вратиш се зар“ и „Нулти час
1980“.</span></span></div>
</div>
<div id="ftn11">
<div class="MsoFootnoteText">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref11" name="_ftn11" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference">[11]</span></span></a> Објављене
су обе у часопису <i>Поља</i>.</span></span></div>
</div>
<div id="ftn12">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref12" name="_ftn12" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference">[12]</span></span></a> У
свом тексту о Јоцићевој поезији Живковић бележи како наш песник није имао среће
са књижевном критиком и како је, сасвим незаслужено, остао на маргини наше
књижевности. Збило се то што је био сасвим неконвенционалан: из надреализма „преселио“
се у другу „авантуру духа“ – сигнализам а то наша инертна и традиционалистички
настројена критика није могла, ни хтела, да поднесе. </span></span></div>
</div>
<div id="ftn13">
<div class="MsoFootnoteText">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref13" name="_ftn13" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference">[13]</span></span></a> Љубиша Јоцић, <i>Огледи о сигнализму</i>, „Мирослав“, Београд, 1994, стр. 13.</span></span></div>
</div>
<div id="ftn14">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref14" name="_ftn14" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference">[14]</span></span></a> Љубиша Јоцић, „Знаци везани за саму реалност
(Прилог дискусији о сигнализму)“ у Љубиша Јоцић, <i>Огледи о сигнализму</i>, „Мирослав“, Београд, 1994, стр. 16. </span></span></div>
</div>
<div id="ftn15">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref15" name="_ftn15" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference">[15]</span></span></a> Љубиша Јоцић, „Сигнализам – signum temporis“, у Љубиша Јоцић, <i>Огледи о сигнализму</i>, стр. 18.</span></span></div>
</div>
<div id="ftn16">
<div class="MsoFootnoteText">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref16" name="_ftn16" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference">[16]</span></span></a> в.
Љубиша Јоцић, <i>Огледи о сигнализму</i>,
стр. 30–31. </span></span></div>
</div>
<div id="ftn17">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref17" name="_ftn17" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference">[17]</span></span></a> Љубиша
Јоцић, „Сигнализам као неминовност свог времена“ у Љубиша Јоцић, <i>Огледи о сигнализму</i>,стр. 80.</span></span></div>
</div>
<div id="ftn18">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref18" name="_ftn18" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference">[18]</span></span></a> Љубиша
Јоцић, „Позиције сигнализма“ у Љубиша Јоцић, <i>Огледи о сигнализму</i>, стр. 93. </span></span></div>
</div>
<div id="ftn19">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref19" name="_ftn19" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference">[19]</span></span></a> Љубиша
Јоцић, „Сигналистичка уметност тела“ у Љубиша Јоцић, <i>Огледи о сигнализму</i>, стр. 23.</span></span></div>
</div>
<div id="ftn20">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref20" name="_ftn20" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference">[20]</span></span></a> Љубиша
Јоцић, „Поноово поводом сигнализма“ у Љубиша Јоцић, <i>Огледи о сигнализму</i>, стр. 41.</span></span></div>
</div>
<div id="ftn21">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref21" name="_ftn21" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference">[21]</span></span></a> Љубиша
Јоцић, „Сигнализам и три материје психе у Љубиша Јоцић, <i>Огледи о сигнализму</i>, стр. 101.</span></span></div>
</div>
<div id="ftn22">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref22" name="_ftn22" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference">[22]</span></span></a> Љубиша
Јоцић, „Поново поводом сигнализма“ у Љубиша Јоцић, <i>Огледи о сигнализму</i>, стр. 45.</span></span></div>
</div>
<div id="ftn23">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref23" name="_ftn23" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference">[23]</span></span></a> Љубиша
Јоцић, „Опет фрагменти о сигнализму“ у Љубиша Јоцић, <i>Огледи о сигнализму</i>, стр. 63.</span></span></div>
</div>
<div id="ftn24">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref24" name="_ftn24" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference">[24]</span></span></a> Љубиша
Јоцић, “Системи сигнализма“ у Љубиша Јоцић, <i>Огледи
о сигнализму</i>, стр. 78.</span></span></div>
</div>
<div id="ftn25">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref25" name="_ftn25" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference">[25]</span></span></a> Љубиша
Јоцић, „Сигнализам II“ у Љубиша
Јоцић, <i>Огледи о сигнализму</i>,
„Мирослав“, стр. 89.</span></span></div>
</div>
<div id="ftn26">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref26" name="_ftn26" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference">[26]</span></span></a> Љубиша
Јоцић, „Сигнализам“ у Љубиша Јоцић, <i>Огледи
о сигнализму</i>, „Мирослав“, стр. 83.</span></span></div>
</div>
<div id="ftn27">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref27" name="_ftn27" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference">[27]</span></span></a> Радомир Константиновић, „Љубиша Јоцић и
невиност гусенице“, <i>Трећи програм Радио
Београда</i>, 34/35, III/IV (1977), стр. 473. </span></span></div>
</div>
<div id="ftn28">
<div class="MsoFootnoteText">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref28" name="_ftn28" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference">[28]</span></span></a> Исто, 478.</span></span></div>
</div>
<div id="ftn29">
<div class="MsoFootnoteText">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref29" name="_ftn29" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference">[29]</span></span></a> Исто,
506.</span></span></div>
</div>
<div id="ftn30">
<div class="MsoFootnoteText">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref30" name="_ftn30" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference">[30]</span></span></a> Милош Јоцић, „Снови Љубише Јоцића“,
Књижевност, 68, 4 (2013), стр. 103.</span></span></div>
</div>
<div id="ftn31">
<div class="MsoFootnoteText">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref31" name="_ftn31" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference">[31]</span></span></a> Исто, стр. 104–105.</span></span></div>
</div>
<div id="ftn32">
<div class="MsoFootnoteText">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref32" name="_ftn32" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span class="MsoFootnoteReference">[32]</span></span></a> Исто, стр. 109.</span></span></div>
</div>
</div>
</div>
Slobodan Skerovichttp://www.blogger.com/profile/06036318715197087511noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7689294589374917196.post-17829769970151614942017-03-28T03:34:00.003-07:002017-03-28T03:34:36.468-07:00 СИГНАЛИЗАМ КАО ОГЛЕДАЛО ЧУДЕСНОГ<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<!--[if gte mso 9]><xml>
<w:WordDocument>
<w:View>Normal</w:View>
<w:Zoom>0</w:Zoom>
<w:PunctuationKerning/>
<w:ValidateAgainstSchemas/>
<w:SaveIfXMLInvalid>false</w:SaveIfXMLInvalid>
<w:IgnoreMixedContent>false</w:IgnoreMixedContent>
<w:AlwaysShowPlaceholderText>false</w:AlwaysShowPlaceholderText>
<w:Compatibility>
<w:BreakWrappedTables/>
<w:SnapToGridInCell/>
<w:WrapTextWithPunct/>
<w:UseAsianBreakRules/>
<w:DontGrowAutofit/>
</w:Compatibility>
<w:BrowserLevel>MicrosoftInternetExplorer4</w:BrowserLevel>
</w:WordDocument>
</xml><![endif]--><br />
<!--[if gte mso 9]><xml>
<w:LatentStyles DefLockedState="false" LatentStyleCount="156">
</w:LatentStyles>
</xml><![endif]--><!--[if gte mso 10]>
<style>
/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:"Table Normal";
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-parent:"";
mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt;
mso-para-margin:0in;
mso-para-margin-bottom:.0001pt;
mso-pagination:widow-orphan;
font-size:10.0pt;
font-family:"Times New Roman";
mso-ansi-language:#0400;
mso-fareast-language:#0400;
mso-bidi-language:#0400;}
</style>
<![endif]-->
<br />
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><b><span>СИГНАЛИЗАМ КАО ОГЛЕДАЛО ЧУДЕСНОГ</span></b></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span> </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>(<i>Магија сигнализма /
The Magic of Signalism</i>, Everest media, Међународна културна мрежа „Пројекат
Растко“, Београд, 2016) </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span></span><span lang="RU">Као педесет седма књига библиотека „Сигнал“ појавио се зборник <i>Магија сигнализма</i>. Он је природни
наставак свих ранијих зборника који су покушавали да одгонетну шта сигнализам
јесте, како се он развија и шта је то што га чини неугасиво авангардном и
планетарном уметношћу. Зборници су штампани било у часописима (нпр. у </span><i><span lang="SR-CYR">Корацим</span></i><span lang="SR-CYR">а 1976-е, <i>Багдали</i>
1986-е, <i>Повељи</i> 1988-е, <i>Књижевности</i> 1989</span><span lang="RU">. и 2013</span><span lang="SR-CYR">-е, <i>Градини</i> 2006-е, <i>Савременику</i>
2007-е...</span><span lang="RU">),
било у засебним књигама:</span><span lang="RU"> </span><i><span lang="SR-CYR">Сигнализам `81</span></i><span lang="SR-CYR">, КПЗ Оџаци,
Оџаци, 1981</span><span lang="RU">,</span><span lang="RU"> </span><i><span lang="SR-CYR">Сигнализам</span></i><i><span lang="RU"> – </span></i><i><span lang="SR-CYR">авангардни стваралачки покрет</span></i><span lang="SR-CYR">, Културни центар
Београда, Београд, 1984</span><span lang="RU">,</span><span lang="RU"> </span><i><span lang="SR-CYR">Сигнализам у свету</span></i><span lang="SR-CYR">, </span><span lang="RU">п</span><span lang="SR-CYR">риредио </span><span lang="SR">Миодраг</span><span lang="SR-CYR"> Шијаковић, Београдска књига,
Београд, 1984</span><span lang="RU">,</span><span lang="RU"> </span><i><span lang="SR-CYR">Сигналистичка утопија</span></i><span lang="SR-CYR">, Сигнал, Београд, 2001</span><span lang="RU">,</span><span lang="RU"> </span><i><span lang="SR-CYR">Сигнализам,
уметност трећег</span></i><span lang="SR-CYR"> <i>миленијума</i>, Сигнал, Београд,
2003</span><span lang="RU">,</span><span lang="RU"> </span><i><span lang="SR-CYR">Гласови планетарног</span></i><i><span lang="RU"> – </span></i><i><span lang="SR-CYR">визије</span></i><span lang="SR-CYR"> <i>сигнализма</i>,
Сигнал, 2003</span><span lang="RU">,</span><span lang="RU"> </span><i><span lang="SR-CYR">Размишљајте о сигнализму / </span></i><i><span lang="SR">Think about Signalism</span></i><span lang="SR">, Сигнал, Београд, 2004, </span><i><span lang="SR-CYR">Време сигнализма / The Times of Signalism</span></i><span lang="SR-CYR">, Библиофилско
издање, Друштво уметника сигналиста, Београд, 2006</span><span lang="RU">, </span><i><span lang="SR-CYR">Демон
сигнализма</span></i><span lang="SR-CYR">, Библифилска издања, Друштво уметника сигналиста, Београд, 2007</span><span lang="RU">, </span><i><span lang="SR-CYR">Планетарни видици сигнализма</span></i><span lang="SR-CYR">, </span><span lang="RU">п</span><span lang="SR-CYR">риредио Миливоје Павловић,
Београд, 2010</span><span lang="RU">, <i>Изазов сигнализма / </i></span><i><span>The</span></i><i><span> </span></i><i><span>Challeng</span></i><i><span> </span></i><i><span>of</span></i><i><span> </span></i><i><span>Signalism</span></i><i><span lang="RU">, Књижевност</span></i><span lang="RU">, Београд, година </span><span>LXVIII</span><span lang="RU">, бр 4 / 2013, <i>Столеће сигнализма / </i></span><i><span>The</span></i><i><span> </span></i><i><span>Century</span></i><i><span> </span></i><i><span>of</span></i><i><span> </span></i><i><span>Signalism</span></i><span lang="RU">, </span><span>Everest</span><span> </span><span>Media</span><span lang="RU">, Међународна културна
мрежа „Пројекат Растко“, Београд, 2014, <i>Сигнализам
и дело Мирољуба Тодоровића</i>,<span> </span>приредио
Миливоје Павловић, Библиотека града Београда, 2014. Ниједној књижевној појави
или правцу у српској књижевности није посвећена толика, и таква, пажња, те се
сигнализам издваја као феномен своје врсте. Он, не само да траје, него је
непрестано жив и свеж за нове, такође живе и свеже, критичке увиде, оцене и
процене. Као што је реч <i>столеће</i> у
претпоследњем зборнику била „одговор“ на реч <i>изазов</i> која се налазила у наслову онога који је њему претходио,
назив последњег зборника садржи реч <i>магија</i>.
Сигнализам који изазива и обележава век у којем то чини тако што се пола века
за читав век може узети, несумњиво магија јесте. </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="RU"><span> </span>И овај зборник има међу
својим корицама мини антологију визуелних песама. Две се налазе на корицама:
прва, изузетно успела, џојсовска не само стога што је њен саставни део портрет
знаменитог ирског писца, најавангарднијег светског писца уопште – дело је Ивана
Штерлемана, а друга – она која је на задњим корицама – творевина је Милоша
Јоцића. Поред њих, ту су и: још две, такође изузетно успеле, Ивана Штерлемана,
три Милоша Јоцића, три Мирољуба Тодоровића, као и визуелни прилози Џима
Лефтвича, Реида Вуда, Кеичи Накамуре, Данијела Далигана, Дмитрија Булатова,
Франка Бушића, Владимира Милојковића (два), Адријана Сарајлије, Немање
Митровића, Добрице Кампарелића, Дејана Богојевића, Оливера Милијића и Јелене
Марићевић. Ликовним прилозима крцати су текстови „Буквар за пантропе“ Стевана
Бошњака, „Гучи наочари на Дорћолу“ Миливоја Анђелковића, и, посебно,
„Дипл/омни/опиа“ Илије Бакића, у оквиру рада „Супекматизам“ Маше Н. Војновић
дата је читава серија сигналистичких печата Јарослава Супека, Дарко Вулић нас
дарује са два „шумска сигнала“, а писмо Јарослава Супека Мирољубу Тодоровићу о
сигналистичком роману пошиљаоца <i>МЗС</i>,
пропраћено је једном страницом сигналистичког романа <i>Бројке</i> истога аутора. Одавно је сасвим очигледно како се они који
сигнализму гравитирају у овај књижевни покрет укључују тек онда када визуелну
песму оформе. Визуелне песме су, и буквално, улазнице за сигнализам. Једнако
као и ранијим зборницима, карактеристично за сигнализам уопште, међу
сарадницима су и писци из иностранства. Планетарни правац отворен је за читаву
планету.</span></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="RU"><span> </span>Присуство значајних
сигналиста из иностранства не ограничава се само на визуелне песме. Џим Лефтвич
је у зборнику представљен и песмом „Шест Месеци Није Пресуда“ и кратким
„Субјективним асемичким поставкама“ (оба прилога је са енглеског превео
Слободан Шкеровић). Његова визуелна песма заправо и јесте „асемичка“ песма и
она је, као и све остале песме ове категорије, поникла „из типографије, не из
калиграфије“ (стр. 49). Основна поставка есејистичког Лефтвичевог прилога
гласи: „Можемо да читамо оно што није написано.“ (50) Сплитски књижевник Франко
Бушић, председник „ДАДАнти“ – Удруге за промицање Експерименталне Умјетности,
али и члан Удружења књижевника Србије, уз визуелну песму, дарује нас и са пет
(нео)дадаистичких песама од којих једну – „Предигра“ – штампамо исцела:</span></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="RU"><span> </span><i>не немој не не</i></span></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i><span lang="RU"><span> </span>ооо
да да</span></i></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i><span lang="RU"><span> </span>не
не не то</span></i></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i><span lang="RU"><span> </span>да
да мммм</span></i></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i><span lang="RU"><span> </span>не
не не не не</span></i></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i><span lang="RU"><span> </span>умгх</span></i></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i><span lang="RU"><span> </span>м
м м м м м </span></i></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i><span lang="RU"><span> </span>м
м м м м м </span></i></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i><span lang="RU"><span> </span>блуп</span></i></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i><span lang="RU"><span> </span>стоко</span></i></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i><span lang="RU"><span> </span>скоро
сам се угушила</span></i></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="RU">Другој наводимо само наслов – „Сред пушака и крушака дугоушака“. </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="RU"><span> </span>Сваки зборник о сигнализму
склапа се као теоријска књига укрштена са антологијским пресеком актуалног сигналистичког
стваралаштва. Нипошто случајно бира се текст који ће бити уводни. Овај зборник
отвара онај који је насловљен „Сигнализам или: </span><span>One</span><span> </span><span>method</span><span> </span><span>to</span><span> </span><span>rule</span><span> </span><span>them</span><span> </span><span>all</span><span lang="RU">“ Василија Милновића. Он је, имплицитно, полемички.
Велики број тумача сигнализма питао се, и још се пита, како овај неоавангардни
покрет траје тако дуго иако је за све авангарде карактеристично да бурно блесну
и брзо се угасе. Једино је надреализам, захваљујући ванредној енергији и
непрекидно обнављаној инвентивности Андре Бретона, био изузетак. Милновићев
„одговор“ на то упорно питање су следеће претпоставке које он за истину узима:
„... неоавангарда никада није постојала“ већ „је реч о истој оној расној
авангарди, која је у корпусу српске културе отпочела своје просијавање између
два рата; и (да) авангарда као таква није ексклузивно књижевни феномен, него
(да) припада новој интердисциплинарној, синкретичкој и апејронски заснованој
уметничкој парадигми – можемо закључити да су основне смернице оваквог концепта
усмерене на измену читаве стварносне парадигме и да се не ради о једној
уметничкој концепцији, него о револуционарној платформи за измену света“. (7)
Додаје како је „авангарда, кроз сигналистички метод, дошла до свог (дуго
траженог) израза у савременом технолошком окружењу“. (7) Сам Мирољуб Тодоровић
негира било какву везу сигнализма са надреализмом, а признаје како покрет којем
је он на челу додирне везе има са футуризмом и дадаизмом. (И надреалисти,
посебно у првом Бретоновом <i>Надреалистичком
манифесту</i>, признају како књижевне претече имају.) Сигнализам је од самих
својих почетака био присутан у интердисциплинарним остварењима Марине
Абрамовић, Славка Матковића, групе <i>Б</i></span><i><span lang="SR-CYR">ош+Бош</span></i><span lang="RU"> итд. И данас, трећи талас сигналиста у којем су
најактивнији и најприсутнији Јелена Марићевић, Милош Јоцић, Иван Штерлеман и
сам Милновић, наставља да дела интердисциплинарно (посебно на теоријском плану)
и доказује како је сигнализам далеко од сваког замирања. Сигналистичка
парадигма завладала је светском, и нашом, књижевношћу, желеле ове то да признају
или не. Да би се могао протумачити роман-мултиверзум Слободана Шкеровића, уз
Илију Бакића предводника другог таласа сигналиста, неопходно је потребно
поседовати интердисциплинарна знања која покривају физику, космологију,
философију, технологију, поп-културу, геополитику, историју... Таквих читалаца,
и међу самим сигналистима, веома је мало, а једини прави читаоци сигналистичких
остварења морају бити пишчеви сарадници, они који су интерактивни. Појава
интернета после 1995. године, овом књижевном покрету, којем је у језгру
стваралачка игра, даје нов замајац, појачавајући нагло улогу читалаца у самом
процесу стварања: они више не тумаче, већ „надограђују“ дело. Ово постаје
(над)отворено кудикамо више него што је пре педесетак година Умберто Еко
очекивао. Јулијан Корнхаузер је луцидно приметио како се Мирољуб Тодоровић није
ограничио на авангардне подстицаје већ их је вешто укрстио са барокним,
класицистичким и неокласицистичким. Но, оно што много више наглашава
универзалност сигнализма то је што сигналистички песник, посебно сам Мирољуб
Тодоровић, „врши пренос значења са Песме на Свет“, те, на пример у <i>Звездалији</i>, песму „поистовећује са
атомима, ћелијама, Сунчевим системом – дакле, са комплетним микро и
макрокосмосом“. (13) Ако Радован Вучковић, у <i>Поезији српске авангарде</i>, полазећи од Винаверова <i>Манифеста експресионистичке школе</i>,
утопију назива „космичком утопијом“ (13), сигналисти су утопију оживотворили и
она је престала утопија да буде.<span> </span></span></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="RU"><span> </span>Као и у прошлом </span><span>з</span><span lang="RU">борнику, <i>Столеће сигнализма</i>, и у овом је најприсутнија, најмлађа међу
ауторима, Јелена Марићевић. Једнако као и у прошлом зборнику, она је
истовремено и сигналистички стваралац и тумач сигнализма. Поред пет
сигналистичких песама, игриво хуморних, следећих наслова „Хер Меса“, „Ел
Грехо“, „Дона Оде“, „Де Раскол“ и „От Менуло“, и две исто тако духовите,
језички ватрометне, кратке приче, „Ефенди Мит“ и „Кир Пан и Мирсада Циганка“,
заступљена је ванредним есејистичким прилогом – „Космистичко путовање у
сигнализам: `Моје срце на врху громобрана`.“ После рада, написаног са Снежаном
Савкић, „Либертенски дијалог: Ерос и По(р)нос сигнализма“, штампаног у <i>Столећу сигнализма</i>, у којем је испитан
ерос-континуитет српске књижевности, у „Космистичком путовању...“ је учињено
исто када је о космос-континуитету исте књижевности реч. У њему је, ауторка
пажљиво набројала космичке песме које су се обреле у несумњиво најзначајнијој
антологији српске поезије уопште – <i>Антологији
српског песништва </i>(пето допуњено издање 1985; у ранијим издањима, између
осталог, није било усменог песништва) Миодрага Павловића: митолошке усмене
песме о свадбама небеских тела, Силуан, Доментијанова „Реч о светлости“,
„Молитва пред тврдима сунца“ архиепископа Данила, „Монашка песма“ непознатог
нашег песника с краја осамнаестог века, „Видим небо отворено“ Милована
Видаковића, „Почетак буне протв дахија“ Филипа Вишњића, „Северни путник к
антики“ Василија Суботића, „Кад се небо мути“ Милице Стојадиновић Српкиње,
одломци из <i>Луче микрокозме</i> Његошеве,
„Моје небо јер је мутно“ Јована Јовановића Змаја, „Ђачки јади“ Милана Кујунџића
Абердара, „</span><span>Santa</span><span> </span><span>Maria</span><span> </span><span>della</span><span> </span><span>Salute</span><span lang="RU">“ и „Песничка химна Јована
Дамаскина“ Лазе Костића, „Кад се угаси сунце“ Војислава Илића, „Песма“ Јована
Дучића, „Тамница“ и Можда спава“ Владислава Петковића Диса. Космизам је
присутан и у песмама / „песмама“ Гаврила Стефановића Венцловића, Јована Хаџића
(уз Василија Суботића, по оцени Небојше Јовановића, он је главни космичар међу
српским класицистичким песницима), „Вилованки“ Лазе Костића, Ракићевој
„Симониди“, песмама Тодора Манојловића</span><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn1" name="_ftnref1" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[1]</span></span></span></span></span></a><span lang="RU">, Станислава Винавера,
Ранка Младеновића, Анице Савић Ребац, Милоша Црњанског, Сиба Миличића, Васка
Попе, Миодрага Павловића, Милорада Павића... То је „припрема“ да се на космизам
у песништву Мирољуба Тодоровића, почев од његових раних књига <i>Планета</i> и <i>Путовање у Звездалију</i>, пређе. Сам Тодоровић, у напомени уз један
стих друге књиге, своју поезију доводи у везу са оном коју су стварали стари
Астеци и Египћани, са <i>Епом о Гилгамешу</i>,
али и са књигом <i>Кибернетика и друштво</i>
Норберта Винера. Иако сигнализам, и када је космизам у питању, има додирних
тачака са космизмом поезије која му је претходила, он је – истовремено – „и
синтеза дотадашњих космизама и портал у будућа!“ (270) Нимало случајно, један
од псеудонима Мирољуба Тодоровића, који је од својих песничких почетака „трагао
за видовитом <i>семенком</i> богова“ (270),
био је и Вид. Он успоставља песнички дијалог и са нашом усменом лириком и са
нашим средњовековним песништвом. Посебно у збирци <i>Видов дан</i> (1989), али и у каснијим збиркама: <i>Девичанска Византија, У цара Тројана козје уши, Плави ветар, Паралелни
светови, Фонети и друге песме</i>. Корнхаузер прву споменуту збирку сматра
„неокласицистичким преокретом“ у његовом стваралаштву, истиче како космизам
вође сигнализма није на трагу оног који је заговарао Васко Попа, пише о особеном
укрштању барокног, класицистичког и неокласицистичког космизма када је о млађем
песнику реч, али и о присутним аналогијама са Попом, Јованом Христићем и Иваном
В. Лалићем. Јелена Марићевић у минуциозним анализама указује и на „везе“ које
постоје између песничких слика присутних у појединим Тодоровићевим песмама и
онима које су потписали у својим песмама Растко Петровић, Раде Драинац и Бранко
Ве Пољански и, у свом <i>Громобрану свемира</i>,
Станислав Винавер. Њен текст се (не) окончава једним п.с-ом у којем се скреће
пажња на циклус твитер-прича „Квест и космос“ младог сигналисте Милоша Јоцића и
на песму „Звезда путница“ класика савременог српског песништва Љубомира
Симовића. Ниједан текст о незавршивом сигнализму и не може завршен једном за
свагда да буде.</span></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="RU"><span> </span>Веома је интересантан
интервју који је Јелена Марићевић дала Душану Видаковићу. По наслову који је
њему дат и читав зборник је насловљен. У њему млада сигналисткиња открива како
је њен „сусрет“<span> </span>са сигнализмом био
случајан. Након јавног читања у Сремским Карловцима 2011. године, професор
Драган Станић (Иван Негришорац) дао јој је изборник <i>Свиња је одличан пливач</i> Мирољуба Тодоровића и потражио да нешто о
њему напише за <i>Летопис Матице српске</i>
који је он тада уређивао.<span> </span>Књига је
мало чекала на полицама, изазивала и пружала најпре отпор, али, тада се улаз у
сигнализам отворио, уз помоћ зенитизма с којим се ауторка раније сусретала, и
испоставило се како је Станићев предлог био за њу „најуноснија препорука за
читање“. (278) Како се и сама сигнализмом „заразила“, „заразила“ је и друге
њиме. Тако је, на пример, Иван Штерлеман пријавио докторску дисертацију о
естетици сигнализма код Гојка Тешића. Ново сигналистичко јато било је сасвим
спремно да узлети, изнова осмотри оно што је о сигнализму било уочено и укаже
на оно што је измицало пажњи ранијих тумача. Јелена Марићевић се није на томе
зауставила. Њена је идеја – она је почела у зборницима о сигнализму да се већ
остварује, и у њеним и у радовима њених младих колега – да се напише особена,
сасвим искошена, јеретичка потпуно, али и плодотворна несумњиво, <i>Сигналистичка историја српске књижевности</i>
унутар које би детаљно биле испитане везе које је овај авангардни покрет
остварио са средњовековном, усменом, барокном, деветнаестовековном књижевношћу.
Станислав Винавер, у језгру чијег дела су „четири велика М: МАГИЈА, МИСТИКА,
МАТЕМАТИКА, МУЗИКА!“ (280), ванредно је полазиште за сигналистичка истраживања.
Ауторку посебно привлаче „рубна“ сигналистичка остварења попут шатро прича и
козараца, шатро прозе, полемике, есејистичких муњограма. За последње је сковала
термин <i>твитер-манифести</i>, а Милош
Јоцић ствара „жанр у настајању“ – твитер приче. Барокна поетика је алка која
спаја дело Милорада Павића са сигналистичким остварењима Мирољуба Тодоровића.
Разлаз Мирољуба Тодоровића са истакнутим нашим неоавангардистом Вујицом Решином
Туцићем уследио је стога што је први у својим сигналистичким манифестима
откривао везе које између покрета који предводи и тзв. историјске авангарде
постоје, а други је то одбацивао. Јелена Марићевић Тодоровићеве есејистичке
муњограме, које твитер-манифестима назива, схвата као „одличан спој авангардне
традиције и потребе за модернизацијпом“. (282) Посебно јој је драга полифона
Тодоровићева <i>Торба од врбовог прућа</i>
„која је дневничке фрагменте истопила и излила у слике-приче“. (283)
Интересантни су јој клокотристи, тврди како је Мирољуб Тодоровић, уз Андрића,
Киша и Павића, најприсутнији наш писац у иностранству, а своју књигу <i>Легитимација за сигнализам</i>, која окупља
све њене радове о овом покрету настале од 2011. до 2015. године, схвата као
неку врсту дипломе „на неком имагинарном Одсеку са сигнализам“. (284–285) </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="RU"><span> </span>Уз Јелену Марићевић, највише
прилога у овом зборнику имају Иван Штерлеман, Милош Јоцић, Илија Бакић,
Слободан Шкеровић и Душан Стојковић.</span></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="RU"><span> </span>Штерлеман је, поред
визуелних песама и сигналистичких песама „Бетонска преса“, „Сан бр. 3473“ и
„Тражим сигуран сигнал“, у зборнику заступљен и са два ванредна есеја. Први је
„Архитектура поетског деконструктивизма“. У њему издваја звучне стилске фигуре
асонанцу и алитерацију тврдећи како оне „рађају пулс у мртвом телу текста“.
(22) Текст мора добити „нову димензију“ а он је стиче најразноврснијим
онеобичавањима, посебно на визуелној равни. Притом се одбацује свака
униформност. Текст који је понуђен у облику крста, на пример, „не мора
алудирати на симбол хришћанства, већ на раскрсницу, или једноставно имати
функцију очуђења (остранение)“ (22), „Футуристичка динамичност као узрок има
турбулентну позицију савременог друштва, конструктивизам своју поетику заснива
на једноставним геометријским облицима који симболишу нови почетак. Рађање
рационалистичке, а самим тим и функционалистичке уметности која одговара нашој
машинској цивилизацији, док оно у магли што стоји иза неоавангардне визуелне
књижевности, што може бити скривено самим тим што се подразумева, свакако је
КОМУНИКАЦИЈА“. (23–24) Иако у фусноти, Штерлеман<span> </span>скенерски одређује читаву поетику Мирољуба
Тодоровића као „поглед на језик кроз микроскопско сочиво“. (25) У његовим
делима „Опозиција спољашње / унутрашње добија другачије квалитете, знакови
напуштају уобичајена места и слободно се крећу по простору књиге, чиме се она
устаљује као жив организам“ (26), те је сасвим умесно приупитати се (иако
одговор на такво питање нипошто није лако дати) „да ли је могуће да Борхесова
свемирска библиотека стоји иза Тодоровићеве визуелне песме?“ (27) У овом свом
есеју о визуелној Тодоровићевој поезији, Штерлеман вођу сигнализма смешта у
„Фукоов низ аутора чије је дело живо захваљујући `“контраговору`“ и тврди да
„Сигналистичка поезија језик схвата као атомску структуру у ком се мешањем и
спајањем речи – молекула и слова – атома граде сложена језичка једињења.
Ослобађање или распадање језика дешава се при дејству имагинативних песничких
агенса“. (29) </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: 0.5in;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="RU">Други Штерлеманов есеј „Машина учи да пише“
посвећен је сигналистичкој компјутерској поезији. Уз навођење многобројних
примера „математизације“ поезије и прозе, Штерлеман спомиње и Тодоровићеву
песму „С резанцима свакако“, поетски експеримент изведен на дигиталном
компјутеру и објављен у првом броју часописа <i>Сигнал</i>. Напомиње: „Жеља да се произведе зачуђујући неред постојала
је и код дадаиста и надреалиста, али овде то чини машина, за коју је тај неред
– ред“. (31) Наводи питање Петера Свирског: схватамо као играчку компјутер који
нам разумљиве поруке шаље, али шта ће бити када се он „обезобрази“ и „почне да
оперише ван лимита људски интелигибилног?“ (32) Измишљене речи у Кодеровим
песмама не приклањају се, у потрази за мелодијом, значењу. Њихово читање је
„једна врста шаманског транса“ (32). Тако доживљавамо и остварења дадаиста и
летриста, заумни језик руских футуриста. Нормално, и сигналистичку визуелну
поезију која није заборавила „естетику слова“ у летризму и конкретној поезији.
Компјутерска песма мора бити максимално „отворена“. Не треба да саопштава
смисао већ да га сугерише. Зигфрид Ј. Шмит у <i>Естетским процесима</i> пише како је потребно „традиционално схватање
песника-генија заменити једном врстом песника-научника“ (34–35). И он, и Итало
Калвино, тврде: „сваки процес писања је комбинаторички“. (35) Не може се, и не
сме, тврдити да су „Керолови нонсенси људски, а компјутерски нељудски“, једнако
као и алогичност сна. (35) „Једина следећа могућа авангарда“ наступиће тек онда
када се сам компјутер побуни против поезије „на коју га приморава човек“ (35),
почне да пише по својој вољи и по својим правилима која не морају ни по чему да
се са онима за које су људи залажу сложе.</span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: 0.5in;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="RU">Милош Јоцић је, поред визуелних песама и две
серије твитер прича (прва је насловљена „Квест и космос“, а друга „Разгледнице
из градова и планета“), заступљен и есејем „Окултне машине из Балканије.“ У
њему је реч о неоавангардном, постмодерном и сигналистичком третирању жанра
стимпанка у роману <i>Футуриста у одступању
или Унезверијада</i> Илије Бакића. Као што је у својој познатој <i>Поетици авангарде</i> прибележио Аријан
Марино: „[Авангардна уметност] као да пати од комплекса скрнављења, хуљења и
поруге“, чини то у свом роману српски сигналиста: „Одлучивши се да као ликове
једног фантастичног жанра одабере историјске авангардисте (Тристана Цару и Филипа
Томаза Маринетија – Д.С.), Илија Бакић пред нама деконструише стимпанк као
дискурс питког, авантуристичког приповедања: или, боље рећи, ружи га, као што
су авангардисти ружили Милоску Венеру, или као што је Марсел Дишан јефтиној
фотографији Мона Лизе доцртао бркове.“ (112)</span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: 0.5in;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="RU">Илија Бакић је, поред стихова и прозе, понудио и
кратак приказ збирке <i>Дроздови у паклу</i>
Слободана Шкеровића. У њему, пошто је констатовао како је њен аутор „робустан,
бруталан, несуптилан, директан, непредвидив“, закључује како он „није ни
једноставан ни једнозначан“. (148)</span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: 0.5in;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="RU">Слободан Шкеровић је, поред сигналистичких песама,
представљен избором из <i>Поетика Идеја</i></span><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn2" name="_ftnref2" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[2]</span></span></span></span></span></a><i><span lang="RU">, </span></i><span lang="RU">мини есејем<i> „Песма
као неизоловани систем“</i></span><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn3" name="_ftnref3" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[3]</span></span></span></span></span></a><i><span> </span></i><span lang="RU">и –
кратким – текстом „Рециклажа оргазма“.</span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: 0.5in;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="RU">Душан Стојковић, поред шест кратких проза из <i>Сновног словара</i>, има два опширна приказа
два сигналистичка зборника: <i>Сигнализам и
дело Мирољуба Тодоровића</i> и <i>Столеће
сигнализма / </i></span><i><span>The</span></i><i><span> </span></i><i><span>Century</span></i><i><span> </span></i><i><span>of</span></i><i><span> </span></i><i><span>Signalism</span></i><span lang="RU">.</span><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn4" name="_ftnref4" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[4]</span></span></span></span></span></a><span lang="RU"></span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: 0.5in;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="RU">Мирољуб Тодоровић је, поред визуелних песама, у <i>Магији сигнализма</i> штампао шест нових
шатро прича: „Причко маратонац“, „Била је у праву“, „Старе пасуљаре“,
„Склечка“, „Пицан“ и „Велики је свет“.</span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: 0.5in;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="RU">Осим Тодоровићевих прича, и већ споменутих проза
Милоша Јоцића, Илије Бакића, Душана Стојковића и Јелене Марићевић, у зборнику
су и, углавном кратки, прозни текстови Мирјане фрау Коларски („“Љубав је пак`о
па сам зато плак`о“), Стевана Бошњака („Буквар за пантропе“), Владимира
Милојковића („песма у прози“ „Сазвежђа“), Рајка Благојевића („Ожалошћени“),
Адријана Сарајлије („Снешко“), Дарка Доневског („Београд/мало другачије
љубави“), Миливоја Анђелковића („<i>Гучи </i>наочари
на Дорћолу“), Дејана Богојевића („Весло – сигнал“ и „Еволуција звезда“) и
Оливера Милијића („Разлика, друго стање“, „Једнина, множина“, „Моба зе песму и
мисао“, „Мисао/језик“ и „Пут“). Ту је и прилог „Из дневника“ Иване Максић, као
и одломак из једног писма Јарослава Супека Мирољубу Тодоровићу, насловљен
„Сигналистички роман“ у којем је реч о роману <i>МЗС</i>, који је постојао само у два примерка од којих је онај ауторов,
изложен на самосталној изложби у Нашицама 1983. године, нестао.<span> </span></span></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="RU"><span> </span>Сигналистичке песме, осим
споменутих Ивана Штерлемана, Милоша Јоцића, Илије Бакића, Слободана Шкеровића и
Јелене Марићевић, објављују и Мирјана фрау Коларски (шест песама), Владимир
Милојковић (3), Виктор Радоњић (2), Рајко Благојевић (2), Дарко Доневски
(четири од којих су прве три хаикуи), Душан Видаковић (дванаест хаику песама из
хаику путописа кроз Сигнализам), Добрица Камперелић (2) и Дејан Богојевић (2).
Од страних аутора ту су Џим Лефтвич (“Шест Месеци Није Пресуда“, у преводу
Слободана Шкеровића) и Франко Бушић (пет песама; једну смо раније исцела и
цитирали).</span></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="RU"><span> </span><span> </span>Идеја о писању сигналистичке историје
књижевности (српска књижевност осмотрена уз помоћ сигналистичког дурбина)
полако је почела да се остварује. У овом зборнику Исидора Ана Стамболић се
огласила текстом „Теме српског средњег века у сигнализму“. Још Јулијан
Корнхаузер је уочио како се, почев од збирке <i>Видов дан</i> (1989), Мирољуб Тодоровић подухвата тема које су до тада
биле сасвим одсутне у његову песништву, али се све на уочавању (по Корнхаузеру
то је било условљено политичким збивањима) и завршило. Исидора Ана Стамболић
овој промени / тематском резу посвећује свој рад. Она детаљно анализира
неколицину песама збирке <i>Видов дан</i>.
Зауставља се и на збирци <i>Девичанска
Византија</i> (1994) и закључује: „Интересовање за средњовековну књижевност и
мотиве, као и трагање за почецима речи у византијској традицији указује на
ерудитност револуције коју је М. Тодоровић желео да спроведе у језику своје
поезије. Он уноси потпуно модерне и јединствене подухвате у поезију, али налази
и архетипове који их подржавају... [...] ... окретање ка традицији и историји
не значи буђење националне свести, нити (је) потреба за ткањем хвалоспева
прошлости, већ тражења извора речи и њеног јединства са сликом. Тражење сигнала
на иконама, у филозофско-теолошким покретима и старој словенској вери
јединствен је подухват који је унапредио размишљање о сигналистичкој
концепцији.“ (74) </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="RU"><span> </span>Маша Н. Вујновић, у тексту
„Супекматизам“, пише о Јарославу Супеку и његовој варијанти сигнализма,
задржавајући се посебно на његовим мејл-арт активностима, али и на његовој
теорији „Персоналне математике – математике боја“, феномену бројева, његовој
кинетичкој уметности и изучавању феномена сна. У оквиру рада представљени су
нам и неки од најзначајнијих Супекових печата.<span>
</span></span></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="RU"><span> </span>Поред песме „Месија“ и прозе
„Ожалошћени“, Рајко Благојевић је заступљен и студијом „Манифести сигнализма“.
Из ње издвајамо следећу реченицу: „Прелазак на неосигнализам је неминован, јер
ова одредница једино може да приближи ново време у ком се сигнализам обрео, и
на један прави начин може да упућује на оно шта се може очекивати од
сигнализма.“ (104)</span></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="RU"><span> </span>Веома је интересантан и
провокативан прилог „О шминкерима, штрудма и шокинг-шатру“ Маријане Јелисавчић
посвећен <i>шатроизмима</i> у прози и
поезији Мирољуба Тодоровића. Намера рада била је да покаже како се остварује
замисао Љубише Јиоцића стара већ четири деценије по којој сигнализам јесте
„Знак да треба пробудити Снове.“ Управо то својом шатро поезијом и прозом
Тодоровић и чини. Његов шатро говор је „везан за урбану средину“ (129), за
разлику од тајних <i>гегавачких</i> и <i>слепачких</i> говора чије примере налазимо у
другом издању Вукова <i>Српског</i> <i>рјечника</i> (1852). </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="RU"><span> </span>Соња Штефановић у „Коренима
сигнализма“ пише о структури, значењу и поетици збирке <i>Планета </i>Мирољуба Тодоровића. Прва Тодоровићева збирка, по Јулијану
Корнхаузеру, садржи у имплицинтном облику први прави манифест сигнализма,
односно сцијентизма који је обележио прву фазу деловања овог књижевног покрета.
За Соњу Штефановић је поезија присутна у <i>Планети</i>
„експериментална и метафизичка, са извесном дозом апстрактности“. (188)
Сигналистичка песма „не само што се чита без речника, него се чита и у свим
смеровима. (...) Језик слике испоставља се као један од могућих метајезика
будуће планетарне цивилизације. Демистификацијом песничког чина и песника,
поезија је постајала средство масовне комуникације. Језик науке схваћен је као
отворен, жив и променљив систем.“ (191) </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="RU"><span> </span>Снежана Савкић је текст
„Причајте ми о сигнал(у)–и–зм(ај)у“, као и Душан Стојковић, посветила
представљању зборника <i>Сигнализам и дело
Мирољуба Тодоровића</i>.</span></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="RU"><span> </span>Кратак текст написан поводом
зборника <i>Столеће сигнализма</i> Добрица
Камперелић је насловио „Прометејев огањ сигнализма“. У њему скреће пажњу на
уметнички и научни потенцијал младих сигналиста, оних који овом покрету уливају
свежу крв.</span></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="RU"><span> </span>Есеј „Есејистички муњограми:
форма и садржина“ Данице Трифуњагић бави се двема есејистичким књигама Мирољуба
Тодоровића – <i>Језик и неизрециво</i> и <i>Стварност и утопија</i>. Ако је есеј
елиптични жанр, а јесте, онда су Тодоровићеви <i>муњограми</i> „елипса елипсе“. (236) Користећи се Лукачевим поређењем
есеја са ултравиолентним зрацима, свесна њихове фрагментарности, посебно
појачане у Тодоровићевим муњограмима, „који су, попут пчела, окупљени око
матичне мисли“ (226), желећи да их тероријски „дефинише“, Трифуњагић их
одређује као афоризме, гноме, изреке, сентенције. Но, они се тешко могу свести
само на једну могућу одредницу. Полазећи од, за њу веома инспиративног, текста
„Есеј – фикција унутар истине“ Јадранке Божић, Трифуњагић прихвата њено
одређење есеја као „поезије интелекта“. (228) </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="RU"><span> </span>Као што се већ уобичајило, и
овај зборник се окончава наставком Библиографије сигнализма и, као што је у
оном који му је претходио био случај, доноси списак досада објављених књига
библиотеке „Сигнал“. Приспело се до педесет шест.</span><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn5" name="_ftnref5" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[5]</span></span></span></span></span></a><span lang="RU"></span></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="RU"><span> </span>Већ су најављени нови
зборници. Пристижу нови сигналисти. Откривају се нове планете. </span><span>Сигнализам наставља да затрављује.</span></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span></span><span lang="SR-CYR"></span></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><b><span>СНИМЦИ СИГНАЛИСТИЧКОГ БИЋА</span></b></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span></span><span>(Јелена Марићевић, <i>Легитимација
за сигнализам</i>, </span><span>Everest
Media, </span><span>Београд,
2016)</span></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Најновији талас сигнализма предводе млади сигналисти:
Василије Милновић, Иван Штерлеман, Милош Јоцић... Међу њима је и Јелена
Марићевић која је прва пред читалачку публику изашла са ауторском књигом <i>Легитимација за сигнализам</i>. Њоме се
представља као особа која поуздано и оригинално, максимално провокативно,
сигнализам тумачи. Уз то је и, једнако провокативно, и сигналисткиња која пише
песме<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn6" name="_ftnref6" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[6]</span></span></span></span></a> и
кратку прозу<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn7" name="_ftnref7" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[7]</span></span></span></span></a>, као и
визуелне сигналистичке песме<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn8" name="_ftnref8" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[8]</span></span></span></span></a>. Једном
речју, сигналисткиња од главе од пете. </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>У кратком уводном тексту књиге <i>Легитимација за сигнализам</i>, насловљеном „Пулсирање сигнализма“,
инспирисана књигом <i>Пулсирање књижевности</i>
Петера Зајца<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn9" name="_ftnref9" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[9]</span></span></span></span></a>, Јелена
Марићевић открива своје намере. Књига је замишљена као „својеврстан
сигналистички кардиограм, дисање и пулс сигнализма, његово <i>било</i> (и будућност)!“ и зато њене саставнице нису произвољно
распоређене него су „<i>снимци</i> живог
сигналистичког бића“. (стр. 9) „Пулсирање“ ове књиге „омогућава да се ухвати
трептајни <i>снимак</i> сигнализма који је
стално у покрету, баш као и текстови пред нама кроз које се путује све до
свемира“. (9)</span></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Књигу отварају, изабрани за мото, стихови из <i>Пандорине кутије</i> Мирољуба Тодоровића:</span></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span><i>„тихи громови</i></span></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i><span><span> </span>у твом срцу</span></i></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i><span><span> </span>стална тајновитост</span></i></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i><span><span> </span>жудње кључ“</span></i><i><span lang="SR-CYR"></span></i></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i><span><span> </span>„љубави хитронога</span></i></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i><span><span> </span>ја сам дивљи усов</span></i></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i><span><span> </span>спаљено светилиште</span></i></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i><span><span> </span>незван бог у нама“</span></i></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i><span><span> </span>„дажди дажди</span></i></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i><span><span> </span>стравна оборина </span></i></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i><span><span> </span>извориште муња</span></i></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i><span><span> </span>пут ми обасјава“</span></i></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Они нису нипошто случајно пробрани. У њима можемо открити
запретене намере ауторке која свој п(р)оход, под <i>тихим</i> громовима и нимало тихим муњама, једнако и <i>стравним</i> оборинама, види као тајновитост
која се жудњом – и једино њом –<span>
</span>откључати може. </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Први текст у књизи је „Неоавангарда – сигнализам. Књижевна
теорија и пракса (Све је само сигнал што ти види око)“. У њему се подноси рачун
о томе како је изгледала рецепција најавангарднијег књижевног (и уметничког)
покрета који се уопште појавио у свету после Другог светског рата, планетарног
– сигнализма. То што он несмирајно траје већ пола века учинило га је и особеном
саставницом покрета који су трајали напоредо са њим: неоавангарде (ако нешто
такво уопште постоји; могли бисмо прихватити и тезу – можда њу и одлучније и
исправније – по којој права авангарда не умире никада те нема потребе да се
новом, и наново новом, означава), али и нашег (нео)симболизма из педесетих
година прошлог века, па чак и барокних струјања која су, највише заслугом
Милорада Павића – његових раних прича и, посебно, <i>Хазарског речника</i> – и његових непосредних, многобројних следбеника,
и код нас и у свету, запљуснула нашу књижевност осамдесетих година, такође
двадесетог века. Сигналисти заговарају особену „естетику рецепције“. <span> </span>Да би се прочитало сигналистичко дело
неопходан је „суперчиталац“ који га неће само ишчитавати већ ће, уносећи се у
њега, бити у стању и да га „допише“ и тако стваралачки оконча. Како је таквих
читалаца, по логици ствари, изузетно мало, највећи број потенцијалних
рецепијената је сасвим немоћан пред правим сигналистичким остварењем које их
више шокира него што га они разумеју. Они који се пред сигналистичким делом
нађу, већином нису у стању, шокирани сасвим, да објасне оно шта је тај
читалачки шок у њима произвело. Један од најпреданијих тумача наше модерне
књижевности Иван Негришорац неоавангарду види као „довршавање историјског
пројекта авангарде“, те нужно и као критику грађанског друштва. Ако пажљиво
пропратимо Тодоровићева сигналистичка дела у низу, открићемо не само изазове,
литерарне, са којима се њихов аутор борио, већ и изазове са којима је свет у
којем је он живео и у којем ми живимо био у прилици да укрсти копља. Пишући о
вези која постоји између сигнализма и тзв. „култур џеминга“, Јелена Марићевић
се посебно задржава на огледу Ђорђа ди Ђенове „О комерцијализацији и
фекализацији уметности“, у којем се изједначавају говна и новац, и утврђује
филијације које постоје између њега и Тодоровићевог песничког циклуса / књиге <i>Пуцањ у говно</i>. Ово Тодоровићево песничко
остварење – прави шамар нашем друштвеном (не)укусу – још увек није прочитано
како ваља. Није откривена у довољној мери, поред несумњиве критичке, иронијске
и хуморне, његова критичка димензија. По Јелени Марићевић, једнако су занимљиве
везе између Пазолинијеве визије канибализма и копрофагије и већ споменуте
Тодоровићеве збирке, песама из збирке <i>Чорба
од мозга</i> и једне визуелне Тодоровићеве песме која приказује располућену
главу на постољу. Историјска авангарда уводи у „канибалистичку“ игру и Урмузов
текст “</span><span>Algazy and
Grummer“</span><span> и два
Пикабијина: „Дадаистички људождерски манифест“ и „Људождерски манифест“, а
могао би им се придодати и наш филм „Сплав медузе“ Карпа Године. Тако наша
ауторка – и не само у овом случају –<span>
</span>распростире читаву мрежу могућих књижевних филијација и показује како у
књижевности – када је она права – ништа није случајно, са неба пало.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn10" name="_ftnref10" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[10]</span></span></span></span></a> Следећи
мотив коме је у тексту Јелене Марићевић посвећена пажња мотив је људске
обезглављености, представљене између осталог и тако што је људска глава
замењена неким предметом или појавом. Овај мотив, присутан у новелама „Труп“
Иве Андрића, „Немогући ратар“ Растка Петровића и „Домобран Јамбрек“ Мирослава
Крлеже, колажима Душана Матића, роману <i>77
самоубица</i> Бранка Ве Пољанског<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn11" name="_ftnref11" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[11]</span></span></span></span></a>,<span> </span>Мирољуб Тодоровић је усложио. Мотив замењених
глава присутан је у његовим визуелним песмама, фотопоемама из <i>Луномера</i>, недовршеном роману </span><i><span>Apeiron, </span></i><span>шатро роману<i> Боли ме </i></span><i><span>блајбингер</span></i><span>. Замена лобања могла би бити „сигнализација да се људи анимализују,
своде на основне нагоне, обезљуђују, опредмећују, механизују“ (21), али „Можда
из ових одређења можемо закључити и како се сигнализује на то да се душа новом
лобањом изменила или нестала, има све мање разлике између полова, а треба
размислити и о обескорењености, или о томе да је мање слуха за традицију,
историју, прошлост, време.“ (21) Негришорац је устврдио како у нашој
књижевности неоавангарда и постмодерна напоредо трају, а Јелена Марићевић,
истражујући еротско и смеховно, налази додирне тачке које постоје између песама
Мирољуба Тодоровића и лудистичке прозе <i>Порно
литургија Архиепископа Саве</i> Саве Дамјанова. Посматрамо ли сигнализам и
филм, откривамо везе између циклуса „А Б Ц о Мирољубу Тодоровићу“ творца
сигнализма и филма <i>Бити Џон Малкович</i>,
али и црног таласа у нашој кинематографији. За везу сигнализма и симболизма
довољно је упоређивање телеграфског сонета „Верлен“ Станислава Винавера са
фонетом „Жмара“ Мирољуба Тодоровића. Барокно<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn12" name="_ftnref12" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[12]</span></span></span></span></a>
се находи у сигналистичкој визуелној поезији, шатро прози и шатро поезији.
Ауторка скромно закључује: „Овим радом желели смо да понудимо нове,
синхронијске и дијахронијске увиде у неоавангардну, сигналистичку уметност и
отворимо нова поља за истраживања сигнализма.“ (28) Ако се неко на тим новим
истраживачким пољима (с)нађе, биће то управо Јелена Марићевић.<span> </span></span></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>У тексту „Тамни вилајет од врбовог
прућа: преписка Мирољуба Тодоровића“ ауторка се позабавила писмима, пошиљкама,
препричаним писмима нарочито страних кореспондената, посветама на књигама које
је наш сигналиста добио, присутним у <i>Дневнику
сигнализма 1979–1983</i>.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn13" name="_ftnref13" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[13]</span></span></span></span></a> С
разлогом, и не једино она, издваја Тодоровићев дневник као књигу која <i>производи</i> друге књиге. У том смислу он
је незаобилазан и требало би га пажљиво изучити. Требало би притом да му се
придода и епистоларна грађа <i>Из
сигналистичког документационог центра 1</i>, али и епистоларни роман <i>Тек што сам отворила пошту</i> који
Тодоровић потписује као М. Т. Вид. Тодоровић <i>сигнал </i>користи као синоним за <i>писмо</i>,
а у песничкој збирци </span><i><span>Chinese erotism</span></i><span> </span><span>(1983) има и пошиљке умрлима.
Сва грађа / преписка могла би се „макар условно поделити на ону са уметничком,
те ону са књижевно-историјском вредношћу“. (34) Као пример наводи се
Тодоровићева преписка са Марином Абрамовић и испитује, уз помоћ <i>Речника симбола</i> А. Гербрана и Ж.
Шевалијеа, тајна бројева једанаест и тринаест. Иако часопис <i>Сигнал</i> бива (о)лако „прескакан“ када су
часописима додељују средства, Тодоровић наводи како<span> </span>Универзитетска библиотека пробија „блокаду“ и
претплаћује се на два примерка овог часописа за 1982. годину. Посебно му је
драго што је песник Љубомир Симовић Змаја назвао „претечом сигнализма“. Јелена
Марићевић закључује: „Преписку Мирољуба Тодоровића назвали бисмо `тамним
вилајетом од врбовог прућа`: ухватите ли се у коштац са њом – кајаћете се, не
ухватите ли се – кајаћете се.“ (167)<span> </span></span></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Наредни текст књиге специфичан је „продужетак“
овог о којем смо написали коју. Насловљен је „Дневници неоавангарде“ и
представља компаративну анализу <i>Дневника
сигнализма</i> Мирољуба Тодоровића и <i>Радног
дневника</i> Јудите Шалго. Почиње ламентацијом о болести Јулијана Корнхаузера
који је 1981. године докторирао са тезом о српском сигнализму<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn14" name="_ftnref14" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[14]</span></span></span></span></a> и
<i>болести </i>која је стога захватила и
нашу славистичку катедру на Јагелонском универзитету у Кракову. На овом
универзитету Јелена Марићевић је била лектор српског језика 2013/2014. године
те претпоставља: „Надам се да је годину дана<span>
</span>које су (студенти – Д. С.) провели са мном за неке од њих био <i>сигнал</i> да српска култура и књижевност
завређују пажњу, али све скупа <i>сигнализује</i>
како славистику треба <i>лечити</i>, а богме
и мене.“ (44) По повратку кући сложила је своју библиотеку „асоцијативно“ и <i>Радни дневник</i> Јудите Шалго обрео се
поред <i>Сигналистичких дневника</i>
Мирољуба Тодоровића. (Покрај њих сместиле су се и књиге <i>Осамљености</i> Василија Розанова и, својеврстан одговор на њих, <i>Мушкарци</i> Виктора Јерофејева.) Оба
дневника, штампана исте 2012. године<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn15" name="_ftnref15" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[15]</span></span></span></span></a>, „састоје
(се) од фрагмената, од којих су неки тек евиденције и коментари дешавања у
животима уметника, а неки функционишу као идеје, микроприче, облици <i>ready made–a</i>“. (46) Фрагмент нипошто не
означава нешто недовршено, крње. По загребачком тумачу књижевности Миливоју
Солару, не ретко он јесте и есеј: „Есеј је доиста `процес` и `фрагмент`; он се
доиста може супротставити `разради цјелине` коју на одређени начин остварују и
роман и филозофски систем.“<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn16" name="_ftnref16" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[16]</span></span></span></span></a>
(46) Јудита Шалго делове свога дневника експлицитно одређује као <i>идеје</i>, док се Мирољуб Тодоровић
опредељује, поред традиционалнијих, и за одреднице типа <i>визуелни есеји</i> или <i>есејистички
муњограми</i>. У оба дневника постоји мноштво цитата. Изузмемо ли само Данила
Киша, Фридриха Ничеа и – спорадично – Јована Христића, њихова листа је код
обоје писаца дневника сасвим неподударна. Посебно је, међутим, и за Јудиту
Шалго и за Мирољуба Тодоровића био инспиративан Данило Киш. Од њега, као
особене „метафоре болести“, „позајмили“ су реч <i>болест</i> која је постала „кључна“ реч-тема њихових дневничких
остварења (Јудити Шалго „најкључнија“, Тодоровићу једна од кључних речи уз још
неколицину). <i>Радни дневник</i> Јудите
Шалго, закључује Јелена Маричевић, у односу на дневнике Мирољуба Тодоровића
„функционише као Знак у односу на Сигнал“. (56)</span></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Дневници се данас много мање пишу него
што је то донедавно био случај. Можда се ни раније нису објављивали сваки дан,
али су писани много редовније и упорније. Сада се прешло на нове варијанте
комуницирања. Фејсбук је готово до јуче ту имао примат. Јелена Марићевић је
написала текст (илуструје га шест, антологијских, визуелних песама Мирољуба
Тодоровића) „`Временске линије` сигнализма: фејсбук сигнализам“. Реченица коју
је исписао на почетку свог „Манифеста експресионистичке школе (1920) Станислав
Винавер: „Ми смо сви експресионисте“, послужила је ауторки као шлагворт да
срочи сличну, тренутку прилагођену: „Сутра – сви смо ми сигналисти, а само
корак даље </span><span>facebook
</span><span>сигналисти!“ (57)
На „временску линију“ на фејсбуку ауторку подсећа читање и листање <i>Дневника сигнализма 1979–1983</i> Мирољуба
Тодоровића. Она наводи серију примера из Тодоровићева дневника који би могли на
фејсбук профил да се „преселе“ (нпр. вести, исечци из новина, рецепти, рекламе,
огласи, фотографије, писма, цитати, аутоцитати, визуелне песме... ; посебно
притом издваја последње, уочавајући њихову потенцијалну сугестивност и
асоцијативност), свесна како је сигнализам „антиципирао еру интернет
умрежавања“. (59)</span></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Следе три кратка (посебно се то односи
на први и трећи) текста: „Чак и Сфинга има очи“, „Пуцањ у читаоца“ и „Свилен
гајтан око света: Пример експерименталног превођења визуелне поезије“. Они
омогућавају читаоцу мали читалачки предах што нипошто не значи како су
занемарљиви и како би могли бити заобиђени. Показују како се онај ко се
сигнализмом одистински бави може, и треба, и на најситније детаље присутне у
њему да обрати пажњу. Сигнализам је непорецива целина. Све што учинимо, све што
помислимо, све што одсањамо знак јесте.</span></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>„Чак и Сфинга има очи“ критички је
одазив на Тодоровићеву књигу <i>Стварност и
утопија</i><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn17" name="_ftnref17" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[17]</span></span></span></span></a>, која
је „својеврсни наставак“ (67) његове књиге <i>Језик
и неизрециво</i>.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn18" name="_ftnref18" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[18]</span></span></span></span></a>
Обе су збирке <i>изрека</i> с тим што се у
напомени раније књиге открива како их писац назива „језичким муњограмима“. О
изрекама су писали Аристотел у <i>Реторици</i>
и Квинтилијан. Јелена Марићевић даје исцрпан списак писаца, уметника и философа
које је у својим књигама Тодоровић цитирао и предлаже два модела њиховог
ишчитавања. Први би био: прочитати неколико у континуитету и посматрати их „и
као вид стохастичке аутопоетичке песме-есеја“. (69) Други: повезивати међусобно
удаљене „муњограме“ праћењем „заједничког садржитеља“ (70) који они имају.
„Тако и вредност ове књиге зависи од очију које је читају и целине погледа које
су те очи кадре да обухвате.“ (70)</span></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Есеј „Пуцањ у читаоца“ текст је о
Тодоровићевој књизи <i>Свиња је</i> <i>пливач и друге песме</i><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn19" name="_ftnref19" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[19]</span></span></span></span></a><i>.</i> Есејистичка књига <i>Језик и неизрециво</i> је „специфичан вид синтезе поетике сигнализма“.
(71) У њој Тодоровић, који тврди како тумачи традиционалистичког опредељења
експеримент одбацују као нешто неразумљиво и опасно, иако је он у самом срцу
сваке праве уметности – сем понекад понеког облика глагола <i>бити,</i> елиминише потпуно глаголе. Он, иначе, у <i>Језику и неизрецивом</i> експлицитно бележи: „Именица – један од
кључних елемената у стварању експлозивне песничке слике у апејронистичкој
песми.“ Као и Иван Негришорац пре ње, Јелена Марићевић сматра да се Тодоровић,
између осталог, довољно и – посебно – довољно пажљиво, не чита због његове
хиперпродукције, те сматра да његов изборник <i>Свиња је одличан пливач и друге песме</i> пружа могућност да се лакше
оствари увид у оно што је песник створио. У њему се вођа сигналистичког покрета
приближава постмодернизму<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn20" name="_ftnref20" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[20]</span></span></span></span></a>,
између осталог, писањем о „задовољству као врсти потрошачког хедонизма“. (72)
Егалитарно друштво је, неуспешно наравно, заговарало да сви треба да буду
равноправни. Тодоровићев изборник лишен је свих интерпункцијских знакова и
великих слова. То читаоцима омогућава „интервенцију“: могу саградити нови свет
полазећи од текстуалног хаоса који је пред њиховим очима. Јелена Марићевић
издваја песму „Постајем бубашваба“. Доводи је у везу са анимализацијом човека
која се указује као тема у песништву Миодрага Павловића (мрав), Љубомира
Симовића (риба) или Новице Тадића (пацов). Свакако, и са чувеним <i>Преображајем</i> Франца Кафке. <i>Свиња</i>, која „плива као мотив“ у великом
броју песама српског сигналисте, „обједињује све песме“ (75) које су се обреле
у изборнику. Као други везивни мотив појављује се <i>говно</i>. Оно доминира у циклусу песама „Пуцањ у говно“, саставном делу
необјављене поеме <i>Говнарија</i>. Нимало
случајно, Тодоровић изразито често цитира у <i>Језику
и неизрецивом</i> Жака Дериду, једног од најистакнутијих заговорника теорије
деконструкције, а „Деконструкција би и била оно питање књиге <i>Језик и неизрециво</i> и поезије Мирољуба
Тодоровића, која би у одређеном смислу објединила и имплицирала ауторова
разматрања и интервенције по питању фрагментарности, хаоса и лудизма, те односа
према традицији али и цивилизацији која негује култ тела.“ (78)<span> </span></span></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>У занимљивом, кратком, сигналистички
лудистичком, тексту „Свилен гајтан око света: пример експерименталног превођења
визуелне поезије“ Јелена Марићевић нас најпре подсећа како сигнализам
непрекидно ствара нове жанрове. „Надахнута“ идејама Карела Тајгеа и Марине
Абрамовић о „читању“ песме као слике, и обрнуто: слике као песме, она узима из
„Манифеста сигнализма“ Кеичија Накамуре његову визуелну песму и „преводи“ је
стварајући своју песму „Свилен гајтан око света“. Она јесте сигналистичка али
није визуелна, као ни „коресподентна“ (можда и подстицајна) Накамуриној, такође
невизуелна, Тодоровићева песма „Игра кинеску свилену бубу“. </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Један од најразгранатијих есеја је
„Глоса за Мирољуба Тодоровића“. Написан је у облику глосе. За глосу се Јелена
Марићевић одлучила јер та реч на грчком језику означава <i>језик, говор, наречје</i>, а читаво Тодоровићево песништво, и целокупно
стваралаштво његово, рад је на језику, у језику, у слици која се у језички
сигнал премеће. Полазећи од студије Јована Делића „Глоса у прози? Данило Киш,
Рајко Петров Ного, Томас Вулф“<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn21" name="_ftnref21" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[21]</span></span></span></span></a> и
стиха „Баладе о охридским трубадурима“ Бранка Миљковића <i>На обичне речи више немам право!</i>, ауторка, пошто је припоменула
како, осим песника, ни књижевни критичари, историчари и теоретичари, ти
„скретничари, загонетничари“ (83), немају такође право на обичне речи, свој рад
о Тодоровићевој поезији пише у облику глосе. Он се не може никако „препричати“;
може се једино изнова „преписати“. Ниједан интерпункцијски знак из њега притом
изоставити се не сме. Овај есеј није само иновативан, он је недвосмислено
антологијски. Већ првим својим радовима о сигнализму, Јелена Марићевић је
успела да за себе избори издвојену позицију. Она чини оно што нико пре ње
учинио није: сигнализам тумачи <i>сигналистички</i>!
Овај есеј је неспорни модел који нам показује како <i>прави</i> сигналистички есеј треба да изгледа.</span></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Кратак текст „Гурам вам прст у око“
посвећен је полемичкој Тодоровићевој књизи </span><i><span>Nemo propheta in
patria</span></i><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn22" name="_ftnref22" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[22]</span></span></span></span></span></a><i><span> </span></i><span>у
којој су прештампана његове полемике са многобројним (новим, поствинаверским) злим
волшебницима, раније штампане у књигама </span><i><span style="color: #252525;">Штеп за шуминдере</span></i><span class="apple-converted-space"><span style="color: #252525;"> </span></span><span style="color: #252525;">(1984) и <i>Певци
са Бајлон-сквера</i></span><span class="apple-converted-space"><span style="color: #252525;"> </span></span><span style="color: #252525;">(1986). „Праотац
сигнализма“ (тако га је одредио Славко Матковић) служио се у вођењу полемика
„свим расположивим књижевним средствима: књижевноисторијским,
књижевнотеоријским, стиховима, визуелним песмама, уз дозу суптилног хумора и
бритке ироније“. (107) Његове полемике треба читати упоредо са његовим
дневницима пошто нам ови откривају контекст унутар којег је до тих полемика
дошло. На жалост, и даље (показује то и есеј Иване Јарић „Визуелни експерименти
у прози Ђорђа Писарева“, објављен у панчевачким <i>Свескама</i>, јуна 2014. у којем ауторка пише о визуелним
експериментима неоавангардиста Војислава Деспотова, Славка Матковића и Вујице
Решин Туцић, али не и онима Мирољуба Тодоровића), Тодоровић – како је тачно
прибележио Иван Негришорац – „кубури са <i>легитимацијом
поетичког идентитета</i>“ (109): они који о неоавангарди пишу, упорно превиђају
његово песничко дело. </span><span></span></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Истој полемичкој књизи Тодоровићевој
посвећен је и најкраћи текст у књизи Јелене Марићевић „Велико бандитско срце
Мирољуба Тодоровића“. Пошто је прибележила како су зли волшебници са којима је
наш сигналиста морао да војује исти они који су писали негативне и
омаловажавајуће текстове о Радету Драинцу, она издваја, и анализира, песму
„Расковник на језику“, посвећену великом српском боему, штампану у
Тодоровићевој збирци <i>Љубавник непогоде</i>.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn23" name="_ftnref23" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[23]</span></span></span></span></a></span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: 0.5in;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span>Заједно са Снежаном Савкић, Јелена Марићевић потписује
изузетно занимљив, сигналистички игрив, есеј „Либертански дијалог: Ерос и
По(р)нос сигнализма“ – „отворен“ „визуелном предигром“, а „затворен“ „визуелним
оргазмом“ – у којем се компаративно сагледавају књижевни опуси Мирољуба
Тодоровића, кључног представника наше неоавангарде, и Саве Дамјанова, једнако
кључног представника нашег постмодернизма. Неоавангарда и постмодернизам трају
код нас напоредо, написао је, Иван Негришорац, уз следећу напомену: “Постмодернизам
се утемељује у авангардној традицији, али ту традицију преобликује у складу са
властитим смислотворним лудизмом.“<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn24" name="_ftnref24" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[24]</span></span></span></span></a>
Померањем граница „еротског дискурса на надјезички и надстварносни ниво“, који
је са заносом хвалио још Станислав Винавер пишући „Раблеову жетву“, Сава
Дамјанов је, изједначивши померање језика са померањем граница светова,
приближио своју поетику поетици Мирољуба Тодоровића. Заједнички им је и
„визуелни дискурс“, као и оно што се њиме „покрива“. Упоређивани су романи <i>Итика Јерополитика @ ВУК, Историја као
апокриф</i> и <i>Порнолитургија архиепископа
Саве Саве</i> и еротске приче Саве Дамјанова са шатро романом <i>Боли ме блајбингер, Шатро причама</i>,
песмама и <i>Дневницима сигнализма 1979–1983</i>.
Мирољуба Тодоровића. У игру су уведена и дела маркиза де Сада, посебно у
интерпретацији Јовице Аћина, али и антологија <i>Граждански еротикон</i> Саве Дамјанова. „Ерос и По(р)нос, најшире
схваћени, манифестују се и код Мирољуба Тодоровића и код Саве Дамјанова на два
нивоа: језичком и визуелном, који такође кореспондирају, било међусобно
иронијски, или на хуморној основи“ (115), односно „Задојена самосвојним
уметничким манифестацијама <i>либертенства</i>,
дела Мирољуба Тодоровића и Саве Дамјанова поставила су идеологију у улогу
слушкиње уметности, где јој је и место!“ (128–129)<span> </span></span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: 0.5in;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span>Текст „Шатро сигнализација“, има поднаслов „Кино
читање <i>Шатро прича </i>и романа <i>Боли ме блајбингер</i> Мирољуба Тодоровића“.
Констатујући како се мотив ока / очију лајтмотивски „креће“ Тодоровићевим
визуелним песмама, Јелена Марићевић их повезује са поетиком кино-ока у
футуристичком филму <i>Човек са камером</i>
(1929) Дзига Вертова. Јунаке шатро прозе (задржава се на мотивима
поистовећивања човека са машином, градова машина, града као огромног ждрела
које све гута, потрошних и потрошених речи, огледала...) нашег сигналисте
пореди са главним ликовима филмова <i>Млад и
здрав као ружа</i> (1971) Јована Јовановића и <i>Дечко који обећава</i> (1981) Милоша Радивојевића чија је побуна
остварена „у слободном говору са примесама шатровачког, у криминалним радњама,
те сексуалним експериментима“. (135)<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn25" name="_ftnref25" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[25]</span></span></span></span></a>
По њој „шатро жваке“ Тодоровићеве „нису потрошне, већ увек спремне за поновна
жвакања“. (140)</span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: 0.5in;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span>У „Либертенском диалогу: Ерос и По(р)нос сигнализма“ испитан
је ерос-континуитет српске књижевности. У „Косми</span><span lang="SR-CYR">сти</span><span>чком путовању у сигнализам“
`Моје срце на врху громобрана!`“<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn26" name="_ftnref26" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[26]</span></span></span></span></a> учињено
је исто када је о космос-континуитету исте књижевности реч. У њему је ауторка
пажљиво набројала космичке песме које су се обреле у несумњиво најзначајнијој
антологији српске поезије уопште – <i>Антологији
српског песништва </i>(треба обратити пажњу на пето допуњено издање из 1984.
године; у ранијим издањима, између осталог, није било усменог песништва)
Миодрага Павловића. Неке од њих без икакве сумње спадају у најбоље песме које
српска поезија уопште има. Уз средњовековне и чувени почетак „Почетка буне
против дахија“ Филипа Вишњића, то су: „Северни путник к антики“ Василија
Суботића, одломци из <i>Луче микрокозме</i>
Његошеве, „Santa Maria della Salute“ и „Песничка химна Јована Дамаскина“ Лазе
Костића. „Кад се угаси сунце“ Војислава Илића, „Песма“ Јована Дучића, „Тамница“
и Можда спава“ Владислава Петковића Диса. Космизам се налази и у песмама /
„песмама“ Гаврила Стефановића Венцловића и Јована Хаџића (уз Василија Суботића,
по оцени Небојше Јовановића, он је главни космичар међу српским класицистичким
песницима). Такође у Ракићевој „Симониди“<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn27" name="_ftnref27" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[27]</span></span></span></span></a> и
у многим лирским остварењима наших међуратних песника.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn28" name="_ftnref28" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[28]</span></span></span></span></a>
Једнако и у делу Васка Попе, Миодрага Павловића или Милорада Павића. Космизам
је био сама лирска кичма раног Тодоровићева песништва, <i>Планете</i> и <i>Путовања у
Звездалију</i>,<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn29" name="_ftnref29" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[29]</span></span></span></span></a> а ни
касније није био из њега сасвим изгнан. Иако сигнализам, и када је космизам у
питању, има додирних тачака са космизмом поезије која му је претходила, он је –
истовремено – „и синтеза дотадашњих космизама и портал у будућа!“ (149) Нимало
случајно, један од псеудонима Мирољуба Тодоровића, који је од својих песничких
почетака „трагао за видовитом <i>семенком</i>
богова“ (149), био је и Вид. Он успоставља песнички дијалог и са нашом усменом
лириком у чијој космогонији су укрштени / помешани паганско / митолошко и
хришћанско, и са нашим средњовековним песништвом (директно и <i>кроз</i> дијалог са нашим песницима модерне
и авангарде који су исти такав дијалог били успоставили). Сцијентизам
Тодоровићев може се довести у везу и са првим летом у космос Јурија Гагарина. Посебно
је <i>космизам</i> присутан у збирци <i>Видов дан</i> (1989), али се не губи ни у
каснијим збиркама: <i>Девичанска Византија,
У цара Тројана козје уши, Плави ветар, Паралелни светови, Фонети и друге песме</i>.
Јулијан Корнхаузер прву споменуту збирку сматра „неокласицистичким преокретом“
(153–154) у његовом стваралаштву, истиче како космизам вође сигнализма није на
трагу оног који је заговарао Васко Попа, пише о особеном укрштању барокног,
класицистичког и неокласицистичког космизма када је о млађем песнику реч, али и
о присутним аналогијама са Попом, Јованом Христићем и Иваном В. Лалићем. Интересантни
су и у раду Јелене Марићевић наведени ставови Остоје Кисића по којима је песма,
истовремено, и атом, и ћелија и читав сунчев систем, те би било која катастрофа
над штивом била једнака катастрофи која би се збила у свемиру. Он закључује.
„Пошто је материја неуништива, поезија сама по себи декларише се као неуништива.“
(156) И Винаверов <i>Громобран Свемира</i>
је „манифест једног идејног програма за очување свемира књижевности и
свепрожимање микро и макрокосмоса и књижевног и личног“ (156). Јелена Марићевић
у минуциозним анализама указује и на „везе“ које постоје између песничких слика
присутних у појединим Тодоровићевим песмама и онима које су потписали у својим
песмама Растко Петровић, Раде Драинац, Бранко Ве Пољански и у свом <i>Громобрану свемира</i> Станислав Винавер.
Њен текст се (не) окончава једним п.с-ом у којем се скреће пажња на циклус
твитер-прича „Квест и космос“ младог сигналисте Милоша Јоцића и на песму
„Звезда путница“ класика савременог српског песништва Љубомира Симовића.
Ниједан текст о незавршивом сигнализму и не може завршен једном за свагда да
буде.</span></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Веома је интересантан интервју који је
Јелена Марићевић дала Душану Видаковићу. По наслову који је њему дат и читав
зборник је насловљен. У њему млада сигналисткиња открива како је њен
„сусрет“<span> </span>са сигнализмом посве био
случајан. Након јавног читања у Сремским Карловцима 2011. године, професор
Драган Станић (Иван Негришорац) дао јој је изборник <i>Свиња је одличан пливач</i> Мирољуба Тодоровића и потражио да нешто о
њему напише за <i>Летопис Матице српске</i>
који је он тада уређивао.<span> </span>Књига је
мало чекала на полицама, изазивала и пружала најпре отпор, али, тада се улаз у
сигнализам отворио, уз помоћ зенитизма с којим се ауторка раније сусретала, и
испоставило се како је Станићев предлог био за њу „најуноснија препорука за
читање“. (278) Како се и сама сигнализмом „заразила“, „заразила“ је и друге
њиме. Тако је, на пример, како смо већ прибележили, Иван Штерлеман пријавио
докторску дисертацију о естетици сигнализма код Гојка Тешића. Ново
сигналистичко јато било је сасвим спремно да узлети, изнова осмотри оно што је
о сигнализму било уочено и укаже на оно што је измицало пажњи ранијих тумача.
Јелена Марићевић се није на томе зауставила. Њена је идеја – она је почела у
зборницима о сигнализму да се већ остварује, и у њеним и у радовима њених
младих колега – да се напише особена, сасвим искошена, јеретичка потпуно, али и
плодотворна несумњиво, <i>Сигналистичка
историја српске књижевности</i> унутар које би детаљно биле испитане везе које
је овај авангардни покрет остварио, и остварује још увек, са средњовековном,
усменом, барокном, деветнаестовековном књижевношћу. Станислав Винавер, у језгру
чијег дела су „четири велика М: МАГИЈА, МИСТИКА, МАТЕМАТИКА, МУЗИКА!“ (280),
ванредно је полазиште за сигналистичка истраживања. Ауторку посебно привлаче
„рубна“ сигналистичка остварења попут шатро прича и козараца, шатро прозе,
полемике, есејистичких муњограма. За последње је сковала термин <i>твитер-манифести</i>, а Милош Јоцић ствара
„жанр у настајању“ – твитер приче. Барокна поетика је алка која спаја дело
Милорада Павића са сигналистичким остварењима Мирољуба Тодоровића.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn30" name="_ftnref30" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[30]</span></span></span></span></a>
Разлаз Мирољуба Тодоровића са истакнутим нашим неоавангардистом Вујицом Решином
Туцићем уследио је стога што је први у својим сигналистичким манифестима
откривао везе које између покрета који предводи и тзв. историјске авангарде
постоје, а други је то одбацивао. Јелена Марићевић Тодоровићеве есејистичке
муњограме, које <i>твитер-манифестима</i>
назива, схвата као „одличан спој авангардне традиције и потребе за
модернизацијпом“. (282) Посебно јој је драга полифона Тодоровићева <i>Торба од врбовог прућа</i> „која је
дневничке фрагменте истопила и излила у слике-приче“. (283) Интересантни су јој
клокотристи, тврди како је Мирољуб Тодоровић, уз Андрића, Киша и Павића,
најприсутнији наш писац у иностранству, а своју књигу <i>Легитимација за сигнализам</i>, која окупља све њене радове о овом
покрету настале од 2011. до 2015. године, схвата као неку врсту дипломе „на
неком имагинарном Одсеку са сигнализам“. (284–285) Не сматра да је њено
проучавање сигнализма књигом о којој пишемо окончано. Требало би пажљиво,
критички, размотрити промене / дорађивања којих има у Тодоровићевим књигама. И
оне су својеврсни сигнали. Требало би, исто тако, као што је то био случај када
су у питању била дела Милорада Павића, посебно <i>Хазарски речник</i>, испитати рецепцију Тодоровићевог дела и читавог сигнализма
у иностранству. Јелена Марићевић је своју студенткињу на Јагелонском
универзитету Магдалену Машкијевић подстакла да се позабави рецепцијом
сигнализма у Пољској и „евентуалним утицајем сигнализма на пољску књижевност“.
(169) Чека резултате.</span></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span>Ако су Живан Живковић, Миливоје
Павловић и Јулијан Корнхаузер, и не само зато што су написали за сада три
једине докторске дисертације о сигнализму и стваралаштву Мирољуба Тодоровића,
сигнализму приступали „научно“, а Слободан Шкеровић „философски“, приступ Јелене
Марићевић могли бисмо одредити као „лудистички“. Чини нам се како је он, у
бити, највише сигналистички: сигнализам се чита и тумачи на сигналистички
начин, без остатка. Њене студије су и сигналистичка књижевна дела једнако као и
њена сигналистичка поезија. Сигнализам је књижевни покрет који ни за каква
жанровска међења не зна.<span> </span></span></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span><span> </span></span></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div>
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><br clear="all" /></span></span>
<hr align="left" size="1" width="33%" />
<div id="ftn1">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref1" name="_ftn1" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[1]</span></span></span></span></a><span> <span lang="RU">Радован Вучковић, у <i>Поезији српске авангарде</i> (Службени
гласник, Београд, 2011), космизму српске међуратне поезије посвећује два
поглавља: „Космичко песништво“ и „Деструкција космичких утопија и
конструктивистичко-мистично песништво“(в. стр. 139–181. и 181–217).</span></span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn2">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref2" name="_ftn2" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[2]</span></span></span></span></a><span> <span lang="RU">Овај појмовник је штампан, као
педесет шеста књига библиотеке „Сигнал“ непосредно после изласка <i>Магије сигнализма</i>, ове године.</span></span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn3">
<div class="MsoFootnoteText">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref3" name="_ftn3" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[3]</span></span></span></span></a><span> <span lang="RU">Наводимо га исцела:</span></span></span></span></div>
<div class="MsoFootnoteText" style="text-indent: 0.5in;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="RU">„Песма је покретна жижа унутар светске мреже.</span></span></span></div>
<div class="MsoFootnoteText" style="text-indent: 0.5in;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="RU">Рецимо, свет је палачинка, крушка, мрежа с безброј
чворића.</span></span></span></div>
<div class="MsoFootnoteText" style="text-indent: 0.5in;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="RU">Тоталитарни страх прождире себе – чувена
ентропија.</span></span></span></div>
<div class="MsoFootnoteText" style="text-indent: 0.5in;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="RU">Покрет духа, сабирне тачке, ствара динамичке
системе.</span></span></span></div>
<div class="MsoFootnoteText" style="text-indent: 0.5in;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="RU">Ако песма није вратоломна вожња, она је вашарска клакер-сода.“
(165) </span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn4">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref4" name="_ftn4" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[4]</span></span></span></span></a><span lang="RU"> Стојковић је до сада приказао и следеће
сигналистичке зборнике: </span><i><span lang="SR-CYR">Време сигнализма / The Times of
Signalism</span></i><span lang="SR-CYR">,
Библиофилско издање, Друштво уметника сигналиста, Београд, 2006</span><span lang="RU">, </span><i><span lang="SR-CYR">Демон сигнализма</span></i><span lang="SR-CYR">, Библифилска издања, Друштво
уметника сигналиста, Београд, 2007</span><span lang="RU">,</span><i><span lang="SR-CYR"> Планетарни видици сигнализма</span></i><span lang="SR-CYR">, Приредио Миливоје Павловић,
Београд, 2010</span><span lang="RU">,<i> Изазов сигнализма / </i></span><i>The</i><i><span> </span>Challeng</i><i><span> </span>of</i><i><span> </span>Signalism</i><i><span lang="RU">,
Књижевност</span></i><span lang="RU">, Београд,
година </span>LXVIII<span lang="RU">, бр 4 / 2013. и
<i>Столеће сигнализма / </i></span><i>The</i><i><span> </span>Century</i><i><span> </span>of</i><i><span> </span>Signalism</i><span lang="RU">, </span>Everest<span> </span>Media<span lang="RU">, Међународна
културна мрежа „Пројекат Растко“, Београд, 2014.<span> </span></span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn5">
<div class="MsoFootnoteText">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref5" name="_ftn5" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[5]</span></span></span></span></a><span lang="RU"> Књига <i>Легитимација
за сигнализам</i>, тренутно најагилније, уз Слободана Шкеровића, припаднице
покрета, Јелене Марићевић појавила се као педесет и седма у овој библиотеци. </span>Круг
се не затвара.</span></span></div>
</div>
<div id="ftn6">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref6" name="_ftn6" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[6]</span></span></span></span></a> <span>в. „Скуп микроба“, „Метастаза од топаза“ и „Дан
у бездану“ у зборнику <i>Изазов сигнализма /
</i></span><i><span>The</span></i><span> <i>Challenge of Signalism</i>,</span><span> <i>Књижевност</i>,
</span><span>LXVIII, бр. 4/2013, стр. 55–56,
„Тефтер–поезија, Тефтер– проезија (или Поезија теф–тера) (манифест?)“, „Неон и
његов учитељ“ и „Човек из саксије“ (ова песма је иронично сигналистичко
„проигравање“ чувене Ујевићеве „Свакидашње јадиковке“) у зборнику <i>Столеће сигнализма / The Century of
Signalism</i>, </span><span>Еверест Медиа,
Београд, Међународна културна мрежа „Пројекат Растко“, Београд, 2014, стр.
15–17.</span><span> и<span> </span></span><span>„Хер
Меса“, „Ел Грехо“, „Дона Оде“, „Де Раскол“ и „От Менуло“</span><span> у зборнику <i>Магија
сигнализма / The Magic of Signalism</i>, </span><span>Еверест Медиа, Нови Београд, Међународна културна мрежа „Пројекат
Растко“, Београд, 2016, стр. 258–261.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn7">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref7" name="_ftn7" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[7]</span></span></span></span></a><span> в. „Ох и Морон“, „Мета: фора > Мета: стаза
> Мета: физи(ч)ка > Мета: текст“ и „Сан“ у зборнику<i> </i></span><i><span>Столеће сигнализма / The Century of Signalism</span></i><span>, </span><span>Еверист
Медиа, Београд, Међународна културна мрежа „Пројекат Растко“, Београд, 2014, </span><span>стр. 18.</span><span> и „Ефенди Мит“ и „Кир Пан и Мирсада Циганка“ у зборнику </span><i><span>Магија
сигнализма / The Magic of Signalism</span></i><span>, </span><span>Еверест Медиа, Нови
Београд, Међународна културна мрежа „Пројекат Растко“, Београд, 2016, стр.
262–263. </span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn8">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref8" name="_ftn8" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[8]</span></span></span></span></a><span> в. „Планетарни часовник“ у зборнику </span><i><span>Столеће
сигнализма / The Century of Signalism</span></i><span>, </span><span>Еверест Медиа, Београд,
Међународна културна мрежа „Пројекат Растко“, Београд, 2014, стр. 19. и
„Визуелна песма“ у зборнику </span><i><span>Магија сигнализма / The Magic of Signalism</span></i><span>, </span><span>Еверест
Медиа, Нови Београд, Међународна културна мрежа „Пројекат Растко“, Београд,
2016, стр. 263.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn9">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref9" name="_ftn9" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[9]</span></span></span></span></a><span> </span><span>Издавачка
књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци, Нови Сад, 2015. Књига Јелене
Марићевић за поднаслов има, управо, <i>Пулсирање
сигнализма</i>.</span></span></span></div>
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<br /></div>
</div>
<div id="ftn10">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref10" name="_ftn10" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[10]</span></span></span></span></a><span> </span><i><span>Пуцањ у говно</span></i><span> могли бисмо упоредити и са спевом <i>Гомнијада</i>
дубровачког песника Џона Палмотића, такође непрочитаним како ваља и због теме и
лажног лажног морала одгурнутом у страну. Интересантно је да је овај дубровачки
песник испевао и еп <i>Кристиада</i> чији је
главни јунак Исус Христ,</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn11">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref11" name="_ftn11" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[11]</span></span></span></span></a><span> Јелена Марићевић нас подсећа како се у
филмовима <i>Квар</i> и <i>Дечко који обећава</i> Мише Радивојевића јављају кадрови без главе,
касетофон који главу замењује, разбијање главе о огледало.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn12">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref12" name="_ftn12" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[12]</span></span></span></span></a><span> </span><span>Драгоцена
је студија коју је написао Ги Скарпета <i>Повратак
барока</i>, преведена и код нас 2003. године.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn13">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref13" name="_ftn13" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[13]</span></span></span></span></a><span> </span><span>Јелена
Марићевић се пита колико би томова запремила штампана преписка вође сигнализма.
Ми се питамо када ће се коначно појавити <i>сабрана</i>,
или макар <i>изабрана</i>, дела нашег писца.
То је дуг наше културе према њему. Док се то не збуде, с разлогом се може
говорити о нашој некултури. </span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn14">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref14" name="_ftn14" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[14]</span></span></span></span></a><span> </span><span>Та
теза се, под насловом, <i>Сигнализам српска
неоавангарда</i>, појавила код нас (Просвета, Ниш), у преводу Бисерке Рајчић,
1988. Уследиле су још две докторске тезе, овај пут наших проучавалаца
књижевности: <i>Сигнализам (генеза, поетика
и уметничка пракса)</i>, „Вук Караџић“, Параћин, 1994. </span><span lang="SR-CYR">Жив</span><span>ана Живковића и <i>Авангарда,
неоавангарда и сигнализам</i>, Просвета, Београд, 2002. Миливоја Павловића.
Тренутно, докторске дисертацију о овом покрету раде Иван Штерлеман (о естетици
сигнализма код др Гојка Тешића) и Милош Јоцић (</span><i><span lang="RU">Визуелни елементи у прози српске
неоавангарде и постмодернизма</span></i><span>).</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn15">
<div class="MsoFootnoteText">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref15" name="_ftn15" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[15]</span></span></span></span></a><span> </span><i><span>Радни дневник</span></i><span> Јудите Шалго (1941–1996) постхумно.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn16">
<div class="MsoFootnoteText">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref16" name="_ftn16" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[16]</span></span></span></span></a><span> </span><span>Миливој
Солар, „Есеј о есеју“, у: <i>Есеји о
фрагментима</i>, Просвета, Београд, 1985, стр. 12.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn17">
<div class="MsoFootnoteText">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref17" name="_ftn17" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[17]</span></span></span></span></a><span> </span><span>Алтера,
Београд, 2013.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn18">
<div class="MsoFootnoteText">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref18" name="_ftn18" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[18]</span></span></span></span></a><span> </span><span>Алтера,
Београд, 2011.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn19">
<div class="MsoFootnoteText">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref19" name="_ftn19" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[19]</span></span></span></span></a><span> </span><span>Тардис,
Београд, 2009.<span style="color: red;"></span></span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn20">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref20" name="_ftn20" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[20]</span></span></span></span></a><span> </span><span>О
додирним тачкама Тодоровићеве поезије и постмодернизма писао је и Иван
Негришорац у <i>Легитимацији за бескућнике</i>,
Културни центар Новог Сада, Нови Сад, 1996.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn21">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref21" name="_ftn21" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[21]</span></span></span></span></a><span> </span><i><span>Споменица Данила Киша, поводом
седамдесетогодишњице рођења</span></i><span>,
ур. Академик Предраг Палавестра, САНУ, 2005, стр. 409–418.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn22">
<div class="MsoFootnoteText">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref22" name="_ftn22" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[22]</span></span></span></span></a><span> </span><span>Еверест
Медиа, Београд, 2014.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn23">
<div class="MsoFootnoteText">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref23" name="_ftn23" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[23]</span></span></span></span></a><span> Повеља, Краљево, 2009.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn24">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref24" name="_ftn24" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[24]</span></span></span></span></a><span> Иван Негришорац, <i>Легитимација за бескућнике (Српска неоавангардна поезија: поетички
идентитет и разлике)</i>, Културни центар Новог Сада, Нови Сад, 1996, стр. 280.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn25">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref25" name="_ftn25" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[25]</span></span></span></span></a><span> Мирољуб Тодоровић почиње да пише шатро поезију
којом удара шамар истовремено и нашем друштву и нашој поезији у исто време када
нашу кинематографију осваја бунтовни црни талас.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn26">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref26" name="_ftn26" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[26]</span></span></span></span></a><span> </span><span>Ова
два текста део су најављене историје српске књижевности сагледане из
сигналистичког угла. Тој „историји“ можемо прикључити и рад, објављен у
зборнику <i>Магија сигнализма / </i></span><i><span>The
Magic of Signalism</span></i><span> (в. стр.
65–75), „Теме српског средњег века у сигнализму“ Исидоре Ане Стамболић. Оно што
је најавила Јелена Марићевић почиње да се остварује.<span> </span></span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn27">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref27" name="_ftn27" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[27]</span></span></span></span></a><span> </span><span>Користећи
се открићима књижевних историчара, Јелена Марићевић наводи читав низ песама
страних аутора које би се могле довести у везу са чувеном Ракићевом песмом:
„Очи“ и „Идеал“ првог нобеловца Сили Придома, стихови Огиста Доршена, „</span><span>Siehst du den Stern“ </span><span>Готфрида Келера. Ту је и један ђулић увелак
Јована Јовановића Змаја.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn28">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref28" name="_ftn28" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[28]</span></span></span></span></a><span> Радован Вучковић, у <i>Поезији српске авангарде</i> (Службени гласник, Београд, 2011) космизму
српске међуратне поезије посвећује два поглавља: „космичко песништво“ и
„Деструкција космичких утопија и конструктивистичко-мистично песништво“ (в.
стр. 139–181. и 181–217). И Гојко Тешић је, у <i>Антологији песништва српске авангарде 1902–1934 (откровења &
преиначења)</i> (1993) и <i>Васионском
самовару: антологији југоавангарде 1902–1934: манифести и поезија</i> (1998–2000),
космизам издвојио као једну од битних, и најбитнијих, окосница сваке, па и
наше, авангарде. </span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn29">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref29" name="_ftn29" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[29]</span></span></span></span></a><span> </span><span>Сам
Тодоровић је, у напомени уз један стих друге књиге, своју поезију довео у везу
са оном коју су стварали стари Астеци и Египћани, са <i>Епом о Гилгамешу</i>, али и са познатом студијом <i>Кибернетика и друштво</i> Норберта Винера.</span></span></span></div>
</div>
<div id="ftn30">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref30" name="_ftn30" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span><span class="MsoFootnoteReference"><span>[30]</span></span></span></span></a><span> </span><span>Докторска
дисертација Јелен</span><span lang="SR-CYR">е</span><span> Марићевић има наслов „Барок у белетристичком
опусу Милорада Павића“.</span></span></span></div>
</div>
</div>
</div>
Slobodan Skerovichttp://www.blogger.com/profile/06036318715197087511noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7689294589374917196.post-1805807505238619432015-09-26T18:57:00.003-07:002015-09-26T18:57:46.426-07:00СИГНАЛИЗАМ КАО ГОВОР ЖУДЊЕ<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<!--[if gte mso 9]><xml>
<w:WordDocument>
<w:View>Normal</w:View>
<w:Zoom>0</w:Zoom>
<w:PunctuationKerning/>
<w:ValidateAgainstSchemas/>
<w:SaveIfXMLInvalid>false</w:SaveIfXMLInvalid>
<w:IgnoreMixedContent>false</w:IgnoreMixedContent>
<w:AlwaysShowPlaceholderText>false</w:AlwaysShowPlaceholderText>
<w:Compatibility>
<w:BreakWrappedTables/>
<w:SnapToGridInCell/>
<w:WrapTextWithPunct/>
<w:UseAsianBreakRules/>
<w:DontGrowAutofit/>
</w:Compatibility>
<w:BrowserLevel>MicrosoftInternetExplorer4</w:BrowserLevel>
</w:WordDocument>
</xml><![endif]--><br />
<!--[if gte mso 9]><xml>
<w:LatentStyles DefLockedState="false" LatentStyleCount="156">
</w:LatentStyles>
</xml><![endif]--><!--[if gte mso 10]>
<style>
/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:"Table Normal";
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-parent:"";
mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt;
mso-para-margin:0in;
mso-para-margin-bottom:.0001pt;
mso-pagination:widow-orphan;
font-size:10.0pt;
font-family:"Times New Roman";
mso-ansi-language:#0400;
mso-fareast-language:#0400;
mso-bidi-language:#0400;}
</style>
<![endif]-->
<br />
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<b style="mso-bidi-font-weight: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">ДУШАН СТОЈКОВИЋ</span></b></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<b style="mso-bidi-font-weight: normal;"><span style="font-size: 24.0pt; mso-ansi-language: #281A;">ПЛАНЕТА
СИГНАЛИЗАМ</span></b></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<b style="mso-bidi-font-weight: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">(Текстови о сигнализму и
сигналистима)</span></b></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<b><span lang="SR-CYR" style="font-family: "Times New Roman"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;"><br clear="all" style="page-break-before: always;" />
</span></b>
<div class="MsoNormal" style="text-align: left;">
<b><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">СИГНАЛИЗАМ КАО ГОВОР ЖУДЊЕ</span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 3;"> </span>"Песма
је крик из утробе егзистенције, говор жудње."</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 4;"> </span>(М.
Тодоровић <i>Токови неоавагарде</i>, стр. 81)</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Време
пролази, сигнализам остаје! Иако пси лају, сигналистички караван се не
зауставља. Сигнализам је постао од тренутка своје објаве књижевном чињеницом, а
данас би могле, и морале, њиме да се позабаве књижевна историја и естетика.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Давне
1983. године, уз мноштво учесника (Милош И. Бандић, Зоран Маркуш, Вук
Милатовић, Живан С. Живковић, Жарко Ђуровић, Ђорђе Јанић, Радојица Таутовић,
Миљурко Вукадиновић, Јелена В. Цветковић, Остоја Кисић, Спасоје Влајић, Душан
Ђокић, Миодраг Б. Шијаковић, Милан Ђорђевић, Мирољуб Тодоровић и Миливоје
Павловић; своје прилоге су накнадно доставили и Веселин Илић и Радослав Ђокић),
уприличен је, од 12. до 14. децембра, у Културном центру Београда, симпозијум
"Сигнализам – авангардни стваралачки покрет". Тада су биле предложене
неколике тезе као полазна основа за реферате. Не би било згорега понудити
одговоре и данас, накнадно, двадесетак година потом. </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Навешћемо
најпре понуђене тезе:</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>историјско-генетички
токови сигнализма;</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>прва
фаза сигнализма (сцијентизам) и наше песништво шездесетих година;</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>против
Гутенбергове галаксије;</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>како
је компјутер помогао да се у другом светлу сагледају могућности језика;</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>сигнализам
и неодадаизам;</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>место
и улога сигнализма у српској поезији седамдесетих година;</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>поетско
ослобађање језика путем нових стваралачких метода;</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>облици
и елементи социјалне контрапоезије у сигнализму;</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>пробијање
устаљених граница и ширење простора поезије;</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>сигнализам
и традиционализам (отпори и спорови);</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>истраживање
природе поезије;</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>поетика
сигнализма као рушилац до сада владајућих поетичких и естетичких система;</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>страни
критичари и естетичари о сигнализму као нашем авангардном покрету;</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>демистификација
песничког чина и песника;</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>однос
сигнализма према "историјској авангарди" (надреализам,
експресионизам, зенитизам, хипнизам, дадаизам);</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>сигналистичка
истраживања у језику (шатровачка, феноменолошка, алеаторна или стохастичка
поезија);</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>визуелна
поезија у сигнализму;</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>нове
форме и песнички облици које је сигнализам увео у нашу поезију;</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>није
реч о уништењу већ о стварању другачијих песничких језика;</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>елементи
"критичке" поезије у сигналистичком песништву;</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>улога
теорије информације у формирању сигналистичке поетике;</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>сигналистичка
истраживања у ликовним уметностима;</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">додири и преплитања концептуалне
уметности и мејл-арта са сигнализмом;</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">боди-арт и гестуална поезија (сличности
и разлике);</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">сигнализам као крајње отворен и
комплексан уметнички систем;</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">радикална трансформација функције
уметности;</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">сигнализам и "нова уметничка
пракса" у Југославији. (19, 4; 26, 81</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">–</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">82)*</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Кренимо редом.* </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">И сигнализам, као и сваки књижевни
покрет, има своју историју. Има и предисторију. Ту је и његова
"праисторија". Неколики давни писци били су сигналисти а да то ни у
сну нису могли да претпоставе. Уосталом, давно још, творац једне од најстаријих
песама светске лирике уопште констатује како су све песничке теме исцрпљене и
да ничег новог не може бити, када је о књижевности реч, под капом небеском.
Било би можда бесмислено наводити, по не знам који пут, раније ствараоце који
су и нехотице својим делом "дотакли" нешто од онога што ће, накнадно,
сигнализам ставити у жижу свога стваралаштва. Споменимо, ипак, само неколике
претходнике конкретне и визуелне поезије – оне чија се дела дају наћи у
антологији Дениса Понижа, објављеној 1978. године: Стефан Маларме, Гијом
Аполинер, Филипо Томазо Маринети, Арно Холц, Хуго Бал, Готфрид Бен, Едуард
Камингс, Вилијам Карлос Вилијемс, Василиј Кандински, Пит Мондријан, Паул Кле,
Кристијан Моргенштерн, Васил Каменски, Велимир Хлебњиков, Алексеј Кручоних,
Јелена Гуро, Пјер Албер Биро, Мен Реј, Карл Белиоли, Исидор Ису, Морис
Леметр... Међу њима налази се и неколико сликара. Уопште, за авангардну и
неовангардну уметност карактеристичан је својеврсни синкретизам. Треба се
присетити – Јулијан Корнхаузер нас подсећа на то – како су у својим колажима
Пикасо, Брак и Грис "користили поетске фрагменте, појединачне речи и
слова" (11, 50)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Сигнализам има претходнике и у
нашој поезији, када је о визуелном песништву реч: <i>Стематографија</i>
Христифора Жефаровића, Захарије Стефановић Орфелин, Гаврил Тројичанин, Гаврил
Стефановић Венцловић, Ђорђе Марковић Кодер, дадаисти, зенитисти, Растко
Петровић, Марко Ристић, Мони де Були... Оно што је, када је о ранијим књижевним
покретима говор, било ексцес и изнимка, у сигнализму је постало, и о(п)стало
програм. Налази се у самом језгру његова стварања, сигнализмом га и чини. У
ранијим временима било је на рубу и кратког даха; у сигнализму је у самом срцу
и не посустаје. Вођа нашег сигнализма, један од најзначајнијих писаца свеколике
српске књижевности, без икакве сумње најавангарднији литерарни стваралац којег
смо икада (у свим досадашњим нашим авангардама) имали, Мирољуб Тодоровић, пише,
нимало случајно, да је "експеримент у самом бићу уметности" (26, 60)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Миливоје Павловић пише како је
сцијентистичка поезија (прва фаза сигнализма) "коришћењем научне методе,
спретно ангажовала психоактивне супстанце које су карактеристичне за дубља
медитативна стања, па и помало мистична искуства, која настоји да артикулише
одговарајућом лексиком, не следећи увек логичан ток стања духа" (14, 144</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">–</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">145)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Она је "у основи рукопис
трагања за разрешењем космичке загонетке бића и бивства, при чему је митско
мишљење замењено научним" (14, 174)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Као
интертекстуални фон Тодоровићевих раних поема <i>Планета</i> и <i>Путовање у</i>
<i>Звездалију</i> (Миливоје Павловић тврди да се ова последња да довести у везу
са знаменитим поемама француског песника Сен-Џон Перса) може се узети сама <i>Библија</i>.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">У "Коментарима" <i>Планете</i> њен
аутор пише: "Ајнштајнова теорија релативитета је поред <i>Песме Над
Песмама</i>, <i>Плача Јеремијиног</i> и Хомерове <i>Одисеје</i> најлепша песма
испевана у славу човека", а у "Песничким дневницима (1959</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">–</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">1968)", заговарајући <i>језик – светлост</i> и <i>звездану
синтаксу</i> (нуди, између осталог, и речник планетарног језика насталог из
основе <i>звезд</i> – читав колоплет неологизама, на Хлебњиковљевом трагу; на
другој страни, помало амбивалентно, пише о распадању језика, припремајући терен
да његово место у наредној фази сигнализма преузму невербални знаци):
"Искључити из песама реалан свет. Свет ствари и свет бића. Тежити ка
поезији замршених неорганских и аморфних облика. Нешто слично апстрактном
(нефигуративном) сликарству. Свему томе потражити инспирацију, најпре, у
егзактним наукама" (27, 7)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Тодоровићу "Сцијентизам
представља круну антиромантизма у поезији, негацију субјективног и
субјективистичког, поетике засноване на искључивости емоција и емотивних
стања" (27, 20)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Хесиод, Емпедокле, Парменид и
Лукреције били су у исти мах и песници и философи и научници. Шта спречава
модерне песнике да покушају да их следе? Емил Верхарен, Рене Гил и футуристи су
пропустили шансу, али то нипошто не значи да ће то учинити и песници који
долазе после њих. За Ивана Негришорца <i>Планета</i> представља "прву
систематску најаву неоавагардних интенција унутар српског песништва". Али,
по том аутору, ова "поема је заснована на једном доста чврстом, чак крутом
поетичком и тематском концепту, а такво доследно опонашање научног дискурса има
све одлике пастиша. У тој пастишној творевини имагинација и хумор су ригорозно
сузбијени, текст је осиромашен више него што је било неопходно, тако да
вреднијих песама овде не можемо наћи" (13, 55)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Тодоровићев "Манифест сигнализма (</span><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">Regulae poesis)</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">", написан 1968. године, има поднаслов
"Тезе за општи напад на текућу поезију". Прва фаза сигнализма управо
је била то: прст у око нашој актуалној књижевности, велики изазов за неспремну
и успавану књижевну критику</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> и више него изневерени хоризонт
очекивања, продор на територију која нипошто није сматрана песничком, оживљено
онеобичавање. Негришорац, и накнадно, у творевинама из тог периода тражи оно
што сам "пројектује" у литературу. Постоји "научна"
поезија, иако Корнхаузер тврди како сцијентизам и сигнализам "имају мало
шта заједничко" (11, 43); песма се не мора заснивати на разбокореној
имагинацији, као што се не мора напајати хумором. Коначно, постоје различите
скале вредности. Поема која провоцира, подвргавајући се језику који је до тада
сматран забраном појединих научних дисциплина (кибернетика, теорија информација
и комуникације, семиотика, физика, биологија...) може се и зауставити на томе.
Њен "задатак" може бити управо продор и заузимање непознатог и
супротног. Корнхаузер део <i>Планете</i> насловљен "Научна испитивања на
Планети" третира као први Тодоровићев "манифест" (11, 56),
заговарајући тако тезу о преплитању и срастању поетичког и уметничког унутар
истог литерарног остварења.<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>Естетика
Тодоровићеве поеме је антиестетика Макса Бензеа, а не оних естетичара који у
уметничком делу траже оживотворену лепоту. Вук Милатовић исправно уочава да
сигнализам "негативним обележава оно што је позитивно, позитивним оно што
је негативно" ( 19, 8)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Сигнализам</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> ставља наглавце, и више него
ранији авангардни покрети, и више него њему савремени неоавангардни правци и
покрети, оно што му је претходило. Чини то и са уметношћу самом. Наше песништво
шездесетих година прошлога века било је у знаку традиционализма (он је рак-рана
српске поезије уопште; нема времена које му не одговара ни времена у којем не
успева да, подземно, заузме централне позиције; довољно је за илустрацију
указати на непрестану и непресушну сонетоманију с којом се, пародијски и
иронично, у коштац хватају још увек недовољно вредновани, а песнички
проветравајући и освежујући, Тодоровићеви <i>фонети</i>), неосимболизма
(ублажена варијанта традиционализма) и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">попизма</i>
(испод Попиног шињела непрекидно су се излегали нови поетски птићи умишљајући
да су запосели самим чином исписивања неколиких песама по мустри учитеља не
само <i style="mso-bidi-font-style: normal;">споредно</i>, већ и оно право и
основно песничко небо). Тодоровић, и песници који ће га нешто касније следити,
али ће се и релативно брзо одвојити од њега и сигнализма (доказујући да су
песнички дисиденти најопакији противници онога у шта су се до јуче клели), били
су за песнике оваквих профила права црвена марама. Ови други реаговали су
нападима, почесто неумереним, и још више, и перфидније, ћутањем и заобилажењем.
Но, књижевне чињенице се не могу пренебрегнути. Књижевна историја се не може
заувек фалсификовати. Критичарски промашаји откривају се, макар из касније
перспективе, као оно што су били у тренутку свога настајања. Сигналисти јесу,
како то полемички, оштро и тачно, бележи Миливоје Павловић "остварили
креативни преврат значајнији од оног што се у српском песништву и култури
дешавало педесетих година. Дејство творачке револуције сигнализма може се
мерити једино са улогом историјске авангарде, с којом успоставља драгоцени
лук" (14, 104)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Сигнализам је несумњиво био против
Гутембергове галаксије. Маршал Меклаун је тврдио како електрична галксија
замењује Гутембергову. Главног "сарадника" она налази у експанзији
физике и великим научним открићима које ова подарује људској цивилизацији. По
канадском теоретичару књижевности и културе "модерна физика не само што
напушта специјализовани визуелни простор Декарта и Њутна, већ поново улази у
танани аудитивни простор без писмености" (12, 46)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Први талас сигналистичког покрета (иницијалну "тројку" чине:
Мирољуб Тодоровић, Спасоје Влајић и Зоран Поповић) има у својим редовима и
изузетно провокативног, акрибичног, и данас занимљивог Спасоја Влајића [довољно
је сетити се његових текстова "Ка планетарном језику" </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">(</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">9, 25</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">–</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">29), "Сигналистичка теорија
боја" </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">(</span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Сигналистичка истраживања</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">, 1982, стр. 7</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">–</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">21</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">)</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">,
"Светлосна формула" </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">(</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">19, 16</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">–</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">18</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">)</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> или "Фонизам соларне
митологије" </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">(</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">19, 59</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">–</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">61</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">)</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> , као и његове књиге <i>Светлосна
формула</i>, Југоарт, Београд – Загреб, 1984]. Његову "улогу" касније
преузима, још провокативнији, Владан Панковић, аутор књига <i>Квантна теорија и
барок у српској књижевности</i> (1991) и </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">О сигнализму</span></i><span style="mso-ansi-language: #281A;"> (2003) и чланка </span><i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Иво Андрић и Нилс</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> <i>Бор – Квантна теорија и теорија уметности</i></span><span style="mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-font-style: italic;"> (1991)</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">. У последње време Андреј Тишма
пише о електронској уметности и интернету. Меклуан узгредно напомиње како
"типографија има велике сличности са филмом..." (12, 147); и посредно
"ратовање" с њом специфично је удаљавање од онога што је за филм
најкарактеристичније. Сигнализам се, уосталом, додирује с немим филмом (по
мени, неми и звучни филм готово да јесу две различите врсте уметности; и једна
и друга имају своју поетику и своје вредности и тешко је некој дати апсолутну
предност). "Наслов" једног мини-погавља Меклуанове књиге гласи
"Хајдегер клизи на валу електронике исто онако тријумфално као што је
Декарт јездио на механичком таласу" (12, 280)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Навели смо га е</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;">
</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">да бисмо наговестили
да не би било сасвим узалудно трагати за додирним везама које би се могле
изнаћи када је о сигналистичкој поетици и хајдегеровској философији реч. <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Кућа битка</i> станује и у сигналистичким
остварењима.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Употреба компјутера (Миливоје
Павловић прави разлику између <i>кинетичке</i> поезије створене уз помоћ
песничких машина <i>сигнатвор</i> и <i>звездозор</i> и <i>компјутерске</i>
поезије унутар које се оперише и словно-знаковним елементима) при писању песама
изазвала је највише неспоразума и довела до оштрих напада на сигнализам
(наравно, не само она; чини нам се да је била потребна "маска" да би
напад био онолико оштар као што је то био случај и да би се, привидно рационално,
одбацило прекретничко и несумњиво авангардно што је овај покрет собом доносио;
и "ново" је у нашу поезију, по мишљењу многих критичара, могло да
долази само постепено, на парче, у рукавицама; сигнализам је за окошталу, у
бити традиционалну, књижевну критику био и више него, футуристички, <i>шамар
добром</i> <i>укусу</i>). Тај "судар" поезије и критике (негативне
текстове пишу: Ели Финци, Зоран Мишић, Бранислав Милошевић, Предраг Протић,
Богдан А. Поповић, Војислав Ђуровић, Миливоје Марковић, Бошко Богетић...) био
је тако оштар, челом о чело, и зато што је компјутерска поезија била, и остала,
"крајње експериментална врста сигналистичког песништва" (14, 203)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Она је отворила врата ка новом, показала једну од могућих стаза којом
би поезија, ако се определи за <i>смрт аутора</i> (иако се ни у сигналистичкој
компјутерској поезији аутор не "брише" потпуно: он
"задаје", "програмира"), могла поћи. За сада (а и убудуће,
ако смем да се кладим) та стаза ће бити само хипотетичка. Сигнализам нуди
прегршт других, много продуктивнијих и изазовнијих, могућности. Поезија не жели
да укине саму себе.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Поновимо још једном, ничег
апсолутно новог нема када је о књижевности реч. Педантни истраживачи, у
последње време педантни <i>ловци </i>на цитатне елементе у литерарним делима,
могу увек изнаћи сличности, додире, утицаје, "плагијате"...
Сигнализам није крио (не би могао ни да је хтео) како није настао </span><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">eh nihilo. </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Одређене филијације с неодадазмом могу се
несумњиво наћи, али то нипошто није пресудно. Сигнализам доживљавам из данашње
перспективе (настаје 1959, а као организован покрет 1969. године) као жижну
тачку која је, најпре, симбиотички, синкретички, али и синестезијски (уз
одређене, не мало битне, "промене" и комбинације) збрала у себе
ранија авангардна открића, а потом и као литерарну радионицу и звездоковницу
која нас је, експериментишући без заустављања, непрестано бомбардовала новим
или "новим". И друкчије сложене литерарне пазле и коцке дају нову
слику. Авангарда је авангарда све док не мирује, она је неукротиви покрет,
перпетум мобиле.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Српска поезија седамдесетих година
у тадашњим, и познијим, антологијама делује "умивено" и прилично
једнообразно. Ако се у неки од <i style="mso-bidi-font-style: normal;">цветника</i>
припусти понеки авангардни песник он се представља најмање авангардним
остварењем које се уклапа у општу слику. Поетски простор је раздељен на
неколике струје које се једна према другој прилично пријатељски владају: једна,
традиционана, добија силан подстрек појавом збирке <i>Тражим помиловање</i>
Десанке Максимовић, друга је окупљена око Стевана Раичковића који ће тада
објавити своју кључну песничку збирку <i>Камена успаванка</i> и тако оснажити
већ захуктали талас сонетоманије, трећа се групише око Попине
"ревизије" надреализма, а четврта, најинвентивнија, је разиграно
естрадна (њен метафизички слој се још увек не увиђа у довољној мери) и најбоље
је репрезентују Бранислав Петровић и Матија Бећковић. Сигнализам је тада
третиран као рубна појава кратког даха. Данас, када је и више него јасно, да је
"преживео", да је довољно виталан [и поред тога што су неколики
дисиденти писали ружно о њему и одрекли га се; довољно је навести Владана
Радовановића, Вујицу Решин Туцића и Остоју Кисића; у једном од више интервјуа с
Миливојем Павловићем, Мирољуб Тодоровић је рекао: "Уз милитантни
традиционализам, лажна авангарда је била један од најопаснијих противника сигнализма"
</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">(</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">29, 120</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">)]</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> и
најавангардније што постоји на нашој литерарној сцени (способан да се осврне
уназад и извади из претинаца давно написане а још итекако живе литерарне
"ствари", на једној, и демонстрира освајање новог књижевног, досад
незапоседнутог и ненападнутог књижевног простора, на другој страни), остаје на
књижевним историчарима и критичарима да га истовремено и сместе у књижевну
историју (на место које му припада) и прихвате као делатну</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> "активну" књижевну чињеницу.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Иако је сигнализам делимице
невербална књижевност, он је од самог почетка свога деловања ослобађао језик,
чинио га довољно слободним и узвихореним, способним да освоји нова литерарна
пространства. Сигнализам пушта језик из кавеза конвенција. Даје му моћ да из
новог угла прозбори о ономе што "покрива", разиграва га (и
лудистички), проглашава га "јунаком" стваралачког процеса. Наводимо
неколике поетичке "сигнале" Мирољуба Тодоровића у којима се говор,
језик, реч, ћутња промишљају: "Када и како може бити песма изражена
ћутњом?" (29, 16); "У сигналистичкој песми истовремено се обликује
више зона значења" (29, 18); "Ослушнути песмом унутарњи ромор језика
и бића" (29, 21); "Говор као глас самих ствари" (29, 21);
"Сигнализам претпоставља активно стварање језика, а не само његово
коришћење" (29, 22); "Говор песме мимо воље песника" </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">(</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">20, 13); "Сигналистичка песма између говора и не-говора" (20,
15); "Највећа жудња говора: жудња за немогућим, за неизрецивим" (20,
16). Нимало случајно</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> ови фрагменти су насловљени,
управо – "Жудња за немогућим". Сигнализам је учинио све што је у
његовој, све што је у песничкој, моћи да се немогуће, колико је то могуће,
учини могућим: реч се "преметнула" и у тело и у биће,
"пребрисала" своје границе. И фрагменти <i>Жеђи граматологије</i>
односе се такође на говор, његове границе и пробијање истих: "Сигнализам у
књижевности открива могућности и границе говора" (24, 45); "Реч је
гест а њено значење свет" (24, 58); "Реч је биће ума" (24, 66).
У овој књизи Тодоровић цитира и Нортропа Фраја који вели: "Језик
употребљава човека а не човек језик</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">" </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Сигнализам није био покрет
затворен у кулу од слонове кости, потпуно глув на оно што се збива око њега.
Социјална димензија, ма колико, на први поглед, изгледала скрајнута, несумњиво
је присутна у његовим остварењима. Ако бисмо хтели мало слободније да
интерпретирамо сигналистичку невербалну поезију, могли бисмо је довести у везу
са </span><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">bibliom pauperum: </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">пиктографско је
"једноставније" од амбивалентне језичке "поруке"
(амбивалентност ликовног се тек накнадно указује и спознаје), а певање телом је
пра-говор. И индиректни позив читаоцима на сарадњу је несумњиво социјални гест:
као што постоји <i>ауторова</i> песма, када је о сигнализму говор, постоји,
исто тако, иста та, "читаочева" песма, и оне се не морају
"поклопити". Потребно је само приволети читалачку публику да се
подухвати "читања" сигналистичке поезије. Током последњих ратних
дешавања на нашим просторима сигнализам се "открива" као изразито
ангажован литерарни покрет. Септембра 1992. Андреј Тишма организује </span><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">Netvorker antiembargo </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">конгрес у Сремским Карловцима који
резултира Декларацијом мејл-артистима. Крајем 1992. појављује се часопис </span><i><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">Cage</span></i><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;"> (</span><i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Кавез</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">) у
Оџацима. Штампа се ратни двоброј (19</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">–</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">20) <i>Сигнала</i>. Последња фаза
песниковања Мирољуба Тодоровића, постаје, када је о националном и историјском
реч, далеко "отворенија" од свих ранијих.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Током читавог трајања
"авантуре" сигналистичког стварлаштва могу се унутар њега уочити и
елементи "критичке поезије". Сигнализам се нипошто не мири са
затеченим, непрестана је мена, лирска змија која скидањем кошуљица открива оно
што је есенцијално у самој лирици као таквој. </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Сигнализам не признаје никаква
ограничења. Он није само покрет који "производи" <i>отворена дела</i>,
већ је и непрекидна отвореност ка радикалним продирањима у до тада за поезију
стране просторе. Заговара литературу без граница. Истовремено, или с малим
временским размацима, атакује на нове литерарне територије. Оставља их пошто их
освоји, да би им се накнадно враћао, комбиновао их са новоосвојеним. Оно што
није "нападнуто" до данас, биће нападнуто сутра, јер "логика писања,
ако је уопште има, је логика истраживања" (23, 121)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Пред нама је најпокретљивији покрет који је књижевност уопште
изнедрила до сада. Корнхаузер, који се пита: "Да ли је сигнализам почетак
или крај одређеног развоја?" (11, 159), индиректно одговара на то питање
тврдњом да је он, "као ниједан други правац успео да се организује у
активан авангардни покрет, да око себе окупи уметнике различитих
генерација..." (11, 159), буде непрестано и неуморно жив и непредвидив.
Свеопште изневеравање хоризонта очекивања. Сигнализам је интермедијални,
интердисциплинарни покрет, права планетарна уметност. После зенитизма, и више
од њега, међународни покрет. Онај који нас је највише (не само часописом <i>Сигнал</i>
и многобројним изложбама сигналистичке поезије и уметности које су приредили
или на њима били учесници наши сигналисти) лансирао у свет. Свет зна за наше
усмене песме (захваљујући Вуку Караџићу), Иву Андрића (нобелова награда је то
"скривила") и сигнализам (односно Мирољуба Тодоровића). Све остало (и
Булатовић, и Попа, и Киш, и Павић, и Тишма) није једнака константа када је о
рецепцији у иностранству реч. По Љубиши Јоцићу, великом надреалистичком песнику
који је пливао изван струје и, при крају живота, искреном сигналисти [в. збирке
<i>Месечина у</i> <i>тетрапаку</i> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">(</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">1973</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">)</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> и <i>Колико
је сати?</i> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">(</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">1976</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">)</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">; сигнализму
је пришао још један надреалистички песник – велики језички и метафорички маг
Оскар Давичо </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">(</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">в.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">књигу <i>Стрип-стоп</i></span><span style="mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">1972</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> коју је наш
знаменити песник написао сарађујући са сликарем Пеђом Нешковићем</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">)</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">; трећи надреалиста, Душан Матић је о сигнализму говорио, изразито
афирмативно, 1971. године, ни мање ни више но у својој Приступној беседи у
САН-у], "сигнализам је знак једне нове реалности" (9, 11), "Знак
да треба пробудити Снове" (8, 83)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">
Сигналистички уметници непрестано <i style="mso-bidi-font-style: normal;">буде
снове</i>. Песник је "усплахирени сневач што сањајући тумачи свој
сан" (24, 41)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Сукоб сигнализма с
традиционализмом био је неминован и неизбежан. Љубиша Јоцић мисли како је наш
неоавангардни покрет морао реаговати на "туморични пораст
традиционалистичког уплаканог сентиментализма, кичерског псеудоромантизма у
нашој средини" (8, 18)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Могао се можда избећи сукоб са
осталим неоавангардним пројекцијама. Зашто није? Милошу И. Бандићу, који сматра
да је, после зенитизма, надреализма и покрета социјалне литературе, сигнализам
"следећи нов и аутохтон литерарно-уметнички авангардни покрет у српској
књижевности 20. века" (19, 5; Бандићев текст се може наћи и у 10),
сигнализам делује "охлађено, уздржано, чак и академски и методично",
а његов творац налик је на Томаса Стернс Елиота, авангардисту без побуне (19,
6)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Времена су се променила. Ударци које је
задавала противничка страна (ако се није одлучила на безобразно ћутање) били су
све жешћи. Они који су се разилазили са сигнализмом чинили су то бучно и опако.
Досадило је константно игнорисање (иако је још 1973. текст Остоје Кисића
"Путовање у Звездалију" ушао у хрестоматију Свете Лукића <i>Савремна
поезија</i>, објављену у "Нолиту" у оквиру едиције "Српска
књижевност у књижевној критици", а знатно касније ће Тодоровићеви текстови
ући и у лектиру за основну школу). Свет прихвата сигнализам здушно; наша
средина, ако то уопште ради, чини то на кашичицу. Мирољуб Тодоровић престаје да
буде мирољубив (тако га је окарактерисао Милош И. Бандић) и задаје жестоке
ударце, покушава да нокаутира противника (в. 25. и 31). Јулијан Корнхаузер ће у
предговору за српско издање своје докторске дисертације <i>Сигнализам српска
авангарда</i> (на пољском је она била насловљена <i>Сигнализам: пропозиција
српске експерименталне поезије</i>), кој</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">е</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> се појављује</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-spacerun: yes;"> </span>седамнаест година после изворника, накнадно
дакле (удаљеном од теме, чини му се да се испитивано удаљава од новине; то је
оптичка варка; он је сигнализам "снимио" у тренутку када је он био у
пуној експанзији, али и далеко од коначног /?/ поетичког уобличења), написати: "у
ствари, увек сам се клонио субјективних оцена и никада нисам узимао реч о
уметничким вредностима сигнализма, јер ме је првенствено занимала стилистичка
интензификација тог типа поезије, тако удаљена од моје поетске праксе, али сам
ипак умео да ценим изузетну активност Мирољуба Тодоровића, његову непрестану
тежњу за илузијом новине која се све више удаљавала" (11, 6)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Миливоје Павловић ће Тодоровићу једино замерити што нема у довољној
мери развијен<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>аутокритички апарат (14,
104)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Најоштрије речи упутиће Иван Негришорац у
студији индикативно насловљеној "Поетички инжињеринг Мирољуба
Тодоровића". Један авангардист напада другог авангардисту </span><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">pro domо. </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Негришорац, најпре, нетачно тврди: крајем
седамдесетих година прошлога века "круг моделотворних иновација у Тодоровићевом
песништву као да се затворио" (13, 86). За њега је </span><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">"Textum"</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">, једна од круцијалних песничких књига не само
Мирољуба Тодоровића и српског сигнализма, већ и свеколике српске поезије,
заједно с Кодеровим спевовима "једна од најчудеснијих песничких књига
српске литературе" (16, 76), крунски доказ да њен аутор "све више
себе осећа као својеврсну неоавангардну институцију" (13, 89)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Контрапрудуктиван и неоснован је био напад вође српског сигнализма на
Милутина Петровића. Негришорац </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Тодоровићу</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> замера на хиперпродукцији и
неселективности, прилично неосновано тврди како </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">он </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">узалудно
покушава у последње време да се приближи што је могуће ближе дотле жестоко
одбациваном традиционализму, а свој текст поентира, прикривеним
"игром" заснованом на </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">његовом
</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">наслову. Пошто је
констатовао како је наш песник "инжињер поетичких модела, проналазач и
произвођач нових образаца језичке уметности" (11, 103), закључиће:
"... његов је основни таленат – таленат формализације, а никада се пре
њега српско песништво није тако доследно суочило са искушењем претварања
креације у голу технологију" (11, 142)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Читаво сигналистичко деловање било
је непрекидно истраживање природе поезије. Чини нам се да је сигнализам
прихватио, не додуше експлицитно, надреалистичку поделу читаве књижевности на <i>литературу</i>
и <i>поезију</i> и, исто тако, надреалистичко приклањање поезији. Само, у
сигнализму поезија није похрлила у први мах (а ни касније у великој мери) ка
сновиделном, измаштаном, оживљено романтичарском (сигнализам је <i>антиромантизам</i>),
већ ка научном, сцијентистичком. Кренуло се од става: "Граматика науке се
непрекидно мења исто као и песничка граматика" ( 27, 77). Било је потребно
следити, и повезивати, те "граматике". Оно што је Бранко Миљковић
само прижељкивао ("И Ајнштајн се може препевати"), сигналисти су
учинили. Упустили су се у бој са науком на њеном терену, опевали је и поетски
"хуманизовали". Они су доказали још једном да поезија нема границе:
није то ни реч, ни тело, ни "машинизацаја" поетског... Оспорили су
жанрове, укидајући чврсте границе међу њима. Оживели замрли синкретизам,
"митски сан о јединству речи и ствари, тела и земље, човека и
васељене" (30, 12)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Остоја Кисић се осврће и на
примаоце уметничких и књижевних остварења [и Мирољуб Тодоровић исправно
примећује да "нова поезија тражи и нову врсту читаоца" </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">(</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">27, 53</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">)</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">]: "Идеал сигналиста је да
привикну конзумента на читање у свим смеровима" (19, 79)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Пођимо корак даље: сигналисти су на путу да оживотворе Лотманову
"дефиницију": "Лепота је информација" (26, 61)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span></div>
<div class="MsoBodyTextIndent" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Поетика
сигнализма јесте рушилац пре ње у уметности владајућих поетичких и естетичких
система. То и јесте обавеза, и усуд, сваке авангарде. Она мора стартовати као
антиестетика. По логици ствари, мора заговарати новину, оригиналност,
детабуизацију, детронизацију. Уводити нови систем вредновања. Измишљати, чак,
властите претке, ако нема намеру да, као дадаизам и футуризам, одбаци све до
тада створено и крене из почетка, преузимајући, уз сву дозу рушилачког,
амбицију божанског креирања новог света. Корнхаузер налази, ипак, "претече"
српском (југословенском) сигнализму: "Да није било конкретне поезије,
Бензеових и Гомрингерових манифеста сигурно не би настала сигналистичка
свест" (11, 153)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR"> Нисам сигуран да су они били иницијална каписла нашег сигнализма;
он је, напросто, морао да се роди. Склонији смо да прихватимо Тодоровићеву тезу
по којој, када је о нашој књижевности реч, "сигнализам није увозни изам
као експресионизам, футуризам или надреализам" (29, 78)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR"> Бензеова естетика,
исто као и оне Умберта Ека и Абрахама Мола, сукобљене са онима које им
претходе, добродошле су, међутим, при тумачењу неовангардних текстова уопште.
Предмет егзоестетике (један од њених утемељивача је Мирослав Кливар) је
космичка уметност, уметност свемирског доба. По Тодоровићу "приближавање
нове поезије другим уметностима учинило је да она постепено превазилази
традиционалне облике литерарног комуницирања" (27, 53) и тако се приближи
планетарној уметности и култури о којој је наш аутор написао читаву књигу (в.
25)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR">
"Нова (сигналистичка) литература указала је на тродимензионална својства
речи и језика (вербална, вокална и визуелна)" (119)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR"> </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Постоји обимна литература о
сигнализму на страним језицима. Први приказ овог књижевног правца изван наше
земље објавио је 27. септембра 1970. године у листу </span><i><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">Corriere del giorno</span></i><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;"> </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">у Таранту Микеле Перфети. </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Миодраг
Б. Шијаковић је </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">1984.
године приредио књигу <i>Сигнализам у свету</i>. Иако је Тодоровић у неколиким
књигама пренео и по неки текст страних аутора, а исте можемо наћи и у
зборницима сигналистичке литературе, сазрео је час да се појави књига која би
их, после Шијаковићеве, прегледно и обимно представила. Наши сигналисти
(посебно) Мирољуб Тодоровић учествовали су на многим изложбама и били присутни
у великом броју антологија у страним срединама. И сам Мирољуб Тодоровић је
објавио антологије: <i>Сигналистичка поезија</i> (1971)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">,</span><span style="mso-ansi-language: SR-CYR;">
<i><span lang="SR-CYR">Конкретна, визуелна и сигналистичка поезија</span></i><span lang="SR-CYR"><span style="mso-spacerun: yes;"> </span>(пре њеног појављивања у <i>Делу
</i>1975, у нишкој <i>Градини</i>, бр. 4, 1974, појављује се краћа верзија исте
књиге) и </span></span><i><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">Mail Art –</span></i><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;"> <i>Mail Poetry</i> (1980).</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Јулијан Корнхаузер ће у Кракову
одбранити и објавити докторску дсертацију. Он је, уз Миливоја Павловића и
Живана С. Живковића (последњи је написао преко 1500 страница посвећених
сигнализму; његова докторска дисертација, поред тога што књижевно-историјски и
критички позиционира сигнализам, јесте и, бриљантна антологија наше
сигналистичке поезије), неприкосновени тумач српског неоавангардног покрета о
којем пишемо. Сва тројица су одбранила докторске дисертације о сигнализму,
покушавајући да предоче свој угао гледања. Миливоје Павловић је овако одредио
позицију друге двојице проучавалаца: "Док се код Корнхаузера инсистирало
на стилистичкомм плану и анализама експерименталних (иновативних) чинилаца
поетског, Живковић више пажње посвећује жанровским одликама и систематизацији
сигналистичких артефиката у веће целине и њиховом вредновању" (15, 9)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Сигнализам је демистификовао
песничко стварање и песника. Мирољуб Тодоровић је, само на први поглед,
фрагментарно и "разбијено" излагао поетику овог правца. Она се може
"склопити" ако се у његове теоријске радове загледа. <i>Сигнализам</i>,
"нека врста Библије покрета" (15, 25), сем текстова "Песничка
авангарда" (28, 9</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">–</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">26) и "Токови
сигнализма" (28, 27</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">–</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">48), цео је прештампан у књизи <i>Поетика
сигнализма</i></span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">(в. 27)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> По Тодоровићу (ту је он на трагу Ролана Барта из <i>Фрагмената
љубавног говора</i> и <i>Задовољства у тексту</i>) постоји, посебно у
апејронистичкој поезији, "нераскидива веза између еротике и писања"
(24, 53)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Сам Тодоровић је, нарочито када је о
визуелним песмама збирке </span><i><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">Chinese
Erotism</span></i><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;"> </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">и шатровачким песмама реч, један
од стожерних песника свеколике српске еротске лирике. И дробљење, комадање,
фрагментизација критичког дискурса једна је од еротских, садовских операција.
За критички настројеног Негришорца ти есејистички фрагменти су лоше штиво, а
Живан<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>Живковић те "имагинативне
муње" назива мета-песмом ( 29, 125)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">
Демистификација стваралачког процеса посебно је изведена на страницама <i>Дневника
авангарде</i> (в. 23), који се у последње време наставља текстовима за сада
објављеним само на страницама наших часописа.<span style="mso-spacerun: yes;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Јулијан Корнхаузер је посветио
посебну пажњу "повезаности" сигнализма с текстовима<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>историјске авангарде. По њему "за
конвенције експеримента није важно што неко дело (нпр. из области конкретне
поезије) понавља одређена начела другог дела, насталог раније..." (11, 21)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Слично мишљење заступа и Иван Негришорац: "Неоавангарда, дакле,
није само иновирала песништво, она је доста тога и понављала, односно
реактизовала" (13, 60) и "Заслуга, дакле, неоавангарде није само у
томе што је дала властите моделотворне обрасце, већ и у томе што је иницирала
поново (и другачије) читање читаве авангардне традиције" (13, 86)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Када пише о везама сигнализма са зенитизмом Корнхаузер подвлачи да
Мицићев космизам има "изразито лудички, деструктивни бунтовни
карактер" (11, 62)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> У каснијој фази свога песништва,
оној која се јавља после Корнхаузерове студије, Тодоровић ће пригрлити лудизам
[о лудистичкој димензији његове поезије пишу и Живан Живковић и песник сам, а
Тодоровић има и поетички фрагмент који гласи: "Простор уметности постаће
простор игре" </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">(</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">27, 118</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">)]</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> У својој докторској дисертацији <i>Сигнализам: Генеза, поетика и</i> <i>уметничка
пракса</i> Живан С. Живковић је изнашао следеће додирне тачке историјске
авангарде и сигнализма, скрећући успут пажњу да је "интензитет"
присуства истих различит: интернационални карактер књижевне публике;
космополитизам; визуализација језика; антитрадиционализам; антимиметизам;
експеримент; комбиновање различитих поступака (монтажа, колаж...);
инфантилизам; поетика ружног; разлагање језичких јединица на "ситније"
честице; хумористичко-пародистички однос према стварности; графичко и
типографско "уређење" "лика" странице; коришћење медија
масовне информације за "конструисање" поетског текста; лудизам</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">(6, 20)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Исти аутор
налази, посебно у стохастичкој поезији, и кубистичке резове. Иван Негришорац на
следећи начин "ситуира" Тодоровићево сигналистичко песништво<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>[по њему је "допринос осталих чланова
групе сасвим занемарљив" </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">(</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">13, 49</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">)]</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> унутар српске авангардне песничке традиције: "По коренитости и
опсежности, на пример, упоредив је Тодоровићев подухват са Кодеровим
митотворачким / језикотворачким резом у нашој романтици, по доследности
опредељења за перманентну песничку револуцију упоредив је са Давичовим
авангардним динамизмом, али је по природи циља и по врсти творачког искуства
најближи и најсроднији језгру наше историјске авангарде, и то понајвише
Мицићевом зенитизму, те раном нашем надреализму" (13, 47)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Миливоје Павловић даје
"речничку" дефиницију сигнализма: "Сигнализам је неоавангардни
мултимедијални и интердисциплинарни уметнички покрет утемељен на представљању
појмова, слика, емоција, стања и мисли помоћу знака (</span><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">signum</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">) схваћеног као кристализација доживљаја истине или визије" (14,
87)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Овој прегнантној одредници нема се шта, бар
засад, додати. Поменимо како Ролан Барт (Тодоровић га цитира) сигнал смешта у
групу "релата без психичке представе"; за француског структуралисту
он је "непосредан и егзистенцијалан". У својој докторској дисертацији
(в. 6) Живан С. Живковић<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>прави овакву
класификацију сигналистичке поезије: сцијентистичка поезија; феноменолошка
поезија; технолошка и </span><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">ready-made
</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">поезија; стохастичка
поезија; апејронистичка поезија; компјутерска поезија; пермутациона
(варијациона) и статистичка поезија; шатровачка поезија; визуелна, гестуална и
и објект поезија<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>и </span><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">mail-art </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">у сигнализму. Павловић сигналистичку поезију
најпре дели на вербалну и невербалну. Прву жанровски класификује на следеће
врсте: сцијентистичка поезија, алеаторна, стохастичка, феноменолошка,
пермутациона, компјутерска (она која се, помоћу машине, остварује у језику),
статистичка, шатровачка, </span><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">ready-made
</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">(нађена),
апејронистичка и хаику, а друга се разврстава на: конкретну, визуелну, фоничку,
кинетичку, компјутерску (део који оперише словно-знаковним елементима),
гестуалну, објект-поезију, мејл-арт (поезија комуникације) и визуелни хаику. И
једној и другој "подгрупи" Никола Цветковић придодаје сигналистичку
поезију за децу. </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Задржимо се укратко на неколиким
врстама сигналистичке поезије. (Намерно реметимо редослед теза од којих смо
пошли у нашем раду, "укрштамо" их, преусмеравамо, свесни да се унутар
сигналистичког покрета много тога десило током две деценије после
"позива" да се на одабране тезе уприличе одговори.) Ево
"снимка" стања који нуди Корнхаузер (потребне су многобројне
корекције из данашње критичке перспективе): "Основа сигнализма су:
конкретна и визуелна поезија, оне су највише промениле изглед савремене
књижевности и однос према писаној речи. Феноменолошка поезија је само у области
десубјективизације поетске слике рекла нешто више од својих претходница из прве
авангарде. Исто се односи на стохастичку поезију, која дубоко зависи од
надреалистичке методе аутоматског записа или дадаистичког свегоизма. Посезање
за помоћи од рачунске машине радикално је променило ток процеса денотације
поетске поруке, али веома мало у самом начину писања – произвољном асоцирању
разних речи. Она је кренула истим путем, али даље – не асоцира само различита
значења већ разбија и граматичке везе" (11, 152</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">–</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">153)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Миливој Павловић, двадесетак
година потом, узимајући у обзир само поетски опус вође сигналистичког покрета,
овако одређује на естетичкој равни "освојено": "Пролазећи кроз
сложене и деликатне процесе личног усавршавања, Тодоровић није ни могао да у
сваком жанровском облику достигне високе песничке и поетичке домете; и поред
видног напора, песник је у неким врстама и жанровима (статистичка, елементарна,
математичка и комбинаторна поезија, на пример) остао на нивоу
експеримента" (15, 110)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-spacerun: yes;">
</span>Ни Иван Негришорац се не клони вредносног суда. По њему највредније су
алеаторно-стохастичка, шатровачка и апејронистичка поезија, најизазовнија је
компјутерска, а уверљиве су у свом жанру визуелна и технолошка (ове због
реализованог песничког хумора; још је, у рецензији за збирку <i>Свиња је
одличан</i> <i>пливач</i>, Миодраг Павловић тврдио како је циклус "АБЦ о
Мирољубу Тодоропвићу", штампан у тој књизи "најхуморнији тренутак
наше послератне поезије) (13, 104)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Исти аутор сматра добрим циклусе
"Пуцањ у говно" из збирке <i>Сремски ћевап</i> и "Жмара", с
поднасловом "Фонети", из збирке <i>Дишем. Говорим</i> (касније су
објављене, одличне, збирке под тим насловима) и песничке књиге: </span><i><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">Kyberno, </span></i><i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Свиња је одличан пливач, Гејак гланца</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> <i>гуљарке,</i> <i>Чорба од
мозга, </i></span><i><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">Chinese
Erotism, </span></i><i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Белоушка
попије кишницу, Видов дан </span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">и <i>Девичанска Византија</i> (13, 121)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-spacerun: yes;"> </span>Феноменолошка поезија је, по Миливоју
Павловићу, "вишеслојни поетски облик у коме се нарочита пажња усмерава на
суштину појавности или објекта, независно од личног искуства, утицаја културе
или појмовне пристрасности" (14, 176)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-spacerun: yes;"> </span>Она доноси објективизовано, опредмећено и
неметафоричко виђење (14, 177)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Развила се из сцијентистичке
поезије. Основне одлике су јој хумор и иронија. Такође, и десубјективизација,
депсихологизација и деметафоризација. Може се говорити о двема њеним
подврстама: технолошкој (језичка матрица потрошачке сфере) и </span><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">ready-made </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">поезији (језичке конструкције и матрице
директно су преузете са рекламних паноа). Јулијан Корнхаузер тврди да је
"феноменолошка поезија у свим својим варијантама предворје конкретне и
визуелне поезије" (11, 173)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> За Живана С. Живковића, међутим,
она, као и "технолошка и </span><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">ready-mаde </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">поезија
морају се посматрати као својеврсни деривати сигналистичке сцијентистичке
поезије" (11, 109)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Мирољуб Тодоровић одбија сваку
везу ове песничке "врсте" са песмама Франсиса Понжа или онима из
циклуса "Списак" Попине <i>Коре</i>. Песме двојице поменутих песника
имају метафизичку и метафоричку раван, а праве феноменолошке песме морају бити
"без метафизичке позлате" (27, 63)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Мирољуб Тодоровић је творац српске
шатровачке поезије. Овакве песме се први пут појављују у књизи </span><i><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">Kyberno</span></i><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;"> (1970). </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Аутор потом ствара читаве збирке шатровачке
лирике: <i>Гејак гланца гуљарке</i> (1974; друго издање 1983), <i>Телезур за
тракање</i> (1977), <i>Чорба од мозга</i> (1982),<span style="mso-spacerun: yes;"> </span><i>Амбасадорска кибла</i> (1991), <i>Стриптиз</i>
(1994), <i>Смрдибуба </i>(1997), <i>Електрична столица</i> (зборник шатровачке
поезије, збирна књига оваквих песама; 1998). Пише и полемике служећи се
шатровачким језиком: <i>Штеп за шуминдере</i> (1984) и <i>Певци са
Бајлон-сквера</i> (1986), као и, изузетно ефектну и хуморну, шатровачку
мини-прозу<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>– <i>Дошетало ми у уво</i>
(2005).<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>Он је шатровачки језик, који је
до танчина изучио, али му и инвентивно приступио стварајући читав низ
неошатровачких речи и идиома, "доживео као својеврстан вид метафоризације
стандардног језика и у први план (је) довео његову поетску димензију" (14,
234)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Уосталом, "језик </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">(је) </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">у шатровачкој поезији: стварност за себе" (24, 65)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Стохастичка поезија "у
простор духовности уводи случај и непредвидљивост" (14, 248), али "у
време историјске авангарде случајност је изражавала протест, а у неоавангардном
контексту пре је реч о својеврсној сумњи у моћ језика због опште фрагментације
говора и смисла" (14, 252)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-spacerun: yes;"> </span>Алеоторна поезија је за Миливоја Павловића
подврста стохастичке. Она се не ограничава на стандардни језик, већ прибегава и
колоквијалном, шатровачком, језику реклама, штампе, технолошким говору итд.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">По грчком философу Анаксимандру
апеирон у себе укључује појмове неограниченог, неодређеног и бесконачног.
Мирољуб Тодоровић фрагментарно гради поетику апејронистичке поезије у којој, по
њему,<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>долази до "аналитичког
тематизовања самог бића језика" (24, 39)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Творац
оваквих песама "чупа речи и синтагме из стандардних, текућих говорних
говора, ставља их у другачије системе односа где ће оне излучити нове поетске
информације" (24, 45)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> У апејронистичкој поезији, песничкој
"иновацији" Мирољуба Тодоровића, срцу – и вредносном – његове
досадашње поезије [и за Павловића је она "можда драгуљ у круни
сигнализма" </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">(</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">15, 41</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">)</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">], "потпуно је срушена она преграда која дели `логични` од
`алогичног` језика" (24, 50), "сваки следећи стих је независна
значењска јединица исказа".<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>У песми
постоји "процесуалност и стално кретање, унутрашња динамика", као и
деперсонализација изказа (14, 268), "догађање које се ослања на лудичке елементе",
"разбијен стих" (14, 269)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Мотиви се преузимају из усмене
лирике, митологије, средњовековне историје, а "фактографија се у овим
песмама надилази уношењем метафизичке нијансе и инсистирањем на ироничној,
алузивној и хуморној интонацији исказа. Смисаоно језгро песме често се
обогаћује цитатношћу и метапоетичким загледањем у логику дела, језика, поезије
и самог света" (14, 271); она сама је</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">"на рубу семантичке непрозирности" (24, 55)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Ево још неколико круцијалних поетичких захтева<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>који се по Тодоровићу постављају пред
апејронистичку песму: "надјезичка структура речи" (24, 59);
"фрагмент као носилац и градитељ (њене) комплексне архитектуре" (24,
60); "семантичка амбивалентност – откривање и скривање" (24, 64).
"Свемир и свет незаменљиви (су) оквири апејронистичке песме" (24,
65). Песник дефинише и њу, као и поезију уопште, хајдегеровски: "Песма –
битка против заборава бића" (24, 64)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-spacerun: yes;"> </span>Основно поетичко начело ове врсте лирике
начело је хаотичности. Тачка која се јавља у овим песмама (први пут се то збива
у збирци <i>Белоушка попије кишницу</i>) више има стил</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">истичку</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> него синтаксичку улогу. Песнички језик је
претрпео одређену врсту архаизације (јављају се, као антиподни вербални пол, и
неологизми); он је "убрзан", асоцијативан до прскања, ироничан и
алузиван. Долази до, раније ретке, метафоризације језика. Стиже се до очуђења.
Наглашава се лудистичка димензија песама. Песме су доследно деперсонализоване.
Најчешће је присутно треће лице, не ретко хуморно, чак и гротескно. Генеолошки
посматрано, Павловић апејронистичку пезију третира као
поетски"изданак"стохастичке лирике (14, 271)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Педесет хаику песама садржи (неке
су делимице "скривене")<span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span><i><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">Textum</span></i><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;"> (1981). </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Потом се јављају целе хаику збирке <i>Златибор</i>
(1990) и <i>Радосно рже Рзав</i> (1990) и неколики циклуси шатровачких хаику
песама. Негришорац пише како Мирољуб Тодоровић није претерано добар хаиђин. По
њему, од традиционалних и "обичних", далеко су ефектније Тодоровићеве
шатровачке хаику песме (још једна песничка иновација вође сигнализма). Посебно
издваја збирку <i>Гласна гаталинка </i>(1994). </span></div>
<div class="MsoBodyTextIndent" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Мирољуб
Тодоровић пише: "Реч призива слику, слика призива реч" (29, 18)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR"> За Миливоја
Павловића "остаје отворено питање да ли се дело у коме су текст, односно
графеме, сасвим елиминисани може сматрати песмом" (14, 297)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR"> Тодоровић тврди:
"Нелингвистички знакови у свом семантичком аспекту битно се ослањају на
лингвистичке знакове" (24, 26)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR"> Визуелна поезија "кроз деструкцију и уклањање језика као
посредника, поново приближава предмете и бића, указујући на њихову
суштину" (27, 57)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR"> Једно од основних поетичких начела оваквог, и сигналистичког
песништва уопште, је начело деформације. Мирољуб Тодоровић у једном лирски
узнетом фрагменту бележи: "Живи организам визуелне песме стално је у
покрету. Текст `ради`. Зауздава крик. Покушава да заокружи говор. Говор слике,
говор речи, баршунасти говор белине" (27, 147)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR"> Визуелна
поезија<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>је посебна врста лирике</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR"> једнако вредна као и
невербална. Неколике песме самог Мирољуба Тодоровића, посебно оне инспирисане
Ајнштајном, Дарвином и Толстојем, спадају у врхунске песме свеколике српске
поезије. Ништа не може спречити авангардну лирику да савије бумераншки лук а
загледа се у понор пиктографског поимања света предоченог још у пећинама
Алтамире. Ништа не може во вјеки вјеков одвојити, расцелити поезију од
сликарства. Они делују (можда ће се поново то заборавити) као два <i>бића</i>,
привремено раздвојена, једне целине која се "тражи" (Платон).
Тодоровићеве визуелне песме битно се разликују од Аполинерових калиграма. Ови
последњи, и поред визуелне одоре, чувају семантичку поруку. Тодоровићеве
визуелне песме су у бити амбивалентне. </span></div>
<div class="MsoBodyTextIndent" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Објект-песме
"по правилу, напуштају страницу штампане књиге и зраче исписане,
одштампане или залепљене на површини тродимензионалних објеката серијске
производње" (14, 321)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Гестуална поезија Мирољуба
Тодоровића на најбољи могући начин је<span style="mso-spacerun: yes;">
</span>"покривена" стихом америчког песника (наш аутор га и сам
цитира) Валаса Стивенса: "Тело је велика песма." Српски сигналиста га
овако "разрађује": "Дарујући своје тело свету гестуални песник
свет претвара у песму" (30, 8); "Тело пише песму (текст). Песма
уобличава тело. Песник је песма" (27, 159)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> </span></div>
<div class="MsoBodyTextIndent" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Миливоје
Павловић пише: "Мејл-арт најчешће чине визуелне структуре рађене руком,
писаћом машином или компјутером, затим дрворези и линорези, уметничке марке и
отисци гумених печата" (14, 245)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR"> Он је "планетарна уметност" (26,
35), а његови основни парадокси су: "потрошљивост, ироничност,
самоизворност, деконструкцијска метафизичност" (26, 64)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR"> Антологијском
сматрамо <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Неуспелу комуникацију</i>
Мирољуба Тодоровића из фебруара 1979.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Када се говори о новим формама и
облицима које је сигнализам унео у нашу поезију морају се новим формама
придодати и темељно, из корена, "преуређене" постојеће. У оквиру ове
тезе задржаћемо се и на оним тезама које су сигнализам третирале као крајње
отворен и комплексан уметнички систем и уочавале радикалну трансформацију
функције уметности коју он остварује ("прескочићемо" овом приликом –
то захтева специјалистичку анализу, занимљиву када је о историјату покрета реч
– "причу" о додирима и преплитањима концептуалне уметности и
мејл-арта са сигнализмом, као и боди-арта и сигналистичке гестуалне поезије;
учинићемо исто и када је улози теорије информације на формирање сигналистичке
поетике говор). Споменимо, најпре, визуелну поезију. Никада наша лирика није
била тако, и тако добро, и тако песнички бриљантно, "осликана".
Споменимо, сем незаобилазног Мирољуба Тодоровића, само још Добривоја Јевтића,
Милорада Грујића, Рада Обреновића, Боду Марковића, Звонимира Костића Паланског,
Мирољуба Кешељевића, Јарослава Супека, Бранислава Прелевића, Жарка Рошуља,
Љубишу Јоцића, Бранка Андрића, Владу Стојиљковића, Остоју Кисића, Слободана
Павичевића...<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>Не смемо заборавити ни
"музичке" песничке "композиције" Јелене Н. Цветковић ни
"Нуклеарну ботанику" Наде Маринковић. Хлебњиков је хрупио и хунски
освојио српску поезију захваљујући управо највише Мирољубу Тодоровићу: његовим
песничким циклусима "Васионски хијероглифи"(1972) и
"Хлебњиковљево око" (1983), песми "Зангези" (три дела од по
два катрена), као и заумности оствареној у трима "Химнама звездаревим"
из </span><i><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">Textuma</span></i><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;"> </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">(1981). Читав сигналистички сцијентизам може
се довести у суштинску везу са поезијом знаменитог руског футуристе. У српском
сигнализму наилазимо и на трагове смиреног и цитатног Мандељштама, као и
експериментисању склоног Алексеја Кручониха. Уградили су се у наш правац, битно
модификовани у звучним и конкретним песмама, и <i>Калиграми</i> Гијома
Аполинера. <i>Бела књига</i> (1974; Тодоровић има "Белу песму")
Миливоја Павловића права је </span><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">materia
prima</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> српског
сигнализма (<i>Опус нич</i> Франција Загорчника по нумерацији, иако не логичним
следом бројева, страница , по тачној опасци Љубише Јоцића, корак је уназад – он
није, као Павловићево дело, доврхуњена негација писања које би било,
истовремено, као позивање на индивидуално и нужно различито, хипотетичко,
допуњавање, покривање празнине исписаним и свеписање). Сигнализам се не клони и
једне, у суштини, класичне и традиционалне лирике каква је хаику поезија
(посебно је, опет, дајући јој шатровачко језичко рухо и уносећи хумор у њу, не
само на језичком плану, "размрдава" творац нашег сигнализма). Дечју
сигналистичку поезију пишу Влада Стојиљковић, Раде Обрадовић, Жарко Рошуљ,
Звонимир Костић Палански и Мирољуб Тодоровић. Последњи је увео у нашу
књижевност<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>и шатровачку поезију и
шатровачку прозу (оба пута резултати су антологијски). Творац је
"правог" (<i>Дневник авангарде</i>, 1990) и зачетник<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>специфичног сигналистичког, епистоларног,
дневника <i>Тек што сам отворила</i> <i>пошту. Епистоларни роман о пријатељству
и љубави</i> (објављено под псеудонимом М. Т. Вид, 2000). Исти аутор од 1972.
до 1975. године пише (још је недовршен) сигналистички роман <i>Апејрон</i>. За
њим следе романи: <i>Стругање маште</i> (1982) Вујице Решин Туцића, <i>Пренатални
живот</i> (1997) и <i>Вавилон</i> (2001) Илије Бакића, <i>Хватач душе </i>(2003)
Звонка Сарића, <i>Чистилиште </i>(2004) Богислава Марковића / Богислава
Херцфелда. Пре Тодоровићевих шатровачких прича – <i>Дошетало ми у уво</i>
(2005), сигнализам је освојио </span><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">SF </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">причу (пише се
још), као и ону писану стандардним језиком: <i>10 </i>(1982) Андреја Живора и <i>Укротитељи</i>
(1995) Илије Бакића. У једном интервјуу с Душаном Станковићем, 1999. године за <i>Вечерње
новости</i>, вођа српског сигнализма казује (вредело би то пажљиво испитати):
"Из окриља сигнализма произашао је и српски поетски постмодернизам"
(29, 79)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Сигналисти нису
"уништитељи" већ ствараоци новог и другачијег песничког језика.
Њихова литература оживљен је основни лирски поетички постулат: песничка
слобода. Када је о правој и великој поезији реч за њу нема немогућег, не
постоје табуи, "прескачу" се све границе, негирају зидови.
Сигналистичка уметност уметност је <i>преко мере</i>, пулсирајућа, неухватљива
у свом пропињању ка остварењу песничке слободе у неколиким правцима
истовремено, нецентрирана. Корнхаузер назива Мирољуба Тодоровића "Хуном
авангарде" (11, 41)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Он јесте Хун, али Хун који разара
старо е</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">да би створио ново, разара
стварајући и ствара разарајући, несмирени поетски ратник чији је песнички
континент свеколика уметност.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Неколики сликари припадају самом
иницијалном језгру српског сигнализма: Марина Абрамовић, Неша Париповић, Зоран
Поповић, Тамара Јанковић... У историјској авангарди – запажа Јулијан Корнхаузер
– присутна је велика разлика међу књижевним и ликовним експериментима (11, 25)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Она се касније – највише управо у сигнализму – "крати". Још
пре двадесетак година Зоран Маркуш пише: "Да ли је сигнализам
визуализација поезије или летризирање сликарства? (...) Сигналистичко
сликарство има увек у средишту лингвистички знак (реч или слово) подређено
ликовном садржају" (19, 10)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Касније, се слово
"пресеца", "мрља", фрагментизује. Сам Мирољуб Тодоровић
поетички то сажима: "Реч призива слику, слика призива реч" (29, 18)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Смештајући опус Мирољуба
Тодоровића унутар "нове уметничке праксе"</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Негришорац констатује да су неоавангардисти, по завршетку
"револуционарне" поетске фазе свог деловања, имали два излаза:
заћутати (учинио је то, на пример, Вујица Решин Туцић) или не прихватити пораз.
Тодоровић "бира" (или она "бира" њега) другу солуцију: неће
да се врати у окриље традиционализма, али, истовремено, одбија и да игра на све
или ништа (када се иновације исцрпу остаје ништа). Он непрестано објављује текстове
који су били остали у његовим фиокама или оне који су суштински продужетак већ
освојених моделотворних решења из "херојске" фазе српске
неоавангарде, трудећи се да изврши њену "академизацију" (13, 93)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> То је пристрасан (и нетачан) суд. Надамо се да смо показали како
Тодоровић успева да иновира и властиту и српску књижевну продукцију. Он је
вишеглава авангардна хидра српске књижевности. Најбољи доказ за то су две
малармеовске књиге: <i>Алгол </i>(1980) и </span><i><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">Teхtum</span></i><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;"> </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">(1981; посебно
ова друга), али и изборници: <i>Нокаут</i> (1984), <i>Поново узјахујем
Росинанта</i> (1987)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">,</span><span style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> <i><span lang="SR-CYR">Звездана мистрија</span></i><span lang="SR-CYR"> (1998)</span></span><span style="mso-ansi-language: #281A;">,</span><span style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> <i><span lang="SR-CYR">Електрична столица</span></i><span lang="SR-CYR"> (1998) и <i>Запаљење јетре</i> (1999). Они садрже прегршт
неоспорно антологијских песама. Иако, и сам припадник покрета, Миливоје
Павловић тврди да је сигнализам близак летризму, конкретној поезији, визуелном
лиризму, патерн-текстовима... (14, 86), </span></span><span style="mso-ansi-language: #281A;">а да</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> их,
додирујући се с њима, по оствареним вредностима (пре свега по делима вође
покрета) превазилази. Не губи дах. Стално пристижу нове "снаге";
довољно је, од најмлађих, споменути: Звонка Сарића, Илију Бакића, Душана
Видаковића, Мирољуба Филиповића Филимира, Драгутина Стојковића, Дејана
Богојевића, Љиљану Ћук, Звонку Газиводу... Сигнализам не мора да стрепи за
своју будућност. Већ сада он је планетарна уметност. <i>Перманентна авангарда</i>.
У једном од многобројних интервјуа с Миливојем Павловићем (овај је из 1996.
године) Мирољуб Тодоровић – убеђени смо с правом – предвиђа: "Искрено
мислим да ће наредно столеће бити столеће сигнализма. Ми смо само семе, тек ту
и тамо стидљиво проклијало. Даљи развој сигнализма видим у потпуној експлозији
планетарне и почецима остваривања космичке уметности. То ће бити посебно
видљиво у интермедијалним сегментима. Преплитањем и мешањем разноврсних облика
ствараће се нове креативне дисциплине. Права разграната стабла, крошње и
блистави цветови уметности коју смо иницирали видеће се тек у следећем
веку" (29, 133), а 2002. године то ће "проширити" тврдњом:
"... могу још смелије да кажем да ће уметност новог века, па, чак, можда и
читавог трећег миленијума, бити уметност сигнализма" (29, 43)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Наведимо и једног млађег аутора – Звонка Сарића који, у "Нацрту
поетике сигналистичког текста", између осталог пише: "Сигналистичка
стваралачка пракса садржи тежњу изражавања онтолошке истине и стреми новом
бићу" (1, 66)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Сигнализам доживљавамо као нову, и
есенцијалну и авангардну, уметност која је у стању да, шаљући поруке ка новом
бићу, прозбори говором жудње. Једном речју, и еротску и планетарну уметност.
Планетарну јер еротску; еротску јер планетарну. Продирање у тајанствену нутрину
битка</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-spacerun: yes;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">ЛИТЕРАТУРА:</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;"></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">1. <i>Гласници
планетарног – визије сигнализма</i></span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Друштво уметника сигналиста, Београд, 2003.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">2. Живковић,
Живан С</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">.,</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> <i><span lang="SR-CYR">Гост са
Истока</span></i></span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Просвета, Ниш,
1996.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">3. Живковић,
Живан С</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">.,</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> <i><span lang="SR-CYR">Од речи
до знака</span></i></span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Сигнал, Београд,
1996.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">4. Живковић,
Живан С.</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">,</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> <i><span lang="SR-CYR">Орбите
сигнализма</span></i></span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Новела, Београд, 1985.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">5. Живковић,
Живан С</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">.,</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> <i><span lang="SR-CYR">Сведочења
о авангарди</span></i></span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Драганић, Земун, 1992.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">6. Живковић,
Живан С.</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">,</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> <i><span lang="SR-CYR">Сигнализам:
генеза, поетика и уметничка пракса</span></i></span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> "Вук Караџић", Параћин, 1994.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">7. Иванов,
Вјачеслав</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">,</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> <i><span lang="SR-CYR">Хлебњиков
и наука</span></i></span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Народна књига,
Београд, 2003.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">8. Јоцић, Љубиша</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">,</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> <i><span lang="SR-CYR">Огледи
о сигнализму</span></i></span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> ИПА "Мирослав", Београд, 1994.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">9. <i>Каталог
изложбе Сигнализам `81</i></span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Оџаци, 1981.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">10.</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;"> </span><i><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Књижевност</span></i><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">, 1989, бр. 1</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">–</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">2.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">11. Корнхаузер,
Јулијан</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">,</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> <i><span lang="SR-CYR">Сигнализам
српска неоавангарда</span></i></span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Просвета, Ниш, 1998.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">12. Меклаун,
Маршал</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">,</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> <i><span lang="SR-CYR">Гутенбергова
галаксија: цивилизација књиге</span></i></span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Нолит, Београд, 1973.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">13. Негришорац,
Иван</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">,</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> <i><span lang="SR-CYR">Легитимација
за бескућнике. Српска неоавангардна поезија: поетички идентитет и разлике</span></i></span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Културни центар Новог Сада,
Нови Сад, 1996.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">14. Павловић,
Миливоје</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">,</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> <i><span lang="SR-CYR">Авангарда,
неоавангарда и сигнализам</span></i></span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Просвета, Београд, 2002.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">15. Павловић,
Миливоје</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">,</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> <i><span lang="SR-CYR">Кључеви
сигналистичке потике. Звездана синтакса Мирољуба</span></i><span lang="SR-CYR"> <i>Тодоровића</i></span></span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Просвета, Београд, 1999.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">16. Павловић,
Миливоје</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">,</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> <i><span lang="SR-CYR">Свет у
сигналима</span></i></span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Прометеј, Нови </span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">С</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">ад, 1996.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">17. <i>Размишљајте
о сигнализму / </i></span><i><span lang="SR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR;">Think about Signalism</span></i><span lang="SR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR;">, </span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Друштво уметника сигналиста, Београд, 2004.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">18. Саболчи,
Миклош</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">,</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> <i><span lang="SR-CYR">Авангарда
и неовангарда</span></i></span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Народна књига, Београд, 1997.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">19. <i>Сигнализам
– авангардни стваралачки покрет</i></span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Културни центар </span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">Б</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">еограда, Београд, 1984.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">20. <i>Сигнализам
– уметност трећег миленијума</i></span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Друштво уметника сигналиста, Београд, 2003.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">21. <i>Сигнализам
у свету</i></span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Приредио Миодраг
Б. Шијаковић</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Београдска
књига, Београд, 1984.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">22. <i>Сигналистичка
утопија</i></span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Друштво уметника
сигналиста, Београд, 2002.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">23. Тодоровић,
Мирољуб</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">,</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> <i><span lang="SR-CYR">Дневник
авангарде</span></i></span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Графопублик, Београд, 1990.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">24. Тодоровић,
Мирољуб</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">,</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> <i><span lang="SR-CYR">Жеђ
граматологије</span></i></span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Сигнал, Беорама, Београд, 1996.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">25. Тодоровић,
Мирољуб</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">,</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> <i><span lang="SR-CYR">Певци
са Бајлон-сквера</span></i></span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Ново дело, Београд, 1986.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">26. Тодоровић,
Мирољуб</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">,</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> <i><span lang="SR-CYR">Планетарна
култура</span></i><span lang="SR-CYR">. ИПА "Мирослав", Београд, 1995.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">27. Тодоровић,
Мирољуб</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">,</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> <i><span lang="SR-CYR">Поетика
сигнализма</span></i></span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Просвета, Београд, 2003.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">28. Тодоровић,
Мирољуб</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">,</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> <i><span lang="SR-CYR">Сигнализам</span></i></span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Градина, Ниш, 1979.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">29. Тодоровић,
Мирољуб</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">,</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> <i><span lang="SR-CYR">Токови
неоавангарде</span></i></span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Нолит, Београд, 2004.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">30. Тодоровић,
Мирољуб</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">,</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> <i><span lang="SR-CYR">У цара
Тројана козје уши</span></i></span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Велвет, Београд, 1995.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">31. Тодоровић,
Мирољуб</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">,</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> <i><span lang="SR-CYR">Штеп за
шуминдере</span></i></span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Арион, Београд, 1984.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; text-align: justify; text-indent: .5in;">
<i><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* Прва цифра се
односи на цитирано дело, а друга на страну</span></i></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<b style="mso-bidi-font-weight: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span></span></b><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">[<i style="mso-bidi-font-style: normal;">Градина</i>, Нова серија, бр. 10, 2005, стр. 184 - 206]</span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
</div>
Slobodan Skerovichttp://www.blogger.com/profile/06036318715197087511noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7689294589374917196.post-37448727222477825812015-09-26T18:56:00.000-07:002015-09-26T18:56:07.194-07:00Непресушна моћ певања - Поезија све-чула Мирољуба Тодоровића<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<!--[if gte mso 9]><xml>
<w:WordDocument>
<w:View>Normal</w:View>
<w:Zoom>0</w:Zoom>
<w:PunctuationKerning/>
<w:ValidateAgainstSchemas/>
<w:SaveIfXMLInvalid>false</w:SaveIfXMLInvalid>
<w:IgnoreMixedContent>false</w:IgnoreMixedContent>
<w:AlwaysShowPlaceholderText>false</w:AlwaysShowPlaceholderText>
<w:Compatibility>
<w:BreakWrappedTables/>
<w:SnapToGridInCell/>
<w:WrapTextWithPunct/>
<w:UseAsianBreakRules/>
<w:DontGrowAutofit/>
</w:Compatibility>
<w:BrowserLevel>MicrosoftInternetExplorer4</w:BrowserLevel>
</w:WordDocument>
</xml><![endif]--><br />
<!--[if gte mso 9]><xml>
<w:LatentStyles DefLockedState="false" LatentStyleCount="156">
</w:LatentStyles>
</xml><![endif]--><!--[if gte mso 10]>
<style>
/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:"Table Normal";
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-parent:"";
mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt;
mso-para-margin:0in;
mso-para-margin-bottom:.0001pt;
mso-pagination:widow-orphan;
font-size:10.0pt;
font-family:"Times New Roman";
mso-ansi-language:#0400;
mso-fareast-language:#0400;
mso-bidi-language:#0400;}
</style>
<![endif]-->
<br />
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: left;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><b style="mso-bidi-font-weight: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">НЕПРЕСУШНА МОЋ ПЕВАЊА</span></b></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: left;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">(ПО</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">ЕЗИЈА СВЕ-ЧУЛА МИРОЉУБА ТОДОРОВИЋА</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">)</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Мирољуб
Тодоровић (1940) јесте – у то нема никакве сумње – прави класик српске и
европске неоавангарде. </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Наш
текст се надовезује на онај који му је претходио – </span><span style="mso-ansi-language: #241A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Сигнализам као говор жудње</span><span style="mso-ansi-language: #241A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (<i style="mso-bidi-font-style: normal;">Градина</i>, Нова серија, број 10, 2005, стр. 184</span><span style="mso-ansi-language: #241A;"> – </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">206) и чини други део замишљеног триптиха. У њему смо наумни да
прозборимо коју о Тодоровићевој вербалној поезији (ону која се од вербалне
одваја досадашњи тумачи поезије творца и вође сигнализма – пре свих, Миливоје
Павловић, Јулијан Корнхаузер и Живан Живковић –<span style="mso-spacerun: yes;">
</span>протумачили су на прави начин, уочавајући у њој све што је чини особеном
и вредном међу сличним остварењима других, и наших и страних уметника, те се
овде не задржавамо на њој). Трећи, за сада ненаписани рад, посветићемо поетици,
експлицитној и имплицитној, Тодоровићеве поезије. Тако ћемо у довољној мери
сагледати оно што, по нашем мишљењу, нишког песника чини једним од најбољих –
а<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>свакако најпровокативнијим и највише
окренутом ка поетским изазовима – песника свеколике модерне – и не само
модерне, већ свеколике у правом смислу те речи – српске поезије.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="RU" style="mso-ansi-language: RU;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span></span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">У</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #241A;"> </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">овом
средишњем раду замишљеног критичарског триптиха Тодоровићеву вербалну, веома
разгранату, (пре)обимну, поезију сагледаћемо тако што ћемо указати на неколике
њене карактеристике које сматрамо круцијалним и по којима је она од прве
препознатљива унутар наше песничке продукције и (већ) традиције.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Тодоровић
у својим песмама </span><span style="mso-ansi-language: #241A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">активира</span><span style="mso-ansi-language: #241A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> подужи списак имена (митолошких ликова, научника, философа, писаца,
музичара, сликара, глумаца, политичара, књижевних јунака...) и наслова (као и
алузија на њих) књижевних дела, те оне постају особена позорница на којој се
води – покретањем система најразноврснијих асоцијација – прави интертекстуални
и цитатни (има и директних и скривених цитата из дела других аутора; они
добијају посебну </span><span style="mso-ansi-language: #241A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">боју</span><span style="mso-ansi-language: #241A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">, зависно од
контекста у којем се нађу) рат и склапају примирја: Вид; Афродита; Хеката;
Аријадна; Горгона; Персеј; Прометеј; Сизиф; Орфеј; Ева; Парис; Одисеј; Кербер;
Молох; Јуда; Понтије Пилат; Давид; Амос; Луцифер; Белзебуб; Балам; Анђама;
Дантон (и остали учесници француске револуције); Троцки; Стаљин; Јагода;
Бухарин; Фернандел; Силвана Мангано; Свети Сава; Свети Вит; Девица Орлеанска;
Карађорђе; Стеван Синђелић; Стеван Мусић; Милош Обилић; Вук Бранковић;
Јефимија; Роман Слаткопевац; Јован Дамаскин; Диоклецијан; Александар
Виртембершки; Магелан; Ајнштајн (и многи други физичари); Хегел; Кант; Ниче;
Фројд; Лао Це; Демокрит; Хераклит; Епикур; Плотин; Хомер; Вергилије; Утнапиштим;
Ифигенија; Фауст; Офелија; Чајковски; Леонардо да Винчи; Шагал; Данте; Гете;
маркиз де Сад; Ламартин; Проспер Мериме; Ламартин; Рембо; Арто; Шекспир;
Пушкин; Мајаковски; Хлебњиков; Кручоних; Мандељштам; Матија Бан; Милутин Бојић;
египатска божанства, поезија Ацтека; <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Библија</i>
(Прва књига Мојсијева; Књига пророка Данила; Језекиљ; Давидови псалми; Приче
Соломунове...); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Гилгамеш</i>; <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Упанишаде</i>; <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Одбрана Сократова</i>; <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Чаробњак
из Оза</i>; <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Тамни вилајет</i>; <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Господар мува</i>...<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>Већ на самим почецима свога песниковања наш
песник показује да су за њега потпуно равноправни свет и књига; свет / природа
је велика, отворена <i style="mso-bidi-font-style: normal;">књига</i> која се
може читати, и симболички тумачити, као што се то чини када се за литерарним
остварењем посегне. И виђено, и доживљено, и прочитано, спољашње и унутрашње,
свет су међусобно преплетених, али и зараћених, сигнала и Тодоровић се упушта у
њихово представљање и тумачење. Његово дело и више је него захвални полигон за
испитивање најразличитијих поступака / модела цитатности о којима у својој
књизи <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Теорија цитатности</i> пише
загребачка теоретичарка књижевности Дубравка Ораић Толић. Ако је својевремено
Бранко Миљковић поетички сањао о томе како се и Ајнштајн може препевати,
Тодоровић је покушао, и делимице успео, у таквом подухвату (довољно је
присетити се <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Планете</i>, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Путовања у Звездалију</i>, али још више,
кудикамо више, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Алгола</i> и </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">Textuma</span></i><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">,</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> као и изврсне, стварно антологијске, визуелне
песме </span><span style="mso-ansi-language: #241A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Ајнштајн</span><span style="mso-ansi-language: #241A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">, која спада
у најзначајнија остварења ове врсте у свеколикој светској поезији). Ако би
требало издвојити дела / писце са којима је наш песник највише био у дослуху,
били би то <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Библија</i> (везе које постоје
између ране – и не само ње – Тодоровићеве поезије и свете књиге хришћанске
религије и књижевности заслужују да буду свестрано анализиране у посебном раду;
напоменимо – сигнализам је <i style="mso-bidi-font-style: normal;">планетарно</i>
значајан књижевни правац и било би крајње време да се уприличи зборник у којем
би се дело његова творца помно сагледало из најразличитијих аспеката) и поезија
руског футуристе Велимира Хлебњикова. Хлебњиков је други, тамнији / херметичнији,
у језик укорењени, експерименталнији, дубљи пол руског футуризма; на првом се
налази Владимир Мајаковски. Тодоровић има циклус </span><span style="mso-ansi-language: #241A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Хлебњиковљево
око</span><span style="mso-ansi-language: #241A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> и<span style="mso-spacerun: yes;">
</span>троделну мини-поему </span><span style="mso-ansi-language: #241A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Зангези</span><span style="mso-ansi-language: #241A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">. Као што Хлебњиков </span><span style="mso-ansi-language: #241A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">изводи</span><span style="mso-ansi-language: #241A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> речи полазећи од корена <i style="mso-bidi-font-style: normal;">љуб</i>,
наш аутор нуди списак речи изведених из корена <i style="mso-bidi-font-style: normal;">звезд</i>. У </span><span style="mso-ansi-language: #241A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Обрасцу новаторства у језику</span><span style="mso-ansi-language: #241A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> руски песник пише о речима које </span><span style="mso-ansi-language: #241A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">покривају</span><span style="mso-ansi-language: #241A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> летење, стварајући читав колоплет неологизама. Руски футуриста пише о
свемирској поезији, називајући себе самог <i style="mso-bidi-font-style: normal;">краљем
времена</i> и свемирских пространстава. Творац је звезданог / заумног језика
који се заснива на следећим поетичким аксиомима:</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span></span><span style="mso-ansi-language: #241A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">1) Први сугласник просте речи управља читавом речи – наредбодавац је
осталима.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>2)
Речи које почињу истим сугласником обједињене су истим појмом, као да са разних
страна лете у исту тачку разума.</span><span style="mso-ansi-language: #241A;">“</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Иста поетичка правила поштује
приликом стварања неологизама и наш песник. <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Неологизација</i>
језика за њега је, међутим, само пролазна фаза присутна на самим почецима
његова певања, те ће, за разлику од руског песника којем је лирски <i style="mso-bidi-font-style: normal;">новоговор</i> у самом срцу песништва, песме </span><span style="mso-ansi-language: #241A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">отварати</span><span style="mso-ansi-language: #241A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> ка новим језичким просторима тако
што ће у истој, почетној, фази освојити, или присвојити, језик науке, а у
каснијем певању прибећи шатровачком језику откривајући његово до тада више наслућивано
но резултатима оверено лирско дејство и снагу.<span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Најпре,
дајемо</span><span style="mso-ansi-language: #241A;"> „</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">списак</span><span style="mso-ansi-language: #241A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">
Тодоровићевих неологизама (морамо напоменути да је изузетно тешко утврдити да
ли је нека реч стварно неологистична; неологизми су, нужно, то само
хипотетички):</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;">басмар; безграница; <u>беззвезд</u>;
безлисница; безнадница; блесомер; блистни; бродоносни; васионац</i></span><span style="mso-ansi-language: #241A;"> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">налазимо
је у песништву великога Тина Ујевића); </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-spacerun: yes;"> </span>венуће; вијорина; воденкоњ; водолев; <u>глезвезд</u>;
гобињати се; говнати (се); говнистика; говнологија;<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>голубати се; горописац; гороход; горужда;
гробиште; гроз; дебловина; <u>дозвездети</u>; друмовати; ђуклија; жарњак; <u>зазвезд</u>;
<u>зазвездати</u>; занебесати; запражен; <u>звезд</u>; <u>звездалија</u>; <u>звездање</u>;
звездар </span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">(ова реч
постоји већ у поезији Симе Милутиновића Сарајлије и јесте, по нама, готово језички
заштитни знак читава његова певања); <i style="mso-bidi-font-style: normal;"><u>звездарити</u>;
<u>звездати</u>; звездач; <u>звездград</u>; <u>звездети</u>; звездни; <u>звездовез</u>;
<u>звездобоља</u>; звездовече; <u>звездовет</u>; <u>звездовид</u>;<span style="mso-spacerun: yes;"> </span><u>звездик</u>; <u>звездиште</u>; <u>звездовек</u>;
звездовис; <u>звездовод</u>; звездовоз; <u>звездодром</u>; звездозданац; <u>звездозов</u>:
<u>звездокос</u>; <u>звездокрет</u>; звездокрилац; звездолет; <u>звездолеће</u>;
<u>звездолог</u>; <u>звездолом</u>; <u>звездолоникс</u>; <u>звездомер</u>; <u>звездомет</u>;
<u>звездомир</u>; <u>звездомор</u>; <u>звездониз</u>; <u>звездопад</u>; <u>звездопис</u>;
<u>звездоплан</u>; <u>звездопреља</u>; <u>звездоптерикс</u>; <u>звездораван</u>;
<u>звездорог</u>; <u>звездород</u>; <u>звездосаур</u>; <u>звездоскоп</u>; <u>звездост</u>;
<u>звездоток</u>; <u>звездстрој;</u> звездтвар; зеленозрни; зеленоцветно;
земљовид; земљозор; земљолежа; земљокруг; земљоломник; <u>злозвезд</u>;
злојутро; злосаница; злосни; зревни; <u>извезден</u>; <u>извездети</u>;
измлитати; иноречје; ископаник; јез; језгрица;<span style="mso-spacerun: yes;">
</span>југопривредни; јур-вода; јутарњица; јутриш; јутроња; кмркљив; коба
(им.); кобача; кобаш; кобљив; кобиљњак; колбас; колбасар; коренак; космопловни;
костождер; костоједица; костопиља; котиља; краткорепић; крвњача; кретни;
кречњаја; кукутка; кукцождер; кулисача; кулореп; кусница; кућник;
лапрдалапарија; лелејка; летни; листопев; луноцвет; мађијати; мајмуночовек;
металопојасарски; млад</i> (имен.); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">модробојни;
мрколаст; мрколик; мркоцрвен; мртвина; муњогојни; <u>надзвезд</u>; неболетни;
неболомница; <u>незвезд</u>; <u>незвездати</u>; <u>незвездомеран</u>; некућник;
несмирник; обајник; огњарица; <u>одвезд</u>; <u>одзвездети</u>; омуњен;
пакленик; плазмодел; <u>подзвезд</u>; поињен; полубутњача; потајац; преговнан;
през; <u>презвезд</u>; <u>презвездети</u>; пролисина; пчелац; разговнавање;
раздом; рвеник; рибич; родник; рођај; руњина; рушан</i> (једна од кључних речи
Настасијевићева певања); <i style="mso-bidi-font-style: normal;"><u>самозвезд</u>;
светскраја; свехвални; сељенски</i> [овде је – и не само ту – Тодоровић језички
дужник Лазе Костића и његова песничког ученика и следбеника Станислава
Винавера; довољно је обратити пажњу на </span><span style="mso-ansi-language: #241A;">(</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">намерно
ломљен, јампски</span><span style="mso-ansi-language: #241A;">)</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> ритам песама које чине циклус </span><span style="mso-ansi-language: #241A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Земник</span><span style="mso-ansi-language: #241A;">“]</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">; <i style="mso-bidi-font-style: normal;">сребромлечни; стозвезд; сточник; страваруша; стравка; стрелохитри;
стркнути; сумор-поглед; сунце-смрт; сунцокрилни; су</i></span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">н</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">цомер; сунцоморје; тамноткани; тмора; тморник; ћутни; <u>узвежђавати</u>;
<u>узвездети</u>; укопница; уморник; <u>флозвезд</u>; <u>флозвездати</u>;<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>хидрокрилац; худобник, худодол; цветнопрашни,
црвеносмеђ; чамотни; чаралица; чарало; чаробајка; чаровит; чаропојка;
чаротанка; чудњак; џукља; шумовлачити</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (подвучене речи пописао је сам аутор у </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Речнику планетарног језика насталог из основе звезд</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">; в. Мирољуб Тодоровић, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Поетика</i>
<i style="mso-bidi-font-style: normal;">сигнализма</i>, стр. 16).</span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #241A;"></span></i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Неологизме
у последњој фази Тодоровићева певања сасвим успешно </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">замењују</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> архаизми који се функционално
уклапају у опевано (реч је о песмама којима се реактуализује наша национална
прошлост, којима се тематски урања <i style="mso-bidi-font-style: normal;">у </i>историју
показујући, и доказујући, да ње има и у језику; како смо се лако одрекли
језика, пребацујући се, резом (квази)лингвистичке сабље, на сасвим другу обалу,
тако смо се – и поред великих речи, и заклињања / лажне језичке димне завесе –
заправо, одрекли и оног суштинског што је било у самом корену нашег националног
бића: </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">велике</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">, упорно
понављане, речи и реченице замаглиле се оно што је било далеко важније од њих,
именовано је поништило оно што се именовало, реч је </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">појела</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> ствар / појам којем је требало да
служи</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">)</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">. Ево тог старословног / староставног слоја
Тодоровићеве лирике: </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Мати убо те раждајет</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (наслов песме); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Земља ме</i> <i style="mso-bidi-font-style: normal;">прождирајет</i> (Иста песма); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Ничије же грехи отјемљет</i> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Оче Утнапиштиме</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Облекох се ва безгрлнују одеждју, / и древена коња јаждју</i> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Нуклеарна јаловина</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сербљи</i> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Трава Видова</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">худобник</i> и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">војиште</i> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Свети ратници</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Ко пјешице</i> <i style="mso-bidi-font-style: normal;">узиде нека се на коња врже</i> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Ждралин</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">); </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Древо
животодавно</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (наслов песме); </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Сказаније о писменима</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (наслов песме); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">А се сут греси моји</i> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Ромил пустињожитељ</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">). </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>У
неколиким песмама присутни су цитати на страним језицима: на енглеском, на
пример, у песмама </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Последња реченица</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">, </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Ланци ждралова</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">, </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">At last the Secret is out“,</span><span lang="SR" style="mso-ansi-language: RU;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">Under the midnight stone</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">, </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Да нацртам трмку</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">, </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Плава гусеница течног кисеоника</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> и </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Када нам мраз прикуца срце дивљим
ружама</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">, а на француском у песмама </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Паклена отровнице</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> и </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">С мирисом
љубичице с иловачом</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">. </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>(Важна
напомена: неодадаизам Тодоровићева певања могли бисмо окрстити и као <i style="mso-bidi-font-style: normal;">неофутуризам</i>. Он директно, у песми </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Од твоје поноћи скројићу бисерну шкољку</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> цитира
стихове <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Дир бул шчил убеш шчур</i>,
преузете из </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">3 песме</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> руског футуристе, дадаизму најближег, Алексија Кручониха. Вреди
указати и на чисто заумно, делимице и Кодерово, мрморење / ромор типа: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">ом ах хум – ом ах хум</i>, присутно у песми </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Теку црвене и жуте реке</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">.)</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Приближивши
се Хлебњикову и његовим теоријским поставкама Тодоровић се нашао међу песницима
<i style="mso-bidi-font-style: normal;">кратилистима</i>. Изворник њихових
теоријских промишљања чувени је философски дијалог <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Кратил</i> знаменитог грчког философа Платона. По њему (и његовим
следбеницима, на пример, Дионисију Халикаршанину, Варону, Скалиђеру, Лајбницу,
А. Шлегелу, Гриму, Виктору Игу, Рембоу, Рене Гилу, Малармеу, Полу Коделу,
Набокову, самом Хлебњикову...), глас (посебно консонант) није произвољан већ је
итекако повезан са појмом или ствари коју означава (песници су теорији додали
лирски колоризам: </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">обојили</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> су вокале, неки су то учинили и са појединим самогласницима, понеки –
не само Рене Гил – придодали су им и акустичку обојеност и повезали њихов звук
са звуком који производе поједини музички инструменти). Мирољуб Тодоровић
никада није робовао некој теорији: он јој се приближи, преузме од ње неколике
елементе и веома брзо се удаљи, било тако што је заборави сасвим, било тако што
је повеже са, не ретко, њој савим супротстављеном теоријом, било тако што је
негира новоусвојеним поетичким поставкама; његово песничко дело је једно велико
гибање, незауставиво кретање, али не мирно и поступно, већ распрскавајуће,
налик на јурење у различитим правцима истовремено (то нипошто није мана, већ –
могуће је – и основна поетичка премиса читава његова песниковања: жеђ за
променама, метаморфоза, новост). Алитерацијску и асонанттску </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">обојеност</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> стихова налазимо посебно у шатровачким
песмама (но, не само у њима) српског аутора. Навешћемо наслове неколи</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">цине</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> пес</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">а</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">ма у којима је приметна доминација
појединих гласова да бисмо (у)видели како он влада <i style="mso-bidi-font-style: normal;">војском гладних и подивљалих фонема</i>: А – </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Аврљ-баврљ</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">; Б – </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Бацају вуну блиндери</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">; Г – </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Гејак гланца гуљарке</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> и </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Ниси главни</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">; Д – </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Давеж, дилкан</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">; К – </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Кресни кликером</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">; Л – </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Леш летећи</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“;</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> М – </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Масне мандаре</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">; Н – </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Неслана негра</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">; О – </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Оцинкали нас ортаци</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">; П и Ш – </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">У рупи</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">; С – </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Скрцајте сомове</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">; Т – </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Тастер</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">; Ћ – </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Не ћориш ћалету</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">; Ф – </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Фатум за фуњаре</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">; Х – </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Хрпу ми дрпи</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">; Ц – </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Целивају цепаницом</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">; Ч – </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Чебутин чобељ</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">; Ч, М и Ш – </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Шуминдер шумангеле</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">; Ш – </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Ошишајмо и шинтере</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">. Велика звуковна засићеност појединим гласовима постоји и у посебним
стиховима (наводимо један пример: </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Нек звезди звер звездоводима земни</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">). Посебно су подређене звуковним чаробајањима песме </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Чаротанке</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> и </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Четири чавке</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (вихори њима <u>ч</u>) и </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Кукутка</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> и </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Коба</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (апсолутно
доминира <u>к</u>; четири наведене песме имале би запажено место у свакој
антологији српске </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">језичне</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> поезије). Када се све сабере, Тодоровић је <i style="mso-bidi-font-style: normal;">овлашни</i> кратилист. Језичко богатство он налази на свим расположивим
странама. Не допушта да га теорија песнички омеђи и спута. Можда је, али
авангардном, кратилизму најближи када нуди сигналистичке </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">снимке</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> појединих гласова у драгоценом <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Алголу</i>. </span><span style="mso-ansi-language: #281A;"></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span></span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Тодоровићеве песме узимају и
географске топосе (имена појединих држава</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">и градова) такође као својеврсни игриви, местимице онеобичени, песнички
полигон. Игривост се находи и у веома фреквентном п(р)оигравању са свим што је
у вези са полношћу / сексом. Исто се дешава и када су у питању болести, људска
занимања, животињске врсте. Читава Тодоровићева поезија огромно је, вибрантно и
еластично, тело. Незауставиво у покрету. Покретано свим чулима. Узлетело ка
свим чулима. Синестезијски ватромет.</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Код
Тодоровића теорија иде руку под руку с песничком праксом. Његове теоријске
поставке веома често су и саме прерасле у стихове. Неколике су настале као
најава потоњих песничких прегнућа, неколике су инкорпори</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">ра</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">не у саме песме, поједине долазе као накнадни увид у остварено. О њима
ћемо, најавили смо већ, писати накнадно. Неколике су биле додирнуте у нашем
ранијем раду посвећеном сигнализму, а сада ћемо се задржати на онима које нас
уводе у само срце Тодоровићеве поезије. Без њих она не би могла бити с</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">а</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">гледана на прави начин. Поетичке проблеске налазимо најпре у синтагмама
и појединим песничким сликама Тодоровићевих песама:</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Говор је мач крви</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Планета</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">; </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Поезија се мора нежно</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"> / </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">претворити у
математику</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">
(Исто);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">о модрицама на телу занимљивих речи</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Три сна у цвету</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Гласова светлости</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Незвезд</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">у </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">Textumu</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> налазимо следеће поетичке
синтагме: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">језик звезда; зрневље језика;
мраз језика; трудна реч; бубри именица; свиће глагол; укус песме; пожар</i> <i style="mso-bidi-font-style: normal;">песме</i>, као и песничке слике:<i style="mso-bidi-font-style: normal;"> видиш ли свиће / жар реченице </i>и<i style="mso-bidi-font-style: normal;"> видим угасио се / глагол у цветишту</i>;</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Језик је истраживач</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Као лептир у
рујну</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Дивље реченице</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Тако је било време</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Угљевље речи</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">
(</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Ту <u>очну именицу</u></span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">; подвукао – Д. С.);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Језична змијо речи стравне</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Земник</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-spacerun: yes;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;">Крвожедни
глаголи</i> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Омамљен таином</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Муња си из које куљају речи</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Кисела земља. Костоједица</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">У немушти језик навали</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Наранџасто писмо</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Мој језик је народ</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Садашњости нема</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-spacerun: yes;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;">реч –
предмет највећа радост мојих чула</i> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Рекао си
експлозија Азије</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">азбучни ратници рушите ријте
кидајте</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"> / </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">у победничком лудилу крваво трупло језика</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Да ли сте
чули пса како завија</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">у лутајућем говору</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Звездалија</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">обасјан речницима отров кушаш</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (Исто); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">војском
гладних и подивљалих фонема</i> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Кртице подривају обале океана</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">твоја песма чупа из таме мукле знаке</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Киборг, </span><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">II“)</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">.</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Лако се да уочити како се у корену
имплицитних поетичких стихова Мирољуба Тодоровића налази персонификација и
симбиотичко преплитање / изједначавање конкретног са апстрактним. За овог
аутора читав свет је један једини знак, свеопшта синтеза која се може,
аналитички, апсолутно сигналистички, тумачити тако што би била раздробљена – уз
подразумевање да постоји једна у бити неуништива целина, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">све-јединство</i> – на мање саставне делове, мини-сигнале. Присутна је
и аура лирског која местимице поприма симболички набој.<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>Слике се могу читати у најмању руку двоструко
/ двострано, амбивалентно. ( На пример, наведени стих <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Мој језик је народ</i>, значи – потпуно равноправно – и језик је народ,
али и народ је језик; несумњива амбивалентност Тодоровићевих стихова залога је
њихове естетичке вредности). Исти поступак аутор примењује и у својој
експлицитној поетици. Навешћемо најпре три поетичке песме (све се налазе у
књизи <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Жеђ граматологије</i>; в. стр. 5,
42. и 66). Прва је насловљена </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Румени дах речи</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> и гласи:</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-size: 10.0pt;">тамо где је заћутао <span style="mso-tab-count: 1;"> </span></span></i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-size: 10.0pt;"><span style="mso-tab-count: 2;"> </span><span style="mso-spacerun: yes;"> </span><span style="mso-tab-count: 1;"> </span><span style="mso-spacerun: yes;"> </span>говор</span></i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-size: 10.0pt;">чекују речници ожеднели</span></i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-size: 10.0pt;">мирис скривених ствари</span></i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-size: 10.0pt;">окрени се извору</span></i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-size: 10.0pt;">руменом даху речи</span></i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-size: 10.0pt;">необузданом звону</span></i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-size: 10.0pt;">звезда у гласницима</span></i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Друга
се зове </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Искушаваш ли моћ певања</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">:</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-size: 10.0pt;">непоткупљиви бездан бића</span></i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-size: 10.0pt;">из жарне несанице</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span> </span></i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-size: 10.0pt;">трепере речи</span></i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-size: 10.0pt;"><span style="mso-tab-count: 2;"> </span>и
синтагме</span></i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-size: 10.0pt;">текстуалне стреле</span></i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-size: 10.0pt;">из заводљиве херметичности</span></i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-size: 10.0pt;">искушаваш ли</span></i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-size: 10.0pt;">моћ певања</span></i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; tab-stops: .5in 1.0in 1.5in 2.0in 2.5in 351.0pt; text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-size: 10.0pt;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span><span style="mso-spacerun: yes;"> </span>језиком у језику<span style="mso-tab-count: 2;"> </span></span></i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span></span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">А трећа </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Онај што себе
открива</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">:</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-size: 10.0pt;">ониричке слике</span></i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-size: 10.0pt;"><span style="mso-tab-count: 2;"> </span><span style="mso-spacerun: yes;"> </span>бајковитих предела</span></i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-size: 10.0pt;">извор и увир речи</span></i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-size: 10.0pt;"><span style="mso-tab-count: 2;"> </span><span style="mso-spacerun: yes;"> </span>лутајућег писма</span></i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-size: 10.0pt;">тело у простору</span></i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-size: 10.0pt;"><span style="mso-tab-count: 2;"> </span><span style="mso-spacerun: yes;"> </span>знак</span></i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-size: 10.0pt;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-spacerun: yes;"> </span>не заборав битка</i></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-size: 10.0pt;">уочени трагови</span></i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-size: 10.0pt;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span><span style="mso-spacerun: yes;"> </span>тек изнађеног смисла</span></i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-size: 10.0pt;">онај што себе открива</span></i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-size: 10.0pt;">јасно светли</span></i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-size: 10.0pt;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>из
житке помрчине снова</span></i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Овај (ауто)поетички </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">триптих</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> на најбољи могући начин, из саме
нутрине песме као куће осебујног језичког битка, осликава шта она жели и
остварује када је о песниковој поезији говор. Остали поетички ставови-муње дати
су, фрагментарно, као поетички афоризми, налик на Ничеове мисаоне афористичке
стреле, диљем ауторових поетичких бревијара. Навешћемо оне за које смо убеђени
да су прави поетички </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">снимци</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> прижељкиваног, сневаног и оствареног у песништву аутора о чијој
поезији пишемо. У <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Жеђи граматологије</i>,
књизи чији наслов призива чувену књигу <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Граматологија</i>
знаменитог француског философа и великог мајстора деконструкције Жака Дериде,
налазимо следеће поетичке опаске ( све су, као и оне присутне у другим
Тодоровићевим есејистичким књигама, у духу својеврсног антиромантизма и
заговарају начело деформације, особене онеобичености, успостављање хоризонта
изневереног очекивања, потпуну отвореност дела која је најпре отвореност ка
свим видовима песничког експериментисања, незауставиву и непрекидну
авангардност): </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Песник – усплахирени сневач што
сањајући тумачи свој сан</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (стр. 41), </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Нераскидива веза између еротике и писања</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (53); </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Песма битка против заборава бића</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (62); </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Реч је биће ума</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (66). Памтимо и две, елиптичке, </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">дефиниције</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> које налазимо у књизи <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Ка извору ствари</i>: </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Писање као самоанализа</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (56) и </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Апсолутизам метафоре</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (87). У <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Поетици сигнализма</i> сусрећемо се са следећом поетичком </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">дефиницијом</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">: </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Песник је
песма</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (159), а у <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Токовима неоавангарде</i>: </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">У сигналистичкој песми истовремено
се обликује више зона значења</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (18); </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Ослушнути песмом унутарњи ромор језика и бића</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (21); </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Сигнализам претпоставља активно
стварање језика, а не само његово коришћење</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (22) и </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Поезија је крик из утробе егзистенције, говор жудње</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (81).<span style="mso-tab-count: 2;"> </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span><span style="mso-spacerun: yes;"> </span>У претходном раду </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Сигнализам као говор жудње</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> писали смо о могућој жанровској
подели Тодоровићеве поезије (навели смо притом основне карактеристике свих
жанрова и поджанрова његова песништва), као и о томе како водећи тумачи
сигнализма процењују његово песничко дело, те се на то, сем успутних опаски,
нећемо задржавати у овом раду. </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Жанровска
усложњеност, као и перманентно немирење са основним карактеристикама жанра и
песничке врсте којој </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">прикључује</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> своје песме (најбоље то могу илустровати <i style="mso-bidi-font-style: normal;">фонети</i>, својеврсни атак на сонете, њихова авнангардна </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">деформација</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> помоћу које ова традиционална и,
делимице, застарела песничка форма постаје провокативна и авангардна у највећој
могућој мери, и, могуће још више, дванаест песама циклуса </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Који је сат у свемиру</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> – у двема се </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">размрдавају</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">, као што је то у фонетима био
случај са сонетима, значајне песме класика нашег песништва Јована Јовановића
Змаја; остали песници су, у овој својеврсној </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">ревизији</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> историје српске лирике и њених антологичарских домета, узети на
претрес са по једном песмом: Лаза Костић, Бранко Миљковић, Владислав Петковић
Дис, Душан Срезојевић, Милош Црњански, Момчило Настасијевић, Бранко Радичевић,
Милутин Бојић, Јован Дучић и Петар Петровић Његош; свака песма је </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">огољена</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">, редукована до сржног у овој
мини-антологији наше поезије), окренутост <i style="mso-bidi-font-style: normal;">ка</i>
и отвореност <i style="mso-bidi-font-style: normal;">за</i> ново и авангардно, а
да се притом ново изналази и тако што се аутор враћа на већ напуштено
придодајући му нове елементе и чинећи га тако поново новим – извлачи нашег
аутора са подручја </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">изама</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">. Он се не мири ни са једним постојећим. Поклања историји свеколике
поезије свој <i style="mso-bidi-font-style: normal;">изам</i> – сигнализам који
можемо, управо због његове неукротиве покретљивости, теоријског и песничког
вибрирања налик на оно које нуди нашем оку растрчала жива, одредити једино као <i style="mso-bidi-font-style: normal;">контрапоезију</i>. Парадоксално, као
контрапоезију високе вредности.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Уз
</span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">Te</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #241A;">x</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">tum</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">, несумњиво најбољу у овом сазвежђу, једну од незаобилазних књига
српске поезије, кодеровску симфонију, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Алгол</i>,
као и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Пустолина</i> Владана Радовановића,
чине песничку <i style="mso-bidi-font-style: normal;">космичку трилогију</i>
какву немају ни поезије далеко развијеније од наше. <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Алгол </i>се нипошто не сме сметнути с ума када се пише о Тодоровићевој
поезији. Ова књига је специфични саборник сигналистичке, визуелне,
компјутерске, пермутационе, објект и гестуалне поезије, настале у периоду од
1967. до 1971. године. По њеном аутору: </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Ова
књига-биће требало би да делује као покретљиви и складни организам што се
таласа, вибрира, храни простором око себе, мења и оживљава окретањем страница,
својим откривањем пред неподмитљивим оком посматрача</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Она то управо и јесте – права, покретна, налик на скулптуре-мрдалице, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">књига-биће</i>. </span><span style="mso-ansi-language: #281A;"></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span></span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Жанровска усложњеност, као и
перманентно немирење са основним карактеристикама жанра и песничке врсте којој
''прикључује'' своје песме, окренутост <i style="mso-bidi-font-style: normal;">ка</i>
и отвореност <i style="mso-bidi-font-style: normal;">за</i> ново и авангардно, а
да се притом ново изналази и тако што се аутор враћа на већ напуштено
придодајући му нове елементе и чинећи га тако поново новим – извлачи нашег
аутора са подручја ''изама''. Он се не мири ни са једним постојећим. Поклања
историји свеколике поезије свој изам – <i style="mso-bidi-font-style: normal;">сигнализам</i>
који можемо, управо због његове неукротиве покретљивости, теоријског и
песничког вибрирања налик на оно које нуди нашем оку растрчала жива, одредити
једино као <i style="mso-bidi-font-style: normal;">контрапоезију</i>.
Парадоксално, као контрапоезију високе вредности. </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Нашем песнику читав свет је један
једини знак, свеопшта синтеза која се може, аналитички, апсолутно
сигналистички, тумачити тако што би била раздробљена – уз подразумевање да
постоји једна у бити неуништива целина, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">све-јединство</i>
– на мање саставне делове, мини-сигнале. Присутна је и аура лирског која
местимице поприма симболички набој.<span style="mso-spacerun: yes;">
</span>Слике се могу читати у најмању руку двоструко / двострано, амбивалентно
(притом, несумњива амбивалентност Тодоровићевих стихова и синтагми залога је
њихове естетичке вредности). Навешћемо само неколике сновиделне и ониричке,
максимално лирски узлетеле, у бретоновском смислу хуморне, не ретко на звучној
игри речи засноване, синтагме и песничке слике: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">неасфалтиране бебе</i> (''Пољубите ме у стражњицу''); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">шта хоће овај</i> <i style="mso-bidi-font-style: normal;">гром / са демолираним зубима</i> (''Нервозно листајући''); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">ви имате вереницу у верони</i> (''Чебутин
чобељ''); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">ивица није убица</i> (''Као
птица певачица''); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">контрацепција
напредује као мала енциклопедија </i>(''Рецепт за запаљење јетре''); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">човеку је потребан</i> <i style="mso-bidi-font-style: normal;">ваздух у наставцима</i> (''Као киселу штрудлу''); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Слаб је алиби бебе у бунару</i> (''Али слаб је алиби бебе у бунару'').
Тодоровићеве слике ''улазе'' једна у другу. На делу је асоцијативно ''скакање''
у различитим смеровима истовремено. Чести анжамбани доводе до разбијања
хармоничне стиховне организације песме. Песма постаје лирска монада састављена
од атома који се жлебе једни у другима. Свеукупни утисак: јединственост која
поетски сведочи о свеокупности</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> и vice versa.<span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"></span></i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Наш
песник је, по тачној опасци Живана Живковића, изнетој у књизи <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Гост са Истока</i> (стр. 82)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">,</span><span style="mso-ansi-language: SR-CYR;">
</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„ </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">...</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">померао и
границе жанра као таквог и језика на који тај жанр рачуна</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">. То важи за Тодоровићеву поезију уопште. Важи и за његов<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>дуготрајни </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">обрачун</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> са хаику поезијом, и класичном и већ </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">ревидираном</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> модерном, европеизираном. Он је окамењеној јапанској класичној форми
до прскања ширио распон. Развихорио је њено поетско клатно. Створио је
шатровачки хаику и њиме, посебно на хуморном плану, постигао памтљиве
резултате. Присетимо се неколиких (не свих)</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Тодоровићевих хаику збирки (не рачунајући раније његове додире са овом
источњачком формом, посебно присутне у </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">Textumu</span></i><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;"> </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">у којем их је Живковић изнашао, и видљивих и
прикривених, преко педесет): <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Златибор</i>
(1990), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Радосно рже Рзав</i> (1990), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Шумски мед</i> (1992), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Амбасадорска кибла</i> (1991), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Гласна
гаталинка</i> (1994), неколике збирке шатровачке хаику поезије и – особени – <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Азурни сан</i> (2000). Наводимо две хаику
песме Тодоровићеве не би ли се видело како он изнутра </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">напада</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> овај жанр (први пример бисмо
могли сматрати мирним </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">копирањем</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> јапанске мини-песничке форме; други само привидно чува </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">класичност</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> опеване слике):</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span></span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-size: 10.0pt;">Ослобођен леда</span></i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-size: 10.0pt;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>као радосно ждребе</span></i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-size: 10.0pt;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>рже Рзав</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (типичан <i style="mso-bidi-font-style: normal;">фонички </i>хаику у Тодоровићевој верзији);</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span></span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-size: 10.0pt;">Бљесак муње:</span></i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-size: 10.0pt;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>утроба шуме</span></i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-size: 10.0pt;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>расцепљена надвоје</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (<i style="mso-bidi-font-style: normal;">метафизички</i> хаику, иако класични хаику не познаје овакву </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">врсту</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">).</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span><span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Најдаље у декомпоновању жанра
Тодоровић је отишао у <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Азурном сну</i>
који је хаику омаж зрењанинском песнику, значајном српском модернисти Тодору
Манојловићу. Стихови су често преузети, незнатно или знатније модификовани, из
дела песничког претходника. Стављени у нови контекст и нови жанровски </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">калуп</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">, они су засјали новим и
неочекиваним сјајем. Наводимо прегршт ових песама (покадшто само стихова из
појединих хаику остварења) да бисмо показали како, када је о правој поезији
реч, никада не можемо нешто прогласити неопозиво песничким мртвим – нови, и
пажљиви, читаоци и из привидно мртвог могу запрести праву песничку ватру:</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">у руци ми</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"> / </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">пламти грозд</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"> / </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">зелених звезда</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Грозд</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">сумор трудне ноћи</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Кристални водоскок песме</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">влажни мириси</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Позно лето</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">понори не постоје</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"> / </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">само сунчане</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"> / </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">тајне душе</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">
(</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Тајне душе</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">дах дивље зоре</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (Истоимена песма);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">небески недог</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">л</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">ед</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"> / </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">прожет власима</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"> / </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">младог сунца</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">
(</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Јутарње усхићење</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">младо тело ти</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"> / </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">пожудним сновима</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"> / </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-spacerun: yes;"> </span>испијам</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Твој стас</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">по прозору ми</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"> / </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">рујним прстима</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"> / </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">куца јутро</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"> // </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">на зиду собе</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"> / </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">самотне златна</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"> /</span></i><span style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">језерца сунца</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Јутро</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">зелена јава</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"> / </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">сунчевог пољупца</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Облаци</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">подмукла зимска</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"> / </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-spacerun: yes;"> </span>киша растаче</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"> / </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">цветне чашице</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Зимска киша</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">мој народ</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"> / </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">на крвавом крсту</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"> / </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">распет</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Крст</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">).</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Поезију за децу Тодоровић је писао
од 1958. до 1963. и када је то чинио било је много бољих песника ове врсте од
њега. Но, Тодоровић је и овде начинио, за њега карактеристичну, песничку </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">финту</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">. Његова књига <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Блесомер. За децу и</i> <i style="mso-bidi-font-style: normal;">велику децу</i> показује како он сматра да се и поезија за децу може
неочекивано проширити у различитим смеровима. Та књига, из које издвајамо као
најуспелију </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">типичну</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> песму за децу ону која је насловљена </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Када лав
крене у лов</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> и која исцела гласи:</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-size: 10.0pt;">Кад неки јадник под Самбовом канџом врисне</span></i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-size: 10.0pt;">Сунце се од страха пуши</span></i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-size: 10.0pt;">Ужаре му се уши</span></i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-size: 10.0pt;">И иза првог брда клисне</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-size: 10.0pt;">,</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-spacerun: yes;"> </span>садржи
читаву прегршт других, и другачијих, песничких </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">производа</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> свога творца: сигналистички стрип </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Куки</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">, феноменолошке и реистичке песме циклуса </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Термити</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> и </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Предмети</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">, сигналистичке (за око) песме преузете, углавном, из збирке <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Степениште</i>, визуелну поезију у циклусу </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Недремљиво око</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> и шатровачку окупљену у циклус
назван </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Џунгла на асфалту</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">. Тодоровић овом књигом деци и одраслој деци нуди читав спектар
авангардних, сигналистичких жанрова, па нека се свако дете-читалац послужи оним
што воли. После превратничке у много чему антологије наше поезије за децу Боре
Ћосића, и ова Тодоровићева књига указује се као превратничко (наравно,
захваљујући инерцији и лености наше књижевне критике, не и препознато као
такво) дело српске књижевности за децу.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Мирољуб
Тодоровић је покушао да </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">раздрма</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> и,<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>поприлично окошталу као
жанр, поему. Поред </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">сцијентистичких</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> поема <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Планета</i> и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Путовање у Звездалију</i>, које се нипошто
не смеју маргинализовати како то део наше књижевне критике без правих
аргумената чини, занимљивог </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Дана на девичњаку</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">, поеме </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Наравно млеко пламен пчела</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> која, уз компјутерско-вербални, има и визуелни део, читав </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">Textum</span></i><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;"> </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">би могао да се сматра макро-поемом, једном од
најбољих која наша књижевност уопште има.<span style="mso-spacerun: yes;">
</span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Тодоровић
је <i style="mso-bidi-font-style: normal;">творац</i> српске шатровачке поезије.
Збирка <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Гејак гланца</i> <i style="mso-bidi-font-style: normal;">гуљарке </i>садржала је и дуже шатровачке
песме и оне словне, алитерацијске и асонантне (наглашена је фоничност ове
поезије; она ужива у звуку и нагони читаоце да уживају – понети звуковним
бајањима – чак и онда када песме не разумеју до краја, или их – понекад – не
разумеју уопште; шатровачке песме нису намењене </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">превођењу</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> на свакодневни језик, пошто тада оне остају без својих основних
суштинских квалитета), али и кратке које ће касније превладати у Тодоровићевом <i style="mso-bidi-font-style: normal;">шатровачком опусу</i>. Друго издање те књиге
биће пропраћено и драгоценим речником шатровачког језика. Тодоровић је освојио
маргинализовани, посебни, језик и тако проширио неслућено границе вербалне
поезије, показујући да нема језичке препреке пред којом би она смела да се
заустави. Освојена вербална слобода донела је, на језичком плану, бритак хумор:
оно што би испевано на </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">нормалан</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> начин (свакодневним језиком) било банално, добило је особену хуморну
боју [ауторово </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">полазно начело</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">, када је о овим песмама реч, по Живану Живковићу, у збирци огледа <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Гост са Истока</i> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">(</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">стр. 165</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">)</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">, је лудизам]. Он је, у
шатровачким хаику песмама, исто као и у продуженим хаикуима (двоструким), или </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">скраћеним</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> на дистихе у <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Телезуру за тракање</i>, хумор комбиновао са критиком и еротиком. Ако
су сигналистичке песме проговориле универзалним језиком који не познаје
националне границе и (по)стаје планетарни, песме испеване шатровачким језиком
сведоче да се може посегнути и за особеним, скрајнутим, привидно непоетским,
језиком и постићи и тако вредне песничке резултате. Најшире посматрано, Миливој</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">е</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Павловић, у студији <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Авангарда,</i>
<i style="mso-bidi-font-style: normal;">неоавангарда и сигнализам</i> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">(</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">стр. 5</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">)</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> исправно уочава: </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Очовечење планете или планетизација бића, као основа Тодоровићевог
поступка, указује на идентичност макрокосмичког и микрокосмичког.</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Не само симболички, може се говорити и о макрокосмичности и
микрокосмичности његовог поетског језика – и вербалног, и оног који такав није.
Било чега да се песнички дотакне, Тодоровић показује непресушну <i style="mso-bidi-font-style: normal;">моћ</i> <i style="mso-bidi-font-style: normal;">говора</i>.
Он је, авангардни, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">освајач језика</i>.
Естетика која се једино валидно може позабавити његовим остварењима није
класична, већ она коју су засновали Макс Бензе и Умбер</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">т</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">о Еко, по којој се суштина свеколике уметности састоји у чину
истраживања.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Миодраг
Павловић с разлогом вели како у збирци <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Свиња
је одличан пливач</i> Мирољуб Тодоровић остварује </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">најхуморније тренутке наше послератне поезије, истовремено дајући пример
реистичке и реификантне поезије</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">. Стихови многих Тодоровићевих
песама тако су, диспарантно, </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">поређани</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> да, у додиру са онима који их окружују, постижу задивљујуће хуморне
(не ретко, црнохуморне ефекте, потпуно у складу са оним што је од црног хумора
очекивао надреалистички маг Андре Бретон). Поткрепљујемо то само једним
примером, преузетим из песме </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Моје армије наступају</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">:</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span><i>Моје
армије наступају благовремено</i></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Убијајући
а ви за сваки случај</span></i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Консултујте
свог зубног лекара</span></i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Најбоље хуморне песме (далеко од
стереотоипних, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">уморних</i>) су: </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">То је врста праживотиње</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">, </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Кад будем био
енглески репрезентативац</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">, </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Свиња је
одличан пливач</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> и </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Першун у
савременој политици</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">, читав – антологијски – циклус </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span>ABC<span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> о Мирољубу Тодоровићу</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> и скатолошка поема, сасвим на
трагу, обимом малог, сатиричног спева <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Гомнаиада
</i>дубровачког песника и писца мелодрама Џона Палмотића, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Пуцањ у</i> <i style="mso-bidi-font-style: normal;">говно</i></span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">(написана је, под насловом <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Говнарија</i>, 1970. године), за сада, на
жалост, још увек објављена само фрагментарно (но, и понуђени одломци, штампани
најпре у збирци <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сремски ћевап</i>, на
маестрални начин показују како се прави песник хвата у коштац са модерном
рекламологијом и кичерском масовном културом и обара их на плећа). <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Свиња је одличан пливач и друге песме</i>
доносе прегршт нових одломака / песама ове поеме којима се маестрално окончава
сама збирка о којој пишемо (њу схватамо као праву објаву Тодоровићеве хуморне
поезије у којој он – сетимо се још једном Миодрага Павловића – заиста нема
премца у читавој српској савременој лирици). Тодоровићев <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Пуцањ у говно</i> тек би требало пажљиво ишчитати на фону великог
Раблеовог дела. </span><span style="mso-ansi-language: #281A;"></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Иако
се данашњи критичари веома често задовољавају тврдњом да је рана (посебно она
присутна у двема поемама – <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Планети</i> и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Путовању у Звездалију</i>) Тодоровићева
поезија сува и посна, лишена песничких слика и симболистичких варница, то,
напросто, није тачно. Навешћемо неколике сновиделне и ониричке, максимално
лирски узлетеле синтагме и песничке слике е</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">да бисмо показали да се критичарска истина заправо налази на
дијаметрално супротној страни: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Ослушкивао
сам дисање метала</i></span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"> / </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Слично је дисању
звери</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Метали</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Смрти чуо сам те како си дисала</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"> / </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">на левој страни мога срца</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"> / </span></i><span style="mso-ansi-language: #281A;">[...]</span><span style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">/ </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-spacerun: yes;"> </span>Ја сам опасно заљубљен у тек испевану</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"> / </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">песму</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"> / </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">сопствену смрт успео
да преспавам</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Три сна у цвету</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">; ова и неколике наредне слике
потпуно су у дослуху са симболиком тада водећег песника српске поезије Бранка
Миљковића);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Окован воњем муклине</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Химна шуми</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">; оксиморонска вишеструка синестезија);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Покушај да одредиш</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"> / </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Најмање могуће растојање </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">/ </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Песме од смрти</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (Пети задатак у <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Планети</i>);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">зверишта таме</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Закони
гравитације</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">);</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> / </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">црвеним сечивом жеђи</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (Исто; један од бодлеровских
одјека, потпуно у складу с чувеном теоријом универзалне аналогије);</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> / </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">крилате мостове на мишици планине</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (Исто);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Лет препелице у влажној шаци зоре</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (Исто);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">у моћној шаци дана</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Звездград</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">У подне мојих усана</i> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Флозвезд</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">);</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> / </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">крикова поноћног мора</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (Исто);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">опоро месо таме</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Океан</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">; </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">И самој зори јешћу нежно месо</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (наслов песме);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Хладно дрвеће цвокоће</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (наслов песме);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">вилици зиме</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Хладно дрвеће
цвокоће</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">вилицама дима</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Мртвац</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">; </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">смрт гладна</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">
(</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Језици</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">; надреално
морбидна слика);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">море за трен</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"> /<span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">гробља развејава</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Под пљуском урина...</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">светлост ветра</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Звездани звездоломи</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">; права надреалистичка слика);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">загрејаним рудама</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"> / </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">испадало је срце</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Кружење материје</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">; </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">у срцу воде</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">
(</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Вода</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">румено месо воде</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Кисеоник</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">у врућем млеку зоре</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Кретање цитроплазме</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">).</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>У
тој првој фази певања Тодоровић песме успешно гради на принципу ређалица, попут
руских бабушки:</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">У земљи вода</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"> / </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">У води ваздух</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"> / </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">У ваздуху ватра</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"> / </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">У ватри стабло</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"> / </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">У стаблу плод</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"> / </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">У плоду семенка</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"> / </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">У семенци клица</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"> / </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">У клици светлост</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Светлост</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">; види и песму </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">О постању</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> из исте књиге – <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Планета</i>).</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Мајстор
је и поетских минијатура што доказујемо навођењем песме </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Ватра</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">:</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-size: 10.0pt;">ватра је </span></i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-size: 10.0pt;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>крв ваздуха</span></i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-size: 10.0pt;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>месо воде</span></i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-size: 10.0pt;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>кост земље</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-size: 10.0pt;"></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span></span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">Textum</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">, једна од најавангарднијих књига
свеколике српске поезије, право малармеовско дело [Миливоје Павловић иде корак
даље и, у <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Кључевима сигналистичке поетике</i>
</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">(</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">стр. 77</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">)</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">, тврди: </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Пред нама је гледано у целини, дело какво ни Маларме није могао да
одсања</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“]</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">, остварење које можемо довести у везу са
ранијим, језички узвитланим и вртоглавим, поетским спевовима великог Ђорђа
Марковића Кодера, </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">бомбардује</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> нас, такође, читавом серијом сјајних и онеобичених синтагми и
песничких слика које би имале место у свакој, и најизбирљивијој, антологији
која би садржала управо овакве мини-јединице песништва: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">говор светлости; светлост ветра; светлост звони; канџу светла; млеко
ветрова; месо ваздуха; спљоштена петељка ветра; ко крв нашу ветровиту / у таму
претаче; кишне руке; чељуст звезда; крви звезда; модрица северњаче; у
рукавицама јутра; стопало поноћи; поноћно стопало; зуби камилице; гладну
глухоту</i>. </span><span style="mso-ansi-language: #281A;"></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Песник
ни у каснијој фази не одустаје од повременог посезања за изванредно пластичним
и максимално онеобиченим песничким сликама што ћемо поткрепити неколиким
примерима:</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">лева рука таме</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Пожар је господар</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Када нам мраз прикуца срце дивљим ружама</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (наслов песме);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">прави гнезда</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"> / </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">изнад свезаног реза звезда</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">А та шева што улеће</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">; звучна слика која се заснива на разиграним играма речи);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">завирује понор</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"> / </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">у жар девојчице</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Дан на деви</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">ч</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">њаку</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">наједном зима звизну</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">У свануће</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">).</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Иако у песми </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Јутарња трава под мошницама</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> употребљава тракловски придев <u>плав</u>
говорећи о <i style="mso-bidi-font-style: normal;">плавим шумама</i>, у<i style="mso-bidi-font-style: normal;"> </i></span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">Te</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #241A;">x</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">tumu</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">
</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">има стих <i style="mso-bidi-font-style: normal;">на плаве обале</i> <i style="mso-bidi-font-style: normal;">ветрова</i>, а има и – игоовску и нерваловску – синтагму <i style="mso-bidi-font-style: normal;">црно сунце</i> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">На границама свести</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">), основна, опседантна боја
Тодоровићева песништва је – лоркијанска – <u>зелена</u> (речници симбола нам
помажу да откријемо њена основна симболичка значења: боја је будућег живота и
смрти, будуће младости, наде и веселости, али, у исто време, и промена,
пролазности и љубоморе; као боја пролећа – означава репродукцију, поверење,
природу, рај, обиље, мир; такође – је симбол неискуства, лудости и наивности; у
вези је са бројем пет и вилинска је боја): <i style="mso-bidi-font-style: normal;">зеленим</i>
<i style="mso-bidi-font-style: normal;">ветровима </i>(</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Закони гравитације</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">зелени ветрови у подножју</i> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Пред вратима
раја</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">зелена
непогода</i> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„К</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">ужан глагол</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">зелене муње сикћу</i> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Јасновици на њиви</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">зелена светлост</i> (</span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">Textum</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">зелена
непогода</i> (</span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">Textum</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">у
зеленој изби</i> <i style="mso-bidi-font-style: normal;">футурузма </i>(</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Хлебњиковљево око</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">);<span style="mso-spacerun: yes;">
</span><i style="mso-bidi-font-style: normal;">зелене ватре</i> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Мртво је око божанско</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">). </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Неколики
придеви су опседантни када је о песништву нашега аутора реч: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">зелен; зревни; земни</i>. То важи и за
неколике </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">речи-</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">теме: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">планета; звезда; семенка</i></span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">;</span></i><span style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> <i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR">жеђ; звер;
инсект; скакавац; сан</span></i><span lang="SR-CYR">. Оне су – послужимо се
одредницом Живана Живковића – <i style="mso-bidi-font-style: normal;">речи-матице</i>.
Уз Давича, Тодоровић је најфлоралнији песник српске поезије. Изузетно је
разуђен и бестијариј његове лирике. (Пра)елементи су ретко код ког –</span></span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">ако иког – нашег песника обрађени као код
њега. Издвајамо две опседантне речи-теме: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">сунце</i>
и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">куршум</i> и дајемо каталоге синтагми и
стихова у којима се оне налазе. Најпре, <u>сунце</u>: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Окретали су своје лице речитом сунцу (</i></span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Кристали</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">);</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Према лепоречивом сунцу</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Химна
кристалима</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">отисак сунчевих усана</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"> / </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">на надлактици земље</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"> / </span></i><span style="mso-ansi-language: #281A;">[...]<i style="mso-bidi-font-style: normal;"> /</i> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">пољубац звезде</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"> / </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">у свежу рану</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"> / </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">стабла</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Биљка</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Блиставим језиком Сунца</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Листови</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">речима СУНЦА</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">
(</span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">Textum</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">говор сунца</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Сокови</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">сунчана кишница</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Сокови</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">кроз срце / ваздуха / ломљива струна / сунца</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Љубичаста
светлост</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">знам дрво на коме је</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">/ </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">звиждало СУНЦЕ</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (</span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">Textum</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-spacerun: yes;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;">црно сунце</i> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">На границама свести</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">). Потом, <u>куршум </u>(напомињемо да се Бећковићева збирка, изашла
1963, године зове <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Метак луталица</i>):</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">као кишни / куршуми</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Светлост</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">куршум сунца</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">
(</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Клица</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">звездане куршуме</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Флозвезд</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">у мрзлој колевци</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"> / </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">запалим ненадно</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"> / </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">куршум-песму</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">
(</span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">Te</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #241A;">x</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">tum</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">куршум недоумица</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (Исто);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #241A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">наранџаст куршум</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (Исто);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #241A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">капљица на куршуму</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (Исто);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #241A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">за почетак куршум / љубавник грознице</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (Исто);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #241A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">у куршуму мед</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (Исто);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #241A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">куршум у беоњачи</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (Исто);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #241A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">мрак је куршум / над шумом</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Једанаест
препелица преклано</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">можда нероткиња / рађа куршум</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Можда
нероткиња...</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">обнажен сада бубри куршум</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">јутрос
сиктава...</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">у журби куршум / прецртава плућа</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Дан на деви</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">ч</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">њаку</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">);</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">рађа се нови свет из мојих жлезда
из утробе</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"> / </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">трепери ко куршум
крилати и журни</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Теку црвене и жуте ламе</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">).</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span></span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Неколико пута начињени су избори
из Тодоровићева песништва. Први, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Поново
узјахујем Росинанта</i> (1987) био је изузетно обиман и ''покривао'' је готово
све дотада објављене ауторове песме. Каснији су били пробирљивији: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Електрична столица </i>(1998) нас упознаје
са његовом шатровачком, а <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Звездана
мистрија</i> (1998) са апејронистичком поезијом (последња је, заправо,
четворокњижје; међу њеним корицама су четири раније Тодоровићеве збирке: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Белоушка попије кишницу, Видов</i> <i style="mso-bidi-font-style: normal;">дан, Дишем. Говорим</i> и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Девичанска Византија</i>). <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Свиња је одличан пливач и друге песме</i></span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> (2009) </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">репрезентативан </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">је </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">(изнесимо
наш критички суд: најрепрезентативнији) избор из ранијег Тодоровићевог
песништва (песме су настале у изузетно кратком временском интервалу од 1969. до
1970. године)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> и </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">својеврсна реплика <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Електричне столице</i>. Додате су, накнадно
пронађене, настале у исто време када и остале штампане у књизи, песме ''Јаја на
српски начин'' и ''Јела по поруџбини'', прегршт песама унутар циклуса ''Чорба
од мозга'': ''Џеп'', ''Зној'', ''Бува'', ''Богомољка'', ''Лабуд'', Гавран'',
''Овца'', ''Комарац'' и ''Дабар'' (у питању је ојачано лирско животињско
царство), три песме (''Само као свиња'', ''Квалификовани шарпланинац'' и ''С
резанцима свакако'') у циклусу ''Предлажем на Балкану'', као и читав седми
циклус ''Пуцањ у говно''.</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>У
свом максимално отвореном песничком делу наш песник је веома често
поистовећивао реч са сигналом. Његова поезија поезија је знак</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">а</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">. И реч је постала знак. И глас се претворио, написали смо већ,
кратилски, у знак. Доспео је до ништења сваког гласа, </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">брисања</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> вербалног говора (довољно је
присетити се </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Беле песме</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> чији је наслов само перфориран на страници те се готово и не види –
може се опипати прстима; нимало случајно, Тодоровић, синестезијски, претвара
сва чула и сензације добијене помоћу њих, у једно велико <i style="mso-bidi-font-style: normal;">свечуло</i> које је, истовремено, и око и ухо и читаво тело и све
сензације које оно пружа и прима, али и душа сама – и </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Песме ни о чему</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> испод чијег наслова се налази
белина хартије, сама празнина). У исти мах, он је активирао до максимума и
глас, и слог, и реч, и стих, и песму, и циклус песама, и књигу, и властити –
песнички плазматичан, вибрантан – поетски опус, као што је граматику претворио
у <i style="mso-bidi-font-style: normal;">неограматику</i>, а поезију у <i style="mso-bidi-font-style: normal;">неопоезију</i>. Није потребна <i style="mso-bidi-font-style: normal;">неокритика</i> да би се сагледало место које
би по правди и оствареним резултатима наш песник морао одавно да заузима унутар
наше поезије. Он је, несумњиво, значајан и велики песник. Антологијски. Не само
када је о антологијама невербалне авангардне поезије реч, већ и оним које се
задржавају на вербалним песмама. Ишчитавајући наново Тодоровићеву вербалну
поезију, поред оних и до сада антологизираних песама, нашли смо смо две за које
смо убеђени да им је и у најстрожим антологијама српске поезије место. Ево
њихових наслова – и њиховим навођењем завршавамо наш рад – : </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Балада о звездаревој смрти</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> и </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Пронашао сам</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">.<span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span><span style="mso-ansi-language: #281A;"></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Сигналисти нису
"уништитељи" већ ствараоци новог и другачијег песничког језика.
Њихова литература оживљен је основни лирски поетички постулат: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">песничка слобода</i>. Када је о правој и
великој поезији реч за њу нема немогућег, не постоје табуи,
"прескачу" се све границе, негирају зидови. Сигналистичка уметност
уметност је <i>преко мере</i>, пулсирајућа, неухватљива у свом пропињању ка
остварењу песничке слободе у неколиким правцима истовремено, нецентрирана.
Корнхаузер назива Мирољуба Тодоровића "Хуном авангарде". Он јесте
Хун, али Хун који разара старо е</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">да би створио
ново, разара стварајући и ствара разарајући, несмирени поетски ратник чији је
песнички континент свеколика уметност.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>ЛИТЕРАТУРА:</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">а)</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;"></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><u><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">песничке књиге Мирољуба
Тодоровића</span></u><u><span lang="SR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR;">:</span></u></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Путовање
у Звездалију</span></i><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> (1971)</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Свиња
је одличан пливач</span></i><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> (1971)</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Степениште</span></i><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> (1971)</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Наравно
млеко пламен пчела</span></i><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> (1972)</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Гејак
гланца гуљарке</span></i><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> (1974; 1983)</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Телезур
за тракање</span></i><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> (1977) </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Алгол</span></i><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> (1980)</span><span lang="SR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR;"></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR;">Textum </span></i><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">(1981)</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Чорба
од мозга</span></i><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> (1982)</span><span lang="SR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR;"></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR;">Chinese
erotisme</span></i><span lang="SR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR;"> (1983)</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Нокаут</span></i><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> (1984)</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Дан
на девичњаку</span></i><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> (1985)</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Поново
узјахујем Росинанта</span></i><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> (1987)</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Белоушка
попије кишницу</span></i><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> (1988)</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Златибор</span></i><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> (1990)</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Амбасадорска
кибла</span></i><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> (1991)</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Сремски
ћевап</span></i><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> (1991)</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Стриптиз
(</span></i><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">1994)</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Гласна
гаталинка</span></i><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> (1994)</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">У
цара Тројана козје уши</span></i><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> (1995)</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Планета
</span></i><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">(1995)</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Смрдибуба
</span></i><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">(1997)</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Електрична
столица</span></i><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> (1998)</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Звездана
мистрија</span></i><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> (1998)</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Рецепт
за запаљење јетре</span></i><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> (1999)</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Азурни
сан</span></i><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
(2000)</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Пуцањ
у говно</span></i><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> (2001)</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Гори
говор</span></i><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> (2002)</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Блесомер</span></i><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> (2003)</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Фонети
и друге песме</span></i><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> (2005)</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">б)</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">1.</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Градина</span></i><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">, нова серија,
број 10, 2005.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">2.</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;"> </span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Живан С.Живковић, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сигнализам: генеза, поетика и уметничка
пракса</i>, </span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Вук Караџић</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">, Параћин, 1994.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">3.</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;"> </span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Живан Живковић, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Гост са Истока, Огледи о хаику поезији</i>,
Просвета, Ниш, 1996.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">4.</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;"> </span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Јулијан Корнхаузер, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сигнализам српска неоаван</i></span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="RU" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: RU;">гарда</span></i><span lang="RU" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: RU;">, Просвета, Ниш, 1998.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="RU" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: RU;">5.</span><span lang="RU" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;"> </span><span lang="RU" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: RU;">Иван Негришорац, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Легитимација
за бескућнике, Српска неоавангардна</i> <i style="mso-bidi-font-style: normal;">поезија:
поетички идентитет и разлике</i>, Културни центар Новог Сада, 1996.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="RU" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: RU;">6.</span><span lang="RU" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;"> </span><span lang="RU" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: RU;">Миливоје Павловић, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Кључеви
сигналистичке поетике, Звездана синтакса</i> <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Мирољуба Тодоровића</i>, Просвета, Београд, 1999.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="RU" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: RU;">7.</span><span lang="RU" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;"> </span><span lang="RU" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: RU;">Миливоје Павловић, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Авангарда,
неоавангарда и сигнализам</i>, Просвета, Београд, 2002.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="RU" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: RU;">8.</span><span lang="RU" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;"> </span><span lang="RU" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: RU;">Мирољуб Тодоровић, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сигнализам</i>,
Градина, Ниш, 1977.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="RU" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: RU;">9.</span><span lang="RU" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;"> </span><span lang="RU" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: RU;">Мирољуб Тодоровић, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Дневник
авангарде</i>, Графопублик, Београд, 1995. </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">10.</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;"> </span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Мирољуб Тодоровић, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Планетарна култура</i>, ИПА Мирослав,
Београд, 1995.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">11.</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;"> </span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Мирољуб Тодоровић, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Ка извору ствари </i>(<i style="mso-bidi-font-style: normal;">Прилози за поетику сигнализма</i>), Зенит, Београд, 1995.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">12.</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;"> </span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Мирољуб Тодоровић, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Жеђ граматологије</i>, Сигнал, Беорама,
Београд, 1996.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">13.</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;"> </span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Мирољуб Тодоровић, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Поетика сигнализма</i>, Просвета, Београд,
2003.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">14.</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;"> </span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Мирољуб Тодоровић, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Токови неоавангарде</i>, Нолит, Београд,
2004.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>[<i style="mso-bidi-font-style: normal;">Савременик плус</i>, бр. 146–147–148, 2007,
стр. 116–130; Душан Стојковић, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Несмирљив
поетски ратник</i>, Д. Стојковић, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Жубор
метафизичког, Огледи о српским песницима</i>, Алтера, Београд, 2010, стр. 35 –
44]</span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
</div>
Slobodan Skerovichttp://www.blogger.com/profile/06036318715197087511noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7689294589374917196.post-16943609050328320162015-09-26T18:54:00.002-07:002015-09-26T18:54:28.056-07:00О поетици Мирољуба Тодоровића<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<!--[if gte mso 9]><xml>
<w:WordDocument>
<w:View>Normal</w:View>
<w:Zoom>0</w:Zoom>
<w:PunctuationKerning/>
<w:ValidateAgainstSchemas/>
<w:SaveIfXMLInvalid>false</w:SaveIfXMLInvalid>
<w:IgnoreMixedContent>false</w:IgnoreMixedContent>
<w:AlwaysShowPlaceholderText>false</w:AlwaysShowPlaceholderText>
<w:Compatibility>
<w:BreakWrappedTables/>
<w:SnapToGridInCell/>
<w:WrapTextWithPunct/>
<w:UseAsianBreakRules/>
<w:DontGrowAutofit/>
</w:Compatibility>
<w:BrowserLevel>MicrosoftInternetExplorer4</w:BrowserLevel>
</w:WordDocument>
</xml><![endif]--><br />
<!--[if gte mso 9]><xml>
<w:LatentStyles DefLockedState="false" LatentStyleCount="156">
</w:LatentStyles>
</xml><![endif]--><!--[if gte mso 10]>
<style>
/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:"Table Normal";
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-parent:"";
mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt;
mso-para-margin:0in;
mso-para-margin-bottom:.0001pt;
mso-pagination:widow-orphan;
font-size:10.0pt;
font-family:"Times New Roman";
mso-ansi-language:#0400;
mso-fareast-language:#0400;
mso-bidi-language:#0400;}
</style>
<![endif]-->
<br />
<div class="MsoNormal" style="text-align: left;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: left;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: left;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: left;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: left;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: left;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><b style="mso-bidi-font-weight: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">ПОЕТИКА МИРОЉУБА ТОДОРОВИЋА</span></b></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 5;"> </span>"Бити
значи временовати." (Акселос) (6, 72)*</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Модерни
и (нео)авангардни књижевни покрети и правци готово обавезно стартовали су
манифестима којима су најављивали шта су наумни да ураде. Предњачио је
италијански футуризам који нам је оставио ни мање ни више него шездесетак
програмских текстова. И значајни авангардни ствараоци писали су поетичке
текстове којима су покушавали да објасне поетику књижевног покрета или правца
које су предводили или у којима су били, али и властите поетичке поставке. Ни
сигнализам, један од најзначајнијих светских неовангардних покрета, свакако</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> уз зенитизам</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> најоригиналнији и најприсутнији
наш књижевни покрет на европској и светској књижевној сцени, није никакав
изузетак. Његов творац Мирољуб Тодоровић веома често (у петнаестак књига је то
збрано) подносио је рачун о својим поетичким виђењима уметности, књижевности,
сигнализма и властите стваралачке праксе. Наш рад се управо њима бави. Овом
приликом заобилазимо текстове о Тодоровићевој поетици које су исписали други
тумачи његова дела. </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Тодоровић
је написао три текста од којих је два насловио манифестима</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> а један (трећи споменути) то несумњиво јесте:</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>1)
"Поезија</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> – </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">наука (Манифест песничке
науке)" (в. 14, 31</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">–</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">34)</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>2)
"Манифест сигнализма (Regulae poesis)" (в.</span><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;"> 14, 35–37)</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>3)
"Сигнализам" (в. 14, 38</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">–</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">40)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Придодајем му и текст 4) "О песничким
машинама" (в. 14, 42</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">–</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">51). Јулијан Корнхаузер у својој
докторској дисертацији, преведеној код нас под насловом <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сигнализам српска неоавангарда</i>, заступа тезу да под манифест
несумњиво мо</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">гу</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> да се подведу и ''Научна
испитивања на Планети'', претпоследњи део песничке збирке <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Планета</i>, једнако као и последњи део исте књиге насловљен ''Из
дневника поеме, Објашњења, Коментари''. По пољском историчару и песнику ништа
не мења на ствари то што су они дати у песничкој форми. Они су, тако, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">први </i>манифест сигнализма који је
Тодоровић написао. Идеје преточене у стихове, ''неодољиво'' – вели Корнхаузер –
подсећају на Мицићев зенитизам, али, притом, космизам ранијег песника има
''изразито лудички, деструктиван и бунтовни карактер''.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Задржаћемо
се најпре на манифестима пошто им је и писац, било директно, било индиректно,
доделио повлашћено место када је о његовој самопоетици реч.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>"Поезија
– наука" есеј је настао 1967/1968. године. Има мото преузет из <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Рационалног материјализма</i> Гастона
Башлара и теоријски "покрива" сцијентистичку – иницијалну – фазу
сигнализма. Физика, хемија и биологија издвајају се међу научним дисциплинама
као оне које очекују лирски "превод". Тодоровић наводи као претече
''троглаве'' творце космогонијских синтеза (сви су у исти мах и песници и
философи и научници): Хесиода, Емпедокла, Парменида и Лукреција (њихово
присуство у <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Планети,</i> <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Путовању у Звездалију, Алголу</i> и,
посебно, </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">Textumu</span></i><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;"> </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">је и више него
приметно). Када наука падне у загрљај рационализма долази до расцепа и тек
савремено доба, сигналистичко, нуди својим уметничким остварењима могућност да
рана зарасте: "Поезија здружена са науком (песничка наука), прихватајући
начин мишљења научника и модерног пророка, усвајајући од науке њену строгост, а
од поезије аналогију и смисао за ирационално, биће спос</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">о</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">бна да нам објашњава парадоксе материје и да разрешава тајну стварања.
Она ће морати, пре свега, да прекине са тиранијом осећања и потребама
срца" (14, 32)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Од романтизма, с којим се иначе
мора ухватити у коштац, сигналистичка поезија која заговара десубјективизацију
поетске слике (несумњиви одазив на теорију објективног корелатива Томаса
Стернса Елиота, преузету од Џона Китса), задржава само имагинацију као поетски
покретач. Тодоровић пише и о томе како су ранији покушаји синтезе науке и
поезије пропали, било да су се заустављали само на "спољним ознакама нове
технолошке цивилизације" (14, 33; то се збило са Емилом Верхареном и
футуристичким песницима), било да су, као што је то неуспешно покушао да изведе
Рене Гил, претерано проширили круг наука са којима би поезија требало да се
амалгамише. Читава модерна наука може се прихватити као "један веома сложен
језички систем" а поезија треба да се позабави "продирањем" у
њега (14, 34)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Пошто је основна функција
песничког језика естетичка, до ње се може приспети применом следеће формуле:</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">"<i style="mso-bidi-font-style: normal;">Одузети
научном језику део његове егзактно-логичке функције и померити га ка
естетичко-ирационалним зрачењима</i>" (14, 34)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">„ОПШТИ НАПАД НА ТЕКУЋУ ПОЕЗИЈУ“</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"></span></i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span></span><span style="mso-ansi-language: #281A;"></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">"Манифест сигнализма (Regulae
poesis)", објављен 1968. године, има индикативан поднаслов "Тезе за
општи напад на текућу поезију". Кратко и језгровито, његов аутор се
одређује према следећим "темама": наука, текућа поезија,
приватизација поезије, песма, поезија, слобода песме, језик, енергија језика,
улога језика, могућа одредница сигналистичке поезије и границе језика. Као
кључне, издвајамо следеће поетичке реченице: "Ако је наука језик, онда је
то језик саме суштине света" (14, 35); "Од романтизма до данас
поезија је постајала све приватнија" (14, 36); "Песма је изван
песника. У процесима, у односима ствари и бића универзума. Песма је у свету.
Песма је догађање света" (14, 36); "Поезија је највиши облик
егзистенције света" (14, 36); "Нова поезија захтева потпуну слободу
песме" (14, 36); "Сигналистичка поезија ће означити потпуно
ослобађање енергије језика" (14, 36); "Ствари и бића сигналистичке
поезије морају говорити језиком универзума" (14, 37); "Песник мора
стално да помера границе постојећих језика" (14, 37). Цитирани ставови у
самом су срцу Тодоровићеве поетике. Каснији његови поетички захвати у њима
имају своје извориште. Неколики су и дословце, или незнатно измењени, понекад
мало "разрађени", понављани и у каснијим поетичким књигама. </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>"Сигнализам"</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">(1969/1970) нуди прву потпуну, лексикографску,
одредницу новог уметничког покрета: "Сигнализам је авангардни стваралачки
покрет настао с тежњом да захвати и револуционише све гране уметности од
поезије (литературе) преко позоришта, ликовних уметности и музике до филма,
уносећи егзактан начин мишљења и отварајући нове процесе у култури радикалним
експериментима и методама, у оквиру перманентне стваралачке револуције на коју
су нарочито утицале технолошка цивилизација, цивилизација знака, све већа
примена наука и научних метода, посебно математике, у разним областима људског
живота, и појава компјутера као нових стваралачких инструмената, инспиратора и
реализатора уметничких идеја" (14, 38). Аутор додаје
"дефиницији" и следећи поетички захтев: "Сигнализам је за
апсолутни експеримент у свим уметностима" (14, 38)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Авангардни покрет којем је Тодоровић родоначелник укида такође
националне језике и одбацује "истрошене непрецизне и неинформативне
речи", прелазећи на графичке идеограме (14, 39)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Сигналистича поезија се по први пут класификује на неколике врсте
(касније ће се вршити неколике "ревизије" доле цитиране листе): 1)
визуелна, 2) компјутерска, 3) алеаторна или стохастичка, 4) статистичка, 5)
пермунатациона, комбинациона и варијациона, 6) сцијентистичка, 7) технолошка,
8) кинетичка и фоничка и 9) гестуална поезија (14, 39; трећа, четврта и пета
могу се окрстити као математичка поезија)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Текст
"О песничким машинама", настао 1969. године, говори о звездозору,
сигнатвору и дигиталном компјутеру и начину њихова коришћења приликом стварања
сигналистичких компјутерских песама које су "дело стваралачке акције
машине, ослобођеног језика и човека" (14, 51)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Прва
Тодоровићева поетичка књига, сасвим у складу са чињеницом да је сигнализам од
самих својих почетака био космополитска, планетарна књижевна чињеница, била је
на енглеском језику. Шест година потом, 1979. године, нишка "Градина"
штампала је њену, проширену, српску "верзију" – <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сигнализам.</i> Вођа сигнализма с разлогом ту књигу сматра базичном и
за сигнализам у целини посматрано и за своје књижевно деловање, те је готово
без икаквих измена прештампава, овај пут под насловом <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Поетика сигнализма</i>, 2003. године у београдској
"Просвети". Из раније књиге изоставља два текста којима се она
отварала: "Песничка авангарда" (в. 2, стр. 9</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">–</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">26) и "Токови сигнализма" (в. 2, 27</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">–<span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">48). Допуњава је, међутим,<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>неколиким текстовима: "Месечев
знак" (фрагменти из <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Алгола</i>), </span><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">"Textum", </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">"Где је простор песме?",
"Игра и истраживање" и "Говор жудње".<span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Најпре
ћемо се задржати на изостављеним текстовима. Онај насловљен "Песничка
авангарда" писан је у периоду од 1973. до 1976. године. У њему се наша
цивилизација назива "планетарном" (2, 9). Књижевност се мора одрећи
"невине позиције краљице уметности" што ће се збити када се приближи
визуелним уметностима. За разлику од Маринетија и других италијанских
футуриста, једнако као и дадаиста који нису признавали никакве претече,
Тодоровић наводи подужи списак новијих прожимања литературе елементима
визуелног: Аполинерове калиграме; "речи у слободи" Филипа Томаза
Маринетија; песме Ел Лисицког и Велимира Хлебњикова; дадаистичка остварења
Раула Хаусмана, Курта Швитерса, Ман Реја и Марсела Дишана; надреалистичке
колаже; летризам Исидора Исуа; деловање бразилске групе "Noigandres"
(Харолдо де Кампос, Аугусто де Кампос и Децио Пигнатари) чији се манифест
појавио 1958; визуелне песме Боливијца Еугена Гомрингера. Даје кратак преглед
конкретне авангарде која се, готово истовремено, јавља у Немачкој, Италији,
Великој Британији и Сједињеним Америчким Државама, као и италијанске визуелне
поезије. Издваја теоријски, естетички допринос Макса Бензеа. Напомиње како су
се прве идеје о сигнализму<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>у Југославији
зачеле већ 1959 и то "потпуно независно од онога што се дешавало у Бразилу
и свету" (2, 13), иако признаје да је "чвршћу теоретску подлогу"
покрет добио 1968. Те године је дошло и до промене његова назива; до тада се о
сигнализму говорило и писало као о сцијентизму (2, 13). Из другог касније
"прескоченог" текста, "Токови сигнализма", издвајамо тврдњу
по којој се есеји и проза<span style="mso-spacerun: yes;">
</span>"снажно... опиру сигнализму" (2, 43) и, помало химничну,
објаву нове сигналистичке литературе коју најављује, и остварује притом, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Бела књига</i> Миливоја Павловића. За
Тодоровића она је "књига-међаш на граници две цивилизације, цивилизације
писма и цивилизације слике. Уместо уклоњеног језика, језик самог бића књиге,
експлозија белине, простора неоптерећених писмом, писмо непосредног и видљивог,
неапстрактног света чињеница и ствари.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Изазов је у њеној немуштој читљивости. Иронија у тумачењу преписаног
света. Јер она је уједно и књига-свет која свој подругљиви лик умножава у
хиљадама отворених очију.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Где престаје
метафизичка гроза и збиља историчног и митског? Где почиње иронија и игра
лудичког човека технолошке ере?</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> „
...</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> њено искуство је
искуство писма које нестаје. Њене странице су непоновљиве као још неисписане
странице свемира" (2, 32</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">–</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">33)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">ОДГОВОРИ КОЈИ СЕ ПРЕТВАРАЈУ У
НОВО ЧИТАЊЕ</span></i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Индикативни
су наслови осталих прилога присутних у књизи <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сигнализам</i>. Они "покривају" све што је сигнализму било
занимљиво и по чему је он постао модеран и свеж, оригиналан колико је то могуће
када је о правој авангарди реч, обрачун са окошталом књижевном традицијом.
Неколики су прави манифести, неколики би могли, могуће уз мали попуст, да се
прихвате као такви. У њима наш песник износи своје ставове којих ће се и у
будућој својој песнчкој пракси, уз мале корекције и додавање нових
сигналистичких поетских "жанрова"</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> те теоријско
објашњење истих, и касније придржавати. Наводимо их: "Песнички дневници
(1959</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">–</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">1968)", "Трактати", "
Поезија – наука (Манифест песничке науке)", "Манифест сигнализма (</span><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">Regulae poesis)",</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> "Сигнализам", "О
песничким машинама", "Сигналистичка поезија у ужем смислу (визуелна
поезија)", "Гестуална поезија", "Сигналистичка визуелна
поезија – нова књижевна дисциплина", "Феноменологија бића и
ствари", "Говор ствари", "Комуникација – биће –
мишљење", "О шатровачком говору", "Планетарно и космичко у
сигнализму", "Егзактни језици и рађање визуелне поезије у
сигнализму", "Неке поставке Сигнализма", "Визуелни
есеји", "Фрагменти о сигнализму</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR;"> </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">I"</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR;"> </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">и "Фрагменти о сигнализму </span><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">II</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">". Када се они ишчитавају данас</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> лако се да уочити да је Тодоровић унапред најавио шта жели постићи,
био довољно вешт и талентован да то и оствари и остао консеквентан ономе што је
било иницијална каписла читавог сигнализма. Када се сигнализам касније
продуктивно гранао он је то чинио тако што се наслањао на оно што је већ било
досегнуто. Производио се сам из језгра које је на почецима већ било освојено,
градативно растао, а у последњој фази свога песниковања, песник се –<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>тако се може објаснити за авангардно
стваралаштво нетипично дуго трајање сигнализма – враћао ономе што је раније већ
било песнички обликовано, ширећи га наглашавањем неколиких његових раније не у
довољној мери развијених компонената.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Наш
прилог о поетици Мирољуба Тодоровића замислили смо као представљање ауторових
ставова о неколиким кључним поетичким темама и подтемама свесни да се оне нужно
и укрштају и међусобно делимице поклапају.<span style="mso-spacerun: yes;">
</span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Сасвим
логично, задржаћемо се најпре на неколиким одређењима самог појма <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Поетика</i>. Вођа сигнализма је свестан
чињенице да су "Основна поетичка питања без јасних одговора." (7,
14), односно да се "сваки одговор поново претвара у питање" (11, 15)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Тако се – покушавајући да се поетички огласимо – налазимо у зачараном
кругу. Сваки став претвара се у ново питање које га угрожава. Из тога јасно
произилази да је основно поетичко правило – не придржавати се никаквих правила
(15, 57)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Питање над питањима ипак је оно које нас
пита: "Може ли песник побећи од своје поетике?" (в. 8) Ма каква она
била! А Тодоровић своју, помало на мала врата, одређује као "побуну против
Космоса и Света" (55) и, још више и "отвореније", "не само
као коментар и тумачење већ и као креацију" (7, 44)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Као најшири контекст за њено остваривање указује се цитирани став
Јурија Лотмана по којем "Лепота је информација" (10, 61)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Поетичку
"причу'' о <i style="mso-bidi-font-style: normal;">сигнализму</i> започињемо
тако што га називамо <i style="mso-bidi-font-style: normal;">сигнализмом у акцији</i>.
(Тако се зове текст који је најпре – касније је допуњен –<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>био каталог изложбе Сигнализам `81, Оџаци
1981; штампан је у <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Дневнику авангарде</i>).
Основни ставови ("историјски") изнети у споменутом каталогу су
следећи: "Сигнализам и песничка наука пре су производ једне песничке
лабораторије, неголи агоничке групне акције, отворене борбе у загушеној
књижевној арени. Борба је уследила потом 1969. и 1970. године када долази до
формирања групе и покрета, до појаве првог броја часописа <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сигнал</i> и другог и трећег манифеста сигнализма. Први манифест је
донкихотска борба са `силама немирљивим`. [...] То није била борба путем
непосредних полемика, већ борба стваралачком акцијом, делом" (5, 18</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">–</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">19). Постоји веза сигнализма са дадаизмом, али дадаистичка
"основна идеја о општем не-стваралачком нихилизму и потпуној анархији у
уметности страна је сигнализму" (5, 21)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Сигнализам
је, тврди његов творац, "комплекснији" (5, 21) у односу на конкретну,
визуелну, летристичку и спацијалну поезију.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Изворне
идеје сцијентизма (првобитно се сигнализам тако назива)<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>Тодоровић је, по властитом тврђењу, од 1959.
до 1969. године развијао сам "у тишини својих планетарних, космичких и
астрогностичких лабораторија. Биле су то идеје сасвим супротне од онога што се
радило у нашој, па рекао бих, и у европској литератури" (10, 15)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Оно са чим је овај авангардни покрет на самим својим почецима ступио у
непоштедну борбу били су<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>"млаки и
већ потрошени модернизам. Тек настали [...] потпуно анахрони неосимболизам.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">[...] ... неприкосновени
традиционализам..." (15, 93)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Овај последњи је "монструм,
мора које се ова култура и ова литература никада неће ослободити, нити има жељу
да се ослободи" (15, 94)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Првобитна
инспирација сигнализма су егзактне науке. Потом и: семиологија, теорија игара,
истраживања у језику (10, 25)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Поред
додирних тачака које, уз све разлике, покрет којем је на челу има с дадаизмом,
српски песник признаје и везе са футуризмом и супрематизмом. Као кључне претече
покрета набраја: Дишана, Маљевича, Аполинера, Цару (5, 77)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Придодаће им и руског авангардног уметника Алексеја Кручониха. Посебно
дубоки корени сигнализма находе се у футуризму и дадаизму (15, 63)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>"Са
сигнализмом први пут, после надреализма (и београдске надреалистичке групе),
добијамо један стваралачки покрет који нашу литературу и уметност уводи у
најсвежије токове европске и светске авангарде" (10, 70)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Он није </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">увозни изам као експресионизам,
футуризам или надреализам" (15, 78), већ је "породио сам себе"
(15, 94)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Ова "веома сложена песничка
галаксија" (14, 62) користи за своју полазну поетичку тачку то што "У
својој бити имагинација је један експериментални процес" (в. 8)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>"Сигнализам
је авангардни стваралачки покрет настао у нашој земљи са циљем да револуционише
све гране уметности, а првенствено литературу и ликовне уметности, уносећи нов
начин мишљења примерен електронској и планетарној цивилизацији" (14, 79)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Као "интермедијални, интердисциплинарни покрет, он омогућује и
ради на сарадњи свих медија, уметности и наука" (14, 79)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> "Нова (сигналистичка) литература указала је на тродимензионална
својства речи и језика (вербална, вокална и визуелна)" (14, 119)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Она се ту не зауставља: "Врата подсвести нису више само о</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">д</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">шкринута, она су широм отворена. Сигнализам је, ослобађајући и
ангажујући сва чула и стваралачке снаге човека, укинуо све границе, све медије,
па чак и простор и време, усмеривши своје истраживачко биће ка непредвидљивом
планетарном и космичком" (14, 128)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Он
"претпоставља активно стварање језика, а не само његово коришћење"</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">(15, 22)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Једно од
основних његових поетичких начела је начело деформације (14, 158)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Мирољуб
Тодоровић који тврди: "Из окриља сигнализма прозишао је и српски поетски
модернизам" (15, 79), убеђен је да ће "наредно столеће бити столеће
сигнализма. Ми смо само семе, тек ту и тамо стидљиво проклијало. Даљи развој сигнализма
видим у потпуној експлозији планетарне и почецима остваривања космичке
уметности. То ће бити посебно видљиво у интермедијалним сегментима" (15,
133; 1996), што ће и поновити уверен како ће уметност сигнализма бити
"уметност новог века, па чак, можда, и читавог трећег миленијума"
(15, 43; 2002)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">ПРОШИРЕНА ПЕРЦЕПЦИЈА СВЕТА</span></i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Интересантне
су поетичке одреднице <i style="mso-bidi-font-style: normal;">сигнала</i>, појма
који је само језгро сигналистичке поетике. Он<span style="mso-spacerun: yes;">
</span>је " у суштини бића" (в. 8)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Једнако и
"одблесак... неког бића (7, 3), односно "светлост бића" (6, 44)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Сигналистички уметник / песник, онај "у чијем се духу и делу
непрекидно мешају (преплићу) фантазија и иронија" (6, 52),<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>ствара тако што је способан да "језик и
знак учини бићем" (9, 85), док је "Сигналистичка песма распета између
своје Сциле и Харибде: значити и бити" (6, 75). Сигналистичка песма, која
је "акција и утопија" (7, 36), симбиотички сраслим коришћењем речи,
знака, игре и имагинације (7, 4),<span style="mso-spacerun: yes;">
</span>обликује истовремено "више зона значења" (15, 18)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> "Сигналистичко дело проширује нашу перцепцију света стварајући
истовремено једну нову сензибилност" (6, 65)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Оно је
"отворено дело" у екоовском значењу те синтагме (14, 103)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Иако нова поезија нуди "синтезу поезије и ликовних
уметности" (10, 7), "најинтересантнија истраживања била су управо на
плану вербалног, у самом језику" (10, 11)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Притом је
језик сигналистичке поезије "универзалан" (10, 7), а сам
"Сигнализам у књижевности открива могућности и границе говора" (11,
45)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Сваки текст је – бартовски – "тело"
(14, 125) тако што је "Белина папира, бела песма, песма ни о чему, основни
знак, могућност из којег проистиче све остало" (9, 60)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Морамо активирати и, сигналистички прерађено, декартовско
"правило" које гласи: "Комуницирам (општим), дакле постојим,
дакле стварам" (14, 65). Не смемо сметнути са ума ни –
"футуристичку" – тврдњу: "Сигналистичко биће је будуће
биће" (14, 66)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Мирољуб
Тодоровић, иако то експлицитно не пише, као и надреалисти, сасвим извесно,
разликује <i style="mso-bidi-font-style: normal;">литературу</i> – цитирајући
Макса Бензеа одређује је као "метафизички талог" (6, 51) – и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">поезију</i>. Оно што права и трајна
књижевност једино јесте покрива се искључиво другом одредницом. Ево како српски
сигналиста поетички збори о песништву и песми. Песништво је "могући
прајезик људског рода" (9, 93)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Притом "Не постоје објективни
критеријуми разликовања поетског од непоетског" (6, 18)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> "<i style="mso-bidi-font-style: normal;">Песма</i> као
емоционално-интелектуална категорија не супротставља се Материји. Оне чине
јединство у свом заједничком непоштовању Смрти" (14, 26)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> "Модели" писања песама / поема су следећи (међусобно се
прожимају и комбинују): "Узети велики лист папира из блока за цртање, или
велики бели картон, па на њему тушем исцртати речи; после их асоцијативно
спајати и правити поему. Могуће је ове речи исцртати разним бојама" (14,
7) и<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>"Искључити из песама реални
свет. Свет ствари и свет бића. Тежити ка поезији замршених неорганских и
аморфних облика. Нешто слично апстрактном (нефигуративном) сликарству. Свему
томе потражити инспирацију, најпре, у егзактним наукама. Песма би се
поистовећивала са звуком (ритмом) и мутном сликом..." (14, 7)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Њоме треба "опевати кретање" (14, 15)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> "Сваки елеменат песничке целине зрачи своју енергију" (14,
23), а<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>песма, која не</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">пристаје да се "сведе на једнообразни
линеарни ток" (6, 52), јесте "чин само-превазилажења језика и света"
(6, 15)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Не занемарује се, и поред свих, надасве
визуелних експеримената, "визуелна форма језика" (6, 22), али уз
изоштрени "слух за кретања по рубовима језика" (6, 18)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Песништво је "отварање Бића и Космоса" (7, 47), способно да
"осветли бездан бића" (7, 47)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Писање
песама нипошто није само игра. Много је то опаснији "занат". Песник
непрекидно властитим певањем увежбава смрт (7, 3). Но, не чини само то.
Ослушкује "песмом унутарњи ромор језика и бића" (15, 21)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Она је "брижљиво бележење пулса неуротично разапетог унутрашњег
песниковог бића које има свој идентитет у космичком ништавилу" (6, 53)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Такође,<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>као "лице (и
наличје) Хаоса и Космоса" (в. 8),<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>и
"крик из утробе егзистенције, говор жудње", (15, 81), "креативно
потврђивање егзистенције" (7, 3) тако што је "нешто више од начина
постојања" (7, 17)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Она је "на самој граници
метафизичких понора и егзактног лудизма" (7, 8). У њеном турбулентном
језгру налазе се "песничке слике као производи синтезе језичке игре и
једног ониричког стања духа" (7, 48)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Њено срце
куца "апсолутизмом метафоре" (9, 87) којом се продире до
"суштине ствари" (7, 20)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Песма брише границе "између
духа и света" (11, 54)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Једине њене међе су "границе
светлости" (в. 8)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> И стварање и читање песама једино
је могуће ако се текстови осветле изнутра (в. 8), асоцијативном магмом песника
и онога ко у поезију урања. Песник, тај "усплахирени сневач што сањајући
тумачи свој сан" (11, 41), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">обрнуто</i>
биће (песнички снови тумаче се једино сневањем, новим сновима), (раз)откривањем
"магије искиданог песничког ритма" (7, 18), постаје "биће
васељенске жудње" (11, 59)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Најједноставније, истовремено и
најсложеније, написано: "Песник је песма" (7, 15)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Он је њен извор, али је и она његов (в. 8)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Она "ствара песника" (7, 13), који је "осуђен" на
њу (7, 9). Сваки песник је"осуђен" на песму. Тодоровић се пита:
"Да ли ти певаш или те песма пева?" (6, 69)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Питање не оставља без одговора: "Не певање песника већ певање
песме" (6, 91). Шта, на крају, песма јесте (мора да буде): "битка
против заборава бића" (11, 62). Метафизички и дрхтај и крик.</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">РЕЧ ПРИЗИВА СЛИКУ</span></i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Шта
су особености <i style="mso-bidi-font-style: normal;">сигналистичке поезије</i>.
Задржимо се најпре на њеној класификацији. Једна од најстаријих је она коју је
Тодоровић изложио у ''Фрагментима о сигнализму'' (1969</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">–</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">1972). Тада он разликује две врсте поезије: вербалну и семиолошку
(друга искључује неке језичке елементе, а укључује визуелне и вок</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">а</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">лне елементе). Прва се дели на: 1) алеаторну или стохастичку, 2)
статистичку, 3) технолошку, 4) пермутациону, комбинациону и варијациону, 5)
сцијентистичку, 6) феноменолошку, 7) шатровачку и 8) компјутерску (''део који
се остварује помоћу машине али у језику''), а друга на: 1) сигналистичку
визуелну, 2) звучну и кинетичку, 3. компјутерску (''део који оперише
словно-знаковним елементима) и 4) гестуалну поезију (14, 104</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">–</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">105)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> О каснијим ''корекцијама''
жанровског списка сигналистичке поезије писао сам у тексту ''Сигнализам као
говор жудње'' (в. <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Време сигнализма / The
Times of Suignalism</i>, Библиофилско издање, Друштво уметника сигналиста,
Београд, 2006, стр. 197</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">–</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">202). </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Погледајмо
укратко неколике од споменутих врста.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;">Визуелна поезија</i>, која се покаткад
назива и конкретном, има своју (пред)историју. Тодоровић, када је о српској
лирици реч (списак, свакако, није потпун), спомиње Захарију Стефановића
Орфелина, Ђорђа Марковића Кодера, Драгана Алексића, Љубомира Мицића, колаже
београдских надреалиста...<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>У њој, која
зајми од графике, дизајна и, посебно, стрипа, долази до, делимичног или
потпуног, одбацивања "семантичког система језика" (15, 15), стиже се
до "негације метафоричког говора" (9, 69), "Реч призива слику,
слика призива реч" (15, 18), "активирају" се нелингвистички
знаци (11, 26), проговара и белина / неисписаност, укључује се у песму,
постајући део њене функције, и простор (14, 148), те она, у крајњем исходу,
"кроз деструкцију и уклањање језика као посредника, поново приближава
предмете и бића, указујући на њихову суштину" (14, 57)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Притом, "Живи организам визуелне песме стално је у покрету. Текст
`ради`" (14, 147)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Сигналистичка, "нова поезија
тражи и нову врсту читалаца" (14, 53)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Тражи и нов</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">е</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> тумаче попут Умберта Ека, Абрахама Мола, Макса Бензеа. Визуелна
поезија –<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>никакве сумње нема – јесте
"инспиративни извор, основна полуга, па и крвоток неоавангарде шездесетих
и седамдесетих година" (15, 7)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Наводимо
неколике поетичке одреднице <i style="mso-bidi-font-style: normal;">сцијентистичке
поезије</i>, оне која је доминирала у првој фази сигнализма. Она, која је
"језик Човека, језгра, структуре Универзума и Материје, као и њихових
међусобних прожимања" (14, 21), једнако као и "поезија предмета и
процеса" (14, 21), "представља круну антиромантизма у поезији,
негацију субјективног и субјективистичког, поетике засноване на искључивости
емоција и емотивних стања" (14, 20)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Она, имајући
"испод егзактног омота... ирационално језгро" (6, 15), "својим
звездозорима не гледа само у бескрајне дубине Простора и Времена, већ и у
поноре Песме и Језика" (14, 20)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;">Гестуална поезија</i> лирска је
сигналистичка врста која уноси иновације у свеколику лирику. Користећи чињеницу
да су "Гестуални и визуелни језици –<span style="mso-spacerun: yes;">
</span>најстарија врста језика у људској комуникацији" (11, 27),
"Дарујући своје тело свету гестуални песник свет претвара у песму"
(11, 24)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Полазећи од теоријско-метафоричке тврдње
великог америчког песника Воласа Стивенса по којој "Тело је велика
песма"</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">(11, 28), Тодоровић исту понавља,
уз малу "атомизацију": "Тело пише песму (текст). Песма уобличава
тело. Песник је песма" (14, 159)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Наводимо
само једну теоријску опаску везану за <i style="mso-bidi-font-style: normal;">стохастичку
поезију</i>. По њој, ова "активира" "екстатичко стање
језика" (9, 53)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Задржимо се укратко и на <i style="mso-bidi-font-style: normal;">мејл-арту</i> који је "по својој
природи... планетарна уметност..." (10, 35)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Парадокси
који су у самом његовом језгру могли би се свести на "потрошљивост,
ироничност, самоизворност, деконструкцијску метафизичност" (10, 64)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Он, " по својој природи, по својој ефемерности, по својој
потрошљивости, по својој ироничности, па можда и извесној дози мазохистичког
цинизма, очигледно не одговара нашем реторичком и умишљено-метафизичком
менталитету склоном ка чврстом, свеобухватном и вечном" (5, 27</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">–</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">28)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Најзначајнији допринос, не само
Мирољуба Тодоровића већ и читавог српског (и југословенског)<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>сигнализма мејл-арт уметности, несумњиво су
Тодоровићеве дописнице из "Неуспеле комуникације" упућене, између
осталих, тобоже: Војиславу Илићу, Ђури Јакшићу, Јовану Скерлићу, Бори
Станковићу, Карађорђу, Милошу Обреновићу, Лази Костићу, Јовану Јовановићу
Змају, Владиславу Петковићу Дису, Тину Ујевићу... Требало би свакако пажљиво
прочитати и оно што је о књизи <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Фортран</i>
(1972)<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>прибележено у <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Планетарној култури</i> (в. 10, 36</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">–</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">37)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;">Феноменолошке песме</i> у
"верзији" Мирољуба Тодоровића разликују се од оних које је писао
највећи поетски "феноменолог" Фр</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">а</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">нсис Понж,
српски следбеник поменутог француског песника Александар Ристовић или Васко
Попа као<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>аутор циклуса
"Списак" збирке <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Кора</i>. Оне
су атак на (нео)романтизам. Нема дехуманизације на тематској равни. Заснивају
се на наглашеној "поетици детаља" (9, 100)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Јесу "Песме о стварима. О њиховој конкретној и употребној
вредности. О стварима без таутолошких назнака. Без метафоричких и универзалних
одређења и оптерећења" (14, 63)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>У
последње време у Тодоровићевом поетском опусу, уз трајно присутне визуелне,
доминирају <i style="mso-bidi-font-style: normal;">апејронистичке песме</i>.
Назване су по грчком термину који означава стваралачки хаос. Наш песник их
дефинише као "процес, имагинативни низ слика и збивања" (11, 52),
"враћање на метафизичке вредности, на тајанствено и ирационално" (9,
81), "аналитичко тематизовање самог бића језика" (11, 39),
"пулсирање самог бића у ритму са усковитланом сликом света" (в. 8)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> У њима "потпуно је срушена она преграда која дели `логични` од
`алогичног` језика" (11, 50)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> У овим песмама "колажне
структуре" (9, 93) којима су "свемир и свет незаменљиви оквири"
(11, 65), пева се "на начин на који би несвесно морало да се огласи"
(в. 8)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Њене "шокантне" (7, 43), односно
"жестоке, слике" сличне су "оним што потичу из рембоовског
`растројства свих чула`" (6, 17) и резултирају "вртложном
динамиком" песме (в. 8)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Ова осваја "простор
неомеђене речи" (6, 10) тако што се користи "Спајање(м) речи и
синтагми без граматичког односа у апејронистичкој песми" (6, 69)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Налази се "на рубу семантичке непрозирности" (11, 51) /
амбивалентности која је, у исти мах, и открива и скрива (11, 55). У самом срцу
апејронистичке песме налази се "набујалост језичких понорница" (9,
80), односно "надјезичка структура речи" (11, 51)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Ево како се, по мишљењу Мирољуба Тодоровића, у овим песмама којима је
унутрашња архитектонска окосница / сама кичма фрагментизација говора /
казиваног (11, 60), то постиже: "Апејронистички песник чупа речи и синтагме
из стандардних, текућих говорних оквира, ставља их у другачије системе односа
где ће оне излучити нове поетске информације" (11, 45); "Разуђивањем
ритма песничког говора, укрштањем различитих значења, мешањем појмова, слика,
ствари, ситуација и њихових често супротстављених интенција и смисаоних значења
у апејронистичкој песми се ствара нова слика света" (15, 70);<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>"Уочљива је у овим песмама велика
употреба архаизама и дивних старих речи за којима сам толико трагао, како у
нашем средњовековном књижевном благу, тако и у народној поезији" (15, 71)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">НА РУБУ СЕМАНТИЧКЕ НЕПРОЗИРНОСТИ</span></i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Шатровачки
језик најпре осваја Тодоровићеву поезију да би се касније, попут лавине,
проширио и уселио најпре у полемичке текстове, потом у хаику песме, затим у
кратку прозу и, коначно, у роман. Шатровачки изрази јављају се у песмама нашег
сигналисте почев од 1969. године. Прва збирка <i style="mso-bidi-font-style: normal;">шатровачке поезије</i>, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Гејак
гланца гуљарке</i>, завршена 1972, појавила се 1974. године, да би 1983.
доживела и друго издање. Ова поезија је</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> пре свега</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> језичка поезија. Језик којим је написана "стварност (је) за
себе" (11, 65): "језик (је) ситуације, догађаја, брзе и конкретне
акције</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Он не трпи једноличност, досаду и спорост.
Праскав је и афективан, директан али и саркастичан и двосмислен. [...] Уочљива
је и његова антисентименталност, а такође и јака тежња за ефектима. То је чулан
језик којим се тешко може изразити нешто апстрактно" (14, 73)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>У
тексту који говори о Тодоровићевој поетици никако се не смеју занемарити његове
најаве о писању књиге која би се састојала од неколико мањих књига </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">и </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">у којој би била управо изложена његова поетичка становишта:
"Поново ме привлачи идеја о <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Фрагментима
о сигнализму</i>. Потпуно теоријски образложити сигнализам у виду већих или
мањих фрагмената. Неколико година посветити том послу" (5, 114; Из
сигналистичког дневника, 1979); "Требало би радити на новој књизи
теоретског фундирања сигнализма <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Фрагменти
о</i> <i style="mso-bidi-font-style: normal;">сигнализму</i>. Идеја је да се
размотре сви периоди и правци сигналистичког уметничког искуства од
сцијентистчког и планетарног до најновијег ирационалног и
мистичко-анархистичког /апејронизам/. Фрагменти, којих већ има поприлично, неки
су још од 1966. године, били би на сличан начин и груписани" (5, 120):
Космогонија (или Планета), Гестуална поезија, </span><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">Textum, </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Шатровачки говор, </span><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">Ready-made
</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">поезија итд (Из
сигналистичког дневника, 1981); "Последњих неколико година интензивније
радим на проширивању и продубљивању поетике сигнализма. Ово најчешће чиним
путем фрагмената, или краћих поетичких записа..." (1991; 10, 29)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Своје поетичке ставове наш сигналиста излаже кратким, резантним,
фрагментима налик на имагинативне муње. Живан Живковић их назива <i style="mso-bidi-font-style: normal;">мета-песмама</i> (15, 125)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Сигналистичка
поезија мора да положи поетички рачин и о <i style="mso-bidi-font-style: normal;">материји</i>
о којој пева, којом пева: "Виталност и неуништивост Песме идентична је с
виталношћу и неуништивошћу Материје. [...] Њихов однос према Времену у крајњој
линији је негативан, јер и Песма и Материја надрастају Време, ломе његове
димензије и великим брзинама<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>удаљавају
се од Смрти" (14, 11)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Полазна премиса Тодоровићева
сигнализма је следећа: "После теорије релативности и квантне физике,
теорија хаоса представља трећу велику револуцију у физици нашег столећа"
(в. 8)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Имајући на уму, цитирану, Бахтинову опаску по
којој "Хаос је многолик" (в. 8), наш аутор закључује како је
"Магична визија Хаоса и Космоса –<span style="mso-spacerun: yes;">
</span>најинспиративнији и најтрајнији извор песме и певања" (в. 8)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Одатле произилази да су "Свет и свемир гледани изнутра као
неразлучиви део нашег сопственог бића" (6, 75)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Не
</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">с</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">ме се заобићи ни само <i style="mso-bidi-font-style: normal;">писање</i>: "Логика писања, ако је уопште има, је логика
истраживања. Истраживање, међутим, нужно тражи експеримент и
експериментисање..." (5, 121)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Писање које се експерименталног
клони "не увлачи нас у неизвесну игру бића и језика и због тога овакво
писање, које је престало бити истраживање, само по себи престаје бити и
мишљење" (5, 121)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> "Експеримент (је) у самом
бићу уметности" (10, 60)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Текст постаје за Тодоровића
"естетски (књижевно) релевантан када га уведе(м) у фокус литературе, на
било који начин, као део или засебну целину, када га извуче(м) из његовог
дотадашњег `природног` контекста уклопи(м) у нову целину или уз извесна
дотеривања, или чак без њих, означи(м) као готову, структурирану књижевну
творевину" (5, 167)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Оно што такво писање,
сигналистичко текстоткање, јесте "Писање (је)</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">као самоанализа" (9, 56), "изворно исписивање себе и
света" (9, 84), у којем се, остваривањем "нераскидиве везе између
еротике и писања" (11, 53), пристиже до песама које су "Изворни
мириси, звукови и слике бића" (9, 77)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Мирољуб
Тодоровић је, предвидљиво, заговорник нове <i style="mso-bidi-font-style: normal;">естетике</i>
(условно бисмо је чак могли окрстити и негативном естетиком / <i style="mso-bidi-font-style: normal;">антиестетиком</i>) која је, имајући донекле
своје упориште у естетичким погледима Бенедета Крочеа, кулминирала у естетичким
поставкама Абрахама Мола, Макса Бензеа, Маршала Меклуана,<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>и Умберта Ека. Он не заборавља Фосијонову
естетичку тврдњу по којој "уметничко дело постоји само као облик"
(11, 13)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Допуњава је становиштем Кандинског:
"Нема никаквог облика, никакве ствари на свету, која ништа не казује"
(11, 14)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Заговара став о "метафизичкој
анализи" као "претходници" сваког естетичког тумачења (6, 33)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Радује се појави нове гране естетике – егоестетици: "По
дефиницији једног од њених првих утемељивача, чешког естетичара Мирослава
Кливара, егзоестетика `проучава естетске односе, естетске вредности у
ванземаљској стварности Универзума`. Предмет егзоестетике била би, значи,
космичка уметност, или уметност свемирског доба" (14, 153), дакле, управо,
сигнализам сам и све оно што је на подручју уметности уопште овај покрет
покренуо.</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">СИЛАЗАК У ОТВОРЕНИ ПОНОР ЈЕЗИКА</span></i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Веома
су интересантна Тодоровићева промишљања <i style="mso-bidi-font-style: normal;">језика</i>.
Иако се, погрешно, сигнализам,</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">у текстовима
недобронамерних тумача, углавном сводио на визуелне песничке експерименте,
српски песник је, веома предано и продубљено, годинама, размишљао о језику као
срцу песниковања. Поетички ставови, теоријски фрагменти-муње посвећени њему су
управо и само срце Тодоровићеве поетике. Цитирајући Жака Моноа, бележи:
"Језик је оно што је створило човека, много пре него човек – језик!"
(11, 50)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Додаје – овај пут цитиран је Нортроп Фрај:
"Језик употребљава човека а не човек језик" (11, 62)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> За канадског теоретичара књижевности – припоменимо и то – човек је, у
исти мах, и "дете језика" (15, 19)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Мартину
Хајдегеру "Људско је у суштини језичко" (6,12)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Сигнализам је "своја најдубља и најспектакуларнија истраживања...
извршио баш у језику" (5, 158): "Језичка структура је молекуларна. У
једном дубљем смислу она је и атомска. Речи су молекули одређеног језика. Слова
која чине речи су атоми. Мешајући се и спајајући се међусобно они граде сложена
језичка једињења" (14, 18); "Словом, знаком, речју или тек синтагмом
као златним кључем отварати ризницу говора, развезивати немуште гласнице
крика" (14, 150); "Словни, језички и визуелни пројектили као фотони
испаљени из срца материје, из срца песме. Језик је раскомадан, материја је у
распадању, честице језика и честице материје лутају ослобођеним просторима,
траже се, спајају и поново растављају. Песма и материја настављају се и трају
само у својим деловима, елементима" (14, 151)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Једнако, и непрестано, мењају се и "граматика науке" и
песничка граматика (12, 77)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Сигнализам је покушај да дође до
симбиозе ових двеју граматика. Притом говор метаморфозира у "глас самих
ствари" (15, 21), језик постаје "језик – светлост" (14, 8),
говор је "синтеза крика и текста" (в. 8), "слика свемира"
(5, 167), језик</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> –</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> "једина реалност" (в.
8), песништво</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> – </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">"резултат изузетне активности
бића језика" (в. 8), "производња језика у језику" (6, 8),
"огледало нове лингвистичке стварности" (в. 8), "пробијање
језичког и знаковног хоризонта" (в. 8)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Потребно је
"Видети и осетити материјалност текста (језика)" (в. 8)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Исто тако, "Омогућити језику да сам ствара песму" (в. 8)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Тако се доспева до песама које "исписују" песнике, замењују
улоге, претварајући се у ауторе оних који погрешно држе да су их они створили
(9, 60)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Но, то није једини "модел"
песмотвораштва. Пише се и телом и гестовима (поетички је то, бриљантно,
заговарао већ Растко Петровић; Тодоровић и практично "демонстрирао").
Песник може да се придржава и следећих поетичких "образаца":
"певати тако као да нико пре тебе није певао" (9, 64), "Речи у
песми употребљавај као да си их сам стварао" (7, 42), "Употребљавати
речи у песми као да их нема" (11, 65), ''Испитати песничке могућности
нејезика'' (6, 8), "Певати, чак, и уз помоћ речи које не постоје" (6,
75)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Очигледно, у питању су четири
"подмодела" певања. Они захтевају "Силазак у дубину, у отворени
понор језика" (9, 66), спуштање у "подземље језика" (9, 94),
продор "с друге стране језика" (9, 69) где се налазе "Тамни,
неистражени простори између бића и језика" (7, 13)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Омогућавају да се груне "Из лавине језика у експлозију
песме" (6, 25) тако што је "Слобода и независност речи претворена у
експлозивну лавину песничких слика и ритма" (6, 52)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> "Фонолошка асоцијатвност" (7, 49), и не само она, чини речи,
песничке слике, гестове у гестуалној поезији "непредвидљивим" (9,
100), открива "унутрашњу светлост речи" (в. 8), једнако као и<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>"речи које у себи носе нове речи"
(7, 35)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> У сигнализму и тишина пева. Открива се њена
"речитост" (в. 8. и 9, 84)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Обједињују се реч и тишина (9,
70)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">. </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Поставља се, и опетује, (речито) питање:</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">"Да ли је прави говор у ћутању?"
(11, 65); "Када и како може бити песма изражена ћутњом?" (15, 16)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> У "дијалог(у) језика са самим собом" (в. 8), ослушкује се
"у једној јединој речи ... хаотично и магично пулсирање била свемира и
света" (9, 72)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Но, "Може ли једна реч да
замени читав језик?" (11, 56)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Ако може, која је то реч? Она
која је "гест а њено значење је свет"? (11, 58)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Она која се н</span><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">e</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">прекидно прелива у неку другу реч?
(9, 75)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Она која је</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> – </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">цитира још
једанпут америчког песника Воласа Стивенса наш песник</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">– "око"</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">? (11, 8)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Она која оваплоћује "еротизам речи"? (11, 62)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Она која је "биће ума"? (11, 66)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span style="mso-ansi-language: SR-CYR;">
<span lang="SR-CYR">Тодоровић тврди: "Сам песнички праксис указује на велику
сличност бића и језика" (15, 20)</span></span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Песник, који
опесмотворује "највећу жудњу говора: жудњу за немогућим, за
неизрецивим" (15, 22), мора да трага "за првотном речи, за језичким
извором из кога ће потећи песма супротстављена тоталитету рационално уређеног
света" (15, 15)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Но, "Где су границе језичке
смрти?" (9, 77): "тамо где је заћутао / говор / чекају речници
ожеднели" (11, 5)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Они се могу, и морају, допуњавати
новим речима. Ево како то, на почетку своје песничке каријере, чини Мирољуб
Тодоровић стварајући <i style="mso-bidi-font-style: normal;">речник планетарног
језика насталог из основе звезд</i> (14, 16): <i style="mso-bidi-font-style: normal;">звездалија, звездозов, флозвездати, зве</i></span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">з</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">доскоп, звездопис,
звездосаур, звездолом, звездовит, звездораван, узвежђавати, звездети, флозвезд,
звездград, подзвезд, звездомер, извездети, звездовод, звездоптерикс,
одзвездети, презвездети, звездарити, дозвездети, звездан, узвездети,
звездоплан, звездати, незвезд</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">а</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">ти, извезден, звездолони</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">к</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">, звездокрет, звездострој, звездовет, презвезд, звездомир, звездород,
глезвезд, звездокос, незвездомеран, одзвезд, звездовид, звездобоља, самозвезд,
надзвезд, зазвездати, звездовез, звездолог, беззвезд,</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> <i style="mso-bidi-font-style: normal;">звездоток, незвезд, звездолеће, звездопреља, звездодром, звездорог,
звездомор, звездомет, звездање, стозвезд, звездопад, звездониз, звездик,
зазвезд, злозвезд, звездовек, звездост, звездиште</i>. То подсећа на Хлебњикова
(види додатак, на стр. 369</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">–</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">370, његове књиге <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Краљ времена Велимир</i> I, у преводу на наш
језик, Просвета, Београд, 1964)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Наш песник пише и о језичким
машинама (в. 14, 19), доносећи и визуелни приказ њихова функционисања.
"Слика"<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>је налик на,
маштовитију, Булијеву</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> у песми / поеми ''Иксион''.</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">У СИГНАЛИЗМУ И ТИШИНА ПЕВА</span></i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Наводимо
по две мини-поетичке опаске о две важне саставнице Тодоровићева књижевног
опуса. За њега је <i style="mso-bidi-font-style: normal;">хаику</i>, песничка
форма којом се, у крипто варијанти, дуго и упорно бави, непрестано је
иновирајући, покушавајући да је "размрда" "увођење(м) језичке
игре" (7, 27), "тишина из које се расцветава говор" (7, 25)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span style="mso-ansi-language: SR-CYR;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR">Фрагмент</span></i><span lang="SR-CYR"> је, пак, "еквиваленат песничке форме" (6, 33), а
"Моћ фрагментизовања – моћ исклизнућа" (9, 55)</span></span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Тодоровићева,
и сигналистичка уопште, поезија несумњиво је лудистичка до сржи. Сасвим
разумљиво, песник мора да поетички прозбори коју о игри као принципу књижевног
стварања. По српском сигналисти "материја је сва прожета жељом за
игром" (14, 9),<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>"песник је и
сам играч..." (14, 9), а "сигналистичко дело у процесу истраживања, у
разорној игри света, језика и знака, често тежи ка сопственој самодеструкцији.
У пепелу оваквог чина ипак ћемо открити нову жудњу за игром" (6, 40)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Тодоровић цитира Фридриха Шилера за кога "Човек је потпуно нов
једино када се игра" (7, 6)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Мало измењено, "Простор
уметности постаће простор игре" (14, 118)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Вођа
сигнализма разрађује поетичку иницијалну капислу: "Из игре рођено значење
– искра бића" (9, 84)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Пише о "лудистичкој
пројекцији света" (10, 63)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Лудизам је "основа"
сваке сигналистичке креације (14, 82)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Песник треба
"Певати (производити, сигнализовати) по унутрашњем ритму свог лудичког
бића" (в. 8), разапињући лук "Од лудичког до трансценденталног у
песми" (в. 8)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Лудизам може бити математички и
интуитивни. Сигнализму је најближа њихова комбинација (14, 102)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Мирољуб Тодоровић је своје
поетичке ставове излагао у ''дневничкој'' форми, фрагментизовано. Његове
поетичке књиге састоје се од датираних текстова ''издробљених'' најчешће на
изоловане ставове-реченице.<span style="mso-tab-count: 1;"> </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;">Ослобођени језик</i> (1992) садржи следеће
циклусе: "Ослобођени језик", "Другачије естетичке норме",
"Нагон за песмом" и "У непрозирном извору". Последњи циклус</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> и делимице други</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> чине специфичне песме. </span><span style="mso-ansi-language: #281A;"></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;">Игра и имагинација</i> (1993) има следеће
циклусе: "Игра и имагинација", "Поетика сажетости",
"Све је пут ка песми" и "Полијезичност бића". Последњи се
састоји од шест "песама".</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;">Хаос и космос</i> (библиофилско издање,
непагинирано, 1994) се дели на следеће поетичке циклусе: "Свет у
језику", "Песничко биће", "Исто питање над истим
понорима", "Метафизичка граматика" и "Хаос и космос",
од којих су цео други и, делимице,<span style="mso-spacerun: yes;">
</span>четврти складани од "песама".</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;">Ка извору ст</i>вари (1995) има седам
циклуса: "Месечев камен" (садржи и "песме" преузете из <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Алгола</i>: "Карбон",
"Звездалија", "Лавиринт", Алгол", "<u>Алфабет</u>";
"Патите ли од летерофобије", "<u>С јагодама рећи ћу вам или у
кавезу</u> <u>црвендаћ</u>", "<u>Зелени ветар</u>" и
"Месечев знак"; подвучене су прештампане и у књизи изабраних песама <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Поново узјахујем Росинанта</i>), "</span><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">Textum</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">" (састоји се од песама, као и следећи
циклус), "Где је простор песме?", "Игра и истраживање",
"Језик и неизрециво" (једино ово поглавље се своди на
фрагменте-реченице), "Говор жудње" (чине га "песме") и
"Манифест апејрона" (дат је у фрагментима од којих су неколики и
"стиховани"). Напомињемо да су прва четири поглавља ове књиге, као и
оно које је насловљено "Говор жудње" прештампани у <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Поетици сигнализма</i> (в. 14, 101</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">–</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">165). </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR;"><span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;">Жеђ граматологије</i> (1996) има девет
циклуса: "Румени дах речи", "Освојени простор", "Извор
језика", "Простор – време – гест", "Загонетка",
"Мера језика –<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>мера света",
"Онтички импулси", "Језик – песма – универзум" и
"Опсена и суштина", од којих су први, седми и последњи поетичке
"песме", трећи и и пети поетичке "приче" / мини есеји, а
остали скуп фрагмената који се најчешће своде на једну једину реченицу (понека
од њих је преузети цитат).</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>У
<i style="mso-bidi-font-style: normal;">Планетарној култури</i> налазе се и
текстови о <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Уметности као комуникацији</i>
Добрице Кампарелића, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Иво Андрић и Нилс
Бор – Квантна теорија и теоорија уметности</i> Владана Панковића, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Иконограмима</i> Луиђи Фера, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Дада уметност и антиуметност</i> Ханса
Рихтера, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Небо може да чека</i> Војислава
И. Илића, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Чамац кашика</i> Слободана
Вукановића, као и о Жарку Ђуровићу и неколиким изложбама. </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span></span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">Miscellaneae</span></i><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">, објављене под псеудонимом М. </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Стојкин, сем аутобиографског
текста "Завичај и поезија (моје нишке године)", доносе читаву серију
кратких критичких записа. Подељени су у две скупине. Једна се бави сликарима: Весном
Пиструин Милановић, Милославом Шутићем, Радославом Тркуљом, Душаном Ђокићем,
Балшом Рајчевићем, Маргаретом Станојловић (два текста) и руском неоавангардом,
а друга писцима: Тодором Терзићем, Гораном Чучковићем, Родољубом Степановићем,
Браниславом Прелевићем, Љубишом Јоцићем, Жарком Ђуровићем (два текста),
Милованом Ђурчићем, Милутином Ђуричковићем, Владимиром Максимовићем, Живаном
Живковићем (три прилога), Зорицом Арсић Мандарић (два текста), Јованом
Дујовићем, Тихомиром Нешићем, Златком Красним, Луком Прошићем, Милетом
Аћимовићем Ивковим, Миодрагом Павловићем, Србом Игњатовићем, Надом Шербан,
Богиславом Марковићем, Владетом Станковићем, Радованом Поповићем, Добривојем
Јевтићем, Герасимом Жуњићем, Тодором Манојловићем, Оскаром Давичом, као и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Велесовом књигом</i>.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;">Токови авангарде</i> доносе текстове о
италијанској, српској и руској неоавангарди и прилоге о неколиким значајним
авангардним уметницима: Пјеру Гарнијеу, Гуљерму Дајслеру, Микелеу Перфетију,
Андреју Тишми, Добрици Камперелићу, Мирољубу Филиповићу Филимиру, Звонку
Сарићу, Светиславу Н. Брковићу и Дејану Богојевићу, као и неколике веома
значајне интервјуе вође сигнализма<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>(са
Тодоровићем су разговарали Иван Правдић, Слободан Вукановић, Илија Бакић,
Јелена Косановић /два, пута/, Душан Станковић, Б. Милтојевић и Миливоје
Павловић; они су знали да питају а он да им вешто и зналачки одговори) и
драгоцен библиографски прилог: "Дела Мирољуба Тодоровића на страним
језицима и у страним листовима, часописима, књигама, антологијама, зборницима и
каталозима".<span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span><span style="mso-ansi-language: #281A;"></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">ПОЕТИЧКИ МУЊОГРАМИ</span></i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Веома
често Мирољуб Тодоровић прибегава полемичким обрачунима са својим
неистомишљеницима. Основно питање које он непрекидно поставља је: ко је први
нешто урадио? Да ли је то питање које се може поставити када је о<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>авангардној уметности реч? Творца сигнализма
посебно боли сукоб са дисидентима сигнализма. Пита се, понекад прикривено,
подсвесно: зашто су га издали? Јесу ли тако издали, још више, сами себе?
Постоји несумњива убитачност његових полемичких текстова равна оној коју
налазимо у онима младога Велибора Глигорића. Уз евидентан жар борбе који тежи
да противника баци на колена, ту је и језичко ''отварање''. Оно иде дотле да и
елементи шатровачког језика продиру у полемичке текстове. Полемичке су и песме
у <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Штепу</i></span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"> за шуминдере – ко им штрика
црева </span></i><span style="mso-ansi-language: #281A;">(1984).</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> У њима Тодоровић напада и Бору
Ћосића, Остоју Кисића, Боривоја Радаковића, између осталих. Полемичких песама
има и у збирци шатро-поезије <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Чорба од
мозга</i></span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> (1982)</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">. Њен аутор се обрачунава са
Вујицом Решин Туцићем, Бранком Чегецом, Владаном Радовановићем, Славком
Матковићем, Добрицом Камперелићем, Ранком Игрићем, Жарком Рошуљем, Маријом
Пушић, Јерком Денегријем, Франци Загорчником, Костом Богдановићем, Драганом
Величковићем. Посебно је жесток напад на <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Пустолин</i>у
Владана Радовановића. У <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Видицима </i>1960.
године она није имала никаквих визуелних елемената, осим класичних цртежа и
илустрација. Тек под приметним утицајем француског новог романа, она (в.
поразан текст Данила Киша, прештампан у књизи <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Homo poeticus</i>, у којем се говори о <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Пустолини</i> као огољеној љуштури ствари, испразном лартпурлартизму,
горком тријумфу интелигенције ) 1968. добија нову форму. Претходи јој
Тодоровићева космолошка поема<span style="mso-spacerun: yes;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;">Планета </i>(1965).</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>У
<i style="mso-bidi-font-style: normal;">Певцима са Бајлон-сквера</i></span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> (1986)</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> писци са којима се Тодоровић разрачунава су:
Зоран Мишић, Перо Зубац, Ели Финци, Богдан А. Поповић, Предраг Протић, Милан
Комненић, Јасмина Лукић, Миодраг Перишић, Слободан Ракитић, Милутин Петровић.
Последњи је "маскота традиционализма и његових заговорника ... [...]...
мање опасна варијанта..." (4, 65). Веома склон плагирању, умислио је да је
"постао толика чаруга да матра како је моје дело алајбегова слама одакле
може сваки неталентовани креша да мажњава кад хоће и како му дуне из буљине у
бубрег" (4, 78)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Као два супротна литерарна пола
издвајају се Ренато Пођоли који изузетно луцидно хвали авангарду уочавајући све
њене несумњиве вредности и Ханс Магнус Енцесбергер који је жестоко напада
(Тодоровић чак пише о <i style="mso-bidi-font-style: normal;">куги Енцесбергијани</i>).
Унутар тог европског, постоји и наш, домаћи, контекст – време пр(а)ве наше авангарде
које репрезентују Драган Алексић као стваралац и Милан Богдановић као тумач.
Ратујући против <i style="mso-bidi-font-style: normal;">нових злих волшебника</i>,
Тодоровић не заборавља да призна свежину духа коју демонстирају надреалисти
Оскар Давичо и Љубиша Јоцић прикључењем сигнализму у њиховим позним годинама,
Душан Матић подршком изреченом у својој приступној беседи САНУ, али и Миодраг
Павловић похвалом хуморних елемената присутних у збирци <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Свиња је одличан</i> <i style="mso-bidi-font-style: normal;">пливач</i></span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> (1971)</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">. Пишући о томе како су сигнализам нападали,
уз традиционалисте, лажна авангарда, авангарда из треће руке и његови отпадници
(10, 21), вођа сигнализма не пропушта прилику да га и сам вредности (пр)оцени:
"... та пресудна улога сигнализма у језичкој револуцији, формирању новог
песничког сензибилитета, радикалном превредновању кључних литерарних поставки
које је кодификовала традиција, или, ако хоћете, песничком прелому у српској
поезији седамдесетих година, у потпуности је прећутана, или кривотворена,
посебно од појединих критичара средње и млађе генерације"(4, 25</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">–</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">26); "Наука је у првој фази сигнализма (сцијентизам) послужила
поезији, пре свега, за револуционисање песничког говора, разбијање и
превазилажење ретроградног традиционализма и његових варијанти модернизма
педесетих година и неосимболизма" (4, 54); "Још радикалнија промена у
овој фази сигнализма извршена је управо на плану другачијег поимања поезије и
језика. Језичке струтуре оквалификоване </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">с</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">у као
молекуларне, односно у речима су виђени молекули једног језика, док су словни
знаци и гласови схваћени као његови атоми. По тој визији језик (говор) у
целини, па и песнички језик, сложена су једињења настала мешањем и спајањем
ових елемената " (4, 55)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span><span style="mso-spacerun: yes;"> </span>Тодоровић изузетно често, и изузетно вешто
притом, у свим својим поетичким текстовима цитира многобројне, више стране него
наше, несумњиве заговорнике новог духа у уметности и науци. Ево њиховог
исцрпног и прецизног, абецедног списка. Наводимо најпре стране: А. Ајнштајн; Т.
Аквински; К. Акселос; Г. Аполинер; Аристотел; Р. Барт; М. Бахтин; Г. Башлар; А.
Бели; Г. Бен; М. Бензе; А. Бергсон; П. Бергер; Библија; Р. Х. Блајт; М. Бланшо;
Ш. Бодлер; Н. Бор; Х. Л. Борхес; Ј. Броновски; Бусон; А. Н. Вајтхед; П. Валери;
Н. Винер; Ван Дусбург; Л. Витгенштајн; А. Вознесенски; Н. Габо; Х. Г. Гадамер;
П. Гарније; Ј. В. Гете; П. Гиро; В. Гомбрович; П. де Ман; Ж. Дерида; М. Дифрен;
М. Дишан; Ђ. Дорфлес; У. Еко; Мајстор Екхарт; С. Зонтаг; Р. Јакобсон; Е.
Јонеско; П. Кандински; И. Кант; У. Карион; Ф. Кафка; Џ. Кејџ; Ив Клајн; П. Кле;
М. Кливар; Колмогоров; Џ. Кошут; Ј. Кристева; М. Крлежа; Б. Кроче; Г. Лајбниц;
Ж. Лакан; Лао Це; К. Леви-Строс; Р. Д. Леинг; Леонардо да Винчи; Ж. Лиотар; Ел
Лисицки; Ј. Лотман; В. Мајаковски; М. Маклуан; С. Маларме; К. Маљевич; Ф. Т.
Маринети; Х. Маркузе; А. Матис; М. Мерло-Понти; Катрин Миле; Ч. Милош; А. Мишо;
А. Мол; Ж. Моно; С. Моравски; Е. Морен; Ч. Морис; Ж. де Нервал; Новалис; Б.
Нојман; В. Х. Одн; Б. Пастернак; А. Певснер; Сен Џон Перс; П. Пикасо; Ч. Пирс;
Ф. Понж; М. Пруст; Ед Рајнхард; Б. Расел; Х. Рид; Р. М. Рилке; Ж. П. Сартр; П.
Сезан; А. Сент-Егзипери; Сефор; Ф. Солерс; Ф. де Сосир; С. Спендер; В. Стивенс;
Д. Т. Сузуки; Ж. Старобински; А. Фосијон; Н. Фрај, Х. Франке; К. Фридман; Е.
Фром; М. Фуко; М. Хајдегер; И. Хасан; Хераклит; Ј. Хуизинга; В. Хумболт; К.
Тајге; Ц. Тодоров; Н. Чомски; Чуангце; Џ. Џојс; Р. Шар; Т. де Шарден; К.
Швитерс; Ф. Шилер; В. Б. Шкловски; З. Ј. Шмит. Листа наших цитараних аутора
далеко је сведенија: И. Андрић; С. Винавер; Д. Максимовић; Д. Матић; В.
Милинчевић; Б. Миљковић; М. Настасијевић; М. Павловић; Г. Петровић; Д. Разић. У
интервјуу датом Ивану Правдићу 1995. године – прибележимо и то – Тодоровић
признаје: "Искрено сам се одушевљавао поезијом Дилена Томаса, Алена
Боскеа, Бранка Миљковића, Момчила Настасијевића, Сен Џон Перса, Томаса Елиота и
Волта Витмена" (15, 51)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Његова
поетика, верна пратиља сигналистичког стварања, способна да се до незаборавних
поетичких афоризама попут, на пример: "Снага асоцијативне грађе – тамни
сјај имагинације"(6, 5) или:<span style="mso-spacerun: yes;">
</span>"Свет, слика света као неразмрсиви хаос" (6, 5), пропне,
заслужује да буде свеобухватно сагледана. Она омогућује прави <i style="mso-bidi-font-style: normal;">продор</i> у дело њеног творца. Ако је
фрагментарна (а јесте), то је и била намера онога ко ју је излагао. Поетички
муњограми су својим блесцима осветлили небо наше поезије показујући да је
фрагмент основни поетички модел друге половине двадесетог века и почетка овог у
коме јесмо. Модерни фрагмент нипошто није крхотина. Он је сам фијук бича битка.
Њему нико ништа не може. Као ни сигнализму, уосталом!</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span></span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">ЛИТЕРАТУРА:</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>1. </span><span lang="SR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR;">Miroljub Todorović, </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Signalism</span></i><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">, Београд, 1973.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>2. Мирољуб Тодоровић, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сигнализам</i>,
Градина, Ниш, 1979.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>3. Мирољуб Тодоровић, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Штеп
за шуминдере – ко им штрика црева,</i> <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Полемике</i>,
Арион, Земун, 1984.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>4. Мирољуб Тодоровић, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Певци
са Бајлон-сквера и моја фрка са њима</i>, Ново дело, Београд, 1986.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>5. Мирољуб Тодоровић, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Дневник
авангарде</i>, Графопублик, Београд, 1990.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>6. Мирољуб Тодоровић, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Ослобођени
језик</i>, Графопублик, Земун, 1992.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>7. Мирољуб Тодоровић, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Игра
и имагинација</i>, Сигнал, Београд, Библиофилско издање, 1993.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>8. Мирољуб Тодоровић, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Хаос
и космос</i>, Феникс, Београд, Библиофилско издање, 1994.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>9. Мирољуб Тодоровић, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Ка</i>
<i style="mso-bidi-font-style: normal;">извору ствари (Прилози за поезику
сигнализма</i>), Земун, Београд, 1995.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>10. Мирољуб Тодоровић, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Планетарна култура</i>, ИПА "Мирослав", Земун, 1995.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>11. Мирољуб Тодоровић, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Жеђ граматологије</i>, Сигнал, Беорама, Београд, 1996.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>12.
Miroljub Todorović, Signalism Yougoslav creative movement, Signal, Belgrade,
1998.</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>13. М. Стојкин, </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR;">Miscellaneae,
Критички и други записи</span></i><span lang="SR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR;">, Беорама, Београд, 2000.</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>14. Мирољуб Тодоровић, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Поетика сигнализма</i>, Просвета, Београд, 2003.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>15. Мирољуб Тодоровић, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Токови неоавангарде</i>, Нолит, Београд, 2004.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>16. Мирољуб Тодоровић, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Дневник 1982</i>,</span><span lang="SR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR;"> s. n., Ниш</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">, 2006. </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>* Текстови Ми</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">рољуба</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Тодоровића се цитирају тако што се у заградама
најпре наводи број под којим је цитирана књига у списку литературе, а потом,
после запете, следи онај који се односи на страну у њој.</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;"></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>[<i style="mso-bidi-font-style: normal;">Планетарни видици сигнализма</i>, Београд,
2010, стр. 29–56]</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
</div>
Slobodan Skerovichttp://www.blogger.com/profile/06036318715197087511noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7689294589374917196.post-24424525971679691492015-09-26T18:53:00.002-07:002015-09-26T18:53:21.524-07:00О прози Мирољуба Тодоровића<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<!--[if gte mso 9]><xml>
<w:WordDocument>
<w:View>Normal</w:View>
<w:Zoom>0</w:Zoom>
<w:PunctuationKerning/>
<w:ValidateAgainstSchemas/>
<w:SaveIfXMLInvalid>false</w:SaveIfXMLInvalid>
<w:IgnoreMixedContent>false</w:IgnoreMixedContent>
<w:AlwaysShowPlaceholderText>false</w:AlwaysShowPlaceholderText>
<w:Compatibility>
<w:BreakWrappedTables/>
<w:SnapToGridInCell/>
<w:WrapTextWithPunct/>
<w:UseAsianBreakRules/>
<w:DontGrowAutofit/>
</w:Compatibility>
<w:BrowserLevel>MicrosoftInternetExplorer4</w:BrowserLevel>
</w:WordDocument>
</xml><![endif]--><br />
<!--[if gte mso 9]><xml>
<w:LatentStyles DefLockedState="false" LatentStyleCount="156">
</w:LatentStyles>
</xml><![endif]--><!--[if gte mso 10]>
<style>
/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:"Table Normal";
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-parent:"";
mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt;
mso-para-margin:0in;
mso-para-margin-bottom:.0001pt;
mso-pagination:widow-orphan;
font-size:10.0pt;
font-family:"Times New Roman";
mso-ansi-language:#0400;
mso-fareast-language:#0400;
mso-bidi-language:#0400;}
</style>
<![endif]-->
<br />
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><b style="mso-bidi-font-weight: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">ПРОЗА МИРОЉУБА
ТОДОРОВИЋА </span></b><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Када је о авангардним и
поставангардним писцима реч често се мисли како су они пре свега песници. Ако
пишу прозу, сматра се како је она на корак од поезије и третира се као песничка
на особен начин. Колико је то тачно, питање је које тражи исцрпан одговор и
остављамо га за неку другу, теоријски утемељену, прилику.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Не смемо заборавити
како су надреалисти, и не само они, правили разлику између <i style="mso-bidi-font-style: normal;">литературе</i> и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">поезије</i>.
Ценили су, сасвим разумљиво, само другу коју су сматрали истинском, и једином
правом, књижевношћу. Оно што пише Мирољуб Тодоровић – никакве сумње нема –
спада у поезију схваћену онако како су то надреалисти чинили. Није све што
авангардисти напишу књижевност по себи. Још мање је велика књижевност без
ограде. Тодоровићева јесте и прво и друго. </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Тодоровићева проза
збрана је у десет књига: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Тек што сам
отворила пошту</i> (2000), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Дошетало ми у
уво</i> (2005), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Прозор </i>(2006), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Боли ме блајбингер</i> (верзија из <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Unus mundus-a</i>, 2007), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Шатро приче</i> (2007), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Лај ми на ђон</i> (2007), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Боли ме
блајбингер</i> (2009), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Киснем у кокошињцу</i>
(2008), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Торба од врбовог прућа</i> (2010)
и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Дневник сигнализма 1979 – 1983</i>
(2012).<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>Уз то, у многим часописима,
објављене су и дневничке белешке из других година. Као сепарат из нишког
часописа</span><span style="mso-ansi-language: #241A;"> <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Unus mundus</i> (број 19 – 20 – 21 – 22, 2006) </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">штампан је <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Дневник
1982</i>, а – раније – у књизи <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Дневник
авангарде</i> (1990), уз теоријске текстове и сигналистичку пошту, и изводи <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Из сигналистичког дневника 1979 – 1982</i>.
Наш писац, као творац и вођа европски и светски прихваћеног покрета, чини све
што је у његовој моћи да подастре све релевантне податке о томе како је тај
покрет настајао, развијао се, живео, као и како живи данас. Он није само
књижевни стваралац, већ је и особени књижевни историчар. </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Иако је објављен
поприличан број зборника о сигнализму – </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Сигнализам</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">, ''Кораци", Крагујевац,
1976; <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сигнализам `81</i>, КПЗ Оџаци,
Оџаци, 1981; <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сигнализам</i></span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"> – </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">авангардни стваралачки покрет</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">, Културни центар Београда, Београд, 1984; <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сигнализам у свету</i>, Приредио </span><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">Миодраг</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Шијаковић, Београдска књига, Београд, 1984; <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сигналистичка утопија</i>, Сигнал, Београд,
2001; <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сигнализам, уметност трећег</i> <i style="mso-bidi-font-style: normal;">миленијума</i>, Сигнал, Београд, 2003; <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Гласови планетарног</i></span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"> – </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">визије</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> <i style="mso-bidi-font-style: normal;">сигнализма</i>, Сигнал, 2003; <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Размишљајте о сигнализму / </i></span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">Think
about Signalism</span></i><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">, Сигнал,
Београд, 2004; <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Време сигнализма</i>,
Сепарат нишког часописа <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Градина</i>, бр.
10, 2005. и Библиофилско издање, Друштво уметника сигналиста, Београд, 2006; </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Демон сигнализма</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">, Библифилска издања, Друштво уметника сигналиста, Београд, 2007</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">; </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Планетарни видици сигнализма</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">, Приредио Миливоје Павловић,
Мегатренд универзитет, Београд, 2010</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">
– о Тодоровићевој прози у њима готово уопште није писано. Ретки су били и
критички одазиви на њу у часописима. </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>У трима докторским
дисертацијама о Мирољубу Тодоровићу и сигнализму – Живан Живковић, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сигнализам (Генеза, поетика и уметничка
пракса)</i>, „Вук Караџић“, Параћин, 1994, Јулијан Корнхаузер, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сигнализам српска неовангарда</i>, Просвета,
Ниш, 1998. и Миливоје Павловић, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Авангарда,
неоавангарда и сигнализам</i>, Просвета, Београд, 2002 –<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>Тодоровићева проза је, из разумљивих разлога
(писац се прозно расписао тек у последњој фази свог сигналистичког деловања),
заобиђена. </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Упоредимо ли прозу
Мирољуба Тодоровића са оном која је изашла испод пера значајног српског
неоавангардног писца Војислава Деспотова, могли бисмо прибележити како је
творац сигнализма песник који се позабавио и прозом, док је Војислав Деспотов
готово у једнакој мери <i style="mso-bidi-font-style: normal;">и</i> песник <i style="mso-bidi-font-style: normal;">и</i> романсијер.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Мирољуб Тодоровић се
огледао у писању епистоларног и шатровачког романа, кратких прича, посебно
шатровачких, дневничких записа и прибележених снова.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;">Тек што сам отворила пошту</i> (Феникс,
Београд, 2000)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> је епистоларни
роман. Аутор се „покрио“ псеудонимом </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">М. Т. Вид. </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Исти псеудоним
је употребљен и када се радило о књигама песама</span><span style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> <i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR">Шумски мед</span></i><span lang="SR-CYR"> (1990; 1992)</span></span><span style="mso-ansi-language: #281A;">,</span><span style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> <i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR">Радосно рже Рзав</span></i><span lang="SR-CYR"> (1990; хаику),</span></span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> и </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Трн му црвен и црн</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (1991)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">, а</span><span style="mso-ansi-language: SR-CYR;">
</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">у</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> књизи критичких и других записа </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">Miscellaneae
</span></i><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">(2000), </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">за коју је писац позајмио за себе
псеудоним М. Стојкин, цртежи и колажи су приписани М. Т. Виду. Последње је још
урађено и када је била реч о двема песничким збиркама: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Смрдибуба</i> (1997) и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Пуцањ у
говно</i> (2001).</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR;"> </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Псеудоними </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">не служе само за прикривање идентитета. Постоји
велики број писаца који су све што су написали објавили под псеудонимом. Неки
међу њима – ту је Фернандо Песоа несумњиви рекордер – служили су се читавом
серијом хетеронима или псеудонима. Интересантно би било испитати чињеницу да је
велики број писаца самоубица посегао за </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">скривање</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">м под псеудонимом (наводимо само неколицину: Жерар Нервал, Џек Лондон,
Пејо Јаворов, Артур Краван, Геза Чат, Осаму Дазаи, Паул Целан, Жан Амери, Ен
Секстон, Јукио Мишима, Алексис Трајанос...). </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Одредница</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> Тодоровићевог романа гласи</span><span style="mso-ansi-language: SR-CYR;">
<i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR">Епистоларни роман о
пријатељству и љубави</span></i><span lang="SR-CYR">. </span></span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Појавило се неколико </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">епистоларних романа у којима је била реч о
бомбардовању наше земље</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> током НАТО
агресије, као и неколицина дневника вођених током исте. Издвајамо роман <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Ратна пошта</i> (2002) Мирослава Јосић
Вишњића и дневнике <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Под бомбама</i> (2000)
Моме Димића и<span style="mso-spacerun: yes;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;">Ноћни записи</i> (2002) Дејана Богојевића. Главни јунак Тодоровићеве
књиге, централни кореспондент је </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Динка, супруга, мајка, љубитељка позоришта, професор физике, разредни
старешина. </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Она р</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">азме</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">њује</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> мејл
порук</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">е</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> са неколико жена које се налазе у Бечу,
Бостону, Пекингу, Будимпешти</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> и</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Јерусалиму. </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Као споредни јунаци, они о којима се пише,
јављају се њен м</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">уж</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> – </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">писац Велимир, </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">и </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">син Вики</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> научни сарадник института</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">,
који успева да</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> добиј</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">е</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> америчку стипендију.</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">
Иронично делује да они који нас уништавају стипендирају наше научнике, али
читав свет, а не само литература, на својеврсној иронији почива. </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-spacerun: yes;"> </span>Прва порука </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">послата је</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> 5.
октобра 1998, а последња 16. августа 1999.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Разговор </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">се води </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">о наоко обичним стварима</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> иако се </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">у преписци </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">констатује да су тишина, мрак и
самоћа били сабласни. Живи се као да је све нормално. Постоји брига оних који
нису поред нас о томе да ли ћемо преживети катаклизму која нас је задесила</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">,</span><span style="mso-ansi-language: SR-CYR;">
</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">п</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">окушаји да нам се помогне, и тако што ће бити
покренути и други да протествују против онога што нам се дешава. </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">По овом епистоларном роману, али и животу
самом, ж</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">ивот је био
јачи од смрти, као </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">што је по </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Мопасан</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">у то била и љубав. У роману је и ш</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">ест антиратних колажа, од којих се
на четири налази </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">око</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">. Чије?</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> Свевидеће? Немог посматрача? Пријатеља? Самог
јунака романа? Отворено да упије, усиса, у себе оно што види? Незатворено, јер
би његово склапање могло смрт да призове. Будно непрекидно? Дечје? Страха?
Живота? Могуће, смрти? </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Оно
се, заузимајући различите ракурсе, шета. Двапут је при врху колажа. Од тога
једанпут у центру.</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> Незауставиво
је. Антисиренско. Ове најављују бомбе. Оно што се, неологистичко, али и
црнохуморно у исти мах, крсти као <i style="mso-bidi-font-style: normal;">бомбање</i>.
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Прозор</span></i><span style="mso-ansi-language: #281A;"> је, нимало
случајно, 2006. године, објављен у издањима</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Светск</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">их</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> свеск</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">и</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Београдске мануфактуре снова</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">. </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Књижица има </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">тридесет две</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> стране: </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">петнаест</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> снова
</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">и</span><span style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">шест</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> цртежа, налик на оне из <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Планете, Путовања у Звездолију</i> и </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">Textuma</span></i><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">.</span><span lang="SR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Снови</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> – </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">"Зид", "Прозор", "Изложба",
"Продавница", "Стан", "Суђење", "Нови
човек", "Сако", "И ногама и рукама", "Риђокоса
жена", "Књига", "Макета", "Кључ",
"Школа" и "У полицији"</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> – бележи писац, истргнути су из његових <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Дневника</i> (1979 – 1989). Тако се <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Дневник</i>
још једном јавља као извориште свих осталих Тодоровићевих књижевних остварења:
и песама, и прича, и колажа, и визуелних песама, и есејистике, и снова... У
причању и бележењу снова међу француским надреалистима нарочито се истицао
Робер Деснос који је био у стању да, као особени медиј, заспи пред другима и
наглас описује оно што сања. Први број <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Надреалистичке
револуције</i> доноси следећу похвалу и узношење сна: „Сан је једини који
оставља човеку сва права на слободу. Захваљујући сну, смрт не изгледа више
мрачна, а смисао живота постаје индиферентан... Ми смо сви у власти сна и ми
треба да осетимо његову моћ у будном стању. То је страшан тиранин обучен у
огледала и муње. Шта су папир и перо, шта је писање пред овим џином који држи
мишице облака својим мускулама.“ Надреалисти, и француски и српски, тумачење
снова су могли открити у чувеној Фројдовој студији, а отац психоанализе је,
између осталог, био инспирисан текстовима немачких романтичара. </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Последњи
параграф сна "Суђење"</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">
гласи</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">:
"Председник суда, омален, дрчан, веома налик на Пикаса, устаје са столице,
која је на нешто вишем нивоу од осталих, енергично одмахује руком, прилази,
уноси ми се у лице, и каже, јасно и гласно, да </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">у</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> уметности
нема невиних</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">" (стр. 12)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> Сасвим је очигледна у њему асоцијација на <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Проклету авлију</i> Ива Андрића, односно на
параноичну и сабласну тврдњу Карађозову да невиних људи уопште и нема. И остали
снови прикривено су цитатни.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Дневник сигнализма 1979</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #241A;"> – </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">1983</span></i><span style="mso-ansi-language: #281A;"> (Тардис, Београд, 2012) драгоцено је штиво. </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Двадесети век</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">, и иначе, био</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> је <i style="mso-bidi-font-style: normal;">и</i>
век дневника. Многим значајним писцима </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">прошлог</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> века
њихови дневници остаће и кључно литерарно остварење и они ће бити запамћени по
њима. Још није сазрео тренутак да пресецамо и прибележимо о којим ствараоцима
је реч. Довољно је, за сада, присетити се дневника Андре Жида, Франца Кафке,
Елијаса Канетија, Витолда Гомбровича, Шандора Мараија, Чезара Павезеа, Макса
Фриша... Када је о српској књижевности реч, Лазе Костића, Марка Ристића,
Александра Тишме, Борислава Пекића... Најбољи дневници нипошто нису само лично
штиво. Ни Кафкини, ни Павезеови. Они су отварање врата за поглед у књижевну
радионицу, поетички бревијар, искрено освртање на књижевност и уметност којој
се припада, али и на друге, зачетак многобројних каснијих литерарних пројеката
и много штошта друго. Такав је и Тодоровићев дневник. И нешто више од тога. Он
је, пре свега, у исти мах, и дневник свога творца и дневник сигнализма,
српског, европског, светског, планетарног уметничког п</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">окрета</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">. То нипошто није чудно јер сигнализма без
невиђене Тодоровићеве стваралачке енергије и без његових поетских чуда не би ни
било и он не би трајао оволико колико траје упркос увреженим и историјом
књижевности и уметности потврђеним краткотрајним блесковима авангардних
уметничких и књижевих праваца</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> и
покрета</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">. Сигнализам
је и данас, са новим сигналистичким јатом стваралаца окупљених око Мирољуба
Тодоровића, творца овог уметничког п</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">окрет</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">а, и даље једнако жив, уз све неминовне
промене, као и у тренутку када </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">се,
попут блеска, појавио</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">
на нашој и светској уметничкој сцени. Пред нама је читава серија, фениксовских,
митарења. </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Иако писац на следећи
начин<b style="mso-bidi-font-weight: normal;"> </b>подноси свој поетички „рачун“:
</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">"Све ми се више
чини да ме Дневник одвлачи од озбиљнијег креативног рада, заташкава стваралачку
кризу и служи као утеха и варка да се ето, ипак, бавим каквим-таквим књижевним
послом" (710)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">, његов дневник
нам се </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">указује као
књига која би могла да изнедри сијасет малих књига чији би задатак био да баце
допунско светло на сигналистичку авантуру која још увек траје. Дакле, нека
врста <i style="mso-bidi-font-style: normal;">сигналистичке Библије</i>,
састављене из пре</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">г</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">ршти малих књига што и јесте
изворно значење речи којом је насловљена основна верска књига наше
цивилизације.</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Које
<i style="mso-bidi-font-style: normal;">мале књиге </i>творе </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">овај </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">обимни дневник?</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR;"> </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Дневничке белешке (не ретко
пренети текстови из дневних новина) које осликавају политички тренутак у којем
се пише.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Фрагменте у којима писац пише о себи могли
бисмо насловити „Ја и свет“, али и „Ја у свету“, с тим што би први, очигледно,
доносили и својеврсно „тумачење“ доживљеног. Изузетно је драгоцена документарна
грађа која нам открива како је изгледало пишчево дописивање са уредницима
многобројних иностраних авангардних часописа. Посебан сегмент <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Дневника</i> могли бисмо изнаћи у оним деловима
у којима се, веома опширно и документарно, говори о пишчевим многобројним п</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">олемички</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">м</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> обрачуни</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">ма</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> са традиционалистима, бившим
сигналистима</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> – </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">ренегатима покрета</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> и оним нашим песницима који су</span><span style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">желели,
мимо свих релевантних чињеница, читаву нашу (нео)авангардност да припишу себи.</span><span style="mso-ansi-language: SR;"> <i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR">Дневници</span></i><span lang="SR"> су најава, и припремања, </span></span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">неколиких теоријских књига којима
би сигнализам био објашњен и утемељен као један од најзначајнијих, ако не и
најзначајнији књижевни, и уметнички, покрет који се појавио у другој половини
двадесетог века.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Снови</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> присутни у <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Дневнику
</i>обрешће се касније </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">у<i style="mso-bidi-font-style: normal;"> Торб</i></span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">и</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> од </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">врбовог
</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">прућа </span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">(</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">2010</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">).</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> Они граде сневник. Хумор не налазимо само у многобројним шатро причама
расутим диљем</span><span style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">Дневника</span></i><span style="mso-ansi-language: #281A;">. Ту су и песме, штампане исцела, и</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">зломљене синтаксичке структуре. </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Оне буде јединствен к</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">олоплет асоцијација. </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Од њих се могу оформити неколике песничке
збирке. </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Полазна тачка
</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">им је била </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">Poesié
brute</span></i><span style="mso-ansi-language: #281A;"> знаменитог </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Пола Валерија. Други заборављају,
али Мирољуб Тодоровић очито не, како је Валери једно време био песник којег су
ценили млади француски надреалистички песници. </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Могуће је издвојити и</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> књиг</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">у</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> есејистичких фрагмената.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">Дневник</span></i><span style="mso-ansi-language: #281A;"> је препун и анкета, прештампаних реклама за
књиге, практичних савета, визуелних и фонетских песама (читаву једну њихову
малу антологију могуће је начинити; наводе се Кручонихљове фонетске песме и
показује тако како је овај руски авангардни песник, уз Хлебњикова и наш
зенитизам, био основна полазна тачка читаве Тодоровићеве фонетске поезије).
Пред нама се одвија </span><span style="mso-ansi-language: #241A;">Mail Art</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> сторија и историја. Ту су и фрагмент – приче.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #241A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span></span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Сигнализам наставља да траје.
Мирољуб Тодоровић не посустаје. Као што се, и поред тога што су се том правцу
прикључили и унутар њега остварили запажене резултате и други писци, између
Љубомира Мицића и зенитизма може повући знак једнакости, исто се може учинити и
када је о Мирољубу Тодоровићу и сигнализму реч. „Дисиденти“ ових праваца
постајали су њихови најжешћи критичари. Инертна и клановска књижевна критика
није хтела, знала или смела да се задржи на релевантним чињеницама и
проглашавала је више пута живу књижевност за мртву и држала јој преурањено
опело.</span><span style="mso-ansi-language: #241A;"></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Мирољуб Тодоровић наставља да
експериментише. Творац сигнализма, правца који се полако ближи тренутку у којем
ће постати – иако остаје авангардан, а авангарди то уопште није својствено –
најдуготрајнији правац модерне српске књижевности, као што је непрестано ширио,
и продубљивао остварено, поезију, почиње то исто да чини и када је проза у
питању. <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Торба од врбовог прућа</i></span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> (Тардис, Београд, 2010),</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> како то сам аутор у поднаслову
истиче, доноси кратке приче, снове, нађене приче и слике приче. И у ранијим, па
и у најранијим, Тодоровићевим књигама, макар успутно, могли смо – посебно са
нађеним причама и причама сликама – да се сусретнемо са њима. <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Торба од врбовог прућа</i>, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">збирна</i> књига, придружује се сличним
ранијим остварењима нашега аутора: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Звездана
мистрија, Електрична столица, Рецепт за запаљење јетре, Свиња је одличан пливач
и друге песме</i>, с тим што су она доносила поезију. Може се читати и као
вишеслојни роман у фрагментима. Било би интересантно разлучити његове
саставнице, обојити их различитим бојама, и пратити, покадшто лајтмотивски,
покадшто контрапунктни, ритам њиховог смењивања у књизи.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Тодоровић, и сигнализам,
инсистирају на непрекидној игри и апсолутној слободи која и допушта и налаже да
се и цитирано, довођењем у нови контекст, прочита новим и искошеним наочарима.
Слике приче треба ишчитавати тако што се полази од ауторових „интервенција“
присутних на њима. „Портретисани“ Вук Караџић, Лаза Костић, Никола Тесла,
Милунка Савић, Милош Црњански, Бранко Миљковић, Александар Македонски, Николај
Гогољ, Карл Маркс, Фјодор Достојевски, Фридрих Ниче, Џејмс Џојс, Езра Паунд,
Томас Стернс Елиот, Хорхе Луис Борхес, Салвадор Дали, Самјуел Бекет творе
специфичну историјско-философско-књижевну „породицу“ која баца читав сноп
асоцијативних сигнала и гради интертекстуалну мрежу унутар које би се и
Тодоровићева проза могла ишчитавати. Но, потенцијалне асоцијације се ту не
заустављају. Када је о сновима Тодоровићевим реч, могли бисмо их упоредити са
онима из <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сневника</i> Љубомира Симовића
или <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Ноћника</i> Владана Радовановића. Не
бисмо смели заборавити, међутим, ни оне које су разасути у романима
Достојевског или у <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Дневницима</i> и
књижевним текстовима Франца Кафке, као ни песме</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> – </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">снове
најразличитијих аутора: и Рембоа, и Понжа, и Мишоа, и надреалиста, и наших и
француских, на пример. </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="tab-stops: 2.75in; text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Тодоровић користи грађу из ранијих
својих књига. Слободно захвата из њих. Ставља у корпу. Преуређује. Поново
слаже. У новом контексту, написали смо већ, прилози добијају ново светло и ново
значење. Други писци појављују се као успутни јунаци. Има и анегдота попут, на
пример, оне у којој се говори о пишчевој шаховској младости. Простор је:</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #241A;"> </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Ћићевац, Ниш, Београд, Земља, читав свемир.
Аутобиграфски се прича о друговима или о две пропуштене могућности да се
сусретне Бранко Миљковић. Маказају се новинске вести. „Преписују“ се чланци
који претендују на научност (нпр. они о Венери или Титану, Иштар или торнаду).
Наводи се чувена Теслина прича о голубици. Пише о Гогољевом страху да не буде
жив сахрањен. У фусноти, Клер Гол своди Џојса на „генијалног ловца на муве“.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Писац се обрачунава са две ружне речи: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">заживети</i> и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">понад</i>. Деле се савети како,<span style="color: red;"> </span>нпр,
јести рибу. Пише </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">се </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">о сиди кад она почиње да бива
најновија пошаст.<span style="color: red;"> </span>Неколики прилози налик су на
графите. Нимало случајно у књизи је и текст „Песме и нужници“. Друштво му
праве, разнородни, текстови писани старим / старинским језиком, разговори по
зенбудистичкој мондо методи, списак важних телефона, прилози организовани у
форми укрштених речи. <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Корпом</i> врве,
развијени, цитати: из Јонескове <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Ћелаве
певачице</i>, Бекетовог романа <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Молоа</i>,
библијске <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Књиге проповедникове</i> у кој</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">ој</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> се о таштини збори. Даје се одломак еротске песме латинисте Ивана
Чесмичког. Пуно је мини-есеја. Има и потенцијалних басни у којима су јунаци
животиње: вилин коњиц (по Жану Ростану), пингвини, трут, гаврани, мољци, зец,
зелени јазавац који призива Марка Ристића. Ту су и „сигналистички“ текстови
које би могла представити, на пример, „песма“ „Кајсија – какао“: у сваком њеном
реду су по три раздвојене и неповезане међусобно, осим, потенцијално, на
асоцијативној равни, речи. </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">У Тодоровићевој књизи све постаје
литература. Уклања се граница између доживљеног и написаног. Сањан је, и
одсањан, читав живот. Притом су сан и јава постали, надреалистички, хуморни
изузетно често, спојени судови.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">По Чехову кратка прича је „прича
без почетка и краја“. По Френку Норису „Читалац не сме да чита само између
редова, него и између самих речи.“ Тодоровићева <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Корпа</i> нема ни прави почетак ни прави крај. Она је сама прича која
себе саму сањајући прича. Једино исправно читање ове Тодоровићеве <i style="mso-bidi-font-style: normal;">песмопрозе </i>може се извести тако што ће
се читаоци увући у саме речи и читати је из тог покретног међугнезда. Читати је
тако што ће јој придруживати властите снове.<span style="mso-spacerun: yes;">
</span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Књиге са којима бисмо најрадиј</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">е</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> упоредили ову Тодоровићеву, сасвим су диспаратне: Кафкини <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Дневници</i>, Витгенштајнови <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Листићи</i>, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Осамљености </i>и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Последње лишће</i>
Василија Розанова, Камијеве <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Хронике</i>.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;">Киснем у кокошињцу<b style="mso-bidi-font-weight: normal;">,</b></i> шатро жваке</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">
(тако их одређује писац)</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">,
</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">штампане су у додатку „</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Препоручено</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“ краљевачког ч</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">асопис</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">а</span><span style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> <i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR">Повеља</span></i><span lang="SR-CYR"> 1/2008, </span></span><span style="mso-ansi-language: #281A;">на само двадесет шест страна.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Зашто </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">их зове </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">жвак</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">ама? У <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Двосмерном речнику српског
жаргона и жаргону сродних речи и израза </i>(1976)</span><span style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">ову
реч </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Драгослав Андрић</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> овако „дефинише“: гума за жвакање; разговор;
досадно ћаскање; дуго одн. досадно причање; досадна одн. безвредна забавна
композиција одн. песма; стари трик; виц (жаргон младих); макароне (касарнски
жаргон).</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Само на
корицама (предњим и задњим) </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">књиге
налазе се </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">два колажа
М</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">ирољуба</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Т</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">одоровића.</span><span style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">У
њој су четрдесет три </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-spacerun: yes;"> </span>"жваке".</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> У питању су кратки текстови који тематски
обрађују разне непријатности, болести, секс... Доносе х</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">уморн</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">е</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> опис</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">е</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> људи који су се приземљили, </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">живе</span><span style="mso-ansi-language: SR-CYR;">
</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">на </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">дн</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">у</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">, </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">као </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">маргина</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">лци</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">. </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Најчешће су д</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">илер</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">и којама је нужан </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">и приличи </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">им </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">тајни језик. Он једини улепшава
никакву стварност у којој јесу. </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">У
причама доминира Ја, али се јавља и колективна заменица – Ми. Јунак неколицине
прича омиљен је Тодоровићев шатровачки јунак, поприлично индивидуализиран за
разлику од осталих ликова ове прозе – Мунгос. Ту је и </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">женско Ја.</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> Честа је дијалошка форма. Памтимо два шатровачка израза:</span><span style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> <i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR">ошамарена по мозгу</span></i></span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span></i><span style="mso-ansi-language: #281A;">и </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-spacerun: yes;"> </span>накривопиздити се</span></i><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;">Дошетало ми у уво</i>, </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">(</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">"Филип Вишњић", Београд, 2006</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">), с колажом </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">на
предњој страни корица</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">, има
седамдесет шест</span><span style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">шатро </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">прича, нераздељених на циклусе.</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> Њихова радња се збива у Београду, односно
Бегишу. Спомињу се неки његови делови, пијаце, улице, кафане, топоси: Звездара,
Чукарица, Калиш, Таш, Студењак, </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Кнез Мишова</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> "Метропол"</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">,</span><span style="mso-ansi-language: SR-CYR;">
</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„Коларац“, </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">"Коњ"</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Бајлони</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Зелењак.</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">..</span><span style="mso-ansi-language: SR-CYR;">
</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Реч је о рибама и дроги,</span><span style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">с</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">налажењ</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">у</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> у животу</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">,</span><span style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">п</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">реживљавањ</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">у,</span><span style="mso-ansi-language: SR-CYR;">
</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">т</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">уч</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">ама,</span><span style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">п</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">ревар</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">ама,</span><span style="mso-ansi-language: SR-CYR;">
</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">а</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">лкохолизм</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">у,</span><span style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">к</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">оцк</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">и, з</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">атвор</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">у, </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">школ</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">и</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> и факултет</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">у (ретко),</span><span style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">к</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">урв</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">ама...</span><span style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">О љ</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">уди</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">ма</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> са маргине</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">, и</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">спод црте</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">,</span><span style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">онима
који мање ж</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">иве</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">, а више</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> животињар</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">е</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">. И овде се
помиње Мунгос.</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> Чести су дијалози.
Илуструјемо хумор присутан у причама навођењем неколицине примера: </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Слабо шета гаће у маратону</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (Истоимена прича); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">дршка од стомака </i>("Офркести се мало"); <i style="mso-bidi-font-style: normal;">псовка од човека</i> (Истоимена прича)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">. Памтимо, између осталих, следећа три шатро
неологизма: </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">ушимивоклити се; строговати; гуми-штрудла</span></i><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span><span style="mso-ansi-language: #281A;"></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span></span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Ево к</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">аталогизациј</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">е</span><span style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> <i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR">кока</span></i><span lang="SR-CYR"> које <i style="mso-bidi-font-style: normal;">фурају</i> Кнез Михајловом, у причи "Коке": друсла;
солитерка; главобоља; огриз; бедевија; авионка</span></span><span style="mso-ansi-language: #281A;">;</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> мечка</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">;</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> зебрица; пасуљара; пиколина;
живка; сатара; дупетара; преклапача: баштованка; бамбус; шамшула; фемка;
друсњача; попишуља; тобоганка; лакица; цвехуља; зрикара; дроцика; трубадурка;
сандучара; летећа риба; крстарица; </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">ж</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">вакуља; луцпрда; муфллонка;
пилићарка; разводница; фригос. </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Списак
истих Драгослава</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">
Андрића</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">, из <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Двосмерног речника српског жаргона и жаргону сродних речи и израза</i>,
много је шири: шатровица; сокачара; битумен; габор; герла, гранит; гранит
камењарка; гребаљка; девојка; дромбуља; дромфуља; дроња; дропља; дроца; камен;
каменац; камењарка; клинка; кока; кокара; куловка; курождер; лаура; марта;
надничарка; пицопевка; пљугара; пропалитет; профукњача; рабинара; сека; сова;
стакленац; такси-герла; стрина; тетреб; треба; туцаљка; фанфуља; фачкалица;
флинта; флићка; фљакафљоца; фрнтуља; фукса; фуфа; фуфика; фуфица; фуца;
цепаљка; цица; чавка; часна сека; чешаљка; чешаторка; чешљарка; чукара; џукља;
шкољка; шодер; штука; кецара; клиндовка; лопата; мандовка; мандора; смрдибуба;
ћошкара; фулагерка; хевина; шкрипља; штрикерица; штрихерица; шупендара; дрокса;
дроцка; дроцуља; лакица; месара; намицаљка; офелија; пелановићка; пушика;
растурача; седмица; спермара; сперматорка; спермуша; тутка; фљашка;
фолксвагина; фрула; фуки; фукица; фукос; џогара; шљунак; шупика; каменчић;
чварак; даша; цана; ђука; крш; курветина; леш; флондра; камен у бубрегу;
прангија; ашов; пасуљара; штајгерка; ходалица; продавачица црних љубичица. Оно
што нам најпре пада у очи потпуно је непоклапање спискова. Јесте ли се
шатровачки језик у међувремену толико изменио (непрекидна промена њему је у
сржи, без ње њега не би ни било) или је Мирољуб Тодоровић одлучио да склада
нове речи или старима припише ново, шатровачко, значење? </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Има
ли у овим причама ичега </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">о</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">с</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">и</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">м језика?
Језик је главни јунак, ван икакве сумње. </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Постоји ц</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">иклизација
</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">прича, додуше не јасно наглашена, </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">помало налик на </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">ону у кључним </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Бабељев</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">им</span><span style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">књигама</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">. Језик упућује на то ко ће бити јунаци прича.
Да ли арго само скрива?<span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Непрекидно се м</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">ења </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">причалачко</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Ја.
</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Јавља се и као</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> жена. </span><span style="mso-ansi-language: #281A;"></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;">Шатро приче</i><b style="mso-bidi-font-weight: normal;">,</b> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">штампане у Српској
књижевној задрузи 2007. године, имају седамдесет четири приче нераздељене на
циклусе и шеснаест колажа. К</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">олаж</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">и</span><span style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">су
сасвим равноправне </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">саставниц</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">е ове</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> књиге</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">, као </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">и других</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> пишчевих, као и</span><span style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">у</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">опште у авангарди. </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Дубравка Ораић Толић назива интерсемиотичким
оне колаже / цитате код којих се цитатни саоднос успоставља међу различитим
уметностима. По овој ауторки, авангардни колаж остварује начело монтаже.
Требало би написати засебан текст чија би искључива тема били Тодоровићеви
колажи инкорпорирани у његова литерарна дела, али и они као уметничка дела по
себи. Једнако би требало потражити и одговор на питање зашто аутор</span><span style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">Боли ме блајбингер</span></i><span style="mso-ansi-language: #281A;"> назива романом, а остварења названа <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Киснем у кокошињцу</i> и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Шатро приче само</i> причама.</span><span style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Вредело
би и позабавити се, стално најављиваним, недовршеним, писаним између 1972. и
1975. године, вербално-визуелним романом <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Апеирон</i>.
Испитати у чему су сличности и разлике између њега и других српских
неоавангардних романа: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Стругање маште</i>
(1970 – 1982) Вујице Решин Туцића, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Петровградска
прашина</i> (1990) Војислава Деспотова, два романа из интернет трилогије
Миливоја Анђелковића – <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Савршен</i> <i style="mso-bidi-font-style: normal;">злочин</i> (1999) и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Осмех Византије</i> (2003) ... Не би се смела сметнути с ума ни
најновија прозна остварења сигналисте Илије Бакића.<span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span></span><span style="mso-ansi-language: #281A;">У првим четирма шатро </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">прич</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">ама</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> мења</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> се граматичко</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> лиц</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">е</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">: Ја</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">, </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Ти</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Он</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">, </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Ми.</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> Поред мушког наратора, наново се јавља
нараторка. Показује се, и доказује, како језик не трпи никакве, ни полне,
поделе. Памте се два шатро неологизма: </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">ан трчан</span></i><span style="mso-ansi-language: #281A;"> и </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">тутумрцати</span></i><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>У
причи "Обајатио" </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">пред
нама је нови </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">нови
катало</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">г</span><span style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">риба</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">: солитерке;
оклопњаче; разгажене лакодајке</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">;</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> лопате</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">;</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> гробарке</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">;</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> млекуље</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">;</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> троцевке</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">;</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> шамш</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">у</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">ле</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">;</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> фемке</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">;</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> контрашице</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">;</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> пушикурке</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">;</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> нагузаче</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">;</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> свраке</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">;</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> баштованке</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">;</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> половњаче</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">;</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> једнорупке</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">;</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> саксије</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">;</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> фрижидерке</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">;</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> острагуше</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">;</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> живке</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">;</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> грофице од Ба</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">ј</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">лон-сквера.</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> Ни сада се
употребљене речи уопште (буквално ни једна) не поклапају са онима које је
„пописао“ Драгослав Андрић. И у овој књизи је присутан </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Мика Мунгос</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> као јунак.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span></span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Интернет издање кратких шатровачких прича </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Лај ми на ђон</span></i><span style="mso-ansi-language: #281A;"> (2007)
има их седамдесет четири, исто онолико колико их је било и у <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Шатро причама</i>. Радња се збива у
Београду, а</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">
Скадарлија </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">се шатровачки
преименује у </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Скаџ</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">у</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">. М</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">унгос се овај пут
сасвим „разбашкарио“. Јунак је, углавном главни, следећих прича</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">: "Бесан као глиста",
"Провалили фору", "Не дави жваку",
"Стрептомицин", "Цајка ме не мирише",
"Заставица", "Хаварија", "Није се гласнуо",
"Побеснео сам", "Максимално нам је ишао на ганглије",
"Наш је зез", "Зателебан", "Воли га буљанфер",
"Шуш-метак", "Кад се нафатираш", "Коска"</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> и</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> "У трипу"</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">. У
овој збирци именовани су и други ликови: </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Миле Квака</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Бата Килер</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Пацов</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Бора Крља</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Пера Свиња</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Мија Штука (у двема причама)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Бата Кенгур</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">, </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Јова Локва</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Зоран Сом</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Влада Зоња</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> и</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Зоран Мољац.</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> Није
заборављено ни женско Ја. Нема индивидуализације јунака. Наравно, не ни на
језичкој равни. Њихов шатровачки језик једнообразан је. Писац у кратким причама
не примењује никакву психолошку мотивацију. Она би се, сасвим условно, могла
могуће открити ако се изврши накнадна циклизација прича са Мунгосом као главним
јунаком. Оне су, сасвим извесно, заметак шатро романа са овим ликом као његовим
главним јунаком.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span><span style="mso-ansi-language: #281A;"></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span></span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Прво издање шатро романа </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Боли ме блајбингер</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">, у </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">сто двадесет жвака</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> и </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">четрдесет седам</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">
слика</span><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">, штампано је у нишком
часопису</span><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">Unus
mundus</span></i><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">,</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> бр</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> 27</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> – </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">28 /</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">2007, </span><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-spacerun: yes;"> </span>на </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">стр. 410</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> – </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">577.</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> У другом, књижном,
издању романа биће изостављене слике које се налазе на следећим странама
часописне верзије: </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">418,
427, 430, 435, 455, 458, 461, 464, 466, 470, 474, 476, 483, 489, 492, 494, 501,
509, 517, 521, 531, 545, 552, 559, 562, 565, 568</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">. и</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> 573</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">. Оне </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-spacerun: yes;"> </span>припадају првој фази Т</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">одоровићевих</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> колажа, </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">које бисмо могли назвати </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">секси колажима и "спортским"</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> У другом
издању писац се потрудио да колажи "произађу" из самих жвака. </span><span style="mso-ansi-language: #281A;"></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span></span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„Просветино“, друго (иако није назначено како
је оно у питању), издање шатро романа </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Боли ме блајбингер</span></i><span style="mso-ansi-language: #281A;"> (2009) има сто педесет </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-spacerun: yes;"> </span>жвака и </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">педесет</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> слика</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">. Придодате су нове приче: </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">"Да ти се чупа дигне на
глави"</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> "Зателебан", "Мудросер",
"Сан", "Не готивим да ми сваки деген помиње мајку",
"Скењ", "Било је чупаво", "Вашка с каматом",
"Од јутра до сутра", "Шпацир</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">, "Ни</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">к</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">ад нисам био у таквој були", "Уфурале се црне сестре",
"Не брини", "Не готиви жене", "Почех да се
заливам", "Ненајављен", "Баксуз", "Откачио
зезалицу", "Дрипачки фазони", "Џоинт", "Велика
мућка", "Крњак", "Ко шифонске гаће", "Лимбурга
месеца", "Цепарник", "Ко калемегдански победник",
"Момак ми је одигравао", "Шушимига", "Одмах сам дигао
котву",</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">"Добра књава",
"Топли сендвич", "Контузовах се", "Сокоћило",
"Ломикурка", "Фотка", "Стрептомицин за сукње"</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> и</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> "Искулирао сам га", </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">а изостављене из првог издања: „</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Плави анђели" (519), "Нешто је пукло
у мени" (527), "Цвикетани" (528), "Ситна риба
пљуцкавица" (557), "Чупава шема" (561), "Просуће тај
дизајнер дуплу лову" (564). </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Нове
су слике које се налазе на следећим странама: </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">12, 15, 19, 25, 29, 33, 38, 51, 68, 73, 76,
82, 95, 97, 104, 114, 123, 126, 130, 137, 139, 142, 146, 152, 155, 158, 163,
174, 187, 194</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">. и </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">199.<span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR;"><span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span><span style="mso-ansi-language: #281A;"></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Прва
прича</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> – </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">"Недеља у Кнез Мишовој"</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> – </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">просторно лоцира "роман". Ја</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> је з</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">азјавало</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">, </span><span style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span><span style="mso-ansi-language: #281A;">ф</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">ланер. У другој причи, "Ко у
излогу", </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">понуђен нам је </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">нови </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">„</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">каталог</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">: "У Босанској ергела
камењарки. Наређале се дуж улице: асфалтуше, цепаљке, ходалице, смрдибубе,
офелије, чварци, пицопевке, пушике, ашови, флинте, растураче и прангије па вабе
и нуде</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> – </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">продају своју зевалицу."</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> Овај пут писац се није сасвим „оградио“ од
Драгослава Андрића. </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Једна
прича </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">зове се</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> "Мунгос"</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">, а овај јунак се јавља и у другим:</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> "Преко шаје",
"Пеглом у њокалицу", "Фригос", "Оладићу бога у
њима", "Не готиви жене", "Ненајављен", "Дрипачки
фазони", "То је намештаљка", "Велика мућка",
"Цакан кулов", "Офирали се", "Момак ми је
одигравао", "Бистра чонта", "Пицопевац",
"Ломикурка", "Ко миш у гвожђари", "Оладила га на
књавању"</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> и </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">"Нису они глафори"</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">. Он који је робијао, сада је шеф дружини у
којој су и: </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Паја Дупе</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Дејан Кенгур</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Панта Гузоња</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Мића Свиња</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Влада Кврга</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Воја Зоња</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Горан Клемпа</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Дуле Пацов (у двема причама)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Жика Овца</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Кењац</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Мома Брица</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Миле Кулов (у двема причама)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> и</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Дејан
Буђави.</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> Овај пут ту су и женски
ликови међу којима се издваја нараторова девојка – Сања. Нека врста песничког
пандана овој, и осталим „шатровачким“ Тодоровићевим књигама, могле би бити
збирке песама о „баракашима“ Мирослава Тодоровића <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Летеће бараке, теренци и њи`ове душе</i> (1990) и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Свети мученици</i> (1998), с тим што у овима шатровачког говора нема.
Приче се граде системом асоцијативних низова, пуне су језичких каламбура,
гротескне и налик на филмске кадрове. </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-spacerun: yes;"> </span><span style="mso-tab-count: 1;"> </span></span><span style="mso-ansi-language: #281A;"></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Шатровачки језик најпре осваја
Тодоровићеву поезију да би се касније, попут лавине, проширио и уселио најпре у
полемичке текстове, потом у хаику песме, затим у кратку прозу и, коначно, у
роман. Шатровачки изрази јављају се у песмама нашег сигналисте почев од 1969.
године. Прва збирка <i style="mso-bidi-font-style: normal;">шатровачке поезије</i>,
<i style="mso-bidi-font-style: normal;">Гејак гланца гуљарке</i>, завршена 1972,
појавила се 1974. године, да би 1983. доживела и друго издање. Ова поезија је
пре свега језичка поезија. Језик којим је написана</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">, бележи писац у <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Жеђи граматологије</i> (1996),</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> "стварност (је) за себе"</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">. Пре тога (1973), у кратком тексту „О
шатровачком говору“, прибележио је како је шатровачки говор </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">"језик</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">ситуације, догађаја, брзе и конкретне акције</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Он не трпи једноличност, досаду и спорост. Праскав је и афективан,
директан али и саркастичан и двосмислен. [...] Уочљива је и његова
антисентименталност, а такође и јака тежња за ефектима. То је чулан језик којим
се тешко може изразити нешто апстрактно</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.“ Додаје како је и сам морао учествовати у богаћењу и неологистичком
ојачавању нашег шатровачког говора. Оно што је писац записао за своју поезију
написану на шатровачком језику подједнако важи и за сву његову прозу написану
истим језиком.</span><span style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;"></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Као што се Андре Бретон никада
није одрекао надреализма, тако се ни Мирољуб Тодоровић – сасвим смо убеђени у
то – никада неће одвојити од сигнализма. Сигнализам (п)остаје и на почецима
двадесет првог века оно што је двадесетих година прошлог века био надреализам: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">свепоезија</i>. Под пером правог сигналисте,
као што је то било и када су надреалисти били у питању, и проза постаје поезија.
И живот сам премеће се у поезију.</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">
*</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">* Пишући о Тодоровићевој прози
заобишли смо пишчеве есејистичке, теоријске и полемичке књиге – </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Signalism</span></i><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;"> (</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">1973</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">), </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Сигнализам</span></i><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;"> (</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">1979</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">), </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Штеп
за шуминдере – ко им штрика црева,</span></i><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Полемике</i></span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;"> (</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">1984</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">), </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Певци са Бајлон-сквера и моја фрка са њима</span></i><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;"> (</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">1986</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">), </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Дневник
авангарде</span></i><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;"> (</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">1990</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">), </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Ослобођени
језик</span></i><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;"> (</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">1992</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">), </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Игра
и имагинација</span></i><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">
(</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">1993</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">), </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Хаос
и космос</span></i><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;"> (</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">1994</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">), </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Ка</span></i><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> <i style="mso-bidi-font-style: normal;">извору ствари (Прилози за поезику сигнализма</i>)</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;"> (</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">1995</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">), </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Планетарна
култура</span></i><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;"> (</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">1995</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">), </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Жеђ
граматологије</span></i><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">
(</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">1996</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">), </span><span lang="SR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR;">Signalism Yougoslav creative
movement (1998),</span><span lang="SR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR;">Miscellaneae, Критички и други
записи</span></i><span lang="SR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR;">
(2000), </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Поетика сигнализма</span></i><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> </span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">(</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">2003</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">), </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Токови
неоавангарде</span></i><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">
(</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">2004</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">) и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Језик и неизрециво</i> (2011). Њима смо (осим последње) посветили
студију „Основи поетике сигнализма“, објављену у Годишњаку факултета за културу
и медије <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Комуникације, медији, култура</i>,
Београд, </span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #241A;">II</span><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">, бр. 2, 2010, стр. 383 – 403.
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: #281A;">[<i style="mso-bidi-font-style: normal;">Сигнализам и дело Мирољуба Тодоровића. Зборник</i>, Библиотека града
Београда, Београд, 2014, стр. 209 – 230]</span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
</div>
Slobodan Skerovichttp://www.blogger.com/profile/06036318715197087511noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7689294589374917196.post-28922072470656672922015-09-26T18:51:00.003-07:002015-09-26T18:51:52.861-07:00О ДНЕВНИКУ СИГНАЛИЗМА Мирољуба Тодоровића<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<!--[if gte mso 9]><xml>
<w:WordDocument>
<w:View>Normal</w:View>
<w:Zoom>0</w:Zoom>
<w:PunctuationKerning/>
<w:ValidateAgainstSchemas/>
<w:SaveIfXMLInvalid>false</w:SaveIfXMLInvalid>
<w:IgnoreMixedContent>false</w:IgnoreMixedContent>
<w:AlwaysShowPlaceholderText>false</w:AlwaysShowPlaceholderText>
<w:Compatibility>
<w:BreakWrappedTables/>
<w:SnapToGridInCell/>
<w:WrapTextWithPunct/>
<w:UseAsianBreakRules/>
<w:DontGrowAutofit/>
</w:Compatibility>
<w:BrowserLevel>MicrosoftInternetExplorer4</w:BrowserLevel>
</w:WordDocument>
</xml><![endif]--><br />
<!--[if gte mso 9]><xml>
<w:LatentStyles DefLockedState="false" LatentStyleCount="156">
</w:LatentStyles>
</xml><![endif]--><!--[if gte mso 10]>
<style>
/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:"Table Normal";
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-parent:"";
mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt;
mso-para-margin:0in;
mso-para-margin-bottom:.0001pt;
mso-pagination:widow-orphan;
font-size:10.0pt;
font-family:"Times New Roman";
mso-ansi-language:#0400;
mso-fareast-language:#0400;
mso-bidi-language:#0400;}
</style>
<![endif]-->
<br />
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: left;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><b style="mso-bidi-font-weight: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">ДНЕВНИК И ВИШЕ ОД ДНЕВНИКА</span></b></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>(Мирољуб
Тодоровић, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Дневник сигнализма 1979</i></span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #241A;"> – </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">1983</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">,
Тардис, Београд, 2012)</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Двадесети
век је <i style="mso-bidi-font-style: normal;">и</i> век дневника. Многим
значајним писцима овога века њихови дневници остаће и кључно литерарно
остварење и они ће бити запамћени по њима. Још није сазрео тренутак да
пресецамо и прибележимо о којим ствараоцима је реч. Довољно је, за сада,
присетити се дневника Андре Жида, Франца Кафке, Елијаса Канетија, Витолда
Гомбровича, Шандора Мараија, Чезара Павезеа, Макса Фриша... Када је о српској
књижевности реч, Лазе Костића, Марка Ристића, Александра Тишме, Борислава
Пекића... Најбољи дневници нипошто нису само лично штиво. Ни Кафкини, ни
Павезеови. Они су отварање врата за поглед у књижевну радионицу, поетички
бревијар, искрено освртање на књижевност и уметност којој се припада, али и на
друге, зачетак многобројних каснијих литерарних пројеката и много штошта друго.
Такав је и Тодоровићев дневник. И нешто више од тога. Он је, пре свега, у исти
мах, и дневник свога творца и дневник сигнализма, српског, европског, светског,
планетарног уметничког правца. То нипошто није чудно јер сигнализма без
невиђене Тодоровићеве стваралачке енергије и без његових поетских чуда не би ни
било и он не би трајао оволико колико траје упркос увреженим и историјом
књижевности и уметности потврђеним краткотрајним блесковима авангардних
уметничких и књижевих праваца. Сигнализам је и данас, са новим сигналистичким
јатом стваралаца окупљених око Мирољуба Тодоровића, творца овог уметничког
правца, и даље једнако жив, уз све неминовне промене, као и у тренутку када </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">се, попут блеска, појавио</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> на нашој и светској уметничкој
сцени. Пред нама је читава серија, фениксовских, митарења.<span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Издавачка
кућа Тардис, коју зналачки води Споменка Пулулу, поред српске фантастичне
књижевности која је у самом језгру њене </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">продукције</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">,
пуну пажњу посвећује и српском сигнализму. Поред дела двојице млађих истакнутих
представника нашег сигнализма данас Илије Бакића и Слободана Шкеровића,
обрадовала нас</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> је, пре ове о којој
пишемо,</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> и двема
Тодоровићевим књигама: </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">Свиња је одличан пливач и друге песме</span></i><span style="mso-ansi-language: #281A;"> (2009)</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> и </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">Торба од врбовог прућа</span></i><span style="mso-ansi-language: #281A;"> (2010)</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span></span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Тодоровићев дневник не „покрива“ једну годину:</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">1980.</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Сам писац подноси свој
поетички „рачун“: </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">"За
сада видим више равни на којима су се одвијали, а надам се да ће се и даље
кретати, ови дневнички записи. Пре свега бележење животне, породичне и радне
ситуације и атмосфере, дакле оно што се назива личним, интимним, дневником.
Онда прожимање и мешање тих записа са белешкама, исечцима из штампе о
политичким, културним и другим догађајима у земљи и свету, и најзад стављање на
папир непосредних поетских и прозних дарова у сировом стању, идеја, замисли,
извода из прочитаних књига свега онога што би могло да инспирише за даљи рад на
поезији, прози, есеју и слично. То би у већој, или мањој мери пратио (и прати),
разноврсни визуелни материјал" (</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">стр. </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">54)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">;</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> "Недостатак континуираног рада можда би се могао исправити, на
неки начин, вођењем Дневника. Чињеница је да су ми и раније из Дневника
израстале читаве књиге" (54)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">;</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> "По ко зна који пут спреман
сам да прекинем са писањем овог свог Дневника, поричући му, у тренуцима опште
обесхрабрености и депресије, било какву сврху и вредност, посебно ону за мене
најважнију</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> – </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">литерарну. Све ми се више чини да
ме Дневник одвлачи од озбиљнијег креативног рада, заташкава стваралачку кризу и
служи као утеха и варка да се ето, ипак, бавим каквим-таквим књижевним
послом" (710).<span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span><span style="mso-ansi-language: #281A;"></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Годинама
већ могли смо, у разним књижевним часописима и листовима, да читамо одломке из
Тодоровићевих дневника</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">, и овог и
оног који ће се, надамо се, појавити а који обухвата касније године.</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> И тада смо били свесни да постоји
изузетно значајно дело и прижељкивали смо тренутак када ће се он</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">о</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> укњижен</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">о</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> појавити пред нама. Ниједна
будућа</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> – </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">а уверен сам да ће их бити, и не само једне</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> – </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">историја сигнализма неће их моћи заобићи. </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;">Дневник сигнализма 1979</i></span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"> – </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">1983 </span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">отварају
четири мота од којих су прва три прави увод у оно што следи: "Заклињем
песнике будућности да воде тачне дневнике свога духа, да гледају на себе као на
небо и тачно уписују излазак и залазак звезда свога духа</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">“</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> (Хлебњиков), "Није лако разумети туђу крв: мрзим беспослене
читаоце ("Ниче) и "Треба писати сваког дана, не само због вежбања,
човек се од књиге расцветава као цвет. И често ни сам<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>не знаш какве ти цветове и лишће чува
душа" (Ремизов). Пред нама неспорно јесте <i style="mso-bidi-font-style: normal;">тачни</i> дневник пишчева духа</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">:</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> гледало се
на себе као на небо и разумела се туђа крв док се нудила</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> – </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">како би била разумљена и она</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">
– </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">властита, писало се
готово сваког дана пошто су нас књиге расцветавале и властитим лишћем шуморила
пишчева</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">– </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">нагонећи и нашу да исто чини</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">
– </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">душа. Хлебњиков,
један од темељних песника уопште по Мирољубу Тодоровић</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">у</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">, онај који је по нашем аутору у самом језгру</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> – </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">будуће</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> – </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">сигналистичке књижевности, и не
само због његовог заумног језика, и Ниче биће диљем дневника међу најчешће
цитираним писцима. Друштво им праве, више од других, и: Марко Аурелије,
Новалис, Лотреамон, Рембо, Нервал, Бакуњин, Валери, Кафка, Маљевич,
Витгенштајн, Бен, Мишо, Винавер, Крлежа, Андрић, Борхес, Башлар, Тејар де
Шарден, Бекет, Јонеско, Блох, Лакан, Ками, Леинг, Бонфоа, Киш</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">, </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Новак Симић</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> Крлежа</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">, </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Ричардс, Елиот, Шкловски, Јакобсон, Бахтин, Леви Строс, Маклуан,
Моравски, Барт, Пођоли, Лотман, Антон Попович</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">... Али и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Библија</i>. Читалачка
лектира Тодоровића разграната је, пробрана зналачки, апсорбована на стваралачки
начин. Прочитано служи, не само да поткрепи уметнички остварено, већ и да
отвори нове видике и покрене са тачке која је почела да личи на умртвљену и
самог писца и правац који он предводи ка новим и свежим уметничким просторима.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Написали смо већ како
је Виктор Хлебњиков, један од најзначајнијих и најавангарднијих песника
прошлога века, писац за чијим мислима – муњограмима наш сигналиста најчешће
посеже. Наводимо цитате „позајмљене“ од руског футуристе, који се, уз уводни
који је и мото <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Дневника</i>, находе у
књизи у којој пишемо (требало би написати текст у којем би се показало како је
наведено у Тодоровићевом литетарном делу било „активирано“): </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">"Освојити вештину лаког
буђења из снова"; "Прочитај на заумном језику. Испричај о нашем
страшном времену речима Азбуке"; "Наука о стварању речи учи да све
разнолике речи полазе од основних гласова азбуке који замењује семена речи. Они
су полазне тачке за грађење речи и нови сејач језикâ треба само да напуни длан
са двадесет и осам гласова азбуке, тим зрнима језика"; "Речи су
нарочито јаке када имају два смисла, када су живе очи за тајну, када кроз
лискун слободнога смисла светлуца други смисао"; "Као што после
зелене траве долази бели блистави корен, тако и човечанство постајући свесно,
не треба да прекине везу с васионом и простором у којима се родило као у
пехару"; "Очигледно, језик је исто тако мудар као и природа, и ми тек
с порастом науке почињемо да га читамо"; "Реч живи двоструким
животом"; "Није ли песма бежање од ја?"<span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span><span style="mso-ansi-language: #281A;"></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Мирољуб Тодоровић се веома често
када је излагао своју поетику, намерно </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">подастрту</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> у
поетичким фрагментима, служио, поетички "подударао" </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">са </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">ставовима значајних писаца, уметника, мислиоца желећи да покаже како су
и они уграђени у сигнализам</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> макар понеком идејом која је
постајала подстицајн</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">а</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> за деловање овог уметничког
правца. Било би занимљиво, и потребно, направити <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Мислило</i> које би садржало цитиране ставове, азбучно поређане, аутора
који су проглашени</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> индиректно</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> претечама сигнализма. <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Дневник
сигнализма 1979</i></span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"> – </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">1983</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> указује нам се и иначе као књига
која би могла да изнедри сијасет малих књига чији би задатак био да баце
допунско светло на сигналистичку авантуру која још увек траје. Дакле, нека
врста <i style="mso-bidi-font-style: normal;">сигналистичке Библије</i>,
састављене из пре</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">г</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">ршти малих књига што и јесте
изворно значење речи којом је насловљена основна верска књига наше
цивилизације.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Које
<i style="mso-bidi-font-style: normal;">мале књиге </i>творе обимни дневник?</span><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;"></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span></span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Дневничке белешке (не ретко пренети текстови
из дневних новина) које осликавају политички тренутак у којем се пише. Из
данашње перспективе, понекад, и не ретко, то нам делује као поглед са неке
летилице усмерен ка неистраженој планети. Много тога се (незаслужено?)
заборавило, доста се погрешно протумачило, готово ништа се није научило. </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Реч је, између осталог, и о и</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">ранско-ирачк</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">ом</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> рат</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">у</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">, атентати</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">ма</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> на Регана и папу, сукоби</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">ма</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> на Косову и Метохији, пољск</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">ој</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> "Солидарност</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">и</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">", појав</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">и</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> сиде...</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> Како нам то све
сада, осим онога што се односи на нас саме и на територију коју нам насилно
краду, изгледа далеко. И поприлично заборављено.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span></span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Фрагменте у којима писац пише о себи могли
бисмо насловити „Ја и свет“, али и „Ја у свету“, с тим што би први, очигледно,
доносили и својеврсно „тумачење“ доживљеног. У њима се, између осталог, говори
о детињству, болести, породици, дружењима (на пример, са Светом Лукићем и
Божидаром Шујицом), игрању шаха са Радом Војводићем и Тодором Терзићем у новац
(првог побеђује, од другог изгуби и одмах потом шаху каже збогом), болести,
многобројним изложбама на којима је излагао своје сигналистичке радове...</span><span style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;"></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Изузетно је драгоцена
документарна грађа која нам открива како је изгледало пишчево дописивање са
уредницима многобројних иностраних авангардних часописа. У њој је реч о будућој
(оствареној) сарадњи и размењивању часописа и књига. Преносе се властита писма
и </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">она добијена од
других, на различитим језицима. Једнако и сигналистичке поруке и визуелне
песме. Пише се о антологијама авангардне поезије.</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span></span><span style="mso-ansi-language: #281A;">За сигнализам су изузетно значајне </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">годин</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">е</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> "покривен</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">е</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">" дневником. Тада је </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">овај књижевни правац</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> у свету побирао резултате остварених
пројеката. </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Могло би се без икаквог
претеривања рећи како је „дрмао“ светском авангардном књижевношћу. </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Тодоровић је имао су чим изаћи на
литерарно Косово. Под мишком му је био <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Алгол</i>,
али и </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">Textum</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">, најзначајнија сигналистичка књига уопште.</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Посебан „циклус“ чине
они делови <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Дневника</i> у којима се
управо о овим двема књигама збори. Али ту су и</span><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;"><span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Чорба од мозга</span></i><span style="mso-ansi-language: #281A;"> и</span><span style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">Chinese Erotism</span></i><span style="mso-ansi-language: #281A;">. Једнако и, неуспешни, покушаји да се
издавачки „удоми“, провокативна и значајна, значајна јер провокативна, поема <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Пуцањ у говно.</i></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span></span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Писац прештампава, драгоцену,</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> рецензију за</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">, прекретничку када је о српској поезији реч,</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> збирку <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Свиња је одличан плива</i></span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">ч</span></i><span style="mso-ansi-language: #281A;"> коју је написао</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">
Миодраг Павловић</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span></span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Сигналисти, као и рани надреалисти, посебно
Андре Бретон у <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Првом манифесту
надреализма</i> (а за њим се поводе, хорски, остали надреалисти), признају да
имају претече. Када је о сигналистима реч, зенитисте пре свих. У <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Дневницима</i> се пише о зенитистима,
посебно Љубомиру Мицићу, и о</span><span style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">и</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">зложб</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">ама</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> на којима се приказује оно што су
наш дадаизам и зенитизам, домаће претече сигнализма кудикамо више од нашег
надреализма, остварили. </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Ту су и
разговори са Зораном М</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">аркушом</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">, уз Гојка Тешића, најбољим познаваоцем нашег,
и европског, зенитизма</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span></span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Посебан сегмент <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Дневника</i> могли бисмо изнаћи у оним деловима у којима се, веома
опширно и документарно, говори о пишчевим многобројним п</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">олемички</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">м</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> обрачуни</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">ма</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> са традиционалистима, бившим
сигналистима</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> – </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">ренегатима покрета</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> и оним нашим песницима који су</span><span style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">желели,
мимо свих релевантних чињеница, читаву нашу (нео)авангардност да припишу себи.
Имамо могућност да пажљиво пратимо</span><span style="mso-ansi-language: SR-CYR;">
</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">п</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">олемички полигон </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">загребачког листа</span><span style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> <i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR">Ок</span></i></span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">о</span></i><span style="mso-ansi-language: #281A;">, на којем је једно време управо Мирољуб
Тодоровић био главни књижевни нокаутер. Владан Радовановић и Вујица Решин Туцић
су му главе жртве. Касније ће ти текстови наћи место у двема сјајним полемичким
књигама <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Штеп за шуминдере </i>(1984) и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Певци са Бајлон-сквера</i> (1986). Писац
пише и о мукама које прате (не)</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">издавања блокова текстова </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">у
појединим нашим часописима о сигнализму и антологије која би приказала
сигналистичко деловање и у нас и у свету.</span><span style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Пише и о </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">превођењ</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">у</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> текстова о сигнализму, организовањ</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">у</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> округлих
столова</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> и</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> симпозијима. </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">И ту су у игри многобројна подметања ногу. Неколике п</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">олемичке песме испеване </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">су </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">и шатровачким језиком</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> који
Мирољуб Тодоровић на велика врата уводи и у српску поезију и у српску прозу
(новелистику и роман) и у српску есејистику. </span><span style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span><span style="mso-ansi-language: #281A;"></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span></span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">Дневници</span></i><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;"> су најава, и припремања, </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">неколиких теоријских књига којима
би сигнализам био објашњен и утемељен као један од најзначајнијих, ако не и
најзначајнији књижевни, и уметнички, покрет који се појавио у другој половини
двадесетог века.</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> Наводимо „кључна“
места на којима је<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>о томе реч: </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">"Размишљао о раду на
есејистици. Поново ме привлачи идеја о <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Фрагментима
о сигнализму</i>. Потпуно теоријски образложити сигнализам у виду већих или
мањих фрагмената. Неколико година посветити том послу. Онда кренути на прозу.
Можда чак и току овог рада наставити са давно започетим вербално-визуелним
романом <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Апејрон</i>" (13)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">; </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">"О поезији се до сигнализма углавном говорило као о језичком
искуству унутар чврстих, непробојних граница језика" (16</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">; акценат у цитираној реченици је свакако </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">на речи <i style="mso-bidi-font-style: normal;">углавном</i></span><span style="mso-ansi-language: #281A;">); </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-spacerun: yes;"> </span>"Да ли је бесконачно за нас слика
Ништавила?" (60)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">; </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">"Креативни аутоматизам</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> – </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">мост и канал којим се непосредно и неспутано ослобађа унутарња
подсвесна вербална и знаковна материја и енергија" (140)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">; </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">"Гледана сада овако расута у књигама, рукописима, цртежима,
колажима и осталим производима непрекидног рада дужег од 20 година, готово
запањујућом се чини моја космогонијска замисао. Као да нема граница које није
пробила, просторе које није дотакла сигналистичка песма. Сложеност и
компликованост те космогоније, чији почетак и крај више ни сам не могу да
назрем, њена метајезичка и метаф</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">и</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">зичка конструкција, сва у
преплетима, у крхком преливању, даљем расту и освајању, како свемира, знака,
материје, тако и друштава, језика</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">,</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> човека, чини ми се да неће моћи
никад бити исцрпљена, чак ни обухваћена, понајмање једном критичком свешћу,
једносмерним и једнозначним поступком декодирања" (236)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">; </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">"То моје слабо памћење један је од разлога што сам почео водити
овај <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Дневник</i>" (252)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">; </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">"Говор је слика свемира" (379)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">; </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">"Ка
говору чији је извор ћутња" (595)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">; </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">"...
сматрамо да се у оквиру нашег песништва критичка поезија јавља најпре у оквиру
сигнализма: `Киберно` (`Рецепт`), `Свиња је одличан пливач`, `Гејак`,
итд." (629)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">; </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">"Може ли песма знати оно што
песник не зна?" (689)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Писац преноси своје
разговоре са, тада младим, Живаном Живковићем који се припрема за писање
докторске дисертације, после Корнхаузерове (често се дају у преводу песме
пољског песника који је и најзаступљенији песник уопште у Тодоровићеву <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Дневнику</i>), а пре оне коју ће написати
Миливоје Павловић – о сигнализму.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Ратује са</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-spacerun: yes;">
</span></span><span style="mso-ansi-language: #281A;">чиновничким<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>речима <i style="mso-bidi-font-style: normal;">заживети</i>
и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">понад</i>.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Снови</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> присутни у <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Дневнику
</i>обрешће се касније </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">у<i style="mso-bidi-font-style: normal;"> Торб</i></span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">и</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> од </span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">врбовог
</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">прућа </span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">(</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">2010</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">).</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> Они граде сневник.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span></span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Хумор не налазимо само у многобројним шатро
причама расутим диљем <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Дневника</i>. Има
га готово на свим странама, макар прикривено.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Иако
је сцијентизам у доба вођења дневника већ био сигналистичка прошлост, Тодоровић
пише о космосу, космичким истражи</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">в</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">ањима, космонаутима. </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Књига о којој пишемо садржи унутар себе и
читаву једну <i style="mso-bidi-font-style: normal;">е</i></span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">сејистичк</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">у</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> звездалиј</span></i><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">у</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">.</span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"></span></i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span></span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Ту су и песме, штампане исцела, и</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">зломљене синтаксичке структуре. </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Оне буде јединствен к</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">олоплет асоцијација. </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Од њих се могу оформити неколике песничке
збирке. </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Полазна тачка
</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">им је била </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">Poesié
brute</span></i><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> </span><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-spacerun: yes;"> </span>знаменитог </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Пола Валерија. Други заборављају, али Мирољуб
Тодоровић очито не, како је Валери једно време био песник којег су ценили млади
француски надреалистички песници. </span><span style="mso-ansi-language: #281A;"></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">Могуће је издвојити и</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> књиг</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">у</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> есејистичких
фрагмената. Ови делови дневника и послужили су као иницијалне каписле за
касније Тодоровићеве књиге. Интересантно је припоменити како Тодоровић </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">у њих </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">није унео читав низ својих есејистичких
фрагмената, и</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> – </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-spacerun: yes;"> </span>посебно</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> – </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">у дневник
унетих цитата</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">. То је довољан
сигнал да није ставио тачку на своју есејистику.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span></span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">Дневник</span></i><span style="mso-ansi-language: #281A;">, препун и анкета, прештампаних реклама за
књиге, практичних савета, визуелних и фонетских песама (читаву једну њихову
малу антологију могуће је начинити; наводе се Кручонихљеве фонетске песме и
показује тако како је овај руски авангардни песник, уз Хлебљикова и наш
зенитизам, био основна полазна тачка читаве Тодоровићеве фонетске поезије).
Пред нама се одвија </span><span style="mso-ansi-language: #241A;">Mail Art</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> сторија и историја. Ево и једне фрагмент –
приче:</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> "Данас
поподне у тролејбусу учинило му се као да је на предњи</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">м</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> седиштима видео њен профил. Претрнуо је" (414). </span><span style="mso-ansi-language: #281A;"></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">Мирољуб Тодоровић</span><span style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">Дневником</span></i><span style="mso-ansi-language: #281A;"> с</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">во</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">ди</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> биланс.
Подвлач</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">и</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"> црт</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">у</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">. Али </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">то чини </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">тако што се наговештава у ком ће смеру </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">сигнализам </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">наставити</span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: #281A;"> </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">да се креће. Мирољуб Тодоровић има енергију Андре Бретона који никада
није желео да призна како је надреализам </span><span lang="SR" style="mso-ansi-language: SR;">passé. </span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">За
Тодоровића је сигнализам незауставиви перпетум мобиле.</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #241A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>[<i style="mso-bidi-font-style: normal;">Књижевност</i>, 2013, бр. 4, стр. 158 – 160]</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;"><span style="mso-tab-count: 3;"> </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
</div>
Slobodan Skerovichttp://www.blogger.com/profile/06036318715197087511noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7689294589374917196.post-79826601140606297072015-09-26T18:49:00.003-07:002015-09-26T18:49:36.089-07:00О Илији Бакићу<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<!--[if gte mso 9]><xml>
<w:WordDocument>
<w:View>Normal</w:View>
<w:Zoom>0</w:Zoom>
<w:PunctuationKerning/>
<w:ValidateAgainstSchemas/>
<w:SaveIfXMLInvalid>false</w:SaveIfXMLInvalid>
<w:IgnoreMixedContent>false</w:IgnoreMixedContent>
<w:AlwaysShowPlaceholderText>false</w:AlwaysShowPlaceholderText>
<w:Compatibility>
<w:BreakWrappedTables/>
<w:SnapToGridInCell/>
<w:WrapTextWithPunct/>
<w:UseAsianBreakRules/>
<w:DontGrowAutofit/>
</w:Compatibility>
<w:BrowserLevel>MicrosoftInternetExplorer4</w:BrowserLevel>
</w:WordDocument>
</xml><![endif]--><br />
<!--[if gte mso 9]><xml>
<w:LatentStyles DefLockedState="false" LatentStyleCount="156">
</w:LatentStyles>
</xml><![endif]--><!--[if gte mso 10]>
<style>
/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:"Table Normal";
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-parent:"";
mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt;
mso-para-margin:0in;
mso-para-margin-bottom:.0001pt;
mso-pagination:widow-orphan;
font-size:10.0pt;
font-family:"Times New Roman";
mso-ansi-language:#0400;
mso-fareast-language:#0400;
mso-bidi-language:#0400;}
</style>
<![endif]-->
<br />
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: left;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><b style="mso-bidi-font-weight: normal;"><span style="mso-ansi-language: #241A;">ПРОЗНИ NOVUMI </span></b><b style="mso-bidi-font-weight: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">ИЛИЈЕ
БАКИЋА</span></b></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #241A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span></span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Сигналистичка проза нипошто није једнолични
корпус прозних творевина. Сваки сигналиста који се прозом бави пише на свој, од
других сигналиста сасвим различит, начин. Важи то како за прозу оца сигнализма
Мирољуба Тодоровића, тако и за ону коју стварају (или су стварали) Миливоје
Анђелковић, Богислав Марковић, Слободан Шкеровић, Илија Бакић, Дејан Богојевић.
Анђелковићева проза је надасве интернетска, Тодоровићева визуелна, шатровачка и
хуморна, Бакићева критичка, апсурдна и сатирична, такође покадшто особено
визуелна, Шкеровићева научнофантастична на посебан начин, Богојевићева делимице
надреална, „зенитистичка“ и „дадаистичка“. Марковић, врстан новелист, уградио
је – попут Владана Деснице или Милорада Павића, на пример – читаву серију
својих прича у своја, једнако врсна, романсијерска остварења. Мирољуб Тодоровић
је, поред ванредних хуморних шатро-прича, које имају „покретне“ јунаке (оне
који се селе из једног текста у други, те чине ову прозу фрагментизованим
шатро-романом у настајању), недовршеног визуелног романа <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Апејрон</i>, писао и шатро-романе који су, заправо, такође особени
циклуси прича. Богојевић је, поред кратког романа <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Ив и До</i>, и нешто дужих прича, мајстор кратке кратке приче. Шкеровић
је стартовао збирком кратких прича, а наставио као писац поетских СФ романа и
творац једног од најбољих (по мом суду – најбољег) СФ романа који уопште имамо <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Шаманијада</i>.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Илија Бакић (1960) је
прича за себе. Најпре, његово прозно дело најобимније је, узму ли се у обзир и
остали сигналистички писци. Објавио је пет приповедачких збирки: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Доле, у зони</i> (2000), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Јесен Скупљача</i> (2007), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Наставиће се</i> (2009), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">У одвајању</i> (2009) и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Багра дише</i> (2009). Прве две књиге садрже одабране приче; прва, у
избору Зорана Стефановића, електронско је издање. Новела <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Ја, Разарач</i> појавила се 1998. године. Штампао је и шест, односно
седам, романа, пошто је уз <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Лед</i>, у
истој књизи, штампан, такође кратак, роман <i style="mso-bidi-font-style: normal;">На
сателиту</i>: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Пренатални живот</i> (1997;
2005), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Нови Вавилон</i> (1998), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Лед</i> (2010), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Мудријаши, свемирска пуцачина, ујдурма</i> (2012), <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Футуриста у одступању или Унезверијада</i> (2012) и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Перфектни перфект</i> (2013). <a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn1" name="_ftnref1" style="mso-footnote-id: ftn1;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-size: 12pt;">[1]</span></span></span></span></a></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Потом, његов прозни
опус најразноврснији је, узму ли се у обзир сва прозна остварења свих
сигналистичких писаца.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Најзад, иако је <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Шаманијада</i> Слободана Шкеровића најбољи
роман који је српски сигнализам изнедрио, Илија Бакић је најбољи романсијер
овог књижевног покрета. Његова краћа проза, уз шатро приче Мирољуба Тодоровића,
најбоља је сигналистичка кратка проза.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Сасвим неочекивано и
неуобичајено, Илија Бакић као приповедач стартује интернет издањем изабраних
прича – <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Доле, у Зони</i> (2000). Књига,
коју је приредио Зоран Стефановић, садржи шеснаест прича: „Колевка“, „Јесен
скупљача“, „Кошава“, „Доле, у Зони“, „Бегунци, крв“, „Ајдуци“, „Антарктик“,
„Браћа по лицу“, „Крв ђубретара“, „Висока орбита“, „Сликовница“, „Очи Јануса“,
„Трагач“, „Истините лажи о Рату светова“, „Последња топлота“ и „Више од 90
фрагмената повратка“. У <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Јесени Скупљача</i>
(2007), биће прештампане: „Јесен Скупљача“, „Сликовница“, „Кошава“, „Колевка“ и
„Више од 90 фрагмената повратка“, у <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Наставиће
се...</i> (2009) „Истините лажи о Рату светова“, у <i style="mso-bidi-font-style: normal;">У одвајању</i> (2009) „Очи Јануса“, „Браћа по лицу“, „Висока орбита“ и
„Трагач“, а у збирци <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Багра дише</i>
(2009) „Доле, у Зони“, „Бегунци, крв“, „Ајдуци“ и „Крв ђубретара“. Преостале
две приче остаће за сада само у електронској форми презентоване читаоцима.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;">Јесен скупљача</i> је збирка различитих СФ прича која показује шта све,
тематски и композиционо, као маг научнофантастичне прозе, Илија Бакић може да
изведе. Он не запоставља ни, научнофантастичном проседеу прилагођено,
психолошко мотивисање поступака јунака својих прича.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Прича „Међу динама“
поетичка је на „номадски“, постапокалиптички научнофантастичан начин. Песник
Ктан, њен главни јунак, налази се у хорди коју предводи Нимас звани Псето.
Ктана последњи опомене како песма мора бити<span style="mso-spacerun: yes;">
</span>“и нешто више од описа“. Овај узме свете гљиве да би се довољно лирски
узнео. Види следећи призор: „Жена је проклињала демоне на коњима и смрт коју су
носили у звиждуку, проклињала себе што се није подметнула под најближу оштрицу,
проклињала светло и мрак“, и напише песму. Ова му спасе главу. Ктану робиња
која брине о њему – управо она извориште је песме која га је сачувала у животу
– открије <i style="mso-bidi-font-style: normal;">велику</i> тајну, али је он
неће моћи никоме испричати пошто је, док је занесено на коњу слушао њену причу,
пао на земљу и прегризао језик, а неће моћи ни да је пренесе песмом јер је
поломио прсте обе руке. Поетичка порука је очигледна: најтајанственија,
најбоља, суштинска песма остаје занавек неиспевана. Може трајати само у свом
творцу. Неисказива је неопозиво.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Изузетно су кратке
приче „Свод“, „Кошава“, „Колевка“ и „Сликовница“ </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Експресионистичка је,
углавном кратких, експресивних и динамичких реченица, поприлично налик на приче
Момчила Настасијевића, прича „Гној“, из које издвајамо следећи прозни пасаж:
„Велико трупло села... [...] ... оно се истрошило, појело само себе... [...]
Млаке, тупе струје гамижу кроз садашњу и надолазећу мрцину.“<span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>„Више од 90 фрагмената
повратка“ (главни јој је јунак Хвак) прича је која се никако не би смела
заобићи. У њој се међусобно „сукобљавају“ метафоричке и натуралистичке слике,
динамичке и једне и друге: „Има још сласти у праху срца“; „Тишина, без таласа,
зашуми“; „Под мутним светлом које се исцедило из неба...“; „режање грмљавине“
(јунаци ове прозе, иначе, говоре једино режањем); „Онда браћа устају, лавеж се
проломи, и јуре тамо где је кобила лежала. Најбржи је млади брат. Он стигне и
зграби постељицу, отресе велике муве и тврде бубе са ње и гризе. Заостали га
стигну и грабе крвави комад а он их гура, режи, кези зубе па се окрене и
побегне. Један старац пође за младим, споро, залаје, одговори му режање, окрене
се, врати и умочи прсте у бару крви и слузи и жедно их олиже“; јунаци се
(само)хране куглама које им расту на стомаку, а главни јунак Квак је појео и
рођеног брата Клока; „њуши тупи мирис воде“. Сасвим растковске<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn2" name="_ftnref2" style="mso-footnote-id: ftn2;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-size: 12pt;">[2]</span></span></span></span></a> су
реченице које се састоје од самог набрајања, кумулације, експресивних глагола:
„Устане, окрене леђа провалији, режи, окрене се, стисне песнице, лупа табанима
и врисне. Усне се поцепају“ и „Он режи, гракће, лаје, цвили, рже, њишти, јечи,
плаче, стење речи“. У њој, и не само у њој, описан је бекетовски свет, онај
који настаје после Апокалипсе. Но, док су Бекетови јунаци слабо покретни,
умртвљени, обезљуђени, Бакићеви су разлетели, поживотињчени.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>У причи по којој је
књига насловљена – „Јесен Скупљача“ – наратор / причач, који је раније бацао
децу – деформисану, прекобројних прстију, трооку, двоусту... –<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>великој води, сада је међу старцима и држи се
за грану, чекајући да отпадне као лист. У причи се стално мења време: прошло је
увек пропраћено садашњим. Постоје две темпоралне равни, паралелне. Причачу
остаје једино сећање (духовно је измештен из времена у којем јесте, у којем
није стога што у њему јесте): „Склањам поглед али ипак видим сву нашу децу,
даровану, машу рукама са прекобројним прстима, гледају трећим оком, вичу из
двоструких уста: Ми смо твоји. Не остављај нас. Нас.“</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Изузетно је
интересантна композиција приче „Поштовани Сак: 71 портрет“.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span><span style="mso-spacerun: yes;"> </span>У „Гледању“ виртуелно се оживљава давна Куба,
„улази“ се – реконструкцијом прошлости – у лик Фидела Кастра и осталих
„револуционара“. У њој налазимо неологизам <i style="mso-bidi-font-style: normal;">бла-бла-
блакати</i>.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Памтимо слику „У шаци
лежи мрак“ („Колевка“). </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Прича „Двојник и све
око њега“ придружује се причама о двојницима које су написали Хофман, По,
Достојевски и ини писци. </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>У причи „Осмех
господина В. Ж“ – пред нама су Вил Жерн (присутна је замена почетних гласова
имена и презимена француског писца) и његова прича о броду Големику. Прича која
антиципира Титаниково страдање.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Задржали смо се на овој
приповедачкој збирци стога што смо сасвим уверени како је она најбоља међу
онима које је Илија Бакић до сада написао. </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Колекцију прича <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Багра дише</i> (и оне су, тематски и
композиционо разноврсне, још један доказ да је њихов творац врстан мајстор
приповедачке прозе) користимо е да бисмо издвојили неколицину шатровачких речи
и израза (језичко богатство Бакићеве прозе сасвим је репрезентативно унутар
читавог корпуса савременог српског прозног стваралаштва): <i style="mso-bidi-font-style: normal;">буља; гепити; дувати у тикву; зез; зезати; иљада; клопа; курчити се;
лова; мажњавати; муљати; нацртати се; не јебати живу силу; оцмољити; пајкан;
пензос; прцати зољу; пући главу из цуга; ребнути царину; Руја; спрцати; срати
креч; таригуз; цалнути; цвикати; чова; џоњање; џукац</i>.<span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Сви примери су узети из
сјајне, натуралистичке, критички интониране приче „Бензин“ у којој налазимо и
следећу кумулацију: „Зноје се, смрде, умазани, лепљиви, сврби их, голица, жуља,
гребе и јебе, ал трпе.“ Ево, овај пут грозда епитета, из приче „Месо“: „Ваздух
шишти, усисан, ишчупан, сабијен, сломљен.“ Натуралистичка је, и једнако добра
као и „Бензин“, у дослуху са сјајним причама раног Живојина Павловића, и прича
„Бегунци, крв“. У обема осликава се ратно, хиперинфлацијско време.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Издвајамо и два
(потенцијална) неологизма из осталих прича: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">пишодром</i>
и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">ћелац</i>.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>У збирци <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Багра дише</i> доминирале су реалистичне
приче у натуралистичком духу. Научнофантастичне су биле реткост. Читава збирка <i style="mso-bidi-font-style: normal;">У одвајању</i> антологијски је избор управо
последњих и доказује како Илија Бакић, када је о њима реч, у нашој савременој
прози нема премца. </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Књига је подељена на
три дела, „И доле“, „И горе“ и „И између“, а сваки од њих има по три приче.
Први: „Очи Јануса“, „Одговор“ и „Браћа по лицу“, други: „Висока орбита“,
„Смирноф и ја“ и „Мреже“, а трећи: „ </span><span style="mso-ansi-language: #241A;">Cuba 1.6.“</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">, „Просјак“ и
„Трагач“. Наводимо две разбокорене реченице из прве приче збирке, „Очи Јануса“,
не бисмо ли показали како их Бакић изнутра мајсторски, змијски, уплиће и
расплиће, мешајући и амалгамишући описано: „Ја не знам шта је то, ал` знам да
оне могу да јурну за берачем ако одвоји неко од клупка и да могу да уђу у чизму
и направе, било како, ране које никако неће да зарасту а пеку ко сумпор ђавољи,
и знам да се одмах, за који дан, онај момак оклизнуо чим је ушао у базен, а био
је пажљив, имао је жену и дете па се пазио да заради, и тела су јурнула на
њега, као да су чекала да стигне и саплела га и поклопила га, он је израњао и
вриштао и отимао се, ал узалуд, поклопили су га“ и „Ништа су стиснути зуби,
бела кецеља, прсти у рукавицама, скалпел са блеском неона на танкој оштрици
хромираној, гладној, а зној клизи, прсти грабе бут огледне животиње, кожа се
улеже, грчи пред челиком који засеца, продире, прати линију кости, наниже, до
краја, месо се одваја, као усне у које гура прсте и затеже, цепа ниже, чепи,
гледа унутра и види хиљаде црва, сивих, миле низ кост, улазе у месо, тамно,
поцрнело, пењу се у прсте, хладни, живи, он тргне руку, бут пада, крв се
просипа под неон, разјапљено месо, црви клизе, расути, он гледа, одвраћа
поглед, уста се пуне пљувачком, он искорачи, отвара уста, кристална вода збијена
у клупко испада, за њом се вуку бале, утроба се грчи, очи сузе и у њих провали
светло, ништа.“ </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Најсложенија је прича
„Трагач“. </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Необично је самоубиство
јунака приче „</span><span style="mso-ansi-language: #241A;">Cuba 1. 6.“ у којој
се говори како ће се до бесмртности пристићи</span><span style="mso-ansi-language: #281A;"> ослобађањем од тела и пресељењем у информациону мрежу.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>У збирци откривамо
један (потенцијални, наравно) неологизам <i style="mso-bidi-font-style: normal;">самоснаћи
се</i> и памтимо синтагму <i style="mso-bidi-font-style: normal;">туњаво сунце</i>
(„Висока орбита“). </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Стрипоприче <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Наставиће се</i>..., поред крими новеле „Ја,
Разарач“, имају двадесет и две углавном кратке приче у којима се, између
осталих, појављују као јунаци ликови из стрипова: Гаша, Паја Патак, Флаш
Гордон, Лепи Нанко, Талични Том, Тарзан, Супермен, Бетмен, Спајдермен, Фантом,
др Вотсон који пише уреднику новина о Шерлок Холмсу, Орсон Велс и његова ујдурма
с књигом Џорџа Херберта Велса на радиу...<span style="mso-spacerun: yes;">
</span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-spacerun: yes;"> </span><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Свака
прича се окончава, као и свака, сем завршне, епизода стрипа, са „Наставиће
се...“, које је прешло и у наслов књиге. Неколике приче су научнофантастичне. У
већини доминира хумор. Прича „Неопроштено“ налик је на песму. У неколицини се
као главни јунак појављује исти књижевни лик – Лепи Нанко: „Лепи Нанко и
разбарушена хоботница“, „Лепи Нанко између два табора“, „Лепи Нанко и пун
стомак“, „Лепи Нанко и кликераши“ и „Лепи Нанко се храни“. </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Илија Бакић без
експериментисања не може. Сваки његов роман има у свом језгру лудистичку форму.
<i style="mso-bidi-font-style: normal;">Пренатални живот</i>, написан 1993. а
објављен 1997. године, има четири дела: „Тата“, „Курва“, „Доца“ и „Мама“ и
грађен је по принципу пазли. Када се ове склопе, добија се трагична прича.
Нечег преузетог, а битно осавремењеног, од трагедије и њених принципа има у
свим Бакићевим романима. То је трагичност која је прошла кроз призму Драгослава
Михаиловића и његовог најбољег романа – <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Кад
су цветале тикве</i>. </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Време се рачуна до Пуштања
Ветрова (катаклизме: биолошког уништења<span style="mso-spacerun: yes;">
</span>гасовима) и после. Земљом влада несносна врућина. Главни јунак је у
војсци, одвојен од породице. Наложено му је да учествује у акцији освајања
нафтног поља. Повређен, носи завоје на лицу, очима. У болници има секс са
курвом коју су, они који се, из сенке, скривени, п(р)оигравају људским
судбинама и читавим светом, „претворили“ у болничарку. Закључује: „Али, неки
урођени склопови у мозговима су шкљоцнули и људи гурају даље, болесни, килави,
оборени, прљави, ружни. Чак је и број самоубистава смањен. Можда, ипак, све оне
идеје о колективном несвесном и нису трућање.“ Такође: „И цео свет је, можда,
Пакао.“ Постапокалиптични пејзаж романа показује као се то управо збило. Људи
који тумарају њима налик су на мраве, потпуно дехуманизовани.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">После Мирољуба Тодоровића, и Илија Бакић се
међу сигналистима „отвара“ пред шатровачким језиком, с тим што он посеже за
оним шатровачким речима и изразима који су се већ одомаћили међу шатровцима,
док Мирољуб Тодоровић, чинећи и то, ствара читав низ новошатровачких речи,
уводећи у нашу језичку праксу оно што бисмо могли окрстити и као шатровачке
неологизме.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Наводимо најпре речи
(примећује се да су неке од њих пејоративи и аугментативи, неке су
„позајмљени“, помало заборављени, турцизми): <i style="mso-bidi-font-style: normal;">базати; беломантијаш; бљукнути; буља; главуџа; доца; дремка; дрља;
дрндање; дрндати се; думати; забуљити се; заврљачити; закњавати; здимити;
зезање; зем; клопа; кљок; кокнути; косурања; кркнути; крњак; лова; локати;
мјуз; нацртати се; нацуган; пиздети; плугерица; пљуга; пуца; рипити; рокати;
сисодржац; стумбати се; танџара; телка; трачовати; укокати; фаца; фрижа; фрка;
цака; цвока; цица; цуга; цугати; чука;<span style="mso-spacerun: yes;">
</span>џаба; џоњати; шацовати; шипчити</i>.<span style="mso-spacerun: yes;">
</span>Једна реч је, „двофазни“, дублет: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">момац-борац</i>.
Следе жаргонски шатровачки изрази: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">појести
мрак; сабирати ноге и руке; клин се клином избија; стање је срање; дељати
карте; цепати стражу; канути кинту; сисати цигару; ударити слалом између њих;
немати шансоне; шибати преко улице; средити фацу; бацити питона у несвест; растурити
буљу</i>. Аугментативима, али и шатро-изразима, језички опонирају чести
деминутиви: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">А бебица; детенце; окице;
пивце; пљугица; прстић; супица; хрпица; шаторче</i>. </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Памтимо и неколике
синтагме: „шугава пустиња“; „сенке пеку“; „грбе дина“ (пешчана дина лајтмотив
је читавог романа); „зарежи аутомат“; „џип зарежи“, „Раме зарежи“ (три последња
наведена примера показују нам како је експресивни глагол <i style="mso-bidi-font-style: normal;">зарежати</i> један од најучесталијих, ако не и најфреквентнији, у
роману). Једнако и неколике слике, метафоричке, али – и више још – такође и
експресивне, чак и експресинистичке по снази и „поруци“: „Оно што остане
нетакнуто биће макнуто“; „С оне стране бедема беласају трбуси дина. Звезде
намигују“; „сунце пљује топлоту“; „И зној се зноји. Сунце шиба у кров...“; „
Ђаволи цупкају у јари. Ваздух се улепи, мораш да га гураш да би удисао“;
„Тишина је одмах зарасла“; „Чудан мрак клизи напољу. Ковитла се, буја, цепа“;
„бус задрхти ко покисла кокош и крене“; „пљује топли ветар на вас“; „Бус скаче,
цима, рита се...“<span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;">Лед</i> и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">На сателиту</i>, два
кратка пост-киберпанк романа написана 1994, објављена су у истој књизи 2010.
године. (За Бакићеву прозу је, и иначе карактеристично, да постоји подужи
временски размак између тренутка њиховог писања и времена када се међу корицама
књиге обрету.) Оба су хуморно криминалистичка. У првом је реч о двојици лопова,
Дабу и Осту, које ангажује моћна компанија и смешта у музеј у којем се чувају
хибернирана тела оболелих од неизлечивих болести која би требало оживети када
се пронађе лек за њихову болест. У другом ловац на уцењене главе Винтер,
покушавајући да пронађе несталог пријатеља, запада у читав низ невоља и од
ловца преображава се у ловину. И један и други дешавају се у будућем
мегаполису. Оно што их чини особеним и придаје им хуморну димензију изван сваке
сумње је језик којим су писани: унутар једне исте реченице налазе се српске,
енглеске и немачке речи. Овај несрасли језички амалгам извор је њихове
функционалне и разигране онеобичености. Илустроваћемо то неколицином примера:
„`</span><span style="mso-ansi-language: #241A;">Das ist ta adresa`, kaže Ost. /
Building je nizak, malter sa fasade se ljušti. Na fensterima su plastic-iron
šipke. Nikakvih reklama nema. Elektrik-bus staje na corneru streeta, otvori
door, niko ne izađe i nastavi dalje“; „A sve to je moglo easy da Dab nije teo
da se kurči. Big karatista. Prick moj. Plus je boss tražio da uđu bez ičega.
Kao da imaju one cheap senzore za metal i plasticmetal koji su povezani sa
police. Sve to smrdi. Somebody će nekome gadno da zavuče. Gadan deal. Aber, old
Ost ume da čuva svoj ass. Ne da on tek tako svoju čmarulju. Nein“; „Kad je sve
over, fire tinja, okrenu se prema cameri na wallu i zvei Mickey Mousa,
zagrljena, mahnu“; „Do sada nije mislio da real ide solo, nije stvarno, double
plus real serios dumao aber potpis na message mu otvorio Augen“. </span><span style="mso-ansi-language: #281A;">Језик романа особено је „шатровачки“.
Шатровачка је и оваква његова „амалгамизација“. Као и један,<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>„странски“, деминутив: horrorić.</span><span style="mso-ansi-language: #241A;"></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Црнохуморна, с пуно
језичког убрзања, комбинација је језичких равни пре трагичног финала романа:</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>„`</span><span style="mso-ansi-language: #241A;">Za njim`, s left sidea again.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #241A;"><span style="mso-tab-count: 2;"> </span>`Stop`,
odnegde daleko iza.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #241A;"><span style="mso-tab-count: 5;"> </span>`Netko
mora da je oklevetao Jozefa K...`</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #241A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>`Aha. Sa ću te karam.`</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #241A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Right.<span style="mso-tab-count: 3;"> </span>`De si ber navro?`</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #241A;"><span style="mso-tab-count: 2;"> </span>`You got
to ask yuor self: Do I fell lucky.`<span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Vor:</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #241A;"><span style="mso-tab-count: 2;"> </span>Ispred:<span style="mso-tab-count: 2;"> </span>`Uja, pogodi ko je?`</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #241A;"><span style="mso-tab-count: 5;"> </span>`Ta–ta–ta–ti–ra.<span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Iza:</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #241A;"><span style="mso-tab-count: 2;"> </span>`Guess
who?`</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #241A;"><span style="mso-tab-count: 4;"> </span>`Ne
zna Schwein šta je dinja.`</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #241A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Levo:<span style="mso-tab-count: 3;"> </span></span><span style="mso-ansi-language: #281A;">`</span><span style="mso-ansi-language: #241A;">Pai
sad.`<span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Desno:</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #241A;"><span style="mso-tab-count: 5;"> </span><span style="mso-spacerun: yes;"> </span>Links:<span style="mso-tab-count: 1;"> </span>`Hans
vozi beer.`</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #241A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Hinter: <span style="mso-tab-count: 2;"> </span>`Ko se boji vuka još.`</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #241A;"><span style="mso-tab-count: 3;"> </span>`Me,
myself and I.`<span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Rigt:</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #241A;"><span style="mso-tab-count: 6;"> </span>`Sjebo
si se u totalu.`</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #241A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>`Moj te mota oko
plota.`</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #241A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Rechts:<span style="mso-tab-count: 4;"> </span>`Make my
day.`</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #241A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>`Smej se, smej al story
ima sad end.`</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #241A;"><span style="mso-tab-count: 2;"> </span>`I scream,
you scream, we scream for ice–cream.`</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #241A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Ispred: <span style="mso-tab-count: 1;"> </span>`Jedan probo pa se usro.`</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #241A;"><span style="mso-tab-count: 2;"> </span><span style="mso-spacerun: yes;"> </span>`Čast svakom veresija nikom.`</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #241A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Trči a ne vidi ništa,
samo ga voices probadaju.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #241A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Sweat peča Augen.“</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Најбољи Бакићев роман <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Нови Вавилон (</i></span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #241A;">prosa
brutalis)</span></i><span style="mso-ansi-language: #281A;">, написан 1995,
објављен је 2000. године. Најексперименталнији / најавангарднији је по форми,
најотворенији ка шатровачком језику, најпровокативнији по теми. Говори о
последњем рату и његовим трагичним последицама. Главни јунак Крака, тешко рањен
у рату (носи кесу коју мора непрестано да мења, и управо због ње, упада у
криминални миље), неуспешно покушава да сачува макар зрнце људскости у свету у
којем се људи немилосрдно и сурово убијају, тргује се људским органама, једу
пацови, али и људске бутине... Роман има – то га двослојним, изнутра
антагонистичким, чини –<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>поред основне
радње, уоквирене, углавном хуморне, цитатне, „коментаре“ који усложњавају радњу
чинећи је, у најмању руку, двоструком. У сваком случају, амбивалентном.
Подарујући роману који се састоји од 146 фрагмената / призора, лудистички
карактер. Раблеовски приказ рата, посебно његове позадине и последица које он
производи. </span><span style="mso-ansi-language: #241A;">„Коментари“<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>су стихови и квазистихови попут „пршти пршти
бела стаза / содомишу деда мраза“, натписи у кухињама, изреке, рекламни
спотови, токи-воки позиви, цитати и квазицитати, библијски цитати, цитати на
руском језику, аутоцитат из <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Пренаталног
живота</i>, клозетски графити, графити на енглеском, делови партизанских песама
и партизански слогани, реплике из филмова, филмски репертоар, каишеви стрипова,
хуморни искази, шатровачки изрази, војне наредбе, мини-приче, бећарци, народска
еротика, мини-приче, пословице (и једна индијанска), бројалице, клетве, изреке,
брзалице...</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #241A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Веома је разграната, и
разноврсна, скала шатровачких речи употребљених у овом роману: </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">арбарати;
буља; брале; бураз; врнути се; главуџа; гузата мечка; дандало; дедурац;
домородачки; дотандркати; дрндати; жацати се; ждракнути; ждрати; журеза;
задрндати; заселотејпиран; заумбати; збабосан; зез; зрнчити; јебати; кебнути;
кева; кезечење; кибити; клоња; клопа; књавати; кока; кокнути; крупниш; крџа;
курчити се; лованер; локати; љоснути; мара; мувац; муљосати; ножекања;
ноктурача; њокалица; њоња; пајкос; пацоветина; пенџер; пичити; пичић;
пичкодимирање; пиштољчина; полокати; попиздети; прцати; раја; распичољен;
рипити; рмбати; рокати; сконтати; самодрек; самохвал; сува курца; сурдукнути;
трта; турбо сисуре; фаца; фацкош; фрка; фуфа; цака; цалнути; цица; цунути;
ћаћа; ћупа; џада; џибра; џоњати; шацнути; шљокање</span></i><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span><span style="mso-ansi-language: #241A;"></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Исто важи и за
шатровачке изразе: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">буља жваће гаће и сече
ексере; вилице мељу жваку; вране попиле мозак; доћи мечки на рупу; дрљати боју;
лизати дупе; љуљнути коју; мажњавати лову; пампрчити жену; пикати лопту;
пукнути заушку да се опасуљи; скењати пуцом; срати креч; троснути на буљу;
цепати стражу; чешкати јајца</i>.<span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Ни овај пут нису
заборављени деминутиви: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">ашовче; бебац;
гранатица; камионче; керче; џакче</i>. </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Кључни лајтмотив романа
је <i style="mso-bidi-font-style: normal;">магла</i>. У њу се лако улази. У њој
се – „магловито“ – живи. Из ње се тешко – ако икако – излази. </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Ево неколико
упечатљивих слика: „ ... тишина навали да шушти“; „Шума као ножем одсечена
остане иза. Испред изникну куће, 5, 6, на гомилу. Кад им се приближе виде да су
неке само поцрнели зидови и костури крова са исплетеним пузавицама. На онима
које изгледају целе нема врата и прозора. Зијају само црне очи и уста. Трава
око њих висока бар до рамена“; „Гуме вриште. Гутају пут“.<span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #241A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Посвете се не налазе
тамо где их очекујемо: на почетку романа. Обреле су се на његовом крају:
апострофиране су три вршачке легенде, вршачки „божји људи“.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #241A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;">Перфектни перфект</i> је најавангарднији Бакићев роман. Написан<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>1991, објављен је тек 2013. године у нишком
часопису <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Унус мундус</i>. Има уметнуту,
реалистичку, заправо натуралистичку, причу која је једино графички презентована
онако како се то у уобичајеним романима чини. Остали, далеко претежнији, делови
романа штампани су тако да се морају вишесмерно, и опетовано, и сваки пут
вероватно на другачији начин, читати и ишчитавати. Графички изглед важнији је
од приче. Заправо, он и јесте главна „прича“ Бакићевог романа. Реченице су
разбијене. Графички знаци воде своју игру. Пред нама је особена
конструктивистичка проза. Налик на зенитистичку и авангардну из првих деценија
двадесетог века. Особено визуелна. Као и многи други (нео)авангардисти, Илија
Бакић је био књижевно најавангарднији на самим почецима свог литерарног стварања.
Потом се помало „смирио“. Важи то и за Растка Петровића, на пример. Неки су,
попут Драгана Алексића, престали да пишу. Само Мирољуб Тодоровић остаје једнако
авангардан колико је то био и на самим почецима свог авангардног деловања.
Авангардизам је – можемо ли то закључити; претпоставити макар –<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>ношење својеврсног крста. Ако се то искрено
чини, мора да је слатко.<span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #241A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span></span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #281A;">Мудријаши</span></i><span style="mso-ansi-language: #281A;"> су комбинација вестерна и научнофантастичног
романа. У њему каубој Безимени иде у потрагу за Проповедником. Далеки узор му
је чувени СФ класик <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Аутостоперски водич
кроз галаксију</i> Дагласа Адамса. И у ранијим Бакићевим књигама, и романима и
причама, надасве у визуелној поезији, било је визуелних састојака. Једнако и
дисконтинуиране, „вишесмерне“ и испресецане, нарације. Главном јунаку овог
хуморног и иронијског романа отказује вербални мод и процесор, те је он
приморан да се пребаци на визуелни. Тако се у роману са речи и реченица прелази
на слике. Притом се не заборавља ни стрип. <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Мудријаши</i>
се, визуелним својим изгледом, помало бочно, прикључују романима Миливоја
Анђелковића и Мирољуба Тодоровића. </span><span style="mso-ansi-language: #241A;">Последња
реченица романа је: „Отказује ти генератор слике и говора, пребаци се на
мирисе.“ Да ли ће Бакић, несмирени експериментатор, покушати и олфактивни роман
да напише?</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #241A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;">Футуриста у одступању или Унезверијада</i> има за своје јунаке читав
низ авангардних стваралаца из првих деценија прошлог века, наших и страних,
чија су имена и презимена симбиотички срасла: НМаринети, ИТанги, ТЦара, ДеБули,
СДали (на 2 метра високим штиклама), НадПапа АБре–тон (у роману он само пиша на
саксију са мушкатлама уз директан пренос, а потом запишава стуб испред
Тријумфалне капије; <i style="mso-bidi-font-style: normal;">пишање</i> је,
очигледно, очигледна звучна алузија на <i style="mso-bidi-font-style: normal;">писање</i>),
ВеПољански, ЖБекер, МЕрнст, Ајаковски, Армс (једино двојица несрећних Руса су
лишени почетног слова свог имена: другог је прогутала совјетска тамница а првом
је самопресудио метак луталица). Додати су им неки претходници: Маестро
КУИсманс, мадам Де Лафајет која приређује литерарни ноћни салон, ЖСандова и
Галилеус који у Бечу држи предавање и дружи се на вечери са НМаринетијем који
је добио, обавезан, бесплатан пут у Вијену за двоје управо да би био назочан на
његовом предавању (води са собом ТЦару). Придодат је један будућјанин –
ВДеспотов. У прикрајку је, неизбежни, Борге Највећи.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #241A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Нису само имена
уметника подложна пишчевим хуморним интервенцијама.<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>Учињено је то и са именима континената,
уметничких споменика, земаља, градова, река: Офрика, Пирамидла, Пречија, Краг,
Осква, Пејкинг, Донау. Једнако и са књижевним покретима и њиховим називима, те
се пише о АвантГарди и ДаДаџистима, али и о Футуристичкој нужди. Такође и о
алцхемицима и гноммаштини. Намерно су „померени“ наслови неколиких знаменитих
романа светске књижевности те се спомињу: ФКафкин „Повратак у Замак“, Вил
Жернов „Пут на Марс“ и Хвелсови „Богови налик Људима“.<span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #241A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Поред <i style="mso-bidi-font-style: normal;">моноциклисте</i>, у роману се именује читава
скупина машина на пару: <i style="mso-bidi-font-style: normal;">паротрамвај,
парокабриолет, паромобил, паровозила</i>.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #241A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>И овај роман има дело у
делу. Овај пут то је прича, тобоже преузета из авангардног часописа
„АвантРетроФутур“, којој се не зна ни наслов ни име њеног аутора. Она се
завршава са „Наставиће се...“ Указује тако на оно што ће се збити са основном
радњом Бакићева романа. У разговору, поетичком, који Галилеус са ТМаринетијем
води између осталог налазимо и следеће: </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #241A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>„– Ви сте писац. Кажите
ми да ли се све приче завршавају? Не мислим да ли су сви крајеви срећни.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #241A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>– Могуће ја да се прича
не заврши али је то некако... недовршено. Сви воле да знају шта је на крају.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #241A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>– Мислите, навикли смо
да постоји крај? И то не било какав већ смислен. Али, постоји ли смислени
почетак? Зашто нешто почиње овако а не другачије? Ко о томе одлучује?</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #241A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>– Ко? Писац,
случајност, прича сама... Тешка питања постављате.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #241A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>– Да. А можда и не. Ако
је почетак тако произвољан или тајанствен зашто и крај не би био такав.?</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #241A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>– То би уништило
целину.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #241A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>– Мора ли је бити?“</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #241A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Пошто прича остаје
недовршена, њена последња реченица, сасвим очекивано, овако изгледа: „ – Па,
онда, изволите, псујте.“ </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #241A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Тако се Бакићев роман
придружује постмодернистичким романсијерским штивима попут Калвиновог <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Ако једне ноћи један путник</i> или Фоулсове
Женске <i style="mso-bidi-font-style: normal;">француског поручника</i>, на
пример. Први има онолико крајева од колико се прича састоји. Други има два
различита завршетка и на читаоцима је да изаберу онај који им се више свиди,
или да приликом различитих читања бирају и различите крајеве. О сложености
Кортасарових <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Школица</i> не вреди ни
говорити. Милорад Павић је сасвим очигледно имао одличне учитеље.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #241A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><span style="mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-tab-count: 1;"> </span>Џоана Рус наводи у свом
тексту „Према естетици знанствене фантастике“ четири карактеристике научне
фантастике: 1. дидактичност, 2. „ ... унаточ површној сличности с
натуралистичком (или другом) сувременом приповједачком прозом, протагонисти
знанствене фантастике (су) увијек колективне, никада индивидуалне особе (иако
се појединци често јављају као примјерци или представници скупине)“, 3. њен
нагласак је увек на феномену, те се може писати о „идеји као јунаку“ ове прозе
и 4. постоји религиозност у тону њена писања.<a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftn3" name="_ftnref3" style="mso-footnote-id: ftn3;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-size: 12pt;">[3]</span></span></span></span></a>
Илија Бакић се, сасвим извесно, не придржава – барем не у већој мери – ових
поставки. Много му је ближи поетички захтев који Дарко Сувин изналази у
најзначајнијим остварењима научне фантастике – </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span style="mso-ansi-language: #241A;">novum</span></i><span style="mso-ansi-language: #241A;">.</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">
Сваки, или готово сваки, Бакићев роман разликује се од онога који му је
претходио. Илија Бакић без промена, без новог не може. У приличној мери то важи
и за његове приче. У овом писцу савремена српска књижевност има једног од
најбољих писаца. Нипошто не само када је о научној фантастици реч.</span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="tab-stops: 69.75pt; text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="mso-element: footnote-list;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><br clear="all" /></span>
<hr align="left" size="1" width="33%" />
<div id="ftn1" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref1" name="_ftn1" style="mso-footnote-id: ftn1;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-size: 10pt;">[1]</span></span></span></span></a><span lang="RU" style="mso-ansi-language: RU;"> Бакић је објавио и две есејистичке књиге:
<i style="mso-bidi-font-style: normal;">Преко границе миленијума (сигнализам –
изазов преступа)</i> (са Звонком Сарићем) (2005) и <i style="mso-bidi-font-style: normal;">101 лице фантастике</i> (2008)</span><span style="mso-ansi-language: #281A;">.</span></span></div>
</div>
<div id="ftn2" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref2" name="_ftn2" style="mso-footnote-id: ftn2;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-size: 10pt;">[2]</span></span></span></span></a><span lang="RU" style="mso-ansi-language: RU;"> Циља се на Растка Петровића и његов модел
писања прозе, у првој, авангардној, фази коју најбоље представља <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Бурлеска Господина Перуна Бога Грома</i>.</span></span></div>
</div>
<div id="ftn3" style="mso-element: footnote;">
<div class="MsoFootnoteText">
<span style="font-family: Georgia,"Times New Roman",serif;"><a href="https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=7689294589374917196#_ftnref3" name="_ftn3" style="mso-footnote-id: ftn3;" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><span style="mso-special-character: footnote;"><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-size: 10pt;">[3]</span></span></span></span></a><span style="mso-ansi-language: IT;"> </span><span style="mso-ansi-language: #241A;">Joanna
Russ, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Prema estetici znanstvene
fantastike, Književna smotra</i>, Zagreb, XIV, 1982, br. 46, str. 14.</span></span></div>
<div class="MsoFootnoteText">
<br /></div>
<div class="MsoFootnoteText">
<br /></div>
<div class="MsoFootnoteText">
<br /></div>
<div class="MsoFootnoteText">
<br /></div>
</div>
</div>
</div>
Slobodan Skerovichttp://www.blogger.com/profile/06036318715197087511noreply@blogger.com0